Srednjovekovna Srbija

[Tetragrammaton Cleric]

Ljudi, ode mi noc. Nije mi zao. Nadam se da ste uzivali. musik19.gif

 

 

 

Vredelo je.Odlican post.

[Novaliis]

Ljudi, ode mi noc. Nije mi zao. Nadam se da ste uzivali.

 

Taman mi lepo dodje za Istoriju.

Zato jedva cekam da krenem..

 

Da li cemo racunati srednjovekovnu Srbiju od kneza Mutimira, tj. od primanja Hriscanstva?

[Guest Tortica Od Mrkvice]

HO-ĆE-MO!

[CrniBombarder]

Па нећемо од Свевлада или како год да се зове онај први по Дукљанину.

 

Од Властимира,прва држава ја прва држава без обзира на религију(а многобоштво је остало до светог Саве тако да...).

[Wise Owl]

Jaoj šta bi ja dala da imam despotovu sliku 

 

 

 

Dok ne nabavis licni primerak, evo ti par komada

 

Despot Stefan Lazarevic Manastir Resava, do 1418. godine (rekonstrukcija, tempera na papiru).

Izborivsi se za konacnu vlast u Srbiji u sukobima sa bratom Vukom i Brankovicima, despot Stefan Lazarevic se okrenuo reformaciji i obnovi Srbije. Reforme su zahvatile i nacin odevanja na srpskom dvoru. Teske, nefunkcionalne haljine vizantijskog sveta pocela je da zamenjuje moda deseniranih tkanina i lakih krojeva koja je stizala od Mletaka. Kao veliki vojskovodja i izuzetan ratnik, Stefan je i vojno ojacao Srbiju kao poslednji trzaj samostalnosti u okviru Otomanske imperije. Nije stoga ni cudno sto je on na svojim poslednjim portretima prikazan sa kopljem i macem koji su, pored bozanskog i zakonodavnog, dodali i vojni karakter njegovoj vlasti. Svi ostali delovi njegovog ceremonijalnog kostima bili su omaz vizantijskoj kulturi koja je upravo u Srbiji tog vremena dozivljavala svoje poslednje trzaje pod razarajucim naletom drugacije kulture i vere koja je dolazila sa Osmanlijama. Pod njihovim naletom u drugoj polovini 15. veka ugasice se Srpska samostalnost i njeni vladari a sa njima i vladarski ceremonijalni kostim. Despot Stefan Lazarevic

Manastir Rudenica, oko 1402-1405. godine (rekonstrukcija, tempera na papiru).

Titulu despota je Stefan, sin kneza Lazara, dobio od oslabljenog vizantijskog cara Manojla II posle cuvene bitke kod Angore 1402. godine. Ta titula, po hijerarhiji odmah posle carske i kraljevske, pomogla mu je da od turskog vazala postane mocni gosodar obnovljene Srbije. Takodje, ona mu omogucuje i da na ovom portretu dobije kupolastu krunu kakvu su nosili Nemanjici. Ipak, osecanje mere i postovanja prema velikoj dinastiji nije izostalo, pa je ostatak Stefanove odece plemickog karaktera sto u potpunosti odgovara tituli koju je nosio.

I na kraju, freska iz Manasije, njegove grobne crkve

Edited June 14, 2006 by Wise Owl

[Natasha!]

Sovo hvala ti!!! Ovo mi mnogo znači

 

edit: u delu Konstantina Filosofa "Zivot despota Stefana Lazarevica" fantasticno i obejektivno opisan je despotov zivot. Ne samo sam despot vec i Srbija u to vreme a i politicke situacije koje su se zbivale u to vreme. Cak opisuje situacije na turskom dvoru... Elem, istorija kaze da je despot uzivao i postovanje turskih vladara cak misleci konkretno na Bajazita. On ga je cak voleo kao sina jer ga nije ostavio na cedilu vec mu je svoju vernost i junastvo dokazavsi mu sto mu je stavio svoj zivot u ruke.

Ako uspem da se snadjem, stavicu ovde da se downloaduje jedan poduzi spis o ovom delu i Despotu.

