Jump to content

Recommended Posts

Posted

Životni put jedne semenke maslačka

 

Jednog divnog letnjeg popodneva, ponukana vragolastim severcem koji joj je dražio suncem okupane beličaste resice, jedna semenka maslačka rešila je da se odluči od svoje majke stabljike i toplih i umilnih zagrljaja svojih sestrica i samostalno započne svoj zivotni put. Otrgla se lagano, lako, kao da to radi svaki dan. „Doviđenja mama, doviđenja mile seje.“ Umilno će ona njima. „Kurvooo!“ Odgovolile bi u glas. No, nije ih čula. Zaokupljena spiralnim kretanjem, blagim ljuljuškanjem, okomitim uzdizanjem i poniranjem, na mikroskopskom nivou odbacivala je i prelamala sunčeve zrake što je strašno iritiralo grupu bakterija koja je strpljivo čekala na vlati trave, u kapljici rose iznad krtičnjakada da pronadje put do blagodarne i stalnomrdajuće njuške njenog domaćina i tako prenese smrtonosnu zarazu celoj koloniji. Preko livade, kao kakvog blistajućeg zelenog mora, pozdravljala bi svakog na koga bi naišla. „Zdravo Jagodo!“ A Jagoda, kao kakva parkinsonična bakica bi povetarično klimala glavom. „Zdravo dobri Peline!“ Pelin bi joj odmahivao na vetru svojim krupnim listovima. „Pozdrav i tebi Oso!“ Nastavila bi kao u delirijumu. „“Odjebi.“ Prozujala bi Osa, prošavši tako brzo pored nje da se još više zavrtela oko sebe i podigla u visinu. Takav odgovor bi nekome od nas zasmetao, ali ne i njoj, zašto bi, pored ovakvog divnog sveta? Vinuvši se još više u vazduh videla je celu livadu kao na dlanu , sve njene užurbane, pa i one spore stanovnike kako traže svoje mesto pod svetlim svodom. Mislila je o tome kako će i ona imati svoju decu i njena deca svoju i kako će na hiljade njenih potomaka semenki prolaziti livadom, dobri kao što je i ona, što će na kraju krajeva ovu livadu učiniti boljim mestom za život. „Pa, ako je tako“ šapatom će ona, sama za sebe, propraćeno uzdahom , onim laganim, drhtavosrećnim, kao kada započinjete posao koji će vam doneti brzu i laku zaradu. Polako je, njihajući tamo – amo svoje braonkasto telašce, počela da se spušta u pravcu voćnjaka na rubu livade. Da je imala šake protrljala bi ih. „Mislim da bi mi blaga hladovina odgovarala“. I tako u hladovini, konačno, na par santimetara iznad zemlje, lagano, kao kakav sveti čin Vatikanskog ceremonijala, rila je svoj put pravo ka zemlji jedan pristojan klasifikacioni primerak semenke maslačka. Taj, milionima godina, ponavljan proces, strahopoštovanje za svakog biologa koji drži do sebe ili za dovoljno ludu osobu koju to interesuje, bi prekinut ogromnim govnetom koje se sručilo na nju. Uz blagi, zadovoljni poluosvrt seljak navuče gaće, obrisa ruke o šljivu i odgega se u nepoznatom pravcu. Događaj je ostao potpuno nepropraćen, ili bar skoro. Jedini svedok je bila, a namerno to kažem, jedna obližnja bubamara koja je u slast tamanila zelene lisne vaši. Videvši situaciju zagrcnula se i pala na leđa ne mogavši prestati sa smehom. Izgledala je, iz visine, kao kakvo nakaradno i degenerično humanoidno mladunče mlatarajuđih udova u zrak, tražeći svoje biološke roditelje. Ostala je tako i crkla. Bila je to glupa bubamara.

