Budizam

[Dhamma]

Šravasti Dhammika: Pusta zemlja

 

[Dhamma]

835. Dobrota

 

Kada sam bio tinejdžer, brat mi je imao prodavnicu odeće i često mi je poklanjao novi sarong. Ako bi me prosjak video u novom sarongu, zatražio bi da mu ga dam i uvek bih mu ga dao. Kad je otkrio šta radim, brat mi više nije dao nijedan. Takođe je rekao ostalim trgovcima u kraju da mi ih ne daju. Ako bih ušao u prodavnicu da kupim jedan, vlasnik mi ga ne bi prodao. Dugo vremena niko mi nije niti dao, niti prodavao saronge. Na kraju, nekako sam uspeo da kupim lep svileni sarong sa crvenom šarom i moja majka, koja je motrila na moju odeću, reče: "E pa sad imaš novi sarong. Zapamti da ne treba nikom da ga daš." I naravno, neki prosjak mi je uskoro prišao i zatražio moj novi šareni sarong. Kako ne bih došao u konflikt sa majkom, ponudio sam prosjaku jedan stari beli sarong. "Ne", reče prosjak, "neću tvoj stari beli sarong. Hoću ovaj novi, šareni." Na kraju mu ga dadoh, a majci sam rekao da sam novi sarong odneo na pranje. Sledeće nedelje onaj prosjak se pojavio u našoj kući i na sebi je imao moj šareni sarong. "Aha", reče majka,"tvoj veš je stigao sa pranja."

 

Drugi put, pridružio sam se grupi hodočasnika u penjanju na vrh Sri pāda. Kad smosilazili, naiđosmo na prosjaka u starom, iscepanom sarongu i bez oklevanjadadoh mu svoj novi, a uzeh njegov. Prosjak je bio veoma srećan. Međutim, hodočasnici su se veoma oneraspoložili. Protestovali su zbog onoga što sam uradio i kritikovali me celim putem kući. To je društvo. Ljudi ne razumeju karunu. Moramo pomagati drugima koliko god možemo, unutra svojih granica i isto tako moramo znati gde su nam granice. Postoje stvari koje ne možemo učiniti za druge. Kada lakomisleno odemo izvan svojih granica, naći ćemo se u problemu. Moramo znati kako da pomognemo.

 

Jedan mladić zatražio je pomoć dok sam bio u staroj Kandubodi. Bio je siromašan i bez jedne noge. Rekao mi je: "Nemam gde da živim i želim da se oženim." Dali smo mu to što želi -- novac, protezu za nogu, pokućstvo, kuću i posao. Nekoliko meseci kasnije, vratio se u Kandubodu: "Izgubio sam sve što ste mi dali, a i kuću treba popraviti. Možete li opet da mi pomognete?" Opet smo mu pomogli. Popravili smo što je trebalo na kući, koja se raspadala, i pronašli mu novi posao. "Ne pomaži više tom čoveku", rekao mi je prijatelj. "On je lažov i prevarant." Bio je u pravu. Jer je taj čovek sve što smo mu dali trošio na sebe, ostavljajući ženu i dete u krajnje teškim uslovima. Takođe sam čuo da je lagao i vojnike na obližnjem kontrolnom punktu. I tako se nedavno opet pojavio: "Bio sam vojnik i izgubio nogu boreći se u Jaffni. Možete li da mi pomognete?" Smesta sam ga oterao. U tom trenutka nije bilo mette (prijateljske ljubavi) ili karune (saosećanja) u mom umu. Nimalo. Posle mesec-dva on bi sigurno ponovo došao sa novom pričom. Nije bilo u redu što sam ga oterao na grub način. Taj postupak je bio pogrešan, ali prirodan, jer su njegove laži sprečile da pomognemo mnogim drugim ljudima u oblasti oko Kandubode. Da sam mu samo rekao da ode, bez ljutnje, to bi bilo u redu.

 

David: U redu.Jeste li sada ljuti na njega?

 

Pemasiri Thera:Ne, nimalo. Uvek će biti ljudi koju koriste za sebe tuđu mettu i karunu. Taj čovek nas je slagao i dobio neke stvari. Kada su laži bile razotkrivene,prekinuli smo vezu sa njim. Nema ničeg pogrešnog u tome da ga držimo na odstojanju, bez imalo ljutnje. Kada vođeni karunom nekom pomognemo, nema u nama očekivanja i otuda ni besa kada stvari ne idu kako bi trebalo. Kad ste dete, možda imate malu zmiju kao kućnog ljubimca. Iako je hranite i brinete o njoj, još uvek ne zaboravljate da je to zmija i da se u svakom trenutku može okrenuti protiv vas i ugristi vas. Pomažemo ljudima, ako im je pomoć potrebna. Ako ne, ostavimo ih na miru.

