Racer X

[Jedite Govna]

Racer X is an American heavy metal band, formed in 1985 in Los Angeles, California.

The band's name is both a reference to the character from Speed Racer,

and the speed that was an integral part of their virtuosic music in the 1980s.

The group was founded by guitarist Paul Gilbert who later went on to

achieve great success with the multi platinum-selling hard rock band,

Mr. Big and bassist John Alderete.

 

Jeff Martin - vocals

Paul Gilbert - guitar

John Alderete - bass guitar

Scott Travis - drums

 

za vise informacija: http://www.racerxband.com/

 

 

 

[Tempus]

Imam Street leathal i Second heat od njih! Very good band

[SAVATAGE]

Sta reci GILBERT, do jaja su

[Dersu Uzala]

Eh, sto sam ih vole.o

 

Mada, to mi je sad u podrumu . I onaj 'Live - eXtreme Volume'.

 

 

[RNA]

Vadi to iz podruma, nesreco jedna!

[Shix]

Gledao sam samo njihov koncert. Mislim da je bubnjar iz Judas Priest.

[bojan j.]

Gledao sam samo njihov koncert. Mislim da je bubnjar iz Judas Priest.

 

 

Scott Travis, jeste. Ma oni su sa njima na prs' u bulju, dobili su ja mislim od Tiptona ja mislim da snime "Heart Of A Lion" koji Halford u to vreme nije mogao 'zadovoljavajuce' da odpeva. Inace svidja mi se vise njihova verzija nego Halfordova sa Resurectiona.

[Vlaja Buraz]

Pa daj malo logike, Tiptonova stvar a onda na Halfordovom solo albumu... Mislim...

Halfordova je to pjesma, a piše na njihovoj zvaničnoj stranici (gore navedenoj) taj podatak kao i još štošta zanimljivog.

A Scott Travis je sa njima od drugog albuma. Na prvom je bubanj svirao neki austrijanac Hare kojem je poslije toga istekla viza pa se morao vratiti.

 

Onako, nije loše. Simpatično je.

Ovi novi albumi su jako čudno izmiksovani, nikakve dubine nemaju. Mislim na Superheroes, Getting Heavier i Tech. Difficulties. Demo karton.

 

Gilbert je antiheroj sporog sviranja. Na "Let the Spirit Fly" (druga po redu numera na Superheroes) čuje se najgori CIJU koji je iko ikad proizveo na gitari.

 

Ali, budimo realni, ipak je to hevi metal. I ne može biti bolje.

[Dersu Uzala]

Gilbert je lik koji za dvajes' godina non-stop sviranja nije evoluriao ni malcice. Sve mi je to bilo simpa tih osamdesetih, mnogo gotivan lik ali brate...Tip nije preterano muziciki talentovan. Radnik. Jos jedan prilog tvrdnji da ako stvarno zelis dovoljno zarko da budes muzikant, sve je moguce. Upoznali mi skoro nekog lika, zove se Jack Frost, smorio do bola. Oce da reklamira ortakove gitare, odlepio. Mi sad kao, koji je pa ovaj lik, pojma ne ima, ore, rilja, kakofonije joj. Malo se raspitamo, on je kao neka faca, svirao po kojekakim bendovima, muzicar. Pored tak'ih faca dodje ti da odma batalis muziku i kao hobi.

[Vlaja Buraz]

Nemoj tako, Dersu, pored Mekalpajna i Vinija Mura živih da to kažeš za Gileta.

On je makar opušten.

(I, da ne bude zabune, mnogo ga volem, samo što ne valja kad sporo svira, pa ga jebi.)

 

Ima tema o njemu na Rock & Hard Rock, pa da se tamo nastavi, ako treba.

[Dersu Uzala]

Mekalpajn i Vini su majke Mare za Gileta.

[RNA]

Cuj njega, neki Dzek Frost... Iskreno, ne smatram ga facom, ali svirao jhe u bas dobrim bendovima.

[Divlji Tigar]

Fenomenalan bend, jedno vreme sam ih bas dosta slusao.

 

[Dersu Uzala]

...u bas dobrim bendovima.

 

To se i on covek ubi da nam dokaze . Leo i ja slezemo ramenima "Uhmmm, never heard of that one. That one neither. No, not that one. Nope...."

