Suzi Guzi

[Zbrilion]

Suzi Guzi

 

 

 

 

 

 

Volim da posecujem sumu,bilo da setam psa,opustam se,ili pak zarad nekog mutnog posla-pa i ludila. Najkraci put do sume vodi-pored groblja.

 

Prolazeci,mozete da vidite svasta: deponiju osusenih venaca,mrtve pse,radioaktivnu burad,ugravirane crteze mobilnih telefona na romskim spomenicima,ili uplakani mladji bracni par kako se svadja,psuje i bije nad svezom humkom sina jedinca.

Groblje se vremenom sirilo svojom stoicko-neumoljivom ozbiljnoscu,tako da su spomenici novijeg datuma odmah pokraj puta.

 

To su mahom moji profesori,poznanici i drugovi.Gledam ih dok hodam,a gledaju i oni mene.Ponekad mi se cini i da im se oci pomeraju,i da me prate pogledom.

 

Dok tako piljimo jedni u druge,mislim se: dobro je,ziv sam,hodam,ipak se ne bih menjao sa njima,mada im je sada u neku ruku lakse.Onda me preplavi neki osecaj srece,kao posle nekog mangupluka kada povucete Svevisnjeg za bradu i prodjete nekaznjeno.

 

Ali nekad me obuzme potmula depresija,kada udahnem taj miris voska,pepela i smrti.Onda negde iznutra osetim da i ja necu jos dugo,i da coveka pre ili kasnije stigne nesreca,noz,metak-ili istina.

Istina o tome da je niko i nista,da je previse gresio,prokockao sve svoje sanse,da nikada u zivotu nije stvarno voleo ili bio voljen,da je bitanga,prezren,da za njim niko nece pustiti ni suzu ili ce ga pak posle smrti bez razloga dizati na pijedestal,da Bog i Djavo definitivno ne postoje-ili ipak postoje.

 

Tada stvarno postaje nezgodno.Pocinjem da prilazim tim mermernim plocama i promatram ih,misleci se da li tracim svoje vreme,i da li bih uopste trebao da pisem ovo,ili bilo sta,umesto da radim nesto drugo,nesto smislenije,nesto sto jace oslobadja.

 

Ne nalazim odgovor,bar ne do kraja.Ali,opet,racunam da ce neko iz ovoga izvuci makar mrvicu pouke,ili ce bar prekratiti,srezati jedan mukotrpan dan.A mozda se i zabavi.

 

Setam medju grobovima,zastajkujuci,dok mi se film odmotava u glavi.Tu je Dzoza,moj nastavnik istorije,strog i promucuran lik koji je stalno lupkao masivnim zlatnim prstenom o katedru da bi nas utisao,i ponekad vadio svoje tajno oruzje,skraceni stap za bilijar.Skolom je kolala prica da je to trofej koji je zadrzao posle lova na odbegle ucenike po obliznjoj bilijar-sali,pre vise godina.I danas mislim da je to susta istina.

 

Tu su i likovi koji su u ovim smutnim vremenima umrli od igle,tocka,metka,noza,konopca,lokomotive,piva i rakije.A tu je i Suzana Markovic (1986-2002). Suzi Guzi....

 

 

XXX

 

 

 

Suzi se po prvi put naguzila jos u sedmom osnovne,za paklo "marlbora". Cisto simbolicno.Kasnije je to radila za dzabaka,ako joj se svidi momak,drustvo,i ako po mogucstvu ima dovoljno raspolozive vutre,tableta,alkohola i ostalih opijata. Konzumirala je sta stigne i s kim stigne,a onda je put do njene vagine bio lak.Redaljke su joj vremenom postale uza specijalnost.Valjda je dobra polovina pankera u gradu sa njom skinula mrak.Mozda je bila i nimfomanka.

 

Nisam je nesto posebno krivio,a ni zalio.To je bio njen izbor.Jedan deo zivota je provela u Nemackoj,gde su shvatanja i moral verovatno liberalniji,tako da je njena psiha bila drugacija od psihe ovdasnjih provincijalki,kod kojih uglavnom nista nije bilo za badava.

Nije bila bas ni glupa,ali kao sto jedan ortak rece,imala je govornu manu: nije umela da kaze NE.

