Budizam

[Dhamma]

741. Dobra dela

 

Dok živi raduje se, kad umre raduje se,

dobročinitelj se raduje i ovde i tamo,

raduje se, srećan je,

kad sagleda dobročinstva svoja.

 

Dok živi uživa, kad umre uživa,

dobročinitelj uživa i ovde i tamo,

”Dobro učinih”, u takvoj misli uživa.

Još više uživa kad se u dobru ponovo rodi.

 

 

Dhp. 16, 18

[Dhamma]

742. Žeđ

 

U čovjeku koji živi lakoumno životna žeđ buja k'o puzavica maluva;

on srlja iz života u život kao lakom majmun za plodom po šumi.

 

Ko nadvladan tom neobuzdanom žeđi prione uz život,

i mučnina nabuja u njemu kao korov.

 

Ali ko prevlada tu neobuzdanu žeđ, nezajažljivu u svijetu,

uz njega nevolja ne prijarnja kao ni vodena kap uz cvijet lotosa.

 

Malunkyaputta

Theragatha, VI.5

 

 

[Dhamma]

743. Neodgovarajuća pažnja

 

Postoji ispravna sabranost i postoji pogrešna sabranost. Već znamo da je ispravna sabranost energija koja nas vraća u sadašnji trenutak, kako bismo prepoznali šta se događa. Sa druge strane je pogrešna sabranost, energija koja nas vuče ka boravku u bolnoj prošlosti, ka fokusiranju i vezivanju za bol, brigu, patnju, žudnju ,strah -- sve te otrovne stvari u skladištu svesti. Kad si u stanju da jasno vidiš da si zadobljen negativnom pričom iz prošlosti, ispravna sabranost je već počela da deluje. Ona ti govori šta se zapravo događa: zaveden si pričom iz prošlosti. Zato te svesnost istog trenutka oslobađa te opsene i vraća u stvarni svet.

 

U snovima, stvari koje vidiš, objekti tvoje svesti, jestu tek slike; nemaju bilo kakvu suštinu. Isto je kao kad napraviš fotografiju svog psa. Istog trenutka kad pritisneš dugme na digitalnom fotoaparatu, slika tvog psa je zabeležena u memorijskoj kartici, zamrznuta u vremenu, dok pravi pas nastavlja da skakuće, igra se i laje. Slika koju vidiš nije pas; to je tek zabeležena fotografija. U stvarnosti je tvoj pas možda ostario i već umro, ali slika ostaje zauvek fiksirana i nepromenljiva, u skladištu tvoje svesti, baš kao i u fotoaparatu.

 

Kada si u kontaktu sa stvarnim životom, ono što neposredno vidiš, čuješ i dodiruješ primaju tvoja čula, formiraju čulne utiske. Ti utisci su još uvek blizu stvarnosti, iako i oni mogu biti ponešto obojeni sadržajem pohranjenim u skladištu tvoje svesti. Ali ako sklopiš oči i u sećanje dozoveš te slike, na toj tački doživećeš ih samo kao ono što nazivamo "puke slike".

 

Tvoja podsvest prepuna je slika i možda se uvek iznova vraćaš na neke od njih kao neku vrstu zaštite ili zone sigurnosti, čak i ako se radi o bolnim sećanjima. To je ista ona vrsta morbidne žudnje koja navodi ljude da po ko zna koji put slušaju tragične pesme o žalosti nad gubitkom i nesrećom. To je jedna navika nimalo zdrava, niti korisna.

 

Thich Nhat Hanh: Peace is Every Breath

[Dhamma]

744. Majka Zemlja

 

Hodaj kao da svojim stopama ljubiš zemlju po kojoj ideš.

 

Thich Nhat Hanh

 

 

[Guest HEFEST]

E ovo sa hodanjem mi se bas svidja. Cesto imam taj trip da se nekako prilagodim podlozi po kojoj hodam.