Edited June 14, 2006 by Natasha!

[Wise Owl]

 

Poznato je da Bajazit voleo Stefana, ali mislim da je glavni razlog tome, lezao u Bajazitovoj ogromnoj ljubavi prema Oliveri.

Naime, Munjeviti joj je cinio mnoge ustupke (oblacila se kao srpkinja, cak je nosila krst oko vrata) Imala je redovnu komunikaciju sa Srpskim dvorom i bracom.

[blondie]

hvala na temi i trudu ovih ljudi, da cak i slike ubace

 

 

znam dosta stvari, ali nesto i zaboravih, ovako je taman pregledno..

[Wise Owl]

CAR LAZAR

 

Knez Lazar,koji je vladao od 1371 do 1389 god. u oblasti triju Morava,predstavlja jednog od najvaznijih srpskih vladara u to vreme.Proslavio se ucescem u Kosovskoj bitci,u kojoj je i izgubio zivot,ali koja ga je ujedno svrstala u red besmrtnika.

O knezevom zivotu pre pocetka vladavine i o njegovim precima, ne zna se mnogo.Prema oskudnim podatcima koji su zabelezeni,knezev otac je bio Pribac Hrebeljanovic iz Prilepca kod Novog Brda.On je bio znacajna licnost na dvoru cara Dusana.Obavljao je posao logofeta,sluge ili peharnika.Na osnovu patronima Hrebeljanovic,moze se zakljuciti da se deda kneza Lazara zvao Hrebeljan,za koga ne postoje pouzdani istorijski podatci.Od blize porodice knez Lazar je imao i sestru Draganu,koja je bila udata za celnika Musu.Inace ime Lazar je jevrejskog porekla El’azar”,sto znaci “Bozija pomoc”.

Knez Lazar je jos kao mladic doveden u sluzbu na dvor cara Dusana,koji je ubrzo ocenio sposobnosti i vrline Lazareve,te ga je postavio za prvog u dvoru.Car Dusan zeni Lazara svojom srodnicom Milicom,kcerkom kneza Vratka,potomka Nemanjica po Vukanu.Dao mu je i jedan deo drzave na upravljanje,gde su kneza Lazara svi voleli i postovali.Knez Lazar je pokusao da nastavi tradiciju Nemanjica,ali mu desavanja u zemlji nisu isla u prilog.Krizno vreme od smrti cara Dusana pa do ucvrscenja na vlasti kneza Lazara,u jos slobodnom delu Srbije unelo je surevnjivost u ponasanje i uzajamne odnose oblasnih gospodara.Pored tih unutrasnjih nesuglasica,sve se jace osecala i opasnost od Turaka,koji su vec zauzeli dobar deo srpske zemlje,pa su cak cesto upadali i u moravsku Srbiju kneza Lazara.

Knez Lazar se titulisao kao “gospodar svih Srba”, i upotrebljavao vladarsko ime Stefan.Crkva je priznala kneza Lazara za suverenog samodrzavnog vladara svih Srba,a takvim ga smatra i Carigradska patrijarsija koja se knezu Lazaru u pismu iz 1386, obraca kao preuzvisenom knezu sve Srbije.Knez Lazar je postavio pitanje skidanja crkvene anateme sa Srbije kod odgovornih u Carigradu.Carigradski patrijarh Filotej poslao je jeromonahe Mateja i Marka da u Srbiji svecano objave skidanje anateme.Oktobra 1375 za srpskog patrijarha izabran je Jefrem,poreklom Bugarin,ali Hilandarac.