 

Postojao je tu jos jedan problem- Suzana je imala tumor na mozgu,koji je polako ali sigurno metastazirao,uprkos lecenju.Kada sada razmislim,sirota devojka je mozda osecala da joj se kraj neumitno priblizava,i htela je da proba sve ono sto joj "zivot pruza",da ostatak svog bitisanja prozivi razuzdano.

 

Suzi i ja se nikada nismo kresnuli,a zivoti su nam se direktno spojili samo jednom,u jednoj ne tako prijatnoj situaciji...

 

 

XXX

 

 

Tog popodneva sam sedeo kod svog ortaka Atile,povremeno bacao pogled na neku utakmicu sa malo golova i previse krljanja,i ugovarao turnir u fudbalu na "sony play station" konzoli.Onda se,kao sto vec pretpostavljate,oglasilo ulazno zvono.Na vratima je bila Suzana.

Naime,Atila ju je upoznao u gradu pre par veceri,objasnio joj je gde zivi,i pozvao je da ponekad navrati ako hoce,i to.I ona je bila tu.

Imala je petnaest,ali je izgledala tri-cetiri godine starije.Visoka,dobrih bokova i grudi,crnih ociju i crne kose srednje duzine,lepuskastog lica,u crnim pantalonama,belim patikama i lepoj pripijenoj majici preko koje je bio neki braon zenski sako.

Nosila je crnu tasnicu i prosto vonjala na seks,stvarno je zracila nekom animalnom erotikom.

Izula je patike,veselo se rukovala sa mnom,skinula sako i raskomotila se,Atila je iz frizidera doneo pivo,zavalili smo se u fotelje i konverzacija je mogla da pocne.

 

Bio je to stvarno prijatan i opusten razgovor.Neki njen ortak je imao problema sa zakonom,a ja sam,eto,studirao prava i savetovao je sta da mu kaze.Komentarisali smo i gradske traceve i ostale novotarije,cirkajuci pivo.

Po njenom ponasanju sam provalio da je negde vec izduvala par dzointa,pre nego sto je dosla ovamo.Pivo ju je brzo dokrajcivalo.

Atila i ja nismo imali nameru da sa njom radimo bilo sta jer nismo hteli da je iskoristimo stondiranu,a i Atilina keva i baba su bile u kuhinji.Osim toga,postojala je sasvim realna sansa da Suzana ima neku polnu bolest.

 

Sedeli smo tako i pili,kada se ulazno zvono ponovo oglasilo.Bio je to Tasic,jedan og gradskih problema,neuravnotezen tip koji se krace vreme druzio sa Atilom.Dosao je na minut,da mu vrati neki disk,sta li.

 

Ponekad je imao taj bolesno-sadisticki kez,i po faci mu se videlo da sa njim nesto nije u redu.

Rukovao se sa nama,a onda prikovao pogled za Suzanu,zacakljenih ociju.Fiksirao ju je,prosto ju je gutao nekim pohotno-perverznim pogledom.Dobro je znao ko je ona i cuo je price o njenom promiskuitetu.

Meni i Atili je pao mrak na oci,jer smo znali da ce sada biti nekog sranja.

Umesto da ode,Tasic je zaseo pored Suzane i poceo da je pipa i grli,tek tako:

 

"Pa gde si mi ti lutko,secas li se ti mene,a?" -rece Tasic.

 

"Ne...prvi put te vidim.Ma ne diraj me,bre,covece..." -rece Suzi,omamljena od vutre i pica.

 

"A ne znamo se,a? Pa mozemo da se upoznamo,i to vrlooo dobrooo..." -rece Tasic i poce da joj mesi sise.

 

"Sta radis bre to,covece?!" "Ruke k sebi, 'EJ BRE !!" -razdra se Suzi,i otrze se.

 

Atila i ja se zagledasmo,razmisljajuci sta da radimo.Tasic je upravo napastvovao pijanu i naduvanu maloletnicu u Atilinom stanu,na nase oci,dok su Atilina keva i baba spokojno gledale TV u kujni.

 

"Idem ja sada kuci",rece Suzi i poce da ustaje onako opijena.

 

"Gde ces bre kurvo,a? Jebes se sa POLA GRADA,a meni neces da das?" - razjari se Tasic.

