Budizam

[хеллонертх]

da, al Dhamma je teravada, il'ti- pravoverni budista..

 

 

shta je to? :/

 

omg

Must watch jebote.

http://www.imdb.com/title/tt0486358/

[Hamsun]

omg

Must watch jebote.

http://www.imdb.com/title/tt0486358/

 

http://youtube.com/watch?v=uOIYsGVyg8M&feature=related

[Dhamma]

Zašto pripadaš ovoj religiji a ne nekoj drugoj?

Na neki način ona mi odgovara. Oduvek sam bio zainteresovan za filozofiju i religiju. Tragao sam za nekakvom formom na koju bih mogao da se oslonim, ali izgledalo je da mi ništa ne odgovara. To je pomalo slično kao kad hoćeš da kupiš cipele -- znaš da hoćeš nešto, ali ne znaš tačno šta je to dok ga ne vidiš; a onda te cipele probaš i vidiš da li ti odgovaraju. Na praktičnijem nivou odabrao sam budizam zato što dopušta slobodu istraživanja, pravo na pitanje -- o svemu. Rezultat toga je da je to u celini veoma tolerantna religija. I budisti ratuju, ali nikada u ime religije. Takođe, budizam nije sistem verovanja. Postoje sugestije, ali niko ne zahteva da u njih slepo veruješ. Njih treba istraživati i ispitivati u svetlu sopstvenih iskustava. Zato što je relativno nova pojava na Zapadu, budizam je tu veoma svež, vitalan i "čist", što ja lično veoma cenim. Institucije su, pak, sklone da vremenom postanu krute i pune balasta, ali pošto je budizam "fluidan", on se dobro prilagođava i lako se može "prepakivati", tako da je sadržaj u suštini isti, ali novi izgled donosi mu i novi život. Povrh svega, za mene budizam ima i neki smisao, te tako mogu da sledim veći deo njegove logike a da mi nije potrebno nekakvo mistično premošćavanje. Stvari su prolazne -- jasno; postoji patnja -- jasno; jedne stvari su uzrok drugima -- jasno; želja izaziva patnju -- jasno -- i tako dalje. Sasvim lako.

 

[Dhamma]

Po čemu je budizam drugačiji od drugih religija?

 

Spolja gledano postoje očigledne razlike kao što su način oblačenja, rituali, simbolika, jezik itd. Na doktrinarnom nivou jedna krupna razlika je da je budizam neteističan -- ne zagovara postojanje nekakvog boga stvoritelja svega. Iako u njemu možemo naći čitavu kosmologiju, sa različitim nebesima i paklovima, nema nikakvog traga od posebnog bića koje bi svim tim gospodarilo.

 

Ono što budizam čini zaista jedinstvenim jeste učenje o nepersonalnosti ili nepostojanju sopstva, duše -- koje se označava pojmom anatta. Taj pojam je prilično teško razumeti. Osnovno religijsko i filozofsko pitanje jeste "ko ili šta sam ja?" A klasičan budistički odgovor mogao bi biti: "neprekidan samopokrećući proces nastajanja i nestajanja telesnih i mentalnih fenomena". To sam ja!? Ništa više! Buda je svaki oblik egzistencije opisao trima karakteristikama: prolaznost, izvor patnje i bez trajne suštine. Ono što logički iz toga sledi je ako je neka stvar prolazna, na nju ne možemo da se oslonimo, ona nas ne može trajno zadovoljiti. A ono što nas ne može zadovoljiti, za to nije preporučljivo ni mudro da ga označavamo kao svoju krajnju suštinu. Ja nisam ni ovo, a ni ono. Vraćajući tu ideju u suprotnom smeru tragamo ili za nečim što je zaista trajno ili za nerelativnim identitetom. Na kraju dolazimo do zaključka da ovaj osećaj sopstva, pošto nema suštinu, jeste zapravo samo proces koji možemo posmatrati i upoznati.

 

A šta je to što posmatra i upoznaje?