Zupan Nikola Altomanovic je posle pokasaja da pomocu Venecije oduzme od Dubrovnika Ston i Peljesac,doziveo slom.Uplitanje Venecije na obalama istocnog Jadrana pogodilo je ugarske interese.Zato je kralj Ludvig I,podstakao bosanskog bana Tvrtka i svog vazala, kneza Lazara, da se obracunaju sa Nikolom Altomanovicem.1373 godine, zupan NIkola je pobedjen od strane udruzenih saveznika i pomocne ugarske cete.Zupan je uhvacenu Uzicu i oslepljen,a njegove posede su podelili Tvrtko i knez Lazar.Knez Lazar je sa svojim srodnicima Musicima i zetom Vukom Brankovicem,dobio krajeve od Rudnika do Kosova.Knez Lazar je 1379 godine,napao Radica Rastislavica,i oduzeo mu Kucevo i Branicevo.Posle smrti kralja Ludviga,knez Lazar je napao Golubac i Beograd.Tako je oblast u kojoj je vladao, obuhvatala predele od izvorista Morave do Save i Dunava,sa gradovima:Nis,Krusevac,Uzice,Novo Brdo i Rudnik.Bracnim vezama je ucvrstio svoje pozicije.Kcerku Maru je udao za Vuka Brankovica,Jelenu za Djurdja II Stracimirovica Balsica,trecu kcerku je udao za bugarskog velikasa Sismana,a cetvrtu za velikasa Nikolu Gorjanskog Mladjeg.Kasnije se Olivera,najmladja kcer,udala za Bajazita.

Kada je sultan Murat podigao vojsku na kneza Lazara i Srbiju,knez Lazar je sazvao velmoze,podanike i prijatelje uoci bitke,da mu pomognu u odbrani Srbije.Neki vladari su se odazvali knezevom pozivu,prvenstveno njegovi zetovi,i na Vidovdan 28.VI 1389 godine, izasli su na Kosovo polje da odbrane Srbiju od najezde Turaka.U tom boju je poginuo knez Lazar.Kneza Lazara i jos nekoliko srpskih velmoza uhvatili su Turci i posekli.

Sahrana kneza Lazara nije mogla biti obavljena odmah nakon njegove pogibije,jer se njegovo telo nalazilo u rukama Turaka.Bajazit,naslednik sultana Murata,koji je posjekao kneza Lazara,drzao je knezevo telo kao ratni trofej i sredstvo za pregovore i ucenu knezeve porodice.U nametnutim uslovima porodici,da dodje do tela,lezi kosovski poraz.Po zavrsetku pregovora,knezevo telo je predano porodici i ona ga je sahranila u Pristini,potom prenela u manastir Ravanicu,knezevu zaduzbinu.Sahrana u Pristini je izvrsena prvih dana meseca jula 1389.Po zavrsetku trece godine od Lazareve sahrane, pristupilo se svecanom otvaranju knezeva groba.Tada je utvrdjeno da telo nije podleglo trulezi i da je sveto.

 

[Usher]

Aj' sad jedno nagradno pitanje za vas:

zašto su na svim ovim freskama svetitelja njima iskopane oči?

Dobijete 10 bambija za ovo.

 

[Wise Owl]

Па нећемо од Свевлада или како год да се зове онај први по Дукљанину.

Од Властимира,прва држава ја прва држава без обзира на религију(а многобоштво је остало до светог Саве тако да...).

Istoricar iz Cikaga dr Jovan I. Deretic vec godinama po najvecim bibliotekama sveta pasionirano istrazuje gradju vezanu za daleku proslost Srba i prvih srpskih drzava. Da bi to uspesno obavio, morao je da nauci nekoliko stranih jezika, a medju njima i grcki i latinski. U svojim neumornim traganjima naisao je na mnoge falisfikate drevnih istorijskih dokumenata koje je razotkrio uporedjujuci lazne prevode sa znatno starijim originalima. U tome je, nazalost, prednjacila Vatikanska crkva. Nalazi dr Deretica (objavljeni u nekoliko istorijskih knjiga u inostranstvu) ruse dosadasnja istorijska saznanja i norme o starosti srpskog naroda i srpske drzavnosti i nailaze na oprecna tumacenja na koja dr Deretic nastoji da odgovori obiljem dokumenata, uglavnom dosad nepoznatih za jugo-istoricare, i na toj dokumentaciji zasniva sopstvenu teoriju - dokazujuci istovremeno kakva je neprocenjiva steta bila naneta nasoj istoriografiji.