 

Atila i ja ga uhvatismo za ruke,i povukosmo natrag,moleci Boga da ne upadne Atilina keva.

 

"Pusti curu neka ide,koj' ti je kurac?" -rekoh mu,ozbiljnim tonom.

 

"Ma sta da je pustim,bre!" -rece Tasic,ote nam se,zalete se preko sobe i tresnu Suzanu pesnicom u glavu iz sve snage.

 

Stropostala se na pod,lezala tako oko dvadeset sekundi,a onda poce da se trese.Pena joj je krenula na usta.Dobila je napad epilepsije.

Ja sam pritrcao i drzao joj glavu,pazeci da ne proguta jezik,Atila je stajao na vratima od sobe,a Tasic je posmatrao svojih ruku delo i kezio se kao da ima facijalni grc.

 

Srecom,epi-napad je bio kratkotrajan,prosao je brzo.U tom momentu Tasic skoci na mene,odgurnu me,i u nekoj vrsti bunila poce da svlaci Suzanu,dok sam se ja cimao sa njim.Svukao joj je pantalone,majicu i gacice za ne vise od deset sekundi.

 

"Koj' ti je djavo,majmune jedan napaljeni,sta radis bre to?" -rece mu Atila,drzeci kvaku od vrata.

 

"Pa sta,ona je u nesvesti,bice momci i za vas?" -rece Tasic zacudjeno,kao da se svadjamo oko ukradene kesice bombona.

 

"To je silovanje,Tasicu." -rekoh mu,spreman za makljazu.

 

"Keva i baba su mi u kuhinji,idiote jedan!" -rece Atila,polusapatom.

 

Tasic poce da joj zavlaci kaziprst i srednjak u picku,ne obaziruci se na nas.Kasnije se svuda po gradu kunuo da su mu sutradan po tim prstima izasle gadne bradavice.

 

Bacio sam se na njega,gurnuo ga preko stola,flase i pepeljara poletese,a Atila izvuce bejzbol-palicu iza kreveta.E onda na vrata zakuca Atilina baba:

 

"Sta je to,siiinkooo,kakva je to galaamaaa?" -upita baka.

 

"Nista,baba,pala nam je flasa." -rece Atila stojeci na vratima,dok sam ja stajao naspram Tasica sa pesnicama u gardu.

 

"Doobrooo siiinkooo,samo nemojte ponovo da ukaljate tepih kao onooomad." -rece baka i ode,na srecu.

 

"Sta je picke,da necete mozda da se bijemo oko drolje,a? Atila,sta ce ti ta palica?" -oglasi se Tasic.

 

"Sta mislis?" -rece Atila sarkasticnim tonom.

 

"JA mislim da ces ti sada morati da odes." -zakljucih ja.

 

"Dobro,momci,dobro.Ali zapamticu vam ja ovo.Srescemo se mi jos." -rece Tasic kao u nekom vesternu i pokupi se,osujecen u svojoj nameri.

 

"Cekacemo te." -odgovorih mu ja u istom maniru.

 

Nakon par minuta zacuh zvuk njegovog motora,pogledah kroz prozor i videh kako se udaljava u oblaku prasine.Malo mi je laknulo.Ali Suzi je i dalje lezala na tepihu,gola i u nesvesti.

 

Poceli smo da je oblacimo sto smo brze mogli.Onda smo skapirali da smo joj gacice navukli naopako,pa smo morali sve iznova.Posadili smo je na fotelju i sredili lom od pikavaca i flasa.Ubrzo je dosla svesti:

 

"Sta je ovo bilo,sta mi se desilo?" -upita Suzi grogirano.Nicega se nije secala.

 

"Previse si popila i dobila napad epilepsije,onesvestila si se.Usrali smo se od straha." -rekosmo uglas.

 

"O Boze...o Boze....kako me samo boli glava.Kao da me je neko udario..."

 

"Pala si i pri padu tresnula glavom o ivicu kauca." -slagasmo mi.

 

"Ohh.Mffff...ja cu sada kuci.Dajte mi samo casu vode." -rece Suzana,potpuno smozdena.