 

Uglavnom ovaj navalio k'o mutav na telefon i Leo, sta ce 'de ce, potpisao ga za firmu. Baja mu, u znak zahvalnosti, poslao Fucsh Frost 100, njegovu 'signature' glavu .

 

[Am.]

E, ismejah se !!! Super je kad upoznas tako pozitivne likove!!! Prava stvar !!!

[RNA]

To se i on covek ubi da nam dokaze . Leo i ja slezemo ramenima "Uhmmm, never heard of that one. That one neither. No, not that one. Nope...."

 

Uglavnom ovaj navalio k'o mutav na telefon i Leo, sta ce 'de ce, potpisao ga za firmu. Baja mu, u znak zahvalnosti, poslao Fucsh Frost 100, njegovu 'signature' glavu .

Па, бар си за Savatage чуо, мајку му. Био им је гитариста на једној турнеји.

[Dersu Uzala]

Sto jes' jes'.

[Vlaja Buraz]

Ružna vijest:

RACER X Bassist Diagnosed With Rare Blood Disease - May 3, 2007

http://www.roadrunnerrecords.com/blabbermo...ewsitemID=71735

 

Doduše, Racer X je zaleđen već pet godina, s obzirom na njegovu aktivnost u The Mars Volta i povratak Halforda u JP, ali eto.

Sve najbolje, u svakom slučaju.

 

***

 

Usput, slušao sam ovih dana nove albume... Superheroes, Technical Difficulties pa onda Getting Heavier.

Superheroes je stvarno odličan album, ubacio sam ga u GTA: San Andreas kao User Tracks, nema bolje stvari za izgubiti kontrolu nad volanom od instrumentala "King of the Monsters". Još su izuzetne naslovna stvar i "Mad at the World", a jedina bez koje bih mogao jeste "That Hormone Thing". Technical Difficulties je isto jako dobar, i sad, iako nijedan od ova tri albuma nije onaj heavy/power metal kakav su originalno svirali, Getting Heavier stvarno ne zaslužuje da nosi oznaku Racer X, ne zato što je loš, nego zato što to nije - to.

 

I da, slušam ja Superheroes i kontam, jeste Gilbertova farba ružna (da se tako izrazim, kratko ali precizno, bez dodatnih epiteta), ali, se svaki ton prepoznaje kako je odsviran, za razliku od, recimo Vaia ili Petrukija. Skontao sam da uglavnom ništa ne kontam kad slušam Petrukija, šta i kako on svira, zvuči mi kao vodenica. Doduše, kontam da on jeste nešto brži od Gilberta, međutim, kod Gilberta i pri najtežoj borbi tačno čujem šta je istrzavanje, šta je hammer on i sl.

Ima nešto u tome. Da li je to do tona ili do Gilbertovog istrzavanja, ne znam. Mislim da ima i jednog i drugog. Observacija.

[Dersu Uzala]

Bice da je do tvog stereO-a, jarAne . Petruki svira tehnicki perfektno. I sound mu je najjaci. Kristalno cisto. Pogotovu sad, kad su presli u vece sale i kad opici oba RoadKinga. Tu se vidi k'o kosi k'o vodu nosi.

[Vlaja Buraz]

Deda Dersu, mislim na studio, daleko je Amerika.

 

Ne sporim ja ništa u njegovom sviranju - posebno ne u pitanju tehnike, međutim, jednostavno, ne razaznajem kad slušam (mislim na isključivu audio opciju, bez toga da ga gledam). Nije mu zvuk kod istrzavanja naglašen kao kod, recimo, druga po oružju i uzora Smorsa.

Gitara mu je premasivna i premasna, ali nema udarca i nema širine.

 

Catch my drift?

 

Sa druge strane, kod Gilberta čujem i ono što ne bi trebalo.

Fakat nevjerovatno.

Inače, ne kontam šta je fora sa ovim albumima, zašto je miks ovako loš, moram po netu potražiti APE/Flac, da vidim šta je reći. Superheroes i Tech. Difficulties imam u 320 kbps kompresiji, a ovaj treći u 192, i tih 192 hoću da zamijenim za 320.