Pokusacu da pronadjem sto vise podataka

[Axeanosilas]

Aj' sad jedno nagradno pitanje za vas:

zašto su na svim ovim freskama svetitelja njima iskopane oči?

Dobijete 10 bambija za ovo.

Некима из чисте турско-шиптарске обести, а некима јер су људи (опет шиптари и муслимани) веровали да тај прах лечи очне болести...

[Usher]

Koliko ja znam, ovo prvo nije tačna informacija, a ovo drugo jeste...

Pa muslimani nebi iz čiste obesti samo kopali oči, olupali bi ceo zid, pustili stoku u crkvu, ili još gore- spalili crkvu...

 

Eto, pola njih nema oči zbog pukog sujeverja...

Dobio si 10 bambija...

 

[Axeanosilas]

Koliko ja znam, ovo prvo nije tačna informacija, a ovo drugo jeste...

Pa muslimani nebi iz čiste obesti samo kopali oči, olupali bi ceo zid, pustili stoku u crkvu, ili još gore- spalili crkvu...

Истина, мада ја причам о новијим временима...

 

Eto, pola njih nema oči zbog pukog sujeverja...

Dobio si 10 bambija...

Јеееееј...

[Natasha!]

Ove detalje nisam znala priznajem

[Wise Owl]

Kada vec pominjemo oci, ne mogu, a da ne dodam detalj vezan za nasu najpoznatiju fresku ANDJEO BLAGOVESNIK, poznatiju kao BELI ANDJEO.

 

Pri susretu sa freskom iz manastira Milesva, andjeo koji sedi na nadgrobnom spomeniku obucen u odelo belo kao sneg, svojim blagotvornim ocima - bez razlike koji je ugao posmataranja ikone i njene lepote - posetioca gleda direktno u oci. Kao da zele, istovremeno, Beli andjeo i on produziti susret i "razgovor" na putu potpunog razumevanja blagovesti koju je doneo a koja govori o Hristovom vaskrsenju.

Jos jedan detalj,vezan za malesevsku ikonu, zavredjuje da bude spomenut, tim pre sto potvrdjuje njen znacaj za covecanstvo. Kada je iz Evrope poslat prvi satelitski signal u vasionu - u "paketu dostignuca zemljana", a to je ustvari bila poruka eventualnim razumnim bicima u vasioni, bile su slike covekovog osvajanja Meseca, Kineskog zida i Belog andjela. Verovalo se da ce, ako u vasioni postoje razumna bica, shvatiti poruku koju svojom pojavom i likom nosi Beli andjeo - poruka ljubavi i razumevanja. Tu poruku malesevski andjeo prenosi vec sedam vekova.

 

[Black Knight]

Ma jebale vas retardirane teme, vi nemate pojma pravila ovo je za KUM

 

OY shinobi

Vidi ninja

[Zagrivuk]

Ja sam rekao ono

JOJ NINJA

[Novaliis]

Koliko ja znam, ovo prvo nije tačna informacija, a ovo drugo jeste...

Pa muslimani nebi iz čiste obesti samo kopali oči, olupali bi ceo zid, pustili stoku u crkvu, ili još gore- spalili crkvu...

 

Pa nije da nisu i to radili..i sad za vreme poslednjeg rata pretvarali su crkve u konjusarnice.

[Wise Owl]

Par reci o pocecima Srpske drzave

 