 

Dali smo joj vodu,pokupila je svoje prnje i otisla.Atila i ja posedasmo u fotelje,on zapali cigaru,povuce dobar dim i ispusti ga kroz nozdrve,a ja navrnuh nacetu pivsku flasu.U isti mah zazvoni telefon.Na ivici zivaca,mahinalno podignuh slusalicu jer mi je telefon bio na dohvat ruke:

 

"Halo?"

 

"Ljiljanaaa....Ljiljanaaa...dusooo mojaaa,oprosti miii..." -culo se sa druge strane zice.Glas je delovao vrlo ocajno i pijano.Zamisljao sam tipa od cetrdesetak godina,uflekane kosulje i brade od pet-sest dana kako zove tu Ljiljanu iz nekog bircuza.

 

"Pogresan broj",rekoh.

 

"Ljiljanaaa,ljubaviii..." -nastavi on,placnim glasom.Spustio sam slusalicu,ali telefon je ponovo zazvonio:

 

"Da?"

 

"Ljiljanaaa..."

 

"Cuj,sefe-pogresan broj.Kapiras? Sredi se,ima i drugih devojaka na ovome svetu.Hajde zdravo."

 

"Ljiljanaaa,saslusaaaj meee...." -zavapi on.U pozadini se cula neka ciganska muzika.

 

"Sefe,da li ti ja zvucim kao Ljiljana?" -upitah ga besno.

 

"Dajteee mi Ljiljanuuu...Ljiljanaaa..." -zakuka on.Spustio sam slusalicu.

Atila je bio do mene i cuo je sve.Nije mu bilo smesno.Dokrajcio je cigaretu,a ja iskapih pivo.

 

 

Noc se postepeno spustala i tama je nehajno uplivavala u prostoriju,uprkos podignutim roletnama.Telefon je ponovo zazvonio.Oblio nas je hladan znoj.Trebalo je ustati,iskljuciti prokletu spravu iz zida i upaliti svetlo,ali mi za to nismo imali snage,i to je porazavalo.Samo smo sedeli u tom polumraku i gledali se.

 

 

Telefon je zvonio i zvonio.

 

 

[tovar]

simpaticna punk temica, ali cini mi se da je malo... ne znam, sirovo, neobradjeno, nenapisano, nego samo prepricano. neka je tema neko vreme, ali ako se ispostavi da je neka licna prozivka, bice krvi.

[шмизла]

de s' marko

ok je ovo, al daj postuj pesme...

[Anarki StarScream]

Heh, imali smo i mi ovde jednu takvu ... isto Suzana :) ... samo '82 ... i prvi put sa profesorm tehnickog u 7 osnovne ... uhvatili ih na delu ... i njoj cvece krasi sadasnje prebivaliste.

[blondie]

procitah u jednom dahu. ne kazem da je bilo toliko zanimljivo ali svakako drzi paznju od pocetka do kraja..

 

 

sta znam, zainteresovalo me jer nema nepotrebne patetike, ni izlizanih `osjecanja` kojima su sklone ovdasnje spisateljice, nego eto prosto prica, koja djeluje istinito od pocetka do kraja (mozda i nije, nebitno).. tuzna na kraju svega. ali i puna humora.

 

 

 

elem, imas pun kurac gresaka, gubis se negdje u kompoziciji, zakljucak ti je smusen i tako gomila nekih tehnickih stvari - ali sve u svemu.. od mene prolaznost.

 

[Tomislav Sawyer]

Dobro je ovo covece.

 

Bilo bi dobro da se ne zadrzis u formi kratke price. Nastavi, povezi sa necim, dosta mi je vise kratkih prica.

Ustvari, ja ne volim kratki format i uvek ovako reagujem, pa i nema veze.

Dobro je.

[Turin]

jebem ti sunce kako jeziva prica! Lepo napisano, mislio sam na pocetku sa onim grobljem da ce da predje u nkeu patetiku, medjutim vrlo iskusno, nema sta. Odlicni dijalozi, cak toliko zivotni da mi se cini da je mozda stvarna prica, a u tom slucaju, bedaaak, ovo je stvarno nesto sto mora da se skine sa duse.... odlicno

[B@K@]

Da ne podgrevam već ohlađenu vodu, pozivam se na blondie-nin komentar... Kako bilo, nakon letimičnog pregleda ostalih radova - zanimljiv si, imaš dara, oko i ruku.