 

Naše iskustvo se grubo deli na ono koje dolazi od tela i od uma. Pođimo od tela: Na osnovu čega je ono nastalo? Roditelja, jajne ćelije, spermatozoida, ishrane itd. Ono se razvilo, evoluiralo i održalo zahvaljujući ishrani, roditeljima, okruženju itd. Gde je sada onaj dvogodišnji dečak? Koji delić njega je ostao isti? Novo telo je svakako bilo "rođeno", menjalo se zavisno od mnogih uslova. Onda se izmenilo... pa opet. Taj proces menjanja otklanja svako "ja" kao trajan faktor. Pokušaj sledeću vežbu: zamišljaj da uklanjaš deo po deo. Odseci kosu. Jesi li to još ti? Odseci prst, čitavu ruku. Jesi li to još ti? A obe noge i drugu ruku? Koji deo tela je to "ja". Budizam bi rekao da nije nijedan.

 

A šta je sa umom? Koliko dugo traje bilo koje stanje uma? Sekundu, minut? I ta mentalna iskustva nastala su kao i telo -- zavisno od mnogih uslova. Misli i osećanja su tako nestalni, tako prolazni da ako bi trebalo da neki deo sebe odredim kao "ja" onda bih izabrao ipak telo. A paradoks je: "Osećam kao da ja postoji, ali ne mogu tačno da ukažam prstom gde je ono." Prilično neobično! Gde je onda odgovor? Buda je izuzetan naglasak stavljao na sati -- obično se prevodi kao sabranost pažnje ili svesnost, budnost, pažljivost itd. To je naša sposobnost da znamo. Možeš gledati ove reči, znati da ih vidiš -- i znati da znaš. Uviđati misao nije isto što i misliti, uviđanje ljutnje nije isto što i biti ljut i tako dalje. Objekat nije isto što i naše znanje o njemu. Naša navika je da se utopimo u objekat koji posmatramo do stepena kada prestaje distanca izmedju subjekta i objekta i oni izgledaju kao jedna stvar -- kao JA. Tu u igru ulazi meditacija -- ona sužava polje aktivnosti tako da je taj proces nastajanja /menjanja objekta i subjektovog uočavanja toga moguće posmatrati i bolje razumeti. Drugi aspekt je istraživanje razlika između objekta i subjekta. Postoje li one?

 

Čitava ova stvar je veoma suptilna i potrebno je nešto vremena da se "ode iza scene", ali izvesno razumevanje principa anatta je ključno za bilo kakvo stvarno razumevanje budizma, zbog čega sam ja inače stigao ovamo. Mnogo je knjiga napisano o ovoj temi, ali samo je sopstveno istraživanje ovoga principa, uz pomoć meditacije, pravi put da se stigne do uvida u našu egzistencijalnu situaciju, koja se može i ovako definisati: ne biti niko, ne ići nikud

 

[Dhamma]

Je li budizam religija, filozofija, psihologija ili način života?

 

On može funkcionisati kao kombinacija sva ta četiri elementa, zavisno od toga šta želiš da uradiš. Kao filozofija on obezbeđuje veoma racionalna objašnjenja prirodnih fenomena. Reč filozofija vodi poreklo iz starogrčkog i znači "ljubitelj mudrosti", što je Buda i bio. Kao psihologija on omogućuje široki uvid u ljudsko ponašanje, a kao način života svojim osnovnim modelom pravila morala, nasuprot monaškim pravilima, obezbeđuje izvanrednu formulu socijalnog ponašanja.

 

Međutim, kao što si mogao naslutiti iz mojih dosadašnjih odgovora, budizam je religija. Značenje reči "religija" jeste povezati, ujediniti, spojiti, i onda se postavlja neizbežno pitanje: sa čime to? Na nivou svakodnevnog iskustva postoji "ja" i "drugo" i to drugo je tajna života. Nešto od toga, kao što je stenje ili brzina zvuka, može se istražiti relativno direktno, ali -- šta je to drugo? Kako je sve to nastalo? Šta sve to znači? Religija se tiče transcendencije -- postojanja izvan neposredno vidljivog; slobode od ograničenosti svojstvenih materiji -- ona se tiče bezimenog, neuslovljenog.

 

[рогозуб]

nema spama, ovo je budina statua..

buda je bio toliko mrshav da je mogao da sebi kroz stomak dodirne kichmu... a one statue debelog i veselog bude nisu statue sidate gotame (/sidarte gautame) nego mahajanskog majtreje..