 

"Mango Tree Wisdom - Talks on Extinction of Suffering with Pemasiri Thera", David Young (now Ven. Sonnutara)

[Guest HEFEST]

Darma nestao si negde? Nema te nekoliko dana.

 

Evo neke fotke sa Honolulua. Moja drugarica bila.

 

[Dhamma]

Pa da se malo odmorite od Dhamme

 

Simpatična ti drugarica. Respect!

 

-----------------------------

 

836. Darovi dobrote u nama

 

Buda nas je ohrabrivao da mislimo o dobrim stvarima koje su za nas učinili naši roditelji ili učitelji, prijatelji, bilo ko drugi; da to radimo namerno, da negujemo u sebi, umesto što dopuštamo da se to događa slučajno.

 

Ađahn Sumedho

 

 

[Dhamma]

837. Svesnost

 

Šta god da radiš, budi svestan toga.

 

Dipa Ma

 

 

[Dhamma]

838. Budi spreman za promenu

 

Budi spreman za bilo kakvu promenu koja se može pojaviti, fizičku ili mentalnu, kao i za one oko tebe. Ako insistiramo da promena treba da se odvija prema našim željama, tada nas svaka promena koja ih ne sledi vodi u patnju. Ali ako shvatimo da je takva priroda života, da se on menja i da mi ne kontrolišemo taj proces, ako smo otvoreni za svaku moguću promenu, u nama ili oko nas, tada će rezultat biti sloboda.

 

Prema Budi, ova činjenica promene i nepostojanosti, kao i ideja nepostojanja trajnog sopstva jesu tesno povezane, međusobno zavisne. On je to obrazlagao na vrlo zanimljiv način. Ako nešto posedujemo, ako zaista postoji ego, sopstvo, tada bismo bili u stanju da mu naređujemo. Stvari bi trebalo da se odvijaju prema mojim željama. Neka moje telo ostane večno mlado! Neka moj um bude uvek ispunjen ljubavlju! Ali, pošto ne postoji trajno sopstvo, ego, mi to ne možemo da mu naredimo. Dakle, na osnovu činjenice da se sve menja možemo da uvidimo da ne postoji nekakav trajni entitet u nama, nema nekakvog aktera, već samo proces promene, koja se odvija sam od sebe.

 

Zanimljivo je da kad god postoji patnja, razlog patnje je to što očekujete da stvari budu u skladu sa vašim željama, a vaše želje, moje želje, jesu posledica osećaja da ste Neko. Zato, kada sutra krenete da patite, jednostavno utvrdite šta je ideja, šta je model za koji ste se vezali i koji se sada menja. Uvek je to neka ideja kako bi nešto trebalo da bude, kako mora da bude u skladu sa zamisli koju je stvorilo sopstvo.

 

Godwin Samaratne

[Dhamma]

839. Pojmovi

 

Svesnost nam pomaže da prepoznamo stvari koje dođu u polje naše percepcije, tako da uz pomoć nje možemo da vidimo na koji način se javlja opažanje zahvaljujući čulima. U tom procesu interakcije sa spoljašnjim svetom vidimo kako opažaji podstiču nastanak pojmova, a pojmovi podstiču nastanak naše patnje i naših problema. Vrlo je zanimljivo posmatrati taj proces.

 

Kada nešto vidimo, istog trenutka jave se asocijacije u nama, a iz naših prošlih asocijacija, naših sviđanja i nesviđanja, nastaju i naša poistovećivanja: sve će naše žudnje iz toga nastati, naš ego, a isto tako i naša predubeđenja i predrasude. Sve to nastaje, sprečavajući nas da stvari vidimo upravo onakvim kakve jesu, bez iskrivljavanja. Ovo je vrlo važna i zanimljiva oblast posmatranja u vezi sa funkcijom percepcije.