[Dhamma]

746. Odnos prema sebi, odnos prema drugima

 

To kako se odnosimo prema drugima zavisiće od toga kako se odnosimo prema sebi. Ako sebe stalno kritikujete, tada ćete kritikovati i druge. Ako nemate poverenja u sebe, biće vam vrlo teško da imate poverenja u druge. Ako se osećate nesigurnima, drugi ljudi će biti izvor velike nesigurnosti za vas... Zbog toga je meditacija prijateljske ljubavi (metta) toliko važna. Sa tom meditacijom možemo zaista da naučimo da budemo sopstveni najbolji prijatelj, a da naša zavisnost od drugih ljudi bude manja. Nekada se događa da koristimo druge ljude kako bismo prikrili sopstveni osećaj nedoraslosti situaciji. Na taj način drugim ljudima dajemo suviše energije i suviše moći. Dopuštamo da naša sreća ili nesreća zavise od drugih. Iako smo odrasli, još uvek imamo svoje igračke u obliku spoljašnjih stvari koje treba da nas zabave ili usreće. Slično deci, neprekidno menjamo te igračke. Kada imamo jednu, pomislimo: „Ova će da me usreći“. Ali ubrzo smo nezadovoljni upravo tom igračkom i počinjemo da tragamo za nekim drugim. Čitav život tragamo za igračkama i na kraju smo još uvek nezadovoljni.

 

Godwin Samararatne: Relationships

 

 

[Guest HEFEST]

Darma preskocio si 745.

[Dhamma]

Hvala na podsećanju. Valjda nisam mogao da se ulogujem na sajt. Ali ne brini, stiže naredni cvetić

 

 

747. Osmostruki put

 

Budin Plemeniti osmostruki put nije neko vreme i prostor što stoje pred nama i čekaju da bude pređeni, nije unapred definisani niz tačaka koje treba da povežemo, niti skup zadataka koje treba da obavimo. Pre se radi o tome da živeći, svakim svojim postupkom, voljnom odlukom, taj put gradimo u sebi i od sebe. Malo pomalo. Zato, budite istrajni i strpljivi.

 

Walpola Rahula

 

[Dhamma]

749. Slušanje Učenja

 

Pet je koristi od slušanja Učenja, Kojih pet?

 

Čujemo ono što do sada nismo čuli. Razjašnjavamo sebi ono što smo ranije čuli. Oslobađamo se sumnji. Razvijamo ispravno gledište. Naš um postaje smiren.

 

To je pet koristi od slušanja Učenja.

 

Buda

Dhammassavana sutta (AN 5:202)

 

 

[Dhamma]

Vesak

 

 

[Dhamma]

Pun mesec - Vesakha puđa - petak, 24. maj 2013.

 

Mudro obuzdavanje

 

Mudraci koji su obuzdali tijelo i govor,

mudraci koji su obuzdali duh -

ti su doista dobro obuzdani.

 

Dhammapada, 234

 

 

Obuzdavanje praćeno svesnošću donosi uvećanje energije. Obuzdavanje motivisano strahom tu energiju osiromašuje. Obmanuti ego se sa životom suočava tako što pokušava da sve kontroliše. Veruje da bi se bez kontrole stvari raspale; i to je jedan potpuno iscrpljujući način življenja. I tako, sve dotle dok ego veruje da je on glavni lik u toj drami, borićemo se sa velikim mukama. Iako verujemo da imamo poverenje u Trostruki dragulj, ipak se uvek iznova vraćamo na naše stare načine manipulisanja telom, govorom i umom. I prenebregavamo poverenje da nas istinski principi mogu voditi. Zato što je silina "mog načina" još uvek neukroćena. Ali ako je kroz praksu naš uvid stvorio dovoljno povoljne sumnje koja će početi da potkopava to lažno uverenje, to je dobra stvar. Sada je zadatak da pažljivo istražimo prividnu valjanost "mog načina". Možemo verovati toj vrsti sumnje. Ona nas može osloboditi halucinacija samoobmanutog ega.