Edited July 14, 2008 by рогозуб

[Теша Тешановић]

budisam je jako slican hriscanstvu u tome sto budisam oduzima vrednost ovome zivotu radi nekoga drugoga.budisam je robovska religija kao i hriscanstvo.ali mnoge stvari postujem u vezi budisma isto kao sto mnoge stvari postujem u vezi hriscana

[Dhamma]

budisam je jako slican hriscanstvu u tome sto budisam oduzima vrednost ovome zivotu radi nekoga drugoga.budisam je robovska religija kao i hriscanstvo.ali mnoge stvari postujem u vezi budisma isto kao sto mnoge stvari postujem u vezi hriscana

Ne znam jesi li čitao ranije postove, ali prema ovome što pišeš rekao bih da nisi.

Baš me zanima na osnovu čega si zaključio sve ovo što si napisao i negativno i pozitivno o budizmu.

1. budizam oduzima vrednost ovom životu radi nekog drugog.

2. budizam je robovska religija.

3. šta to poštuješ u budizmu?

 

[рогозуб]

dhamma, (jel srdjan beshe, zaboravih)

shta beshe znachi sakjamuni?

[Jabba the Hutt]

http://youtube.com/watch?v=uOIYsGVyg8M&feature=related

 

Kakav uzas!

A ovo je jos gore

[Dhamma]

dhamma, (jel srdjan beshe, zaboravih)

shta beshe znachi sakjamuni?

To je jedan od Budinih naziva, a u prevodu "utihnuli mudrac iz plemena Sakja".

Inače, "muni" je budistički ideal probuđenog bića, o kojem imaš jedan vrlo lep Budin govor ovde:

Muni sutta

[Dhamma]

Čemu nas budizam može naučiti?

 

Lekcija broj jedan tiče se verovatno morala. Nije to toliko neka lista "ne smeš činiti ovo ili ono", već više razmatranje zakona kamme, koje vodi do boljeg uviđanja da ako činimo dobre stvari imamo više šanse da nam se dobro i vrati, nego kad činimo loše stvari. Kosmički to je veoma precizan zakon, ali na ličnom planu to nije uvek tako očigledno, u smislu da nešto "pogrešno" uradiš i čini ti se da si se izvukao bez ikakvih posledica. Ali preporađanje sve to reguliše na duže staze.

 

Tu su zatim mnoge psihološke alatke kojima se služimo u suočavanju sa različitim pometnjama koje pogađaju nas ljudska bića. U naše vreme stres je jedna od čestih nedaća i meditacija je veoma korisna u takvom slučaju. Različita učenja o saosećanju i ljubavi daju nam izvanredne lekcije kako da raspetljamo čvorove koji su se zapetljali u srcu tokom niza godina. Najvažnija lekcija je o anatta, impersonalnosti ili nepostojanju sopstva, koja nas uči da sve oko sebe ne uzimamo suviše lično – ah, kakvo je to olakšanje!

 

[Dhamma]

Kako budizam gleda na korišćenje životinja za eksperimente i masovnu proizvodnju hrane?

 

Ti problemi jednostavno nisu postojali u Budino vreme, tako da o tome nema ništa konkretno u spisima. Verovatno ključna tačka budističke etike jesu "pet pravila". Sasvim ukratko -- izbegavanje povređivanja drugih bića, izbegavanje krađe, vernost, ispravan govor, trezvenost. Ovih "pet pravila" jesu uputstva ili sugestije za življenje, ne zapovesti. Budizam generalno "ne ustanovljuje zakon", već ohrabruje ljude da posmatraju pažljivo sopstveni život, postupke i vide kakve im rezultate oni ostavljaju u srcu. Daju se sugestije u vezi sa postupcima koji mogu doprineti našoj patnji, ali nema nikakve posebne kazne za one koji se odluče da ipak ne slede te preporuke. Opšte pravilo je da "ako živite moralno veća je verovatnoća da će u vašem srcu biti mir".Kako ćete tumačiti i primenjivati tih pet pravila zavisi samo od vas, Ali Buda je jasno ukazao da će moralnost i vrlina voditi mira u umu i srcu, a krajnji rezultat je prosvetljenje.