 

Uzmimo na primer hranu: vrlo je zanimljivo pronaći u kojem trenutku mi okusimo hranu. U određenom smislu, to je kada je prvi put vidimo; a tek potom počnemo da je jedemo, zajedno sa svim prošlim asocijacijama, sa privlačnostima i odbojnostima. Čak i pre nego što smo počeli da jedemo, mi smo mentalno već okusili svoju hranu. Ovo je primer kako percepcija podstiče nastanak pojmova ili kako predubeđenja nastaju.

 

Godwin Samararatne

[Dhamma]

PUN MESEC – Utorak, 17. decembar 2013.

 

Izvan kontrole

 

Napustio je i dopadljivost i odbojnost,

ohlađen, bez gomilanja,

pobednik nad čitavim svetom, heroj,

njega ja bramanom zovem.

 

Dhammapada, 418

 

 

Sviđanje i nesviđanje se mogu dogoditi tako brzo, osećamo da ih ne kontrolišemo. Neko kaže nešto prijatno i ta osoba nam se dopada. Neko drugi kaže nešto uvredljivo i mi ga ne volimo. Možda i jeste istina da ne možemo zaustaviti nastanak sviđanja i nesviđanja, ali ako malo usporimo, primetićemo da postoji izbor: hoćemo li ih slediti ili ne -- hoćemo li od njih načiniti "ja". Kada je svesnost učvršćena, sviđanje i nesviđanje možemo videti kao pokrete koji se događaju u jednoj široj stvarnosti. Šta je ta stvarnost?

 

S ljubavlju,

monah Munindo

[Dhamma]

MLAD MESEC -- utorak, 31. decembar 2013.

 

Jedna reč

 

Jednu reč istine,

koja um smiruje,

bolje je čuti no hiljadu drugih

beznačajnih reči.

 

Dhammapada, strofa 100

 

Ako slušate sate i sate govora o Dhammi, to može biti korisno, ali Buda kaže da čak i jedna jedina reč može biti dovoljna. Ono što jeste bitno je da li ta reč dopire do samoga srca. Da li zvuči istinito? Jer istina je ta koja nas isceljuje, ne reči. Živeći u svetu koji je neprekidno opsednut materijalnim, često pretpostavljamo da više stvari znači i više sreće. Ali jedan mali ček ispisan na milion funti vredi daleko više nego čitav kamion pun starih novina. I jedno i drugo je papir. Pa u čemu je onda razlika? Već znamo da je nužno voditi pažnju i o kvalitetu, ne samo o kvantitetu. Ova strofa iz Dhammapade ohrabruje nas svoje razumevanje još malo produbimo.

 

S ljubavlju,

monah Munindo

[Dhamma]

841. Izbegavaj dva ekstrema

 

Želeo bih d aponudim nekoliko saveta kako raditi sa bolom tokom meditacije. Jedan način je da ne vidite bol kao uznemirenje ili prepreku za meditaciju. Dakle, bol postaje objekat meditacije. Kada postoji bol, pokušajte da ga istražite, ispitate i saznate što više o njemu. U svakodnevnom životu, kada naiđe bol pokušavamo što pre da ga se oslobodimo. Ali na taj način nikada ništa o njemu ne naučimo. Dakle, kad se javi bol, smatrajte to blagoslovom, jer nam to daje priliku da radimo sa bolom i razumemo ga. Kod fizičkog bola, možete istraživati jeste li u stanju da uočite i radite sa reakcijom na bol. Ponekad je upravo reakcija ta koja stvara patnju u vezi sa bolom -- ne želimo taj bol, smatramo ga smetnjom, mrzimo taj bol. Takve reakcije samo gomilaju patnju povrh već postojećeg bola.

 

Otkrio sam da bol nekada može imati fizički uzrok, ali nekad su bolovi i tenzije izazvani psihološkim razlozima. Ako su razlozi fizičke prirode, možete raditi sa tim bolom neko vreme i potom promeniti položaj tela.

 

Međutim, u vezi sa bolom treba uzbegavati dva ekstrema. Jedan je suviše velika popustljivost prema telu. Na primer, javi se bol i odmah promenite položaj ili pokušate na neki drugi način da ga se otresete. Drugi ekstrem je da smo vrlo strogi i okrutni prema samima sebi, tako da nastavljamo sedenje bez promene položaja čak i kada je to vrlo bolno. Sugerisao bih zato da pronađete svoj srednji put, učeći da budete prijateljski nastrojeni i blagi prema svom telu, prema bolu. Izbegavate da budete suviše strogi, ali ne i suviše popustljivi. U praksi to znači da dok sedite u meditaciji, radite sa bolom i potom, ako je neophodno, promenite položaj.

