Budizam

[Dhamma]

Da li ti je lako da smiriš um kako bi mogao da meditiraš?

 

Ovo pitanje liči kao da me pitaš da li perem svoje rublje da bih bih bio spreman za pranje rublja. Meditacija (barem samatha -- smirivanje) jeste proces čišćenja ili smirivanja uma. Možda bi pitanje trebalo preformulisati ovako: 'Da li ti je lako da meditiraš?'. Kratak odgovor bio bi: ne! Um je poput neukroćene, klizave zmije -- teško ju je uhvatiti. Um treba vežbati. Koliko si samo godina proživeo dopuštajući um da luta gde god mu je volja. Možeš li reći svome umu: 'Posmatraj dah sledećih pola sata i ne okreći se bilo čemu drugom?' Jesi li ti sluga ili gospodar svoga uma? Ne znam nikoga kome je meditacija laka, ali sam se lično uverio da što više vežbam postaje sve lakša.

 

 

[delay]

Ubistvo.

http://vukajlija.com/zen%20budizam

 

[Dhamma]

Koliko meditacija obuzdava čula?

 

Zahvaljujući meditaciji postaješ veoma svestan mentalnih procesa. Uviđaš da burni čulni podražaji stvaraju burna stanja uma. Pri tome, trenutno iskustvo može biti prijatno, ali neprestano traganje za takvim podražajima može biti prilično zamorno. Zahvaljujući povećanoj osetljivosti za procese u umu, kratkotrajno zadovoljstvo vremenom postaje sve manje vredno čestih nepovoljnih sporednih efekata (jesi li ikada video nekog zavisnika?) Ne radi se toliko o tome da meditacija 'obuzdava' čula, već što postajemo sve manje spremni da nas naša čula neprestano uznemiravaju svojom prenadraženošću; uviđamo 'bol' koji je posledica potpune okrenutosti čulnim zadovoljstvima i u našim očima sve veću vrednost dobija mir jednostavnog življenja.

 

 

[Dhamma]

Kako meditacija pomaže da se ukloni pet prepreka?

 

Vidi i prethodni odgovor. Ne radi se o tome da se nešto ukloni, koliko o uviđanju da one donose bol, te postajemo skloniji da ih ostavimo postrani, izbegnemo, prevladamo. Kako stičemo povećanu svesnost uviđamo tu lančanu reakciju koja se odvija u umu i obrazac po kojem se ona odvija. Kontekst pet prepreka može ti pomoći da identifikuješ svoj 'tip ličnosti', odnosno da baciš svetlo na lične slabosti. U kanonskim tekstovima postoji poređenje prepreka sa različitim vrstama vode: čulna želja se poredi sa vodom obojenom raznim bojama, zlovolja sa ključalom vodom, tupost i pospanost sa vodom prekrivenom žabokrečinom, uznemirenost i briga sa ustalasanom vodom koju šibaju vetrovi, sumnja sa muljevitom i blatnjavom vodom. Baš kao što u takvim vodama ne možemo da vidimo svoj odraz, isto tako sa tim preprekama u umu ne možeš jasno da uočiš ono što je dobro za tebe i ono što je dobro za druge. Sviđa ti se da ti je um prekriven žabokrečinom? Pošto si promislio o ovim preprekama ili makar samo zapamtio koje su, kad sedneš da meditiraš i prošli postupci počnu da isplivavaju na površinu moći ćeš jasnije da uočiš obrasce po kojima je u tim situacijama reagovao tvoj um. A kad ih jednom uočiš, onda će ti biti lakše i da ih izbegneš.

 

 

[Dhamma]

Kakva je svrha i važnost položaja tela, pevanja i mantre u meditaciji?

 

Položaj tela, pevanje i mantra jesu stvari koje mi 'činimo'. Zato što imamo telo, 'činimo' razne stvari. Ali u svemu tome postoji mogućnost izbora. Možemo položaj tela iskoristiti da budemo seksualno izazovni ili da izrazimo poniznost, aroganciju ili bilo šta drugo. Nijedan položaj nije nešto posebno, ali uočavamo i promišljamo o tome kako različiti položaji utiču na um. Kako izgleda kad se pokloniš prijatelju? Kako izgleda kada pokažeš pesnicu svome neprijatelju? S obzirom na ova pitanja, mi monasi obično koristimo položaje koji ukazuju na blagost i skromnost; oni i na nas imaju smirujući efekat. Slično je i sa pevanjem, sa korišćenjem reči koje izražavaju dobru volju, saosećanje, velikodušnost, ljubav itd.; sve to podstiče slična osećanja i u onome ko sluša i u onome ko ih izgovara. Mantra je obično jednostavna rečenica ili izraz sa nekim značenjem. Ona deluje na dva nivoa: prvo, značenje se mentalno 'apsorbuje' velikim brojem ponavljanja (pokušaj da koristiš reč 'ljubav' kao mantru tokom pola sata) i uz to ide i razmatranje o tom značenju. Drugo, mantra deluje i kao objekat meditacije -- poput daha, jednostavna je i kad se ponavlja smiruje um.

 

Sve troje -- položaj tela, pevanje i mantra -- obeležavaju granice, limit za fizičke postupke, što pomaže da se omeđi kretanje uma, a sve to potpomaže i meditaciju.

 

 

[Dhamma]

Da li meditirate sami ili u grupama?

 

I jedno i drugo. No, čak i kada sedim u grupi, meditacija je jedna vrlo lična stvar. Prednost sedenja u grupi je da osećaš potporu -- ostali ulažu napor i manje si sklon da se vrpoljiš ili ustaneš i počneš nešto drugo da radiš. Takođe, sledim uputstva vođe grupe, umesto da se priklanjam sopstvenim željama. Prednost samostalnog meditiranja je da mogu da napravim raspored koji meni najviše odgovara. Ako želim da sedim dva sata, mogu, ako želim da sedim pola sata i da hodam pola sata, mogu. Mogu da pevam mantru a da ne uznemiravam druge. U oba slučaja ideja je da posmatraš svoj um. Da li me oneraspoložava kada mi se kaže kada da sedim i kada da hodam? Da li gubim vreme prelistavajući neki časopis onda kada sam prepušten sopstvenom programu? Važno je prihvatiti ličnu odgovornost za vežbanje, bilo da se ono odvija u grupi ili samostalno. Mi u manastiru imamo lep izraz povezan sa slikom o magarcu: 'Nema šargarepe, nema štapa'. Nema naročite nagrade za to što si marljiv u meditaciji i niko ti ne prigovara ako si lenj. Ako si pošten i zreo, uviđaš da su ti najveća nagrada plodovi sopstvenog vežbanja.

 

[Dhamma]

Koliko dugo meditiraš svakoga dana?

 

Obično se u sali za meditaciju okupljamo u 5 ujutru i pevamo tekstove iz kanona oko pola sata, a zatim jedan sat meditiramo. Ponekad nisam zauzet ujutru i tada još sat-dva samostalno meditiram u svojoj sobi. Drugu grupnu meditaciju imamo uveče, kada je pevanje nešto duže, uz još jedan sat meditacije. Ponekad imamo 'povlačenja' (nedelju ili dve), kada sedeću i hodajuću meditaciju praktikujemo oko osam sati dnevno. Međutim, idealno bi bilo da svoj dan ne deliš na vreme meditacije i ostalo vreme, kao nešto što radiš od 9 do 5 popodne, a onda si slobodan.Veliki deo prakse čini negovanje sabranosti pažnje - dakle sposobnosti da budemo svesni svake situacije u kojoj se nađemo i naših rekacijia na nju. Kako se osećam u ovom trenutku? Kakva je moja reakcija na taj tresak? Kako se osećam u društvu sa tom osobom? Ako to ne mogu da vidim ili ne mogu da budem svestan uma, kako ću ga vežbati ili izmeniti na bilo koji način? Na primer, ako nisam svestan negativnog stava prema čišćenju lišća u Amaravatiju (manastiru u kojem boravim), već jednostavno čistim i gunđam, tada će moj život biti pun 'čišćenja i gunđanja'. Prvo moram da uvidim proces, povezanost uslova -- čišćenja koje je praćeno gunđanjem -- da bih potom istraživao. U čemu je problem? Je li on zaista bitan? Ali ako ova stanja uma nikada ne uočimo, ne prepoznamo i ispitamo, šta onda mogu očekivati sem života punog 'čišćenja i gunđanja'. Zato je meditacija nešto što neprekidno praktikujemo, a formalno vežbanje se stapa sa svakodnevnim životom.

 

 

[Dhamma]

Da li misliš da svako može da meditira ili prvo treba da nauči što je moguće više o Budinom učenju pre nego što počne da vežba na pravi način?

 

Budizam je samo jedan put ka oslobađanju -- nekim ljudima on koristi, nekima ne. Drugi putevi odgovaraju nekim drugim temperamentima. Generalno gledano, ako ti putevi imaju za temelj moral, oni će prirodno voditi ka kontemplaciji, meditaciji -- ka postavljanju pitanja koja sežu dalje od uobičajenog: "Šta ima danas za večeru?" ili "Kako da sebi pribavim još više čulnih zadovoljstava?" Prosvetljenje je prirodni aspekt ljudske svesti -- nijedna religija nema copyright na njega. Treba samo da se zaustaviš, osmotriš i oslušneš. Ukoliko imaš vodiča koji će ti dati osnovna uputstva, onda ćeš sigurno lakše napredovati. To je prednost tradicionalnih formi kakva je budizam.

 

[Dhamma]

Da li je meditaciji morao neko da te poduči ili si počeo spontano da meditiraš?

 

Telo i um znaju kako da prežive, jer imaju instinktivnu, animalnu prirodu. Ljudska bića imaju sposobnost da razmišljaju o okolnostima u kojima se nalaze, a što mislim da životinje nemaju. Mi imamo prirodnu sklonost ka čuđenju -- Zašto sam se ja rodio? Šta se događa kada umrem? To je prirodno, ali za mnoge od nas razvoj inteligencije i kontemplacije -- više od onoga što je potrebno za puko preživljavanje -- izgleda kao luksuz, naročito u ovo vreme kada smo toliko udaljeni od prirode. Ja sam meditaciju naučio delom iz knjiga, a delom od učitelja.

 

 

 

[Dhamma]

Kakva osećanja ili iskustva dostižeš dok meditiraš?

 

Čitava ideja nekakvog dostignuća nije zapravo bitna za meditaciju. Tu se više radi o otpuštanju napetosti nego o postizanju relaksiranosti; više o razumevanju neznanja (napuštanju obmanutosti) nego o dostizanju mudrosti. Ljudi imaju razne vrste iskustava (svetlost, zvukovi itd.), ali važna stvar koju treba zapamtiti o budističkoj meditaciji jeste da je njezin jedini cilj oslobađanje od patnje. Sloboda je put iza iskustava koja samo dolaze i prolaze. Kada se ona jednom dostigne, večna je.

 

Teško je meriti napredovanje u ovim stvarima. Jesi li ikada učio da sviraš klavir ili da voziš bicikl? Nekad ti izgleda kao da sve to nema smisla, kao traćenje vremena. A onda se, nekako, nešto promeni i pomisliš: "Ej, pa ja to mogu".

 

Praktikujući meditaciju nekoliko godina ustanovio sam da sam mnogo opušteniji u pogledu života; on i nije tako veliki problem kao što mi se nekad činio. Ne upinjem se iz petnih žila da budem bilo šta ili neko poseban. Još uvek sam prilično zaposlen i imam dosta obaveza, ali je sve to više kao da činim ono što treba učiniti, pre nego pokušaji da budem uspešan, da postignem ili dokažem bilo šta.

 

 

 

 

[Dhamma]

Da li misliš da ćeš ikada dostići nibbanu?

 

Prva stvar koju treba učiniti pre nego odgovorim na to pitanje jeste da definišem šta je to "nibbana" -- a to baš i nije laka stvar. Jedna definicija je: oslobađanje od patnje, odbojnosti i pometenosti. Nibbana jeste cilj budističke prakse i mislim da joj i ja težim. Ponekad to izgleda kao veoma težak i dug put. Drugi put, sedeći nepomično, bistrog uma posle celodnevnog truda, izgleda mi kao da je tu kraj mene. Uvek nastojim da imam na umu kako je sadašnji trenutak jedina realnost, jedino mesto i vreme u kojem postoji prosvetljenje. Biti potpuno prisutan upravo u ovom trenutku, kada iza toga ne postoji nijedna želja -- to je prosvetljenje. Uslovi će se promeniti ali sada, ako uspem da budem potpuno sa time, onda, hej -- to je to -- nibbana -- bingo! (Moja teorija broj 16a.)

 

Sve u svemu, uviđam da što duže živim ovaj život i praktikujem ovaj put, to manje patim, manje je pohlepe, manje ljutnje, manje konfuzije. A što se tiče nibbane kao iskustva -- ne samo kao teorije -- to je nešto što ostvarujemo neposredno. Tako se za sada nadam jedino da ću biti u stanju da sebe ne uzmem suviše ozbiljno ili da ne učinim bilo šta nepromišljeno.

 

[Dhamma]

Na koje si probleme naišao kada si počeo da praktikuješ meditaciju?

 

Jedan od glavnih problema kada sam počeo da meditiram bio je nemir. U mladosti moj um bio je treniran da bude uvek zaokupljen nečim i aktivan, tragajući za (čulnim) objektima u okolini. Nisam bio ohrabrivan da kontempliram prostor oko i između tih objekata. Bio sam podstican da se borim za ono čega nema, a ne da budem zadovoljan onim kako su stvari do tada stajale; "komad u tuđoj ruci uvek izgleda veći". Sedeća meditacija jeste praktikovanje zadovoljenosti sadašnjim trenutkom, dakle biti spokojan sa onim što jeste. Stalno zaokupljenom umu mir se uvek čini pomalo dosadan. Sedeti mirno nije uvek baš lako.

 

mMm

[Dhamma]

Da li meditacija u sebe uključuje krajnju introvertnost?

 

Budizam se često označava kao srednji put, pa zato svaku krajnjost treba shvatiti kao nešto opasno. Budistički osmostruki put se često sumira kao sila (moral), samadhi (koncentracija) i panna (mudrost). Sve troje treba razvijati podjednako da bi se dostiglo prosvetljenje. Ima jedna divna priča u vezi sa ovim, o tri dečaka koji su krenuli da posete hram. Na svom putu prolaze kraj drveta u cvatu i pomisle kako bi bilo lepo staviti nekoliko cvetova na oltar u hramu. Ali, cvetovi su suviše visoko i za najvišeg od njih, pa se složiše da rade zajedno. Sila kleknu na zemlju kako bi načinio snažnu osnovu -- moral je uvek osnova bilo kakve aktivnosti. Panna mu stade na leđa jer je najvišlji, ali ipak treba da se protegne što je moguće više i tada se oseća pomalo nestabilno. Samadhi je veoma jak i on čvrsto pridržava Pannu. Kombinovanim naporom sve trojice, mudrost na kraju dohvati prekrasne cvetove.

 

Introverzija je nezgodna reč, jer ima dva značenja -- psihološko i patološko. Često sam sebe pitam, razmišljajući odakle izvire misao: "Gde je um?" Je li unutra, negde spolja, i unuta i spolja, svuda, je li univerzalan, individualan? Na meditaciju se najčešće gleda kao na "ulaženje unutra", ali ako ja nisam ovo telo, šta to onda ulazi i gde? Dobro je pri meditaciji održati jedan osećaj kosmičkog ili spiritualnog u umu, jer to pomaže da ništa ne uzimamo suviše lično. Mislim da je introspekcija, samoposmatranje, možda bolja reč od introverzije.

 

MmM

[Dhamma]

jesu svi budisti dosadni kao ti?

 

brale, ličiš na one dosadne fanatike što idu od kuće do kuće i prodaju nekakve dosadne knjige dosadnim ljudima.

a verovatno to i radiš.

Prijatelju,

ako ti je dosadno, ne shvatam zasto dolazis na ovaj topik, toliko je drugih zanimljivijih.

 

Niti idem po drugim topicima i raspredam o budizmu, niti bilo koga u bilo sta ubedjujem.

Samo iznosim Budino ucenje za one koji su zainetresovani, a nemaju priliku da drugde o tome citaju.

Zar je to toliki problem?

 

Mnogo srece

 

 

[Dhamma]

Kakve opasnosti mogu iskrsnuti tokom budističke meditacije?

 

Meditacija jeste rad sa umom i mnogo je nepoznatog u vezi sa umom -- zato i meditiramo. Intenzivno razvijanje koncentracije može rezultirati oslobađanje izvesnih energija ili nas dovesti u neuobičajena stanja i ukoliko ne živimo dovoljno izbalansiranim načinom života, to nam može doneti probleme. Ne preporučuje se da ljudi sa pshološkim problemima meditiraju bez odgovarajućeg vođstva.

 

Proces meditacije uključuje otvaranje svesti. Mnoga sećanja nisu dostupna svesnom delu uma zbog potiskivanja, izbegavanja (jer su bolna), poricanja, nedostatka vremena itd. Ako su ta sećanja naročito snažna mogu nas preplaviti. Sve to ipak nije nešto neprirodno i više predstavlja poteškoću nego opasnost. Opasnost zapravo nije u meditaciji, već u zalaženju u zapušten ili zloustavljan um. Poput mašine koja nije na pravilan način korišćena ili održavana, kada je pokrenemo postoji mogućnost da se nešto otkači i lupi vas u glavu. Kontakt sa iskusnim učiteljem, naročito na početku, uvek je od neprocenjive pomoći.

 

[That's All Folks!!!]

 

oOo

Edited February 25, 2008 by Dhamma

[Guest Pоvratak Kuruza]

Poput mašine koja nije na pravilan način korišćena ili održavana, kada je pokrenemo postoji mogućnost da se nešto otkači i lupi vas u glavu. Kontakt sa iskusnim učiteljem, naročito na početku, uvek je od neprocenjive pomoći.

 

Тога се највише и плашим, надао сам се да би можда био вољан да ми помогнеш као учитељ јер сам нов у свему овоме

[Dhamma]

Тога се највише и плашим, надао сам се да би можда био вољан да ми помогнеш као учитељ јер сам нов у свему овоме

Pa sad, da sam baš neki učitelj nisam. Imam nešto teorijskog znanja o budizmu, a i praktičnog o budističkom tipu meditacije. Ako te nešto zanima, radu ću pokušati da ti odgovorim. Kao prva orijentacija, nadam se da si iščitao poruke koje sam ovde postovao.

 

[delay]

S hriscjanstva na budizam,kako simbolicno-pateticno

.

 

[delay]

Ima neshto finih prica ovde>>

http://www.tvorac-grada.com/knjige/zen/

[Dhamma]

Zaista ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala štetna stanja uma tako nastaju, a već nastala štetna stanja uma se tako umnožavaju kao što je to pogrešno razumevanje. U onome ko pogrešno razume, još nenastala štetna stanja uma nastaju, a već nastala štetna stanja uma se umnožavaju.

 

Zaista ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala korisna stanja uma tako nastaju, a već nastala korisna stanja uma se tako umnožavaju kao što je to ispravno razumevanje. U onome ko ispravno razume, još nenastala korisna stanja uma nastaju, a već nastala korisna stanja uma se umnožavaju.

 

Buda, AN.I.298-299

[хеллонертх]

Ne shvatam kako oni koji teze da zaustave darmicki krug bilo sta kapiraju.

 

[Dhamma]

Ne shvatam kako oni koji teze da zaustave darmicki krug bilo sta kapiraju.

Ne shvatam šta ti znači to "da zaustave darmicki krug"?

Možeš li malo da detaljnije objasniš?

[хеллонертх]

Stvari idu ovako

----------------->

<-----------------

----------------->

<-----------------

...

 

A vi pokusavate ovo

----------------->

 

 

Ocje to,ali samo privremeno,dok mleko ponovo ne potece.

 

 

 

[Dhamma]

Pa nisi se baš pretgao od objašnjavanja.

Iz čega zaključujem da tebi baš nije stalo do toga da te mi razumemo.

A ako te ne razumemo, dijalog zaista nema smisla

[хеллонертх]

Dijalog?

Drzi se prakse,i ne filozofiraj,u tome su budisti tradicionalno najlosiji.