 

U vezi sa tvojim pitanje mogu konkretnije reći da bih ja razmotrio prvo pravilo nepovređivanja kao dobru osnovu protiv okrutnosti prema životinjama. Postoji u kanonskim spisima takođe lista u vezi sa ispravnim življenjem (peti član osmostrukog puta) koja izričito pominje trgovinu živim bićima, otrovima, zatim klanje, ribarenje i još nekoliko drugih zanimanja kao ona koja donose loš rezultat. Znajući to, razmisli o tome da ova naša tela mogu da prežive jedino ako drugi oblici života daju svoj život za to -- bilo da je to biljka ili životinja, to je ipak oblik života. Ko odlučuje je li dozvoljeno koristiti pacove za eksperimente ali ne i mačke, majmune ali ne i delfine? Kada jedna divlja životinja ubije drugu, ona to čini da bi preživela. Je li testiranje na pacovima deo procesa preživljavanja ljudskih bića? Pitanja kao što su vivisekcija, da li droge treba legalizovati ili abortus zabraniti jesu socijalna, ne religiozna, o njima se slažemo ili raspravljamo unutar naše kulture i društva. Budizam, kao religija, tiče se krajnje slobode (od patnje), Istine (sa velikim I) i nadilaženja (ovog uslovljenog sveta).

 

Ono što nas kao jedinke sprečava da ostvarimo tu mogućnost varira od jedne do druge osobe i ne postoji crno-beli odgovor na mnoga pitanja koja život postavlja pred nas. Ponekad je zanimljivo videti koliko ljudi mogu postati nasilni na, recimo, skupovima ili demonstracijama kojima se propagira mir i dobrosusedstvo. U mirovnom pokretu ima vrlo agresivnih ljudi. Neki pokušaji da se ukloni socijalna nepravda i patnja okončali su se još većim nepravdama i patnjama. Prosvetljeno, egalitarno društvo jeste ideal na kojem i mi kao pojedinci možemo raditi, ali čini se kao da su nepravda i patnja integralni deo sveta u kojem živimo. Dve su važne stvari koje treba imati na umu: (1) kako ti lično odlučuješ da postupiš -- dobro razmislivši o posledicama takvog postupka i (2) kolika se patnja rađa u tvom srcu iz očekivanja da i drugi postupaju onako ti misliš da treba.

 

[Dhamma]

Da li budisti jedu mesu i piju alkohol?

 

Ubijanje životinje radi mesa može se posmatrati u svetlu prvog pravila morala, slično kao i tvoje pitanje u vezi sa eksperimentima na životinjama. Vegetarijanizam se izričito spominje u kanonskim spisima u vezi sa pokušajem Budinog rođaka da preuzme kontrolu nad monaškim redom. On je prekoreo Budu da je suviše mekan i izložio listu od pet zahteva da se izmene monaška pravila. Jedno od njih bilo je da monasi ne treba da jedu meso. Buda je odbio da se sa ovim saglasi, odbacujući takođe i ostala četiri predloga. Logika kojom se rukovodio pri ovoj odluci jeste da pošto prose hranu monasi treba da budu zahvalni za bilo kakvu hranu koju nezaređeni sledbenici smatraju prikladnom da je ponude. Postoji takođe pravilo koje omogućuje monasima da odbiju meso ako znaju da je životinja ubijena naročito za njih.

 

Pijenje alkohola odnosi se na peto pravilo i njime se ohrabruje čuvanje jasnoće uma. Ukoliko je um zamućen ili zbrkan, onda će i naše opažanje stvarnosti (tj. istine) biti iskrivljeno. Kao i sa svim pravilima, od vas zavisi -- "Samo čašu vina posle ručka?" "Tri flaše piva u obližnjoj kafani me tako opušta, ali ne zamućuje moj um". Moja odluka je da sačuvam novac i meditiram -- ali ta odluka je samo moja.

 

 

[Dhamma]

Šta se, prema budistima, događa sa nama posle smrti?

 

Kada se nešto promeni, to je neka vrsta smrti. Parče papira na kojem je ovo pismo napisano će umreti. Zgužvaš ga i baciš u kantu za otpatke.Ono trune. Mrtvo je. I gde odlazi?