 

S ljubavlju,

monah Munindo

[Dhamma]

750. Suživot

 

Blaženi upita Anuruddhu kako to da živi u takvoj harmoniji sa ostalim monasima, a ovaj mu odgovori: "Uvek pomislim kakva je to sreća, kakva velika sreća, d aživim sa takvim saputnicima u svetačkom životu. Zato mislim, govorim i radim sa ljubavlju prema njima, i javno i privatno. Uvek pomislim kako bi trebalo da ostavi po strani svoje želje i prilagodim s eonome što oni žele, te tako i učinim. Na taj način, ima nas mnogo po telima, ali smo jednoga uma."

 

Upakkilesa sutta (MN 128)

 

 

[Dhamma]

751. Zahvalnost

 

Dhamma nas uči da budemo zahvalni svojim dobročiniteljima, kao što su naši roditelji i učitelji. Trebalo bi da poštujemo i pomažemo kad god je to potrebno bilo koga ko je brinuo o nama, ko nas je podučavao. Ne budite neosetljivi, tvrdoglavi i gordi zbog toga što imate viši status ili obrazovanje. Uvek imajte na umu dobrotu svojih dobročinitelja. Setite se da ste vi njihovo dete, njihov učenik. Uvek sebe gledajte tako da ste ispod njih, na isti način na koji je planina, bez obzira koliko je visoka, uvek ispod stopa onoga ko s ena nju penje. Bez obzira koliko je nož oštar, on ne bi mogao takav postati bez tocila; bez obzira koliko je vaše znanje, ne biste mogli takvi postati bez vaših učitelja. Zato, Buda nas uči da poštujemo svoje roditelje i učitelje kao prvi korak ka tome da zaista postanemo ljudska bića.

 

Acariya Maha Boowa: A Life of Inner Quality

 

 

[Dhamma]

752. Lek

 

Ako neko ko boluje od bolesti

ne potraži lek za sebe

čak i kada mu je lekar dostupan,

to nije pogreška lekareva.

 

Na isti način, ako je neko pritisnut

i mučen bolešću mentalnih nečistoća,

ali ne potraži pomoć od Učitelja,

to nije pogreška Učiteljeva.

 

Đataka I,5

[Dhamma]

753. Zamućen i nezamućen um

 

Zamislite, monasi, jezero, puno zamućene vode, prljavštine i blata. Čovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj obali ne bi mogao da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, niti jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. Zašto? Zato što je voda zamućena. Na isti način, monah zamućenog uma ne vidi šta je za njega dobro, šta je za drugoga dobro, šta je dobro za obojicu, ne može da ostvari uzvišeno stanje za čoveka, istinski plemenito znanje i uvid. Tako nešto je nemoguće. Zašto? Zato što je njegov um zamućen. A sad zamislite, monasi, da postoji jezero, čisto, providno i nezamućeno. I čovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj ivici, mogao bi da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. Zašto? Zato što je voda nezamućena. Na isti način, monah nezamućenog uma vidi šta je za njega dobro, šta je za drugog dobro, šta je dobro za obojicu, može da ostvari uzvišeno stanje za čoveka, istinski plemenito znanje i uvid. Tako nešto je moguće. A zašto? Zato što je njegov um nezamućen.

 

Buda

Panihitāććha vaggo (AN 1.45-46)

[Dhamma]

754. Pročišćavanje

 

Jednom je prilikom braman Sundarika Bharadvađa sedeo nedaleko od Bude. I onda on reče Blaženome: "Da li učitelj Gotama odlazi do Bahuka reke da se okupa?"

 

"Zašto bih, bramanu, ja išao baš do Bahuka reke da se okupam? Šta je to u stanju da učini Bahuka reka?"

 

"Učitelju Gotama, mnogi smatraju da Bahuka reka donosi oslobođenje, mnogi smatraju da donosi dobre zasluge i mnogi svoja loša dela peru u Bahuka reci."