 

Godwin Samararatne

[Dhamma]

843. Užurbanost

 

Kada se zapletemo u užurbanost ovoga sveta, tada gubimo vezu jedni sa drugima -- i sa samim sobom.

 

Jack Kornfield

[Dhamma]

Zadovoljenost

 

Ustaj! Nepažnji se ne prepuštaj.

Učenje praktikuj kako treba.

Ko u Učenju živi, zadovoljan je u životu,

i ovom i narednom.

 

Dhammapada 168

 

 

Zadovoljenost se može pojaviti jer zapravo ne žudimo za bilo čime. Ali je takođe moguće da naša srca ostanu zadovoljena čak i kada želimo neke stvari. Međutim, da bi se ovo zaista dogodilo, moramo želeti sa mudrošću. Žudnja je pokret uma koji, ako smo iskreni prema sebi, doživljavamo kao neku vrstu nezadovoljstva. Sve dok osećamo da je “ja” to koje žudi, tada“ja” ostaje nezadovoljno. I obično to isto “ja” prinuđeno je da učini nešto kako bi odagnalo taj neprijatan osećaj. Kada postoji mudrost, prestajemo da se poistovećujemo sa aktivnosti uma i osetimo da postoji mir iza tog kretanja. To je mudrost koja nas može osloboditi osećaja prinude.

 

S ljubavlju

monah Munindo

 

 

[Dhamma]

844. Sada i zauvek

 

Neka budem u svakom trenutku, sada i zauvek,

zaštitnik za one bez zaštite,

vodič onima što izgubiše svoj put,

brod onima što preko okeana kreću,

most onima što preko reke kreću,

sklonište za one u opasnosti,

svetiljka onima u mraku,

utočište onima koji ga nemaju,

sluga svakome koga muka pritiska.

 

Šantideva

[Dhamma]

845. Pet činjenica

 

Pet je činjenica o kojima bi svako trebalo često da razmišlja, bilo da je reč o ženi ili muškarcu, laiku ili zaređenom. Kojih pet?

 

'Podložan sam starenju, nisam umakao starenju.' To je prva činjenica o kojoj bi svako trebalo često da razmišlja, bilo da je reč o ženi ili muškarcu, laiku ili zaređenom.

 

'Podložan sam bolesti, nisam umakao bolesti'…

 

'Podložan sam smrti, nisam umakao smrti'…

 

'Promeniću se, odvojiti od svega što mi je drago i što me privlači'…

 

'Ja sam vlasnik svojih dela (kamma), baštinik svojih dela, rođen zbog svojih dela, u vezi sa svojim delima i imam svoja dela kao svog sudiju. Šta god da uradim, dobro ili loše, to će mi ostati u nasleđe'

 

To je pet činjenica o kojima bi svako trebalo često da razmišlja, bilo da je reč o ženi ili muškarcu, laiku ili zaređenom.

 

Buda, AN V.57

[Dhamma]

MLAD MESEC - četvrtak, 30. januar 2014.

 

Usporavanje zamajca

Svako ko živi oslobođen

navike prijanjanja

za prošlost, sadašnjost ili budućnost,

ne posedujući bilo šta,

toga ja zovem velikim bićem.

 

Dhammapada, 421

 

 

Silina prijanjanja ili našeg unutrašnjeg komentarisanja može biti zastrašujuća. Ili je to možda film u našoj glavi koji treba da istrpimo: uvek

iznova preuređujemo fragmente uspomena, pravimo filmove u kojima "ja" igra zapaženu ulogu. Verovatno naša prošlost ne opravdava

takvu pažnju i sigurno je da bismo zaustavili tu unutrašnju buku kada bismo mogli. Dakle, šta podstiče tu silinu? Kritikovanje, stavljanje na

jednu ili drugu stranu, prihvatanja i odbacivanje. Još jednom, ova nas strofa podseća na potrebu za svesnošću čitavog tela i uma,

 

svesnošću koja je sada i ovde, lišena bilo kakvih kvalifikacija, kritikovanja. Sa naglaskom na ovo poslednje. Ali kako to svesnost oslobađamo naviknutog stavljanja na jednu ili drugu stranu? Tako što posmatramo taj proces. Usidreni u telu, imamo tačku iz koje gledamo tu automatsku aktivnost koju doživljavamo kao kritikovanje i učimo da to ne radimo. Čak ne kritikujemo ni um koji kritikuje. Ako prestanemo da kritikujemo tu unutrašnju aktivnost, silina slabi i zamajac kritikovanja se lagano usporava, sve dok se ne zaustavi.