 

Kad si imao pet godina bio si drugačiji nego što si sada. Promenio si se. Gde je nestao onaj petogodišnjak? Sve što ti je ostalo su sećanja, ali i sećanja se menjaju. Zaboravljamo stvari, sećanja umiru. Gde odlaze? Sve vreme tvoje telo se menja. Posle nekog vremena ono malakše i kakva je korist od njega? Gde odlazi? Sve vreme tvoj um se menja. Posle nekog vremena, ponekad i pre tela. Gde on odlazi?

 

Buda je podučavao da sve što u ovom životu uradimo ima svoj rezultat. Nešto slično kao kod eha. Viknem na tebe i ti vikneš na mene. Ukradem nešto od tebe i ti ukradeš od mene. Ja volim tebe, tako da i ti možeš da voliš mene. Tako, ono što ja sada činim utiče na ono što će se dogoditi kasnije. Svi moji sadašnji postupci utiču na to kako će se stvari menjati. Ako jede mnogo brze hrane ja-mršavko će umreti i rodiće se ja-debeljko. Ako uradim mnogo prijatnih i korisnih stvari ja-nesrećni će umreti i rodiće se ja-srećni.

 

Kad mislimo o smrti, to je obično smrt tela. Anatta učenje kaže da ja nisam ovo telo, tako da kada ovo telo umre dešava se ono što se desi i kada se raspadne moj kaput. Svaki deo odlazi tako odakle je i došao. O tome se govori i u hrišćanskoj pogrebnoj ceremoniji: "pepeo pepelu, prah prahu". Šta se događa kada umrem. To ima veze sa budućnošću, koju ja ne mogu znati. Ono što sa priličnom pouzdanošću mogu predvideti je da ukoliko sam sada dobar, tada će mi i ubuduće biti dobro.

 

Korisno je razmišljati o sopstvenoj smrti, o konačnosti ovoga tela. Zamisli ga kako stari, slabi i zaudara. Ne da bi se ispunio gađenjem, već zato što je tek nekoliko stvari u životu za koje možemo biti sigurne da će se dogoditi; a smrt je jedna od njih. Svako od nas će na kraju stići do tih vrata. Postoji poseban termin kad je Budino telo preminulo -- parinibbana -- konačna nibbana. Zato što je bio prosvetljen, nema više preporađanja, bio je to njegov konačan kraj; za razliku od prosvetljenih bića, mi se preporađamo u jednom ili drugom obliku. Šta to znači: konačan kraj? Moraćeš da se prosvetliš da bi to utvrdio.

 

 

[Dhamma]

Ako budisti ne veruju u "dušu" ili "duh", šta se onda to preporađa?

 

To je malo teže pitanje. Sigurno da se nešto prenosi, ali šta? Učenje se uvek vraća na ono što se događa sada i u stvari obeshrabruje takvu vrstu pitanja. Ali ne možemo da se ne pitamo. Je li to neka vrsta karmičke DNA koja se upisuje i prepisuje u kosmičkom registru? Sv. Petar sa velikom knjigom se javlja u hrišćanstvu. Je li to određena frekvencija svesti? Možda poslednja misao koju pomislimo prelazi na drugu obalu? Ili je to slobodan izbor bestelesne svesti?

 

Buda je govorio o četiri stvari o kojima se "ne može ili ne bi trebalo razmišljati" jer će one samo doneti novu zbunjenost uma. Jedna od tih četiri jeste "rezultat postupaka" (vipaka-kamma) -- počev od rođenja pa nadalje.

 

--c--

[Novaliis]

Pijenje alkohola odnosi se na peto pravilo i njime se ohrabruje čuvanje jasnoće uma. Ukoliko je um zamućen ili zbrkan, onda će i naše opažanje stvarnosti (tj. istine) biti iskrivljeno. Kao i sa svim pravilima, od vas zavisi -- "Samo čašu vina posle ručka?" "Tri flaše piva u obližnjoj kafani me tako opušta, ali ne zamućuje moj um". Moja odluka je da sačuvam novac i meditiram -- ali ta odluka je samo moja.