 

Onda se Blaženi obrati bramanu Sundarika Bharadvađi ovim stihovima:

 

"Bahuka i Adhikakka,

Gaya i Sundarika takođe,

Payaga i Sarassati,

a i potok Bahumati –

u njima se neznalica može kupati doveka

i opet neće svoja nedela oprati.

 

Šta to Sundarika može odneti?

Šta Payaga? Šta Bahuka?

One zlotvora pročistiti ne mogu,

čoveka što okrutna i gnusna počini dela.

 

Onome ko je čist u srcu uvek je

dan proleća, sveti dan.

Onaj ko je časnih dela, čistog srca

svoju vrlinu do savršenstva dovodi.

 

To je mesto, bramanu, na kojem treba da se okupaš,

da sebe učiniš utočištem svih bića.

I ako ne govoriš laži,

ne povređuješ druga živa bića,

ne uzimaš što ti ponuđeno nije,

s poverenjem u sebi i bez gramzivosti,

 

zašto bi uopšte išao u Gayu?

Svaki izvor bi za tebe bio Gaya."

 

Vatthupama sutta (MN 7)

[Dhamma]

755. Reč i stvarnost

 

Ne zaboravi da su reči veoma ograničene i zašto su ti potrebni paradoksi. Na nivou stvarnog iskustva, ništa nije sasvim kao to, niti kao ono. Punina i praznina su u isto vreme i prazni i puni. Dohvatimo se nekog gledišta kao što je ne-sopstvo i potom kritikujemo naš ego. Ako nam se jave misli ispunjene sebičnošću ili emocije, skloni smo smo da ih ocenjujemo i kritikujemo sebe kao ličnost. Ali ako smo svesni te tendencije da sve procenjujemo, tada odlazimo iza tih navika. To je kao da postajemo pozadina stvarima koje dolaze i prolaze, nastaju i nestaju u našoj svesti. I sve to posmatramo na taj način, umesto da nas opčini nešto dobro i želja da se za njega čvrsto držimo ili nešto loše i želja da ga se otarasimo.

 

Ajahn Sumedho

 

 

[Dhamma]

Godine 1897. britanski kolonijlni zemljoposednik William C. Peppe naredio je svojim radnicima da prokopaju rov kroz veliku humku na jednom od njegovih poseda. Bacili su se na posao i na velikoj dubini naišli na veliki kameni kovčeg, koji su izneli na svetlo dana i otvorili. Unutra su pronašli mnogo dragulja i predmeta od zlata, kao i nekoliko manjih posuda, koje je vlasnik imanja očistio i poneo sa sobom kući. Na jednoj od njih nalazio se natpis urezan do tada nepoznatim slovima i na nepoznatom jeziku. Otuda je Peppe kontaktirao arheologe Vincenta Smitha i Dr. Antona Fuhrera, koji su bili u stanju da dešifruju natpis i tvrdili su da on objašnjava kako se u posudi nalaze Budine kosti i posmrtni prah, a da su doneti kao poklon plemenu Sakya. Ovo otkriće značilo je da je Piprahwa zapravo lokacija drevnog grada Kapilavatthu, u kojem je Buda odrastao. Ujedno, ovi ostaci predstavljali su jedini materijalni objekat koji je pripadao samom Budi. Međutim, čitavo ovo otkriće pretporilo se u predmet velikih sporova kada je svega nekoliko meseci kasnije Dr. Fuhrer optužen zbog krivotvorenja drugih budističkih nalaza, što je naravno bacilo senku i na otkriće u Piprahwi.

 

Ovaj dokumentarac nastoji da razjasni ovu kontroverzu jednom za svagda i to uz pomoć uglednog istoričara Charlesa Allena, autora niza knjiga o Indiji, uključujući i one o kralju Asoki, ali i o dr Fuhreru.

