Budizam

[Dhamma]

зар за будизам не значи управо то?

 

Ne. _/\_

Buda je jednom rekao:

"Ja sam samo poducavao dve stvari. Nastanak patnje i okoncanje patnje."

Sve ostalo je bilo razrada

Edited March 28, 2010 by Dhamma

[Dhamma]

Naučimo kako da padnemo

 

Ljudi često pitaju: Kad meditiram, kako da znam da li napredujem? I

jedan od odgovora je: Kada um odluta od svog objekta, sve brže i brže

ga vraćate natrag. Obratite pažnju, odgovor nije: Um nikada ne odluta.

Već: Očekuje se da ćete odlutati; to je normalan deo vežbe, normalan

deo treninga. Stvar je u tome da ste sve budniji za ono što se događa

i sve brži u menjanju situacije kada vas misli povuku sa sobom.

 

Dakle, važan deo učenja kako da meditirate jeste da naučite kako da

padate... kako da vratite um uz minimum griže savesti, minimum

samooptuživanja, sa jednostavnom konstatacijom: "Nisam ovde seo da bih

razmišljao o obavezama sledeće nedelje, o neuspehu od sinoć ili o bilo

čemu drugom. Ovde sam da se fokusiram na dah." Odložite sve te

druge stvari i vratite se objektu meditacije. Naučite kako da to

uradite a da ne vezujete čvorove u umu.

 

Thanissaro Bhikkhu, How to Fall

 

[Dhamma]

Um koji odluta jeste izvor patnje.

Posledica uma koji odluta jeste patnja.

Um koji vidi um jeste put.

Rezultat uma koji vidi um jeste iskorenjivanje patnje.

 

Ađan Dune Atulo

[Dhamma]

Kad imate mudrost, možete da rešite svaki problem.

Kad nemate mudrost, svaka stvar može da postane problem.

 

Master Hsuan Hua

 

 

[Dhamma]

Ko se kreće u društvu budala, taj se kaje dugo vremena.

Drugarstvo s budalama uvek je patnja, kao i s neprijateljem,

a druženje s razboritim je sretno kao susret sa srodnicima.

 

Buda

 

[Dhamma]

Preobraćanje

 

Ne želim da preobraćam ljude iz jedne religije u drugu. Ne zanima me

nijedna religija. Moj je interes Dhamma -- istina, učenje svih

Probuđenih. Ukoliko uopšte treba da bude nekog preobraćanja, onda

neka to bude iz patnje u sreću, iz nečistoća u čistotu, iz vezanosti u

slobodu, iz neznanja u probuđenost.

 

S. N. Goenka

 

[Dhamma]

Vežbanje

 

Monasi, na ovome svetu postoje četiri vrste ljudi. Koje četiri? Oni

koji ne vežbaju za svoju dobrobit, a ni za tuđu. Oni koji vežbaju za

dobrobit drugih, ali ne i za svoju. Oni koji vežbaju za svoju

dobrobit, ali ne i za dobrobit drugih. Oni koji vežbaju i za svoju i

za tuđu dobrobit.

 

Baš kao što se ugarak sa pogrebne lomače -- što gori na oba kraja, a

pokriven je balegom u sredini -- ne koristi kao ogrev ni u selu, a ni

van njega. Kažem vam da je on slican čoveku koji ne vežba za svoju

dobrobit, a ni za tuđu. Onaj čovek koji vežba za dobrobit drugih, ali

ne i za svoju dobrobit iznad je i plemenitiji od onog prvoga Onaj

koji vežba za svoju dobrobit, ali ne i za dobrobit drugih najviši je

od ove trojice. A čovek koji vežba za dobrobit svoju i drugih jeste,

od sve četvorice, najuzvišeniji, kralj, najizvrsniji, vrhovni. Baš kao

što od krave dolazi mleko, od mleka buter, od butera ghi, od ghija

poslastica, a od sve četvoro tu poslasticu ljudi najviše cene -- na

isti način, od one četiri vrste ljudi,, upravo onaj ko vežba za dobro

svoje i drugih smatra se najuzvišenijim, kraljem, najizvrsnijim,

vrhovnikom.

 

Buda

Ćhavalata sutta, AN IV.95

[Dhamma]

Prirodna reakcija otvorenog srca

 

Mudrost zamenjuje neznanje u našim umovima onda kada shvatimo da sreća

ne leži u akumuliranju sve više prijatnih doživljaja, da nam

udovoljavanje žeđi čula ne donosi osećaj celovitosti ili potpunosti.

