Jump to content

Sta studirate?


chatjunkie

Recommended Posts

Dobro, imajmo razumevanja, neki ljudi bivaju upropašćeni u osnovnim i srednjim školama od strane očajnih nastavnika i profesora. Ne treba svima ista količina vremena za spremanje ispita. OK je to, ja sam išao u matematičku gimnaziju, ali većina ljudi nije. Meni nisu frka integrali, izvodi, funkcije, a neko to vidi prvi put u životu, i naravno da se ne očekuje da mu treba isto vremena da nauči isti materijal, jer otprilike treba da nauči 4. godinu matematike u gimnaziji pre no krene sa učenjem fizičke hemije recimo. Ako moj faks već prima studente iz medicinskih škola, onda zašto ne bi povisili malo nivo matematike u tim srednjim školama? Ili bar organizovali nekakav početnički kurs 'teže' matematike. Ali ne, od njih se očekuje da budu sasvim ravnopravni ostalima. Naveo sam taj primer jer mi je uvek bilo smešno kako se u medicinskim srednjim školama sprdaju sa matematikom, pređu logaritme i kao dosta im je matematike. Medicinska srednja jeste stručna, nije gimnazija, OK je to, ali njihove opcije, pored medicine (ako tamo ne prođu, a realno gomila ljudi ne prođe), su hemija i biologija. Za biologiju ne znam, ali za hemiju ima da znaš matematiku inače si najebao :mhihi: Eto, ako neko planira da upiše a ne zna, nije kasno da se počne! :) Kod nas umesto da unapređuju neke udžbenike samo spuštaju kriterijume. Ono, održavamo decu lenjom tako što ne tražimo ništa od njih. To se posebno vidi u novim udžbenicima za osnovnu školu. U jednoj takvoj sam držao jedan čas, i kao wtf uče pola stranice gradiva za 45 minuta, sprdnja. Sve to polako propada, izgleda i tu pokušavamo da pariramo zapadnom svetu sa zaglupljivanjem omladine putem očajnih, nezahtevnih udžbenika koji podcenjuju sposobnosti dece uzrasta kojem su namenjeni. Završavam, pre nego što odem u prevelik off topic :mhihi:

Link to comment
Share on other sites

Sve to može da se nadoknadi radom. Meni je u srednjoj matematiku predavao očajan profesor (doduše, to mi je koristilo, verovatno bih otišao na ETF da nije bilo njega), pa to nije smetalo dečku koji je sa mnom išao u odeljenje da završi biohemiju u Beogradu sa prosekom 10 i pre nekoliko dana ode u Kembridž.

Link to comment
Share on other sites

^Upravo. :da:

 

Samo treba zagrejati stolicu malo vise i cao. Nikakva frka, moze sve to da se nadomesti. Ako si polozio prijemi ispit, to znaci da si sposoban za studiranje tog fakulteta i savladjivanje gradiva, tj. da posedujes osnovno znanje u dovoljnoj kolicini. Kod mene na faksu gomila ljudi nije znala integralni i diferencijalni racun, pa su pokidali faks.

 

Nasim matorima je mnogo teze bilo, sad je sistem otisoa u tri lepe, tvrdim da je svaki faks sad ili podjednako tezak ili laksi nego sto je bio pre, recimo 30 godina.

 

EDIT: Ulete Boko. Ali evo, ja sam sa ETF-a, i tu kao treba neka matematika.

Edited by Uruk Hai
Link to comment
Share on other sites

Meni je bilo tužno kada sam svojevremeno čuo da burazer u tehničkoj srednjoj nema nimalo hemije, neku polu-fiziku sa najviše osvrta na mehaniku (sve ostalo zanemareno) i, iako ne znam koliko je bitno za buduće zanimanje, jednu godinu biologije i jednu ekologije. Ljudi danas ne znaju osnovne stvari o svom organizmu, da ne širimo u ukupno znanje biologije.

Link to comment
Share on other sites

Ne bih da kontriram, delimicno se slazem, ali realno sve je to pokriveno u osnovnoj skoli. Mislim, neko najbitnije znanje, biologije, hemije itd. Bez mitohondrija i sl., ali dvooljno. A i sve se to zaboravi, covek je duzan sam da se obrazuje. Gimnazijalci se mnogo tripuju kako poseduju opste obrazovanje, a znam gomilu, ali gomilu ljudi iz gimanzije koji pojma nemaju o svetu oko sebe, jer su to zaboravili vrlo bzo nakon izlaska iz srednje, jer ih jednostavno ne zanima.