 

 

[/url]http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Zfxn9lNfiL8[/url]

[Dhamma]

756. Prekor

 

Kojih je osam vrsta ljudi nalik divljem konju i kojih su osam njihovih slabosti? Kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on sebe oslobađa optužbe na osnovu slabog pamćenja i to ovim rečima: "Ne sećam se da sam tako nešto učinio". Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, počne da se divlje bacaka u krug, vukući i kočiju za sobom, takav je taj čovek.

 

Ili, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on se izviče na njega: "Sa kojim pravom mi to govoriš, ti neznalice, ti budalo? Ko si ti da meni govoriš?" Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, počne da se otima, te pokida am i slomi rudu, takav je taj čovek.

 

Ili, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, uzvraća: "Pa i ti si činio takve stvari. Prvo sebe ispravi!" Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, skače na sve strane, te prekine kajase i ular kojim je sputan, takav je taj čovek.

 

I opet, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on izbegava to pitanje, skreće razgovor na neku drugu temu i izgleda uvređen, besan ili se ljuti. Poput upregnutog divljeg konja koji se, kada ga podbode kočijaš, zaputi pogrešnim putem i kola odvuče sa onog pravog, takav je taj čovek.

 

I opet, kada ga neko prekori, on se prisutnima obraća sa mnogo gestikulacija. Poput upregnutog divljeg konja koji se, kada ga podbode kočijaš, propne i rita se prednjim kopitama, takav je taj čovek.

 

I opet, kada ga neko prekori, on ne obraća pažnju ni na prisutne, ni na onog ko ga kritikuje, te nastavlja da vređa baš kao i do tada. Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, ni ne obraća pažnju na njega ili njegov bič, te ide kasom kojim on hoće, takav je taj čovek.

 

I opet, kada ga neko prekori, on kaže: "Nisam ja kriv, a ti možeš da pričaš šta god hoćeš", te iritira sve oko sebe svojim daljim ćutanjem. Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, ne mrda ni napred ni nazad, već stoji kao ukopan, takav je taj čovek.

 

I na kraju, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on kaže: "A što se svi vi toliko sekirate zbog mene? Odustaću od vežbanja i vratiti se domaćinskom životu. Nadam se da ste sad zadovoljni." Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, savije noge i pruži se po tlu, takav je taj čovek.

 

Buda

Assakhalunka sutta (AN 8.14)

 

 

[Dhamma]

757. Inertnost

 

I kad smo lenji trebalo bi da vežbamo, a ne samo kad smo puni energije ili u dobrom raspoloženju. To je vežbanje u skladu sa Budinim učenjem. Ako je po nama, vežbali bismo samo kad se dobro osećamo. Ali kako na taj način možemo stići bilo kuda? Kada ćemo preći bujicu nečistoća ako vežbamo samo kad nam se prohte?

 

Ajahn Chah

[Dhamma]

758. Svađa

 

Braman Ārāmadanda upita poštovanog Mahākaććānu: "Šta je uzrok, šta je razlog, učitelju Kaććāno, da se vladari spore sa vladarima, da se bramani spore sa bramanima, da se domaćini spore sa domaćinima?"

 

"Bramanu, zbog strasti za čulnim zadovoljstvima, zbog prijanjanja, vezanosti, nezasitosti, opsednutosti i omamljenosti čulnm zadovoljstvima vladari se spore sa vladarima, bramani sa bramanima, domaćini sa domaćinima."

 

"Ali šta je razlog, učitelju Kaććāno, da se askete spore sa asketama?"

 

"Bramanu, zbog strasti za gledištima, zbog prijanjanja, vezanosti, nezasitosti, opsednutosti i omamljenosti gledištima askete se spore sa asketama."

 

Samaćitta vaggo (AN 2.33-42)

 

 

[Dhamma]

759. Sabranost

 

Sabranost je, zaista vam kažem monasi, korisna svugde.