Ono nas samo vodi ka jos više želja i ka jos više odbojnosti. Kada na

osnovu sopstvenog iskustva razumemo da sreća ne dolazi od posezanja za

nečim, već od njegovog napuštanja, ne od jurnjave za prijatnim

iskustvima, već od otvaranja u sadašnjem trenutku za ono što je

istinito, ta transformacija razumevanja oslobađa energiju saosećanja

u nama. Naši umovi nisu više zaokupljeni jedino odgurivanjem bola ili

prijanjanjem za zadovoljstvo. Saosećanje tada postaje prirodnia

reakcija jednog potpuno otvorenog srca.

 

Joseph Goldstein

[Dhamma]

Prostor i Buda-priroda

 

Jedna od najčešćih analogija koje se koriste da bi se opisala

Buda-priroda, kvalitet probuđenosti, jeste sam prostor. Ova analogija

ima tri vida. Prvi, onako kao što je prostor sveprisutan, pa ipak ne

zadobija obeležja bilo čega što prozima, slično tome i Buda-priroda

prožima sva svesna bića, a da sama ničim od toga ne biva obeležena.

Drugo, baš kao što galaksije i univerzumi nastaju i nestaju unutar

prostora, tako i karakteristike naše ličnosti nastaju i nestaju unutar

Buda-prirode. Naši oseti dolaze i prolaze; Buda-priroda ostaje. Treće,

baš kao što prostor nikada ne biva uništen vatrom, isto tako i

Buda-prirodu ne uništava "vatra" starenja, bolesti ili smrti.

 

B. Alan Wallace, Tibetan Buddhism from the Ground Up

 

 

[Dhamma]

Pitanje: Ponekad tokom meditacije javi mi se slika bele svetlosti;

nekad je ona zelena ili žuta, dođu mi razne slike zgrada, ljudi,

religijskih predmeta ili monaha. Ponekad neko vidi kosture, ružne i

zastrašujuće slike. Kako da se prema tome odnosimo?

Odgovor: Ti objekti koji se jave u umu proizvod su koncentracije.

Nastaju onda kada je um veoma smiren. To su umom stvorene slike,

maštanja. Nekada su ti objekti vrlo jasni, drugi put su mutni; sve to

zavisi od samadhija (koncentracije). Ako je samadhi snažan, videćemo

ih vrlo jasno. Kada se javi takva slika ili znak (nimitta), ponavljaj u sebi

"slika, slika" sve dok ta boja ili slika ne nestane. Onda se vrati

natrag na dah. Ako ih registruješ, a oni ne nestaju, to je zbog

upadane (vezivanja), koje razvija sviđanje ili nesviđanje u odnosu

na te objekte. Tada se nimitta, boje, svetlost ili razne slike

javljaju uvek iznova. Potrebno je pojačati sati (pažnju) pri

registrovanju i napustanju tih stvari. Ako ne nestaju, ne osvrći se na

to, već se vrati na praćenje daha, abdomena ili vec one tacke koju si

odabrao. One će slike tada lagano nestati same od sebe.

 

Ajahn Thawee Baladhammo: Practicing Insight on Your Own

[Dhamma]

Srećan čovek nije čovek u određenom sklopu okolnosti,

već pre čovek sa određenim sklopom stavova.

 

Hugh Downs

 

 

[Dhamma]

Naočare koncentracije

 

Bez naočara koncentracije, svet izgleda zamagljen, mutan i nejasan.

Ali kada ih stavimo, sve nam izgleda sjajno i jasno. Pri tome se nisu

objekti promenili; promenilo se naše gledanje. Kada golim okom

posmatrate kap vode, ne vidite mnogo. Ukoliko je stavite pod

mikroskop, međutim, počinjete u njoj da vidite mnoge stvari koje se

mrdaju i pokreću, što je fascinantno. Ukoliko meditirajuci stavite

naočare koncentracije, bićete iznenađeni raznolikošću promena koje se

odigravaju.

 

Sayadaw U Pandita

 

 

[Dhamma]

Biti sa svojim emocijama

 

Ponekad ljudi ideju o napuštanju neke misli ili osećanja –

opažanja kako nastaju u svesti, ali bez sleđenja njihovog toka –

brkaju sa odbacivanjem bolnog osećanja kroz pokušaj da ga potisnemo.

Ali potiskivanje nije isto što i sabranost. Sabranost se ne sakriva od

bilo čega. Ona nam dopušta da se probijemo kroz slepilo poricanja i

budemo sa samim sobom. Sabrana pažnja dopušta nam da vidimo gole

činjenice i da ne budemo zavedeni svojim obmanama.