 

S ljubavlju,

monah Munindo

[Dhamma]

846. Mikotrpno dug put

 

To što smo i vi i ja morali da pređemo mukotrpno dug put možemo zahvaliti tome što nismo otkrili, nismo shvatili četiri istine. Koje četiri?

To su: plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje, plemenita istina o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje.

 

Buda, DN 16

[Dhamma]

847. Radujte se sreći

 

Kvalitet uma koji Buda naziva mudita znači da se radujemo sopstvenom dobru. Mi se zaista retko radujemo svojoj sreći, jednostavno je zanemarimo, doživljavamo kao nešto što se podrazumeva. Još je teže radovati se sreći drugih ljudi. Kada drugi pate, može biti lako pomagati im. Ali kada su srećni, nije nam lako da zaista doživimo sreću zbog toga. No, vredno je makar pokušati, jer to može doneti još sreće nama samima. Kada vam meditacija baš ne ide najbolje i čujete kako neko kaže da mu je meditacija bila odlična, možete li tada istinski da budete srećni?

 

Godwin Samararatne

[Dhamma]

Naucite meditaciju u Tajlandu / Peace Revolution Fellowship in Thailand

http://www.mladiinfo.eu/blog/2014/02/03/peace-revolution-fellowship-in-thailand-3/

[Dhamma]

848. Moja patnja ili samo... patnja

 

U budizmu, poseban naglasak stavljamo na praksu, na stvari koje radimo, više nego na stvari o kojima mislimo ili verujemo. Jedan od ključnih praksi jeste meditacija, koja u svom najosnovnijem obliku uključuje buđenje svesnosti. Ne moramo da se borimo da bismo bili svesni; to je naša osnovna priroda. Sve što treba je da napustimo ono što je prepreka. Tada smo u stanju da se do kraja posvetimo tome što se događa u sadašnjem trenutku.

 

I tako, te teške noći, i ja sam seo ukrštenih nogu na svoje jastuče za meditaciju, sklopio oči i pokušao da budem sa emocionalnim kovitlacem u sebi. Uopšte nije bilo lako. Naše sopstvene sirove emocije -- ne samo bol, već i strah, zavist, ljutnja i sve ostalo -- jesu vrlo nezgodni stanari naše kuće. Na sve ćemo pristati samo da se sa njima ne suočimo: poricanje, potiskivanje, skretanje pažnje... Čak ćemo pokušati da ih potpuno zbrišemo jednim pićem ili nekom zabavom. Ali nijedan od ovih trikova ne može doći do korena problema. Teške emocije se mogu razrešiti jedino kroz svesnost i prihvatanje.

 

Dakle, bila je to za mene teška borba. Um je pokušavao svaki mogući trik kako bi izbegao da pogleda u ono što je već bilo tu. Ali na kraju, otpor i izbegavanje su se stišali i bio sam u stanju da se sa interesovanjem pozabavim svojim bolom unutar prostranstva svesnosti. Tada je taj usijani kotao počeo lagano da se menja. Činilo se kao da se otvara. Nije bio strogo ličan -- moja patnja -- već bestrajno širok i dubok. Tada sam znao da nas sopstvena patnja, ako se sa njome suočimo, dovodi u kontakt sa nepreglednom patnjom ovoga sveta. Jer svako svesno biće koje je došlo na ovaj svet, bilo je ranjeno na ovaj ili onaj način.

 

John Snelling: The End of The Affair

[Dhamma]

849. Najizvesnija stvar

 

U vezi sa smrću i prolaznošću, želeo bih da naglasim kako jeto vrlo važna tema o kojoj treba povremeno razmišljati. U okviru budističkemeditacije ovo promišljanje smrti igra vrlo važnu ulogu kao praksa. Na ŠriLanki, u šumskim centrima za meditaciju, kada posetite takva mesta, možete videtiskelete koje monasi koriste u meditaciji, da se podsete činjenice prolaznosti ičinjenice smrti.

 

Smrt je najizvesnija stvar u životu i šteta je dazaboravljamo tu najizvesniju stvar, a upletemo se u mnoge druge stvari koje suneizvesne. Ali ako smo u stanju da budete sa najizvesnijom stvari na svetu,tada kada se sa njom susretnemo, u sebi ili u drugima, ona na nas ne utiče naisti način.