 

Buda

Aggi sutta (SN 46:53)

[Dhamma]

760. Samoposmatranje

 

Ako, tokom raspravljanja, onaj ko je za nešto optužen i onaj koji ga je optužio ne praktikuju iskreno samoposmatranje, može se očekivati da će ta rasprava voditi do dubokog, ogorčenog, oštrog razdora i niko od njih neće moći da živi u miru. A kako bi obe strane trebalo da praktikuju stiktno samoposmatranje. Optuženi bi trebalo ovako da razmišlja: "Učinio sam nešto loše i ovaj čovek me je video. Kad je to video, postao je ogorčen i to i rekao. Prekoreo me je, ja sam se naljutio i otišao žalio se drugima. Dakle, ja sam taj koji je pogrešio." A kako to tužitelj praktikuje striktno samoposmatranje? Tužitelj bi trebalo ovako da razmišlja: "Ovaj čovek je učinio nešto loše i ja sam ga video. Da on to nije učinio, ja to ne bih ni video, ali pošto jeste, video sam. Kada sam to video, naljutio sam se i to mu rekao. On se zbog toga uvredio i otišao da sve ispriča drugima. Dakle, ja sam taj koji je pogrešio." Na taj način, ako i optužni i tužilac praktikuju samoposmatranje, može se očekivati da će biti u stanju da žive u miru.

 

Buda

Adhikarana vaggo (AN 2.11-21)

 

 

[Dhamma]

Usmeravanje pažnje

 

Kad pođete tim putem, doseći ćete kraj patnje;

ja sam vam ukazao taj put, pošto sam spoznao sredstvo protiv žaoke.

Ali vi treba da izvršite napor; oni koji su to postigli samo ukazuju put,

a oni koji ga slijede u zadubljenju oslobađaju se spona Smrti.

 

Dhammapada, 275-276

 

 

Sila navike definiše naše postupke kada nismo čvrsto ukorenjeni u sabranosti. Ti obrasci navika jesu okovi Mare, Smrti. Da bi se stupilo na put koji vodi ka slobodi od takvih razočaravajućih ograničenosti neophodno je mudro promišljanje. Mi već imamo slobodu da, ukoliko to želimo, odlučimo hoćemo li usmeriti zrak pažnje ka unutra i istraživati Istinu. Isto tako, možemo dopustiti svojoj pažnji da luta unaokolo, bez ikakvog usmerenja. Disciplinu pažnje potrebnu za uvid i omogućavanje da se on dogodi nije lako negovati. Ali to nije prinuda koju nam je neko nametnuo; reč je o izboru koji pravimo svojom voljom kada jednom uočimo posledice nepažljivosti. I kakva je to sreća imati izbor da radimo na sopstvenoj mudrosti.

 

S ljubavlju,

monah Munindo

[Dhamma]

761. Meditacija stvara celovita ljudska bića

 

Rečeno mi je da na pāliju, jeziku budističkog kanona, ne postoji jedna jedina reč koja bi odgovarala našoj reči "meditacija", iako se može sa sigurnošću tvrditi da se unutar kulture stare Indije meditacija razvila do izuzetnih visina. Reč koja se u budističkim tekstovima često koristi jeste bhāvanā. Bhāvanā se prevodi kao "razvoj putem mentalnog vežbanja". Što se mene tiče, ovo pogađa u centar; meditacija zaista jeste u vezi sa razvojem čoveka. Ona je prirodan nastavak istog onog procesa u kojem nam izbijaju zubi, telo raste do veličine odraslog čoveka, radimo i činimo da se stvari događaju, odgajamo porodicu, ulazimo u dugove ove ili one vrste (makar i prema samome sebi, tako što pravimo kompromise koji možda zarobe našu dušu) i na kraju shvatamo da ćemo ostariti i umreti. Pre ili kasnije, u jednom trenutku praktično ste prisiljeni da sednete i kontemplirate sopstveni život, kao i pitanja ko ste i gde leži smisao na tom putu života... vašeg života.

 

Jon Kabat-Zinn: Mindfulness Meditation