 

Tara Bennett-Goleman: Emotional Alchemy

 

[Dhamma]

Znak napredovanja ka probuđenju

 

Znak napredovanja ka probuđenju jeste da smo "ovde", a ne "tamo".

Zaista, ključna tačka napretka je da budemo ovde sve vreme. Ćuvena

poruka Ram Dasa: "Budi ovde, sada" jeste ono što rezultira kada smo

istrajni u ovakvom vežbanju. To nije lako i zahteva odlučnost --

suprotstavljamo se direktno navici koju smo razvijali čitav život --

ali je to ujedno i osnovna vežba ka probuđenju, jer slama naše

osnovno uslovljavanje. Tajna uspeha u ovom vežbanju jeste da iz sebe

eliminišemo svaki osećaj neuspešnosti. Od trenutka kad počnemo, već

smo uspešni. Jer jedina mera uspeha jeste ovaj trenutak, ovo sada. Ako

smo ovde, naše vežbanje je savršeno. Činjenica da smo se upravo

vratili sa našeg lutanja ili da ćemo možda opet negde odlutati za

nekoliko sekundi nije uopšte bitna. Bez ovakvog vežbanja, uvek bismo

ostali "izmešteni". Retko bismo iskusili da smo ovde. I tako, svakog

onog trenutka kada smo u stanju da ne postupamo u skladu sa navikom,

mi smo uspeli.

 

David A. Cooper: Silence, Simplicity and Solitude

 

[Dhamma]

Mir

 

Mi ne tragamo za životom punom užitaka, već za tim da pronađemo mir.

Taj mir je u nama, njega ćemo naći na istom onom mestu na kojem su i

uznemirenost i patnju. Ne možemo ga pronaći ni u šumi, ni u planini,

niti nam ga daje neki učitelj. Upravo tu gde doživimo patnju, tu

možemo da pronađemo i slobodu od patnje. Pokušavati da pobegnemo od

patnje znači zapravo trčati joj u susret. Istražujte patnju, vidite

koji su joj uzroci i uklonite ih upravo sada, umesto da se uvek rvete

sa njihovim posledicama.

 

Ađan Ča

 

[Dhamma]

Šta se preporađa

 

- Onaj ko se preporodi, Nagaseno, je li to ista osoba ili nije?

- Ni jedno ni drugo.

- Daj mi neki primer.

- Ako imamo ćup svežeg mleka, koje se prvo zgruša, pa se od njega onda

napravi buter, a na kraju i gi (kuvanjem rafinirani buter), ne bi bilo

ispravno reći da su taj gi, buter i zgrušano mleko isto što i sveže

mleko, iako su oni iz njega dobijeni, ali isto tako ne bi bilo

ispravno reći ni da su nešto sasvim drugo.

 

Pitanja kralja Milinde, pogl. 2

 

[Господин Граул]

MIR

Negativno definisan, mir (samagga, santi ili upasama) jeste od­

sustvo konflikta, a pozitivno je on postojanje harmonije, smireno­

sti i opuštenosti. Buda je hvalio i promovisao mir unutar društva,

između pojedinaca i unutar njih.

 

 

Jedna đātaka kaže: “Vežbajmo se

u miru, jer njega su hvalili Bude”

(Đa.IV,211). Sam Buda je izjavio

da čak i bogovi zavide onome ko

živi u miru (Ud. 30). Sebe je opi­

sao kao “izmiritelja sukobljenih i

ohrabrivač onih već ujedinjenih,

koji se raduje miru, voli mir, us­

hićuje se mirom i govori u korist

mira” (D.I,4). Ali Buda nije težio

samo miru, niti je samo govorio

radi mira, on je takođe i činio sve

ono što bi ga unapredilo. Jednom

prilikom, pleme Sākya i njihovi susedi Koliye spremali su se da

zarate zbog vode u reci koja je predstavljala njihovu međusobnu

granicu. Bilo je to u sred leta i nije bilo dovoljno vode za na­

vodnjavanje useva. Buda je stao između dve sukobljene vojske i

upitao ih: “Zašto se borite?” “Zbog vode”, od­go­voriše. “I šta je

vrednije? Voda ili krv vaše mladosti?” pitao je. “Krv je mnogo

dragocenija od vode”, odgovoriše mu. “Pa nije li onda besmi­

sleno proliti krv radi vode?” Ova pitanja i blage reči ohrabrenja

osvestili su ratnike, te je napravljen kompromis i mir ponovo us­

postavljen (Dhp.a.254).

Zaista je logično da su Dalai lāma, prvi budistički monah

kojem je dodeljena Nobelova nagrada za mir, i Aung San Suu

Kyi, prva žena iz Azije koja ju je dobila, to priznanje zaslužili

upravo zbog napora da se izbore za promene mirnim putem.