Srpsku drzavu stvara i olicava vladar, gospodar, i ona je siroka onoliko koliko je bila velika njegova moc, zapravo koliko je on teritorije uspeo da stavi pod svoju vlast. Kod nas Srba, koji smo u svojoj tradiciju imali samo plemicku drzavu, imamo odredjenu titulu za svaki cin i svako dostojanstvo. Po tim titulama mi danas mozemo, vrlo cesto, zakljuciti o kakvoj se upravi radi na odredjenim teritorijama i da li je tu postojala samostalna drzava ili se radilo o predstavnicima neke druge drzave. Zato je potrebno da sve te titule, sva ta zvanja objasnimo pocevsi od najnizih. Ukupno je postojalo jedanaest titula. Kao prvo zvanje imamo "kmeta", koji je mogao biti, ali se to ne podrazumeva, iz plemickog reda. Kmet je predodredjena osoba za neku duznost i ima isto znacenje sto i u latinskom komes. Ove dve reci imaju, pored istog znacenja, i isti koren. Zatim imamo zvanje "kneza" ili knjaza. Nosilac ovog zvanja je obavezno plemic i ono pokriva vrlo siroki raspon dostojanstva. Moze biti da se radi o malom seoskom knezu, a moze biti da se radi o drzavnom poglavaru. Postojanje kneza na odredjenom prostoru ne znaci obavezno da tu postoji i drzava, ali moglo se desiti da postoji. Poznato je da su kod Srba i sire kod Slovena knezevi bili na celu drzave, ali zbog siroke primene toga zvanja mi nismo sigurni, kada je u pitanju anticko vreme, da tamo gde je knez postoji i drzava. Ime Sloveni nije bilo poznato u antickom vremenu. Svi Sloveni su se tada nazivali Srbima, pa kada danas govorimo o srpskoj staroj istoriji, to se odnosi i na savremene Slovene, ranije Srbe. Kao trece imamo zvanje "vojvode", i to je cisto vojna titula. Medjutim, imali smo drzavnog poglavara i sa tom titulom, kao sto je bio Veliki Vojvoda od Svetog Save Stefan Hranic. Za dobijanje vojvodske titule nije bilo potrebno da kandidat bude plemic, ali sa njenim dobijanjem on je postajao plemic. Kod starih Srba bio je obicaj, tamo gde nje postojala stajaca vojska nego samo narodna, da svake godine biraju vojvodu. Prilikom izbora stavljali su mu u zadatak sta on treba da ucini u toku jedne godine. Cetvrta titula je "ban", koja je takodje cisto vojna titula. Ban je prevashodno vojni zapovednik neke pokrajine ili grada, postavljen od strane nekog poglavara drzave. Bilo je slucajeva da se banovska duznost i titula postala nasledna, kao sto se to desilo u Bosni. Medjutim, postojanje bana ne podrazumeva postojanje posebne drzave, nego, naprotiv, to govori da ta teritorija pripada nekoj drzavi, kao sto je Bosna bila teritorija drzave Srbije. Peto zvanje je jedna vojna titula, "brano", davana vodji nekog vojnog pohoda ili vojnom zapovedniku u ratu. Ovu titulu je imao vodja srpskih ustanika u Posavini u vreme cara Avgusta. Od tog zvanja nastalo je licno ime Branko kod Srba. Sesto zvanje je "bato", koje je veoma staro i davano je vodji koji je imao vojnu i gradjansku vlast. Ovu titulu imao je vodja srpskih ustanika na predelu Bosne, Dalmacije, Hercegovine, Crne Gore, Raske i Posavine. Po tome se vidi da je ova titula bila veca od titule brano. Sedmo zvanje je "verhogetornik", sto je cisto vojna ratna titula. Verhogetornik je vrhovni zapovednik Geta, vojnog i prosvetnog staleza kod starih Srba. Srpsko drustvo se uvek svrstavalo u cetiri staleza. Pripadnici prva dva staleza, koje su cinili ratnici i svestenici, nazivali su se Getima. Osmo zvanje je "zupan", koji je dvojnik bana i koga takodje postavlja neki vladar za vrsioca gradjanske vlasti u nekoj pokrajini. Bilo je slucajeva da je zupan bio poglavar drzave, kao Stefan Nemanja, ali to je bio izuzetak, jer zupan je u stvari samo drzavni cinovnik. Deveto zvanje je "karan", siroko upotrebljavano u antickom vremenu i gotovo iscezlo u srednjem veku. Ova titula je davana nekom princu iz vladarske kuce, srodniku kralja ili cara, prilikom njegovog postavljenja na duznost glavnog vojnog i civilnog zapovednika u nekoj pokrajini, gradu ili cak logoru. To je obicno bila privremena duznost i karan nije poglavar drzave nego samo privremeni cinovnik. Jedan od srpskih vladara, kralj ili car Pelonije, cija je prestonica bila grad Bela Zora, savremeni Veles, postavio je svoga karana u Vodeni, gradu koji se nalazi u Makedoniji, danas u Grckoj, oko 814. godine st.e. On je ostao u Vodeni kao stalni gospodar i bio je osnivac jedne dinastije koja je po njemu dobila prezime Karanovic. Grci ovo prezime pominju kao "Karanides" isto kao sto pominju Nemanjice kao "Nemanides". Karanovici su jedna od najslavnijih srpskih dinastija, iz koje su Filip II i Aleksandar III Veliki. Staro ime grada Kraljeva je Karanovac, a i danas ima vise mesta po Srbiji koja se zovu Karanovac ili Karanovci, kao i prezimena Karan ili Karanovic. Deseta titula je "kralj", a gde postoji kralj tu postoji i drzava. Ta rec potice od istog korena kao i karan, i pre nego sto je postala vladarsko zvanje, ta titula je davana najhrabrijim i najsposobnijim ljudima nekog plemena ili saveza vise plemena. Kralj je bio uzor, primer za ugled i merilo ponasanja. Sasvim isto znacenje je imala rimska titula reks koja je nastala od regulus. Jedanaesta i najvisa titula je "car", cije postojanje obavezno podrazumeva i postojanje drzave, isto kao i u slucaju kralja.

[greeter of the rising sun]

oko ovih titula-mislim da su prilicno istumbane, izmedju pojedinih cak stoji i vise stotina godina...zanima me ko ti je izvor[mislim na autora knjige,enciklopedije, sta god]

 

sto se tice te pomenute 814... Na Balkanskom poluostrvu se Srbi pominju tek 822. u "Analima Franackog Kraljevstva" [pripisuju se Ajnhardu, sekretaru Karla Velikog], a posle ih pominju i vizantijski car i pisac Konstantin Porfirogenit u spisu "O narodima"[De administrando imperio].. inace, njegovi spisi su ostali glavni izvor za ranu istoriju Srba...

 

 

 

[Wise Owl]

Izvor mi je poznati istoricar dr Jovan I. Deretic.

Ne smem ni da napisem sta sve covek tvrdi o starosti Srpske drzave, jer mi deluje previse pristrasno...

 

[Álvaro Recoba]

Ј. И. Деретић није озбиљан... Ми вдимо порекло од Нојевог сина Јафета и од тада постојимо, српско царство на три континента, Вавилон ...

[Wise Owl]

Tvrdnju koju navodis, nije izneo Deretic, vec dubrovcanin Mavro Orbini.

On je naime pisao da su Srbi, koje je on nazivao Slavjanima, poreklom od Jefeta, sina Nojeva, naseljavali dve stotine pokrajina od Azije preko Evrope. Njegova knjiga "Kraljevstvo Slovena" (iz 1601 godine) prevedena je na srpski tek 1968 i to bez prevoda prvog dela od 248 stranica, u kojima autor pise o ranijim srpskim kraljevstvima od pre Rimskog carstva. Iz zakljucaka Mavra Orbina proizlazi da je dinastija Nemanjica poslednja srednjevekovna srpska dinastija.

Jovan Rajic pise da su stranci srpsko ime izveli iz imena reke Zebris (ili Serbis), koja tece izmedju Eufrata i Tigra. I zaista, ta reka se i danas tako zove. I danas u perzijskom jeziku postoje brojne reci istovetnog znacenja kao u srpskom. Evo nekih: bog-bog; zemo-zemlja; zima-zima; zena-zena; berezo-brzo; mislj-misao; zarja-zora; medo-med; noc-noc; paurvi-prvi; dva-dva; tri-tri; cetvere-cetiri itd. I u jevrejskom i jermenskom jeziku takodje postoji dosta srpskih reci, sto su jevrejski istoricari uzimali za utvrdjivanje svoga porekla preko Jefeta, sina Nojevog.

 

[Natasha!]

Sovo, s kojih sajtova skidaš ovo?

 

Intresantno je