 

 

 

Meditacijom takođe menjaš svest odn. stanje uma; Harner je otkrio da u šamanizmu neka plemena koriste psihoaktivne supstance za određene rituale, dok neka druga plemena prilikom izvođenja istih rituala ne koriste ''pomoćna sredstva''. Cilj koji postižu je, međutim, isti.

Šta je trans, uzvišeno stanje svesti i ostalo, do promene stanja uma? Opet, čaša vina ne može naškoditi tvom telu ili umu. Ne vidim u čemu je problem? Ukoliko je tvoja volja jaka, kontrolisaćeš se i nećeš se opiti do stanja kada postaješ budala. Uvek treba slediti srednji put, izbegavati hedonizam ali i preterani asketizam.

Edited August 2, 2008 by Varg

[Dhamma]

Meditacijom takođe menjaš svest odn. stanje uma; Harner je otkrio da u šamanizmu neka plemena koriste psihoaktivne supstance za određene rituale, dok neka druga plemena prilikom izvođenja istih rituala ne koriste ''pomoćna sredstva''. Cilj koji postižu je, međutim, isti.

Šta je trans, uzvišeno stanje svesti i ostalo, do promene stanja uma? Opet, čaša vina ne može naškoditi tvom telu ili umu. Ne vidim u čemu je problem? Ukoliko je tvoja volja jaka, kontrolisaćeš se i nećeš se opiti do stanja kada postaješ budala. Uvek treba slediti srednji put, izbegavati hedonizam ali i preterani asketizam.

Meditacija ima raznih. Ta reč je postala kao i recimo reč mistika. Može da znači i svašta i ništa.

U ovom postovima je reč o budističkoj meditaciji, koja bi se pre mogla opisati kao oslobađanje od iskrivljene percepcije stvarnosti i njeno viđenje očima nezamućenim našim sviđanjima i odbojnostima, nego što bi to bilo stizanje do nekog "višeg stanja svesti" ili nekog "transa". U tom smisli bilo šta što zamućuje svesnost smatra se ometanjem.

 

Inače, naravno da nema ničeg lošeg u čaši vina. Svako je može popiti i ništa se strašno neće dogoditi. Ovde se jednostavno radi o vežbanju i liniji koju neko povlači kako taj, ionako zahtevan posao ne bi još gomilom sitnih stvari samo sebi otežavao.

 

Potpuno se slažem sa tvojim pominjanjem srednjeg puta. Jedino što treba znati da ta sredina za različite ljude znači različite stvari. Jer gde je sredina kod pijenja vina. Jedna čaša dnevno, nedeljno, mesečno ili godišnje? Mislim da se ni dva čoveka ne bi mogla oko toga dogovoriti. A kad je već tako, možda je najpraktičlnije rešenje potpuno je izbaciti.

[Dhamma]

Ako budisti ne veruju u "dušu" ili "duh", šta se onda to preporađa?

 

To je malo teže pitanje. Sigurno da se nešto prenosi, ali šta? Učenje se uvek vraća na ono što se događa sada i u stvari obeshrabruje takvu vrstu pitanja. Ali ne možemo da se ne pitamo. Je li to neka vrsta karmičke DNA koja se upisuje i prepisuje u kosmičkom registru? Sv. Petar sa velikom knjigom se javlja u hrišćanstvu. Je li to određena frekvencija svesti? Možda poslednja misao koju pomislimo prelazi na drugu obalu? Ili je to slobodan izbor bestelesne svesti?

 

Buda je govorio o četiri stvari o kojima se "ne može ili ne bi trebalo razmišljati" jer će one samo doneti novu zbunjenost uma. Jedna od tih četiri jeste "rezultat postupaka" (vipaka-kamma) -- počev od rođenja pa nadalje.

 

[Novaliis]

Budističkim monasima je zabranjeno da imaju seks?

[Теша Тешановић]

Budističkim monasima je zabranjeno da imaju seks?

 

jeste zabranjeno im je.celibat je jedna od osnovnih stvari za budisticke monahe

[рогозуб]

Budističkim monasima je zabranjeno da imaju seks?

замисли е... лол

па то је некако заједничка особина монаха у свим религијама..

[Novaliis]

Budističkim monasima je zabranjeno da imaju seks?

замисли е... лол

па то је некако заједничка особина монаха у свим религијама..