 

 

Strucna skola je strucna skola ipak, ljudi su i tamo otisli da se ne bi smarali sa biologijom vec ucili on sto ih zanima.

Link to comment
Share on other sites

Sad, posle gimnazije... S'a znam, promenilo mi se misljenje dosta...

Imala sam srece, valjda, sto sam isla u "strucnu gimnaziju", pa da znam bar te matematike i fizike i programiranja kol'ko tol'ko... Al' evo, sad na faksu, ima tu gomile ljudi iz tehnickih skola koji su sjajni iz nekih predmeta, cak i bolji od nas troje iz mga... Dok su gimnazijalci vecinom srednje jadni.

A ne deluju ni mnogo inteligentno, ni previse zanimljivo.

  • Downvote 2
Link to comment
Share on other sites

Pominju se mitohondrije u osnovnoj.

 

Mislim da je potrebno znanje iz stvari koje su oko nas, dakle zajebane matematičke cake, kao i mnoge grane fizike i hemije otpadaju. Zanemariti ljudsku anatomiju i organizam mi je smešno.

Link to comment
Share on other sites

Znas kako, cenim da ce ljudi koji stvarno hoce da znaju nesto o necemu to i znati... Pod ovime ne podrazumevam danonocno ckiljenje u enciklopediju i statijaznamstasvene, nego obrazovanje na nekim drugim nivoima... Seminari, predavanja, forumi, televizija, internet...

Imala sam i ja biologiju dve godine, i bila mi je jedan od omiljenih predmeta, ali mogu da potpisem, pored sjajne profesorke, mozda najbolje koju cu ikad imati, da najmanje petnaest ljudi iz odeljenja i dan danas ne zna da kaze koliko rebara ima bez da ih redom broji. A pazi, bilo nas je osamnaest.

Nema to veze sa skolom, vise ima veze sa tim koliko je pojedinac spreman da se upusti u... Saznanje?

  • Downvote 1
Link to comment
Share on other sites

U svom postu sam aludirao na skorašnje promene u obrazovanju. To se ne odnosi na ono što smo učili mi koji smo pre 6-10 godina završili osnovnu. Ako mene pitate, imali smo sreće da imamo odlične, odlične knjige. U svakoj smo imali osnovne stvari koje će nam trebati za kasnije, u knjigama je bilo sve što jednom 14-ogodišnjaku treba da bi sklopio kakvu-takvu sliku sveta oko sebe, pa je još bilo u većini knjiga 'još malo više' za one koje zanima. Srednjoškolske knjige su nastavljale u tom pravcu i bile su sasvim odgovarajući nastavak. Hvalio sam ih već ranije, ali udžbenici iz fizike za gimnaziju - najbolji udžbenici koje sam koristio. Hemija ne zaostaje mnogo, a ni ostali predmeti, bili društveni ili prirodni. Malo bih samo zamerio autorima knjige iz filozofije jer su pokušali da je napišu na previše, hm, kako bih rekao, neudžbenički način - ako pišeš udžbenik filozofije, nije na tebi da filozofiraš, već da prenosiš filozofiju ljudi koji su predmet proučavanja, na način prilagođen srednjoškolcu.

 

Sve je to bilo lepo, ALI poslednjih godina se sprovodi jedna očajna reforma u obrazovanju, a najviše utiče na osnovno obrazovanje. Video sam nove knjige za hemiju, ljudi moji, ono prevazilazi sprdnju. Jedna profesorka sa faksa dobija primerke tih knjiga na recenziju, kakvih smo se tu stvari nagledali i naslušali... To jednostavno neće dobro funkcionisati. Bez promene srednjoškolskog udžbenika ne možeš menjati onaj pre njega tako drastično. U prvoj godini srednje ta deca će biti tako izbombardovana (prilično zahtevnim) programom nastave hemije da će im se smučiti. Iskreno, nervira me to što se ta granica učenja kroz igru konstantno pomera gore, jer nema uopšte za cilj da učenicima približi nauku, već da ih što manje optereti i omogući im da jednostavno isključe jednu oblast znanja iz svog obrazovanja.

Link to comment
Share on other sites

Pominju se mitohondrije u osnovnoj.

Moja greska onda, mislio sam na nesto drugo(razmnozavanje celija i hromozome), pa sam napravio lapsus. Ako se ne varam, u osomom razredu se uci anatomija coveka, a ekologija u sedmom. E, sad, neke stvari, koje su bitne i po mom misljenju spadaju u opstu kulturu (poput DNK i nasledjuvanja npr.), ako ponovo ne gresim, su izostavljenje u osnovnom obrazovanju. Ali zato se slazem sa Havoc, da je to delom i na pojedincu. Ja imam ortaka iz Tehnicke, koji je obrazovaniji i pismeniji od 90% gimnazijalaca koje znam.

