Susret

[ilegalac]

Prokleta trola, zar je baš sad morala da stane? Stezao je pesnice i grizao pomalo ispucale usne. U startu je znao da do Doma Omladine ima dvadeset minuta peške, već je trebalo da je tamo a on joj je napisao poruku da stiže za deset minuta. U mnoge stvari treba da sumnjamo, ali u vreme koje neumitno teče, to ne. Ako se pri sudaru na nekim kolima zaustavi sat, to ne znači da je vreme stalo, to samo daje činjenično stanje policiji kada se udes dogodio. Uvek je kasnio, vrlo retko fizički, ali je u mislima uvek imao osećaj da negde kasni.

Ušao je u hol Doma Omladine. Staro srpsko pravilo, ako ne znaš šta ćeš sa prostorom otvori kafić do daljnjeg. U ovom slučaju ¨do daljnjeg¨ traje godinama.Veliki hol je bio podeljen nevidljivim zidom koji je bio stvoren mešanjem svetla : dnevnog, koje je dopiralo od velikih prozora iz Makedonske i spuštenih neonki, koje su bile obešene na suprotnoj strani. Preleteo je pogledom čitav hol, nije je bilo. Šta je mogao drugo da pomisli sem da je otišla ili da i ona kasni.

Rešio je da sedne i sačeka još malo. Kada je seo ugledao je Anu za susednim stolom kako mirno čita novine. Prišao je za sto i rekao

¨Ćao, izvini što kasnim.¨

¨Ma OK je i ja sam pročitala novine, ionako danima ih nisam čitala .¨

Ustala je, prišla čoveku koji je sedeo za stolom iza nje i vratila novine. Nije čuo šta je ona tom čoveku rekla, ali je video kada je on sa osmehom, ne spuštajući pogled sa njenog lica pružio ruku ka novinama. Verovatno, čovek naviknut na kurtoaziju u takvim trenucima bio je blago zatečen njenim prirodnim osmehom. U stvari obojica su gledala u nju. Bojan je po prvi put video krajeve bujne, kovrdžave, crvenkasto – narandžaste kose koja je izvirela iz crne marame. Zbog mešavine svetla nije uspeo da odredi tačno boju kose ali je mogao da primeti po presijavanju da je sveže oprana. Na glavi je imala pletenu crnu šustiklu veličine gerbera. Da, bio je ubeđen da je to što vidi na glavi identično šustiklama koje je plela njegova pokojna baba i stavljala na sto. Možda zna da hekla? Ne bi ga iznenadilo. Crna košulja, ispod košulje crna rolka.

Kao i prošli put pila je kafu i vodu. Naručio je crno pivo. Crno pivo mu nekako dođe kao blagi kompromis između kafe i malo alkohola, koji mu je bio potreban. Pružio joj je snimak i složio priču kako nije znao da ga je needitovanog arhivirao i da će morati da sluša snimak u jednom komadu. Elegantno je odmahnula rukom i dodala da joj je to najmanje bitno. Njemu je to bilo bitno jer na tom polju nikad ništa nije polovično radio, a sada je to nehatom ispalo tako. Ovog puta su bili oboje opušteniji, nisu toliko birali reči i izraze. Priča je tekla o sasvim običnim stvarima, o kojima obični ljudi često ne pričaju da ne bi izgledali sasvim obični. Oni su bili sasvim obični ljudi i nisu se trudili da se jedno drugom predstavljaju drugačije. U jednom trenutku je osetio kako mu ruke blago trnu. Ugledao je njenu priliku prekrivenu sivilom duvanskog dima. Tog trenutka mislio je da je izgubio moć opažanja boja. Ruke mu nisu utrnule od straha pred odsustvom boja već od blaženstva prouzrokovanog nedostatkom istih. Trenutak je iščezao kada se dim blago uvio iza stuba i nestao u svom stvaraocu, vazduhu. Ana je ispušila još nekoliko cigareta, ali on nikada više nije doživeo takav trenutak. Pa to je samo trenutak, ako ga uhvatiš tvoj je i možeš da uživaš u njemu dokle te pamćenje ne izda ili da probaš da ga zadržiš u nekoj večnijoj formi. Bojan se odlučio za ovo drugo. Krenuli su ka izlazu. Zastao je pored table gde je bio oglas za školu mačevanja. Rekao je poluglasno

¨ Nema više mačevalaca jer nemaju za koga da se bore ¨

Istog trenutka je uvideo da je rekao veliku glupost ali nije imao kud.

Ana to nije čula ili se pravila da ne čuje, uglavnom nije vidno reagovala. Rastali su se na raskrsnici. Ovog puta nisu istovremeno okrenuli leđa jedno drugom, sprečio ih je semafor. Dok je Bojan koračao preko ulice, Ana se stapala sa gomilom ljudi koji su se rojili pored sivog stuba i čekali crvenog čiku da pozeleni.

------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovo je poglavlje jedne veoma dugacke price, koja sasvim sigurno u celosti nije za objavljivanje na ovoj tabli. Posto ovo moze da se tretira kao jedan celina, odlucio sam da postujem. Ovo je copy/paste iz word-a i nije podrzan prelom kakav je u originalu, mozda zbog fonta. Posto sam ja kritikovao tudje postove, dajem vam priliku da i vi kritikujete moj.

 

[Vresište]

Dirljivo...i lepo napisano

...

Al' brate, mogao si da izaberesh malo sretniji naslov, seti se shta se desilo s proshlim 'Susret'-om

Edited January 28, 2007 by matatrtaDgrejt

[VeronikaJeOdluchilaDaUmre]

Meni se ovo jako dopada .

Ima nekih bash srecno izabranih momenata koje si naglasio, i tu im savrsheno lezhi akcenat.

Bash bih volela da vidim celo delo .

[tovar]

fino... jako fino...

[ilegalac]

Hvala vam. Ja sam je preksinoc sreo na ulazu u veliku salu SKC-a. Kada me je videla pognula je glavu. Sta sam drugo mogao da uradim sem da izvadim maramicu i da kobejagi tresem nos, iskoristim tu masku i da se udaljim. Nadam se da vise nikada necu dozvoliti sebi, da nekoj devojci posaljem sta sam napisao. Ovo je samo jedna strana od 40 koje sam tada u naletu emocija napisao, glupo musko .

[mara!]

Ma, hajde, sta je tu toliko glupo? Text je divno napisan, i skoz je onako cute, i aj daj jos nesto sto je apropriate...

[ilegalac]

Ma, hajde, sta je tu toliko glupo? Text je divno napisan, i skoz je onako cute, i aj daj jos nesto sto je apropriate...

glupo musko, nista vise

[Salvation]

Meni se ovo bas svidelo. Izdaj u delovima, jednom dnevno ili nedeljno

[mara!]

Me 2.

 

Glupo musko je prilicno rasisticki...