 

U prirodi vidite smrt i život kako koegzistiraju. To dvojenije razdvojeno. Oni su u međusobnom odnosu, međusobnoj vezi. Tako bi trebalo ida vidite život i smrt. Ne da ih vidite razdvojene, već da uočite koliko supovezani, međusobno isprepleteni. I tada, u idealnom slučaju, nema razlike dali živite ili umirete. Tada znate način i da živite i da umrete.

 

Godwin Samararatne

 

850. Strah od smrti

 

Živimo u strahu od smrti samo kada živimo u budućnosti.

 

Khammai Dhammasami

[Dhamma]

851. Koga darivati?

 

Jednom asketa Vaććhagotta otide do Blaženog i ovako mu reče:

 

"Čuo sam, učitelju Gotamo, da neki tvrde kako asketa Gotama ovako govori: 'Poklone bi trebalo samo meni davati i nikom drugom; njih bi trebalo davati jedino mojim učenicima, a ne učenicima drugih učitelja. Samo ono što je meni dato donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato drugima; samo ono što je dato mojim učenicima donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato učenicima drugih.' Dakle, učitelju Gotamo, da li ti koji tako tvrde govore prave reči učitelja Gotame ili ih pogrešno navode? Da li ih objavljuju u skladu sa tvojim učenjem i ostavljaju li te tvrdnje bilo kakav osnov za prekor? Ja sigurno ne želim da pogrešno tumačim učitelja Gotamu."

 

"Oni koji tako kažu, Vaććha, ne navode tačno moje reči, već me pogrešno tumače. To što objavljuju nije u skladu sa mojim učenjem i takve pogrešne tvrdnje sigurno daju osnova za prekor.

 

Vaććha, svako ko bilo koga sprečava da daje predstavlja smetnju i prepreku za tri vrste ljudi: onoga ko daje on sprečava da stekne time zasluge, onoga ko prima da dobije poklon, a pre toga on potkopava i šteti sopstvenom karakteru. Ono čemu ja zapravo podučavam, Vaććha, jeste ovo: čak i ako bi neko ostatak hrane u činiji ili zdeli sprao vodom, pa te pomije bacio u seoski bazen ili jezero, sa željom da nahrani živa bića u njemu — čak i to bi mu bio izvor zasluge, a da ne govorim onda o davanju ljudskim bićima.

 

Međutim, ja tvrdim da darivanje vrlog čoveka donosi veći plod, a manje ono nemoralnog čoveka. [2] Vrli čovek je napustio pet kvaliteta i poseduje drugih pet kvaliteta. Kojih to pet kvaliteta treba napustiti? Čulna želja, zlovolja, tromost i pospanost, nespokojstvo i briga, kao i sumnja: to su pet kvaliteta koje treba napustiti. A kojih pet kvaliteta on poseduje? On poseduje vrlinu, koncentraciju, mudrost, oslobođenost, kao i znanje i viziju oslobođenja onoga ko je savršen u vežbanju. Tih pet kvaliteta on poseduje.

 

Ono što je dato onome ko je napustio prvih pet kvaliteta i ko poseduje drugih pet kvaliteta — za to ja kažem da donosi veliki plod."

 

Buda

Vaććhagota sutta, AN 3:58

[Dhamma]

852. Koja je tvoja teritorija?

 

Monasi, u Himalajima, kralju među planinama, postoje nepristupačne i strme oblasti gde ni majmuni ni ljudska bića ne mogu kročiti; postoje nepristupačne i strme oblasti gde majmuni mogu, ali ljudska bića ne mogu kročiti; postoje ravne i lepe oblasti gde i majmuni i ljudska bića mogu kročiti. Tu, duž staza kojima se kreću majmuni, lovci postavljaju zamke kako bi ulovili majmune.

 

Oni majmuni koji nisu glupi i lakomisleni, kada vide zamke sa katranom, zaobilaze ih u širokom luku. Ali majmun koji je glupi i lakomisleni prilazi zamki i uhvati je rukom; tu biva ulovljen. Pa pomislivši: “Oslobodiću svoju ruku” uhvati je drugom rukom; tu biva ulovljen. Pa pomislivši: “Oslobodiću obe svoje ruke”, uhvati je nogom; tu biva ulovljen. Pa pomislivši: “Oslobodiću obe svoje ruke i nogu”, uhvati je drugom nogom; tu biva ulovljen. Pa pomisli: “Oslobodiću obe svoje ruke i noge”, gurne je njuškom; tu biva ulovljen.