 

Epilog:

Prošlo je skoro godinu dana, sneg je odavno okopnio. Ono što je stalo da se grana nastavilo je da se grana, ono što je stalo sa rastom, nastavilo je sa rastom. Na livadi ima, svakako, i novih prinova. Da, u pravu ste. Tik uz jednu dobroćudnu šljivu (mada bi zli jezici rekli da je dobra šljiva – fermentisana šljiva), silom od koje bi se i sam Njutn zagrcnuo sopstvenom jabučicom , kroz blagosloveni humus, probijala je svoj put mala stabljika maslačka. Da, bilo je sve kako je ona svojim kotiledonima nevino promišljala. Kroz nekoliko godina unapred, hiljade malih nevinih hilikopterčića, brižljivo, nosilo je njen genetski materijal. I ne samo po livadi, nego još dalje, sve do mora na jugu i sve preko vrletnih kanjona na severu i sve do istočnih planina i sve do prve nuklearne zime.

 

Navroučenije:

„Voskresenja ne biva bez smrti.“

Njegoš (970 – 1016) Škotski slikar

 

 

 

Sastavio i na svet izneo

 

Suptilan Simić

 

 

________________________________________________

 

Kao što se da primjetiti, sjemenka nije moja, već mog druga, potpisanog na kraju teksta. Meni se dopalo, nadam se da će i vama. :D

 

 

Posted

Jedina, ali jedina zamerka koju imam odnosi se na neujednačenost korišćene terminologije. Msje Gojak je autor, zar ne? Molim da mi se niko ne poserava na post, danas mi je lep dan. :mrgreen:

Posted

Previše izvedenica, previše termina iz pojedinih stručnih oblasti, + poetski izrazi... Dobijam utisak da sam jela musle sa jogurtom, egzotične musle, čas slatke, čas slane, čas gorke. Da se razumemo, meni su idejno ovakve priče itekako bliske, ne kažem da je tvoja realizacija omanula, ali sam samo napomenula šta je najveća dlaka u jajetu ovoga tvoga dela. :wub:

Posted
Marija, 'musle' tj. mjuzli nisu najvecha dlaka u ovom jajetu. Diplomira li?

Sad htjedoh da ti pošaljem pozdrav, ali 'ajd mogu i ovako da se javim.

Sjutra ujutru idem po diplomu, pa pravim neku žuraju. Wanna come?

Kraljičina plaža, zalazak sunca, roštilj, muzika i mnogo alkohola. Biće i noćnog kupanja as well :da:

 

I zar se musli ne piše muesli?

Posted (edited)

Hoću i ja s vama na plažu! Ali su mi grudi, k'o što avatar kaže, prevelike, bojim se biće vam neprijatno. :cry:

Edited by Snouvi Bejb
Posted

Ako treba, kupiću im ektra pivo :)

 

Evo nešto od autora:

 

Porodica složna, moglo bi se reći

Tata Čir, mama Cista i Furunkul mali

Na ljudskom tijelu možeš ih zateći

Tata čir, mama Cista i Furunkul mali

O kraja nema njihovoj sreći

Tata Čir, mama Cista i Furunkul mali

Ponavljati ovo bih i mogao dan treći

Tata Čir, mama Cista i Furunkul mali...

 

Dašak svježi u potiljak me tače,

Stresah se i disah tiše,

Pogled brzo uglom mače,

Snajper bješe, ništa više.

 

Vladislav Đinđić - Šeks

Posted

Upravo to bi razbilo monotoniju ravne plaze i mora. Dala bi novi shmek zabavi. Kasnije bi svi mogli da se ljuljushkamo na tvojim grudima :lol:Alo, mala, imash li ti potpisanu atorsku dozvolu da cvijet mojih misli iznosish tako javno na net? Ja imam neke diskriminishuce fotke koje bi mogao isto tako da... Neee, to chuvam samo za sebe. :D Kada se gledamo, shto ti izgashen MSN?

Posted
Upravo to bi razbilo monotoniju ravne plaze i mora. Dala bi novi shmek zabavi. Kasnije bi svi mogli da se ljuljushkamo na tvojim grudima :lol:

 

Iiiiiiiiiiii još jednom se potvrđuje da Montenigazz vole rasno! Ale za to! :wub:

*da se ljuljuškate na talasima koje bi moje grudi izazivale pri ulasku u more :razz:

Guest
This topic is now closed to further replies.
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...