 

Lol a ja moram da snizim nivo mog ubersarkastičnog humora

 

Pitanje- zašto u potpunosti odbaciti deo svoje prirode?

[Novaliis]

Dhamma, predlažem ti da pogledaš ovaj sajt- http://prosvetljenje.net/ i posetiš forum na njemu. Relativno je nov ali će biti, verujem, interesantan za tebe. Ima i o Budizmu (tj. ima diskusija o svim ''vrstama'' duhovnosti), naćićeš zanimljive sagovornike.

[Guest Name of the Sun]

 

Veština pretvaranja grubih sirovih životnih snaga u oblike više duhovne snage bila je u najstarije vreme najstroža tajna esoteričkog obrazovanja. To prikrivanje imalo je svoje dobreosnove. Nije se mogla bez opasnosti ta visoka nauka poveriti svetini, jer, ako i ne uzmemo u obzir samo skrnavljenje nauke od onih koji su neupućeni, moralo se imati u vidu i to da može nedostojni, koji samo na zlo smera i ima samo nečiste planove, po nagomilanoj i loše upravljenoj snazi života biti nagnan na zlodela, koja možda u svom normalnom životu ne bi počinio. Tako bi to bila kazna za njegovo neispravno i sebeljubivo raspoloženje, koje nema plemenitih motiva.

 

Pravom učeniku ezoteričke nauke nisu uzdržljivost i prikupljanje životne snage cilj za sebe, nego redovno sretstvo za ciij. Radilo se o tome da se sakupljena energija pretvori i uputi višim putevima i tako da se postignutom višom snagom postigne neka korisna i dostojna svrha, koja je u skladu sa dobrom zajednice, jer misao na bratstvo treba da u svima takvim nastoja­njima bude osnovicom našeg dela, inače se javlja opasnost crne magije. Ideal bratstva je, tako reći, kompas, koji one što za nečim streme čuva da u svojim istraživanjima ne zalutaju krivim putem. Stoga nije načelo bratstva nikakva „sentimentalna stvar" kako to primećuju razna zanovetala, nego je to činilac najveće psihološke i etičke vrednosti, s kojim se u praksi svakako mora računati.

 

Proces pretvaranja životnih snaga koji smo malo pre spomenuli zbiva se sasvim automatski čim onaj koji za višim teži nadje pravi smer k svom „višem Ja". Kad učenik ozbiljno rešen krene Joga-putem i počne svom snagom duše težiti za idealom života, izvršuje se polako duboka izmena u telu, duhu i vladanju. Sistem žlezda, čije dalekosežne funkcije evropska znanost počinje da uvažava tek od pre kratkog vremena, počne snažnije da radi, nervni se sistem poboljša i prima snagu napona, a sva fiziološka zbivanja odigravaju se preciznije; moć mišljenja, moć shvatanja i pamćenja razvijaju se na neslućen način, bude se moralna volja i snaga višeg duševnog razbiranja što daje nov harmoničan pravac celokupnom upravljanju životom. To su samo početni i manji rezultati. Sticanje takozvanih transcendentalnih sposobnosti (Joga-sila) dolazi tek nakon duže prakse, a ono se uz ozbiljno nastojanje može sa sigurnošću očekivati.

 

Bilo je vreme kad se u istoriji razvoja čovečanstva na seksualnost gledalo mnogo lepše; to je vreme sjajnog doba indo-arijevskog (oko 500 godina pre Hrista). Doduše bilo je i u starih Indijanaca hetera i raskošnika, a „Kama-sutram", klasična staroindijska nauka o ljubavi, zna mnogo da priča o retkim događajima i igrama čulnog svodjenja i podvodjenja, ali dve više arijske kaste, a osobito plemstvo (kšatrije), zavetovali su uzdržljivost, te u mnogome mogu nam danas služiti kao uzori. Arijevac je stupio u brak dosta mlad. Pošto bi se pobrinuo da stvori željeni broj potomaka, polagao je zavet bramakharija tj. da će živeti devičanski, te je posle nastavljao život u meditacijama i koncentraciji, ukratko, Joga-životu, težnji za sjedinjenjem sa božanskom snagom Prastvoriteija. Tako se on pripremao za iniciaciju (promicanje u tajne duhovnog bitka),