 

Tako, monasi, taj majmun ulovljen na pet mesta leži tu i vrišti. Upao je u nevolju i propast, te lovac može sa njim da radi što mu je volja. No lovac ga poštedi, veže za komad drveta i onda ponese sa sobom. Isto je tako, monasi, sa onim ko napusti svoje boravište i ode na tuđu teritoriju.

 

Zato, monasi, ne napuštajte svoje boravište i ne idite na tuđu teritoriju. Biće lak plen Māre oni koji napuste svoje boravište i odu na tuđu teritoriju. Māra će ih lako zarobiti.

 

A šta to nije monahovo boravište, vec je tuđa teritorija? To su pet struna čulnog zadovoljstva. Kojih pet? Oblici dostupni oku koji su poželjni, lepi, primamljivi, prijatni, uzbuđujući, očaravajući. Zvukovi dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Opipljivi predmeti dostupni telu koji su poželjni, lepi, primamljivi, prijatni, uzbuđujući, očaravajući. To je pet struna čulnog zadovoljstva. I to nije monahovo boravište, već je tuđa teritorija.

 

Krećite se na svojoj teritoriji, na zemlji svojih predaka. Neće biti lak plen Māre oni koji ne napuste svoje boravište i ne odu na tuđu teritoriju. Māra ih neće lako zarobiti.

 

A šta je to monahova sopstvena teritorija, zemlja njegovih predaka? To su četiri temelja sabranosti. Koja četiri? Ovde (u ovom učenju), monasi, monah boravi i kontemplira telo kao telo, marljiv, potpuno svestan i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira osećaje kao osećaje… um kao um… objekte uma kao objekte uma, marljiv, potpuno svestan i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet. To je monahova sopstvena teritorija, zemlja njegovih predaka.

 

Buda

Makkata sutta, SN 47:7

[Dhamma]

854. Ispravan stav

 

Često sam na ovom kursu meditacije naglašavao da je patnja u velikoj meri deo našeg života i vrlo je važno imati ispravan stav prema njoj. Uzmimo bol kao primer. Važno je biti svestan činjenice da bol osećaju sva živa bića. Taj bol može da se povećava ili smanjuje. I ovo se označava kao anatta, učenje o nepostojanju trajnog sopstva. Ne očekujte da se događa samo jedna stvar, da se bol smanjuje. Neka vam je um otvoren za obe mogućnosti. Budite fleksibilni i pripremljeni za obe situacije. To je ispravan stav, primenljiv i na činjenice života. Inače, kada nam dobro ide nismo pripremljeni za najgore, a zaboravljamo na nadu u bolje kada nam ide loše. Priroda ne-sopstva (anatta) jeste krajnja stvarnost. To znači da mi nemamo potpunu kontrolu nad bolom. Stvari su takve kakve jesu i ne uvek onakve kakvim ih mi zamišljamo. Upravo zbog te zablude, generalno gledano, način na koji se stvari stvari odvijaju je vrlo nezadovoljavajući za nas.

 

Khammai Dhammasami: Mindfulness Meditation Made Easy

[Dhamma]

MANDALA ZA SVETSKI MIR U BEOGRADU

[Dhamma]

855. Davanje

 

Jednom Siha ovako upita Blaženog. "Je li moguće, gospodine, da Blaženi ukaže na vidljiv plod darežljivosti?"

 

A Blaženi mu reče: "Da, moguće je, Siha. Darovatelj, onaj ko je izdašan, omiljen je i drag ljudima. To je plod darežljivosti neposredno vidljiv. Isto tako, darovatelj, onaj ko je izdašan, druži se sa dobrim ljudima. To je plod darežljivosti neposredno vidljiv. Isto tako, darovatelja, onog ko je izdašan, čestiti ljudi hvale nadaleko. To je plod darežljivosti neposredno vidljiv. Isto tako, u kakvom god da se društvu nađe, bilo da je reč o plemićima, bramanima, domaćinima ili monasima, tu on boravi samopouzdan i bez nelagode. To je plod darežljivosti neposredno vidljiv. I konačno, darovatelj, onaj ko je izdašan, posle smrti preporađa se u nebeskom svetu. Ali to je plod darežljivosti koji je vidljiv tek kasnije."

 

Buda

Siha sutta, AN 5:34