 

Dzaba sto se to uci, znanje mora da se obnavlja, a to je ono sto je napojedincu.

Edited by Uruk Hai
Link to comment
Share on other sites

Generalno nama se obrazovni sistem obrusava jos od pocetka 90-ih, cisto poredim kako sam ja prolazilo kroz skolu u odnosu na moje starije sestre.

Kod mene u osnovnoj uciteljica je davala petice deci, koja su plakala za ocenu a opet imali uticajne roditelje, a obarala decka koji je zapravo imao mentalni problem, neprepoznat, i koji nije mogao da savlada nastavu kao i ostala deca.

Idoli su bili Drezik iz nestasnih godina, francuski kljuc za tuce u skolskom itd.

U osmom se ocekivalo da imas barem neku ribu-decka, pusis, pijes.

Vecina osoba koja je podlegla ovom prototpiu je zavrsila na kraju u strucnim srednjim skolama. Dok su streberi i deca koja su imali ideju da zele nesto vise odlazila u gimnazije.

A ucila sam iz istih knjiga kao i moje sestre starije 7 godina od mene.

 

Danas knjige su drugacije, savremenije, sarenije, profani i dalje odradjuju normu i ne predaju i ne rade svoj posao, jer smatarju da su lose placani. A trend upisivanja strucnih skola ide u sl.smeru necu imati para da platim skolarinu zato izucavam zanat, postoje optimisti koji hoce da svoji zanatom otplate sebi neku buducu skolarinu, ali kada se jednom udje u robovlasnicki sistem jer sa srednjom skolom ugalvnom zavrse kod privatnika nekog kao robovi, tesko da ce uspeti od rada da upisu nesto vise.

 

Opet na kraju podvlacim YOu are what you learn, to je ono cime je ucim svoje sestrice i zato volim da ih vodim sa sobom u knjizaru da sebi biraju knjige. Stalan rad sa decom je jedini koji pomaze njihovom pravilnom oblikovanju, za ovo sranje od drustva u kome je ono krenulo.

Link to comment
Share on other sites

Moguće, ali Rajan je taj koji je u stvarnom životu posjedovao Anitino srce. :wub:

могуће, али не заборавимо да је једино Кон могао да заголица Анитин колутић, сервирајући јој мусаку од пре 15 дана, у несанитарном објекту у којему је радио.

Link to comment
Share on other sites

Urušavanje obrazovnog sistema je ovde počelo još pre 90 godina, još je Rajs pisao o tome. Citiram: "Sve je više mladih gurano na studije, umesto da su od njih stvarani poljoprivrednici znalci svog posla i vešte zanatlije koji bi mogli da prerastu u industrijalce. Umesto da sve više razvijate osnovnu i poljoprivredne škole, svaki gradić je dobio "gimnaziju".

 

Dakle, veštački se stvara sloj visokoobrazovanih, iako ogromnoj većini onih koji imaju fakultetske diplome uopšte nije smelo da se dopusti da pomisle da mogu da završe četvorogodišnju srednju školu. Uporno se izjednačavaju svi učenici, još od prvog razreda osnovne škole, umesto da se prave klase. Najpre prema inteligenciji, a onda, posle prve godine i nadalje prema radu. Tako je u npr. Francuskoj, moj ujak je najpre bio u prvoj klasi, ali je zbog nerada pao u poslednju. Doduše, to je bilo pre 40 godina, ali princip je večan.

 

Što se tiče školskih udžbenika, oni sa kojima sam se susretao tokom osnovne i srednje škole su bili odlični, ali je nastavni kadar bio loš. Za 12 godina sam sreo četvoro profesora koji su vredeli. Svi su bili iz starije generacije i sada su već u penziji. Ostali su bili uglavnom katastrofalni. Pomenuću samo prvu učiteljicu, koja mi je u drugoj nedelji prvog razreda rekla da sporije čitam, kako bih se solidarisao sa ostalima koji nisu umeli da čitaju. Isto to je i mom bratu rekla njegova učiteljica godinu dana kasnije.

 

Sada vidim u novinama da su i udžbenici uništeni, da ima brdo izdavača (kad sam išao u školu, postojale su samo knjige Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva), da deci daju zbirke zadataka i vežbanke u kojima ne smeju da pišu ništa i da se obim gradiva stalno smanjuje. Uz to je bitno i to što se neprestano radi na smanjenju vaspitnih ovlašćenja profesora, u smislu da se povećava broj neopravdanih izostanaka koje učenik može da ima, da je zabranjeno izbaciti stoku sa časa itd.

 

Kad je reč o opštoj informisanosti učenika i studenata, malo je reći da je ona žalosna. Niti postoji samoinicijativa, niti prosvetari podstiču samostalan rad, televizija je konačno propala (pre petnaestak godina su emitovati Big Muzzy, Opstanak, TV Galaksija (čini mi se da se tako zvala emisija na Trećem kanalu) i druge obrazovne emisije, a sada ničega od svega toga nema), evo danas sam pročitao da je i izbor knjiga koje su izdavači predstavili na sajmu očajan i da je zanemarljiv broj dela koja zaista vrede nešto.

 

Postoji poplava fakulteta i viših škola, pa svako studira. Devojka iz mog odeljenja koja u četvrtom razredu gimnazije nije znala kojoj vrsti reči pripada reč "budim" se sada bliži zvanju vaspitača, dovoljno je da navedem taj primer.

 

I da prokomentarišem napisano. Gimnazija je škola u kojoj oni koji sa petnaest godina ne znaju šta ih interesuje, to spoznaju i sami uče. Meni, recimo, je pomogla da shvatim da me neuporedivo više zanimaju politika, pravo i ekonomija od matematike i informatike, iako sam razmišljao i o matematičkoj posle osnovne škole. Zato i treba sve da se uči pomalo, a ne detaljno.

 

Stručne škole moraju da budu usko specijalizovane, osim u slučaju ekonomske. Nekome ko ide u elektrotehničku školu je apsolutno nebitno kako se razmnožava leptir i šta Platon misli o državi.

Link to comment
Share on other sites

@Lou: poslednjih dana dolazim uglavnom mrtva umorna na forum, cak me je mrzelo i da ispravim, znala sam de ce se neko uhvatiti za to :haha:

P.S. transrodni arteficijalni entitet :haha:

 

Inace sto se drezika tice, njega sam pomenula jer je svako odeljenje imalo po par kopija, ono voznja rolera po skoli, tuce, vutra.

 

Doduse ni sada situacija nije bolja jer kako mi kaze sestric do nedavno su imali radnika iz obezbedjenja koji im je uvaljivao neke bombone, pogotovu starijoj deci, dok nije uhapsen :haha:

A radi se btw o "dobroj" osnovnoj skoli :haha:

 

Aj da iskuliramo osnovnu skolu elem... kako tece protest filologa bas pricala sa par njih pre nekoliko dana. U sustini vidim da se studenti ponasaju tipicno, kada trazis trazi sve, dobices nesto. Licno smatram da je jako dobro da se ukine apsolventski rok, ali onda da u finalnoj godini imaju ljudi svakog meseca ispite. Ljudi ce zavrsiti pre, nece se razvlaciti. Moci ce ranije da krenu da traze posao ili nacin da pobegnu iz ove zemlje, sve je bolje od sedenja kuci i ucenja ispita. Zatim razumno je da skolarine budu manje jer nemaju nikakve materijale, istu skolarinu placaju i medicinari, ali opet u prve tri godine ima dosta materijala koji se trosi, dok filolozi de facto nemaju nikakav materijal :haha:

 

Inace kada sam cula izjavu rektora "da su za sve krivi mladi marksisti" jbte u kojoj zemlji taj covek zivi :haha:

Link to comment
Share on other sites

Inace kada sam cula izjavu rektora "da su za sve krivi mladi marksisti" jbte u kojoj zemlji taj covek zivi :haha:

:haha:

Rektor :haha: Branko je kralj, mislim da taj covek ne zna gde se nalazi. To je jedan od onih profoesora koji su u stanju da udju u praznu ucioniucu i krenu da predaju, kao da su u punoj.

Link to comment
Share on other sites

Upravo to, s vremena na vreme kada ga uhvatim na tv-u kako prica , stalno se poziva na ranije idealne uslove skolovanja. A covek nije svestan da zapravo je on taj koji je na datoj funkciji da promeni sistem da bi bio bolji.

 

i jos jedna stavka fakulteti ne smeju sami da zadaju kvotu za skolarinu, vec se mora formirati komisija koja ce adekvatno da izracuna i da proceni stavke skolarine pa tek onda izadje sa zakljucnom cenom.

 

Inace seca li se neko price bivseg ministra obrazovanja koji je odvalio da Srbija ima previse fakultetski obrazovanih ljudi, a tada je ta cifra bila jedva 10% :haha:

Link to comment
Share on other sites

Guest
This topic is now closed to further replies.
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...