Bu­distički tekstovi kažu: “Uvidevši opasnost u prepiranju i har­

mo­niju u miru, boravi u jedinstvu i blagosti; ovo je učenje svih

Buda” (Cp.3,15,13).

Jedna od meditacija koje je podučavao Buda bila je Kon­cen­

tra­cija na mir (A.I,29), tokom koje kontempliramo lepotu mira u

216

sebi i svojoj zajednici. Međutim, najdublji i najtrajniji mir jedino

je moguć za one koji su dostigli nirvāṇu. Buda je rekao: “Miran

je um, govor i postupci potpuno utihnulih i znanjem oslobođenih”

(Dhp.96).

 

Iz onog budističkog rečnika. I pazi sad ovu rečenicu pri kraju:" Jedna od meditacija koje je podučavao Buda bila je Kon­cen­tra­cija na mir " Ja znam samo za tu meditaciju. Druge ne kapiram.

Edited May 13, 2010 by Господин Граул

[рогозуб]

po mom mishljenju je budistichko (tj. teravada) shvatanje mira apsurdno. mislim da pacifizam kao svoju filozofiju mogu da prihvate samo budale.

[Господин Граул]

Pacifizam je jedan od produkata budizma ,to jest moglo bi tako da se zaključi - ali nije i njegova suština. Dakle ako u sebi nađeš mir --> odatle direktno proističe da želiš mir i drugima. To je nekako lančano povezano i prirodno po meni. Šta tebi nije tu jasno? Obrazloži.

[рогозуб]

pa samim tim shto zhelish dobro drugima ne smesh da budesh pacifista. na primer, ako neko ko je zla osoba, ubica, muchitelj, hocje da siluje neko dete, naravno da treba da ga sprechish, i ubistvom ako je to potrebno. dok buda (pre teravada budizmu) zabranjuje da to uradish.

Edited May 14, 2010 by рогозуб

[Господин Граул]

pa samim tim shto zhelish dobro drugima ne smesh da budesh pacifista. na primer, ako neko ko je zla osoba, ubica, muchitelj, hocje da siluje neko dete, naravno da treba da ga sprechish, i ubistvom ako je to potrebno. dok buda (pre teravada budizmu) zabranjuje da to uradish.

 

Pa valjda prvo popričaš sa čovekom , pa ga onda mirno prebiješ

[Dhamma]

Ađan Munindo: Nadahnuća Dhammapade

 

"Namera mi je bila da deleći svoja lična razmišljanja na ovaj način možda ohrabrim druge da i sami isprobaju svoju sposobnost kontemplacije. Postoji tendencija među onima koji praktikuju budizam na Zapadu, da pokušavaju da pronađu mir i razumevanje tako što će zaustaviti tok misli. Iako nam upravo Buda kaže da tek uz pomoć yoniso manasikara ili mudrog promišljanja uviđamo pravu prirodu svog uma, a ne tako što će on prestati da razmišlja."

 

[Dhamma]

Kakve su moje zasluge?

 

Ovo je verovatno najpoznatiji dijalog u čitavoj zen tradiciji.

Bodidarma se jednom sreo sa carem Vuom iz dinastije Liang, predanim

budistom, poznatim po svojoj privrženosti Učenju i širokogrudosti kad

su u pitanju siromašni. Car je jako mnogo pomagao podizanje novih

manastira i sirotišta.

 

Onda Vu reče: "Mnoga sam dobra poklonio manastirima i bio pokrovitelj

mnogim zamonašenjima -- kakve su moja zasluge?" Bodidarmin odgovor bio

je radikalan: "Nema nikakvih zasluga." Jer Vu je činio dobro da bi za

sebe gomilao zasluge. Bodidarma je raspršio Vuove ideje o zaslugama i

stigao do sredista svog učenja, da vežbanje nije nešto što je odvojeno

od nas: kada je naš um čist, živimo u čistom univerzumu; kad smo se

zapleli u ideje dobitka i gubitka, živimo u svetu iluzija.

 

Jisho Cary Warner

 

[Dhamma]

Ako osnova hrišćanstva jeste Bog, onda osnova budizma jeste um.

 

Douglas M. Burns: Buddhist Meditation and Depth Psychology

[Господин Граул]

Ako osnova hrišćanstva jeste Bog, onda osnova budizma jeste um.

 

Douglas M. Burns: Buddhist Meditation and Depth Psychology

 

Mislim da to apsolutno nije tačno. Um je oruđe kojim se služimo. Pre bi rekao da je svest ono što je centralna tema.