Jump to content

Budizam


Recommended Posts

Nego da se mi vratimo na temu :)

 

Šta je glavno Budino učenje?

Svako od mnoštva delova Budinog učenja povezano je sa četiri plemenite istine, baš kao što se paoci točka svi spajaju u glavčini. One se nazivaju "četiri", zato što ih je toliko na broju. One se nazivaju "plemenite", zato što oplemenjuju onoga ko ih razume, i one se nazivaju "istinama", zato što korespondiraju sa stvarnošću, zato što su istina.

 

Šta je prva plemenita istina?

Prva plemenita istina jeste da u životu postoji patnja. Živeti znači izme]u ostalog i patiti. Nemoguće je živeti a da ne doživimo neku vrstu bola ili stresa. Moramo da podnosimo fizičku patnju kao što je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo da podnosimo psihološku patnju, kao što su usamljenost, frustracija, strah, preneraženost, razočarenje, bes i slično.

 

Nije li to pomalo pesimistično?

Rečnik pesimizam definiše kao "naviku u razmišljanju da će sve što će se dogoditi biti loše" ili "verovanje da je zlo moćnije od dobrog". Budizam ne uči nijedno od ovo dvoje. Niti poriče da postoji i sreća. On jednostavno kaže da živeti znači i iskusiti fizičku i psihološku patnju, što je jedan iskaz koliko istinit, toliko i očigledan, da ga je nemoguće poricati. Budizam polazi od iskustva, nepobitne činjenice, stvari koju svi znaju, koju su svi iskusili i koju svako pokušava da izbegne. Tako, budizam svojom polaznom tačkom ide pravo u središte problema svakog ljudskog bića -- u pitanje patnje i kako je izbeći.

Link to comment
Share on other sites

Po meni je Budino poimanje svijeta najblize realnom. Ne bih rekao da budizam ima pesimistichko shvatanje svijeta kao svoju osnovu vec realno-optimistichku. :) O prevazilazenju patnje i nachinu na koji bi se otklonile posledice uplitanje Mare (iluzije) u nashim zivotima, najsushtinskije savjete daje u poemi Nosorog.

Link to comment
Share on other sites

Dhamma

Imam veljacicev prevod Dhammapade, al za ona dva stiha mi je prevod na Engleskom

izgledao bolje. I posto nemam nacina da na tastaturi pisem slova kao s', c', z', itd.

Ponekad kombinujem njegov prevod sa svojim. Sta da radim kad engleski prevod svetih

pisma bolje razumem nego na nasom.

 

Citao sam u medjuvremenu o Vipassana meditaciji, izgleda dobar metod za postizanje

punoUmnosti. A evo opet malo stihova, uvek me ohrabruju.

 

Kao sto covek koji se popne na vrh planine moze posmatrati sve stvari na zemlji,

tako i mudar covek koji je odbacio nepaznju paznjom i uzdigne se na najvisi vrh

mudrosti moze posmatrati zalosne i bezbrizne svetove (narode). -- Dhp 28

 

Ko je uvidio krhkost svoga tela i ucvrstio misao kao tvrdjavu,

macem mudrosti sece Maru (Duha tame), i tako cuvajuci pobedu, ostaje neprivrzen.

-- Dhp 40

Link to comment
Share on other sites

Budizam je u neku ruku završetak distilacije hindu misli,zbog toga je tako jasan i direktan.

Meni je u neku ruku smešno kada budisti kenjaju po hindu korenima,to je kao kad hrišćani napadaju jevreje :)

 

Stvari oko odnosa budizma i hinduizma nisu baš tako jasne kako možda na prvi pogled izgleda. :D

Meni se dopada Veljačićeva argumentacija da je Buda zapravo bio đainski raskolnik, tj. da se

odvojio od te drevne religije i stvorio sopstveno učenje. U prilog tome, po Velljačiću,

govori i način na koji se u pali kanonu pobijaju stavovi sledbenika Mahavire, dok se sa

brahmanima Buda i njegovi glavni učenici uglavnom odnose sa manje ozbiljnosti, kao da ih nisu smatrali

nekom ozbiljnijom konkurencijom.

 

Zanimljivo je i da je veliki prorok Indije, Mahatma Gandi, po majci pripadao đainskoj religiji.

Zato ne treba da čudi otkuda i kod Bude i kod Gandija toliko insistiranje na nenasilju, jer je to

osnovni postulat đainizma.

 

Na šta konkretno misliš kad govoriš da budisti ono rade po hindu korenima?

Link to comment
Share on other sites

Citao sam u medjuvremenu o Vipassana meditaciji, izgleda dobar metod za postizanje

punoUmnosti.

 

Da vipassana ili meditacija uvida je jedan deo budističke meditacije. Drugi je samatha, meditacija smirenja.

I kod nas se održavaju kursevi vipassana meditacije u Goenkinoj verziji. Informacije na

Srpski ogranak Goenkine škole vipassane

 

Mislim da organizuju novi 10-dnevni kurs od 26. septembru. Informacija o tome može se dobiti na mejlu

info & prijave

 

Link to comment
Share on other sites

Vi prichate o sektama a ne o budizmu! Budizam je jedan i chist i. Buda je rekao: "ne pratite moj put dok ga sami ne shvatite." Imate razne sekte, od Lamizma na Tibetu do Mongolske i Japanske verzije Zen budizma. Samo prochishceni i racionalni um moze se ouprijeti ovom laznom svijetu. Za to ti ne treba nikakva BAGHTI ili MONTRI YOGA, providjenje mozesh dostici i kuvajuci tursku kafu. Nikakva mistika na koju se furaju "treceokovci" ne moze pomoci individualnom spasenju i dostigucu Nirvane (ahahaha, spasenju). BoRGze!

Link to comment
Share on other sites

Vi prichate o sektama a ne o budizmu! Budizam je jedan i chist i. Buda je rekao: "ne pratite moj put dok ga sami ne shvatite." Imate razne sekte, od Lamizma na Tibetu do Mongolske i Japanske verzije Zen budizma. Samo prochishceni i racionalni um moze se ouprijeti ovom laznom svijetu. Za to ti ne treba nikakva BAGHTI ili MONTRI YOGA, providjenje mozesh dostici i kuvajuci tursku kafu. Nikakva mistika na koju se furaju "treceokovci" ne moze pomoci individualnom spasenju i dostigucu Nirvane (ahahaha, spasenju). BoRGze!

 

Crowley:

There is more nonsense talked and written about Yoga

than about anything else in the world. Most of this nonsense,

which is fostered by charlatans, is based upon the idea that

there is something mysterious and Oriental about it. There

isn't. Do not look to me for obelisks and odalisques, Rahat

Loucoum, bul-buls, or any other tinsel imagery of the

Yoga-mongers. I am neat but not gaudy. There is nothing

mysterious or Oriental about anything, as everybody knows who has

spent a little time intelligently in the continents of Asia and

Africa.

 

Link to comment
Share on other sites

... providjenje mozesh dostici i kuvajuci tursku kafu.

 

 

Ne bih da zvucim cinicno, ali primetio sam da kada ljudi kazu kako je

njihov svakodnevni zivot njihova duhovna praksa, to znaci da nemaju

duhovnu praksu.

 

Tacno je da pranje sudova, pripremanje caja i sve te stvari mogu biti

prilika za uvid i pazljivost. Ali je isto tako istina da one u

najvecem broju slucajeva to nisu. Ovde govorim o samome sebi: ne

izuzimam sebe iz ovakve procene. Uocio sam da je neophodna neka

specificna duhovna praksa kako bismo svoju svest pripremili za to da

se pranje sudova, pripremanje caja, setnja mogu otvoriti i otkriti

jedan takav potencijal.

 

Jim Wilson

 

:rolleyes:

Link to comment
Share on other sites

Rogozub

da, da, evo razmishljam... razmishljam da li cju ja ikada vidati tu kishu svojim ochima! bez

 

toga nema nishta...

ma buda nije ni postojao.. dok ga ja ne vidim svojim ochima, ne verujem da je postojao

 

Rogozub

Ako ateisti mogu da me prozivaju jer verujem u Boga koga oni nikada nisu videli svojim

ochima

 

Rogozube, pa ti nisi bio los na forumu paganizam, poruke ti nisu lose.

Sta te je sad spopalo da provociras Dhammu? Mislim, on ti uopste ne protivreci

niti proziva, doduse, kolko ga poznajem veruje on i u Isusa, samo sto je odabrao

Budizam jer mu je najlakse da ga razume i primeni meditaciju, za spasenje.

 

A kako kazes, dok ga ja nevidim svojim ocima(Buddhu)? Vec sam vise puta na forumima

pokusao da razjasnim, da su Buddha, Isus, Krishna, Vishnu... iste osobe.

zar ih ne prepoznajes po atributima i vrlinama?

Svi su oni isto naucavali, toleranciju, punoUmnost, razumevanje, nesebicnu ljubav,

meditaciju, molitvu, veru, oprastanje ....

 

Kad vidis Isusa vidis Buddhu. Kad vidis sebe vidis potrebu za spasenjem.

Kad spoznajes samoga sebe spoznao si Boga.

 

Gojak III Golobradi

Po meni je Budino poimanje svijeta najblize realnom. Ne bih rekao da budizam ima

pesimistichko shvatanje svijeta kao svoju osnovu vec realno-optimistichku.

O prevazilazenju patnje i nachinu na koji bi se otklonile posledice uplitanje Mare

(iluzije) u nashim zivotima, najsushtinskije savjete daje u poemi Nosorog.

 

Vidi ti njega, Gojak pise lepote o Budizmu. "Hvala Nebeskom Ocu" .

To sam cekao. Samo napred, cinis dobro sebi, a i meni, verovatno i drugima!

 

Koliko sam ja proucavao, Budizam zaista ide odmah na najvaznije tacke.

Nema nekakvih dogmi (ono sto vecina nemoze razumeti kako treba).

Nego sve je lepo izrazeno, 4 plemenite istine, i 8-struki put koji sledimo da bi

se oslobodili od patnje i postali prosvetljeni. Dalje Vipassana meditacija je krajnje

lepo opisana i shvatljiva je i za nepismene seljake. A vec sam i pre primetio

da odrzavanje Isusovih zapovesti je otprilike 85% slicno Vipassani meditaciji.

 

Dhamma

Zato, sednes na nekom mirnom mestu, zatvoris oci, usmeris paznju na udah i izdah...

 

... i osetis mir i spokojstvo koje ti nemoze dati nijedno drugo zadovoljstvo.

A ovo moze svako, niti je potreban novac niti zavrsena skola, jednostavno sednes

i opustis se, koncentrises, meditiras. Ja imam iskustvo da svesno disanje u treunutku

moze oterati bilo kakav nemir ili nervozu.

 

OM, hvala Nebeskom Ocu, AMIN

Link to comment
Share on other sites

Ja imam iskustvo da svesno disanje u treunutku

moze oterati bilo kakav nemir ili nervozu.

 

To ti je dupla veza uma i tela. Jedno na drugo uticu.

Kad se um uznemiri, uznemiri se i telo. Pocne brze da radi srce, zenice se sire, znojis se, ubrzava se i disanje...

E sad krenes u suprotnom smeru. Lagano usporavas disanje, i lagano se usporava, smiruje um.

Smirujuci um, smiruje se i disanje. Kazu da meditirajuci u jednom trenutku dah postane toliko neprimetan da

izgleda, samo izgleda, kao i da ne dises. Ja jos nisam stigao dotle. :mrgreen:

Link to comment
Share on other sites

Zar nije malo bzvz sto je religija nesto sto nam je nametnuto od kad se rodimo?! Tj. da od toga da li si rodjen u Americi, Srbiji, Japanu ili gde vec, zavisi kojoj religiji pripadas.. Ja sam pre razmisljala da postanem budista, ali onako zvanicno da prihvatim tu veru, ali ne znam sta covek treba da uradi da bi to ostvario.. Sad ne znam...bitno je kako ja dozivljavam sebe i sve oko sebe, uostalom nemam nigde zvanicno ni da sam pravoslavne vere :D ako uopste postoji to 'zvanicno' negde.

Link to comment
Share on other sites

Zar nije malo bzvz sto je religija nesto sto nam je nametnuto od kad se rodimo?! Tj. da od toga da li si rodjen u Americi, Srbiji, Japanu ili gde vec, zavisi kojoj religiji pripadas.. Ja sam pre razmisljala da postanem budista, ali onako zvanicno da prihvatim tu veru, ali ne znam sta covek treba da uradi da bi to ostvario.. Sad ne znam...bitno je kako ja dozivljavam sebe i sve oko sebe, uostalom nemam nigde zvanicno ni da sam pravoslavne vere :D ako uopste postoji to 'zvanicno' negde.

 

Niko ti nista ne moze nametnuti ukoliko ti na to ne pristanes. To sto mislis niko ne moze promeniti. Zato i nije bitno da li si "zvanican" budista ili nisi, vec kako se ponasas prema sebi i prema drugima. To je, veruj mi, najvaznije. Buda moze mozda da te inspirise na to, ali dobri plodovi su tvoji i bez budistickog sertifikata i sa njim.

 

Inace, budista se postaje postepeno. Prvo čuješ ili pročitaš ono što je Buda podučavao. Ako te zainteresuje, malo o tome razmisliš i pokušaš da kompletiraš svoju sliku o tome. Onda tu sliku probaš da testiraš u sopstvenom životu. Kad si uverena da od toga imaš koristi u vidu smirenja i zadovoljstva, možeš i zvanično da iskažeš svoju privrženost Budinoj Dhammi ili učenju, tako što tri puta izgovoris Tri utocista (tisarana). Obicno se tekst izgovara na jeziku pali, kojim je pisan i budisticki kanon:

 

Buddham saranam gaćhami = Uzimam Budu za utočište

Dhammam saranam gaćhami = Uzimam njegovo Učenje za utočište

Sangham saranam gaćhami = Uzimam Monašku zajednicu za utočište.

 

To prakticno znaci da je Buda sa svojim vrlinama mudrosti, ljubavi i istrajnosti uzor koji i sama tezis da postanes. Da ces ka tom cilju ici putem koji je opisao u svom Ucenju i da ce ti na tom putu dobrodosli saputnici biti svi oni koji i sami idu tim putem, tako sto ce ti pomoci savetom i licnim primerom, kao i ti njima.

 

To bi bilo ukratko.

 

Link to comment
Share on other sites

Kompost zivota

 

Djubre moze uzasno da smrdi, narocito organske materija koje trule.

Ali one isto tako mogu da postanu odlican kompost za djubrenje vrta.

Mirisna ruza i smrdljivo djubre su dve strane istog zivota. Bez

jednoga, ne moze biti ni drugog. Sve je u procesu transformisanja.

Ruza koja uvene posle sest dana postace deo onog djubreta. Posle sest

meseci djubre ce se transformisati u ruzu. Kada govorimo o

prolaznosti, mi razumemo da se sve transformise. Ovo postaje ono, a

ono postaje ovo. Posmatrajuci podrobnije, mozemo da gledamo neku

stvar i u njoj vidimo sve druge. Sva ta promena nas ne uznemirava kada

jednom uvidimo medjusobnu povezanost i kontinuitet u svim stvarima. Tu

se ne radi o tome da je zivot bilo koje jedinke vecan, vec da se sam

zivot nastavlja.

Link to comment
Share on other sites

Sunce sija danju, mesec sija noću,

Ratnik sija u svom oklopu,

Brahmin svojom meditacijom,

Dok Buda sija blistav i danju i noću

 

Prelepe metafore. ''Sunce'' i ''Mesec''su snage dana i noći, spolja usmerenoj aktivnosti ''ratnika'' i unutra usmerenoj aktivnosti ''sveštenika''. Savršeni čovek, Provetljeni, kombinuje obe strane stvarnosti i sjedinjuje u sebi dubinu noći i svetlost dana, stvaralačku praiskonsku moć života i svetlu sveprožimajuću moć znanja.

Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...
@Dhamma - Dhammapada, 387. A ima je i u knjizi kao citat, naravno, Lame anagarike Govinde ''Tibetanska Mistika''. Sjajna knjiga. :bigblue:

 

To sam i mislio. U prevodu Dhammapade koji ja znam taj stih glasi ovako:

 

387

Po danu sja Sunce, po noći svijetli Mjesec,

borac se sjaji u svijetlom oružju,

brahmanov sjaj je u naporu zadubljenja,

ali budni prosijava danju i noću bljeskom svoga zanosa.

 

Meni licno su vrlo draga dva uvodna stiha Dhammapade, iz poglavlja koje je nazvano "Parovi":

 

1

Razum je preteča svih stvari,

razum ih tvori i njima upravlja.

Tko sa zlim naumom govori il' radi,

toga slijedi patnja k'o točak volovsku spregu.

 

2

Razum je preteča svih stvari,

razum ih tvori i njima upravlja.

Tko s dobrim naumom govori il' radi,

toga slijedi sreća nerazdruživa k'o sjena.

 

 

Tako jednostavno, ali i tako lako da zaboravimo gde je pravi izvor srece.

 

Link to comment
Share on other sites

Buddha-Dhamma

Onaj ko želi da ostvari Buddha-Dhammu mora kao temelj da poseduje veru, odnosno poverenje. On mora razumeti značenje Buddha-Dhamme na sledeći način:

Buddha: onaj koji je stekao znanje, onaj koji je pročišćen, blistav i spokojan u srcu.

Dhamma: kvaliteti pročišćenosti, blistavosti i spokojstva nastali na osnovu morala, koncentracije i mudrosti.

Otuda, onaj ko želi da ostvari Buddha-Dhammu jeste onaj koji neguje i razvija moral, koncentraciju i mudrost unutar sebe.

 

Napredovanje putem Buddha-Dhamme

Prirodno, ljudi koji žele da stignu u svoj dom ne mogu samo da sede i da razmišljaju o putovanju. Oni zapravo moraju da se otisnu na to putovanje, korak po korak, i to u pravom smeru, kako bi na kraju ipak stigli do kuće. Ukoliko se zapute pogrešnim putem, mogu kasnije upasti u neprilike, kao što je nepovoljan teren ili druge prepreke koje je teško savladati. Ili se mogu naći u opasnoj situaciji, zbog koje možda nikad neće ni stići kući.

 

Oni što ipak kući stignu, mogu da se opuste i ugodno spavaju -- jer dom je mesto odmora za telo i um. Sada su zaista kod kuće. Ali ako isti putnik samo prođe ispred svoje kuće ili napravi jedan krug oko nje, onda neće imati bilo kakve koristi od čitavog tog puta.

 

Na isti način, hodanje putem da bismo stigli do Buddha-Dhamme je nešto što svako od nas mora uraditi sam za sebe, jer niko drugi to ne može učiniti umesto nas. I to moramo preći pravi put morala, koncentracije i mudrosti, sve dok ne pronađemo blagoslove pročišćenosti