 

Ako je neko slušao i ima ideja zašto ovi albumi zvuče ovako kako zvuče, neka da neko objašnjenje. Takođe, ako neko ima original audio diskove, neka se javi da se dogovorimo nešto.

[Dersu Uzala]

Nije mu zvuk kod istrzavanja naglašen kao kod, recimo, druga po oružju i uzora Smorsa.

 

Petruki, kao veliki znalac tona, ne koristi 'presenTS' kontrolu. Smanji ju na minimum. Zato se ne cuje zvuk trzalice, i to je super gotivno.

 

Gitara mu je premasivna i premasna, ali nema udarca i nema širine.

 

Catch my drift?

 

Ne kapiram te bas ponajbolje. Ja slusam sav materijal u pitanju sa originalnih CD-a ili DVD-a, znaci bez kompresije. Jebe dadaiju. Ako on nema udarca ko ima. Sto se sirine tice, Petrukijev ton je veoma kompresovan i kontrolisan. Nema tu cile mile, sve je 'tojt'. Savrsenstvo. Petruki i Holdsworth su merila, sto se tona tice, tu nema zbora.

 

 

[Vlaja Buraz]

Petruki, kao veliki znalac tona, ne koristi 'presenTS' kontrolu. Smanji ju na minimum. Zato se ne cuje zvuk trzalice, i to je super gotivno.

E, pa na to mislim, a onda zalazimo u područje subjektivnosti - ja volim kad čujem istrzavanje, ne mora to nužno biti u mjeri kao kod Smorsa, ali, volim.

Dalje, zašto sam originalno pomenuo da li je to pitanje tona ili istrzavanja, ovjeri, onako usput Gilbertovog Akustičnog Samuraja... ore ga Gile neljudski, a onda je pitanje da li bi on zvučao kao Petruki da se ušteka u Petrukijevu opremu.

 

A sad, originalno sam pomenuo da to ne čujem kod Petrukija, znači, ne diram u njega, albansku ikonu, samo primjećujem ono što ti kažeš.

Usput, svaka mi čast za nepismenost na prošloj strani, opservacija a ne observacija. Povukao me engleski.

 

Sto se sirine tice, Petrukijev ton je veoma kompresovan i kontrolisan.

To mi je najteži dio.

Svaki ton je dobar kad je iz srca, ja bar tako mislim. Nemam zacrtanu ideju da nešto mora biti tako i tako.

(Na stranu to što razvijam blagu fobiju od trigera i kompresora.)

 

A sad si me navukao da slušam metal (damn you), da se podsjetim na šta to liči. Overkill - From the Underground & Below.

Kad pojačam imam osjećaj kao da sam pao na glavu u koprivnjak. To je to, a toga nema kod Petrukija.

 

E, da, kad smo već otišli u stranu (samo da ne postanemo nastrani), nađi i poslušaj od Loudness ili album Racing ili Rockshocks pa mi reci šta misliš. Meni je to najzanimljiviji zvuk benda u metalu trenutno. Zvuče kao thrash metal varijanta (originalnog) Van Halena, a sa druge strane, Van Halen je hard rock varijanta Hendrix power trija.

[Dersu Uzala]

To bese onaj Akira Takasaki. Sta, oni jos sviraju? Nisam to davno cuo, a i necu imati vremena ovih dana, ali kad se setim, budem. Gotivio sam i ja taj presenTS koji ti gotivis, bogamu, video sam Malog u Racer X-u, pre, ima evo dvaes' leta. No covek uci dok je ziv, a i menjaju se afiniteti, sta li. Ne jedem vise nesto ni sladoled, a ne prija mi ni previse presenTSa. Ma, ko voli nek izvoli...

[Vlaja Buraz]

To što ti ne jedeš sladoled ne govori o sladoledu već o tebi.

Sladoled je još uvijek sladak.

 

A evo i poklona za tebe...

 

 

[Dersu Uzala]

Nanjusio sam da ces da postavis takvo sto . Davno to bese, daaaa daaaa. Anyway, vis' to sranje sa sve plavim dugmicima iza Malog. To je chicha o'ma pazario kad je sleteo. I jos kojesta, da si nabilduje taj presenTS.

Edited May 6, 2007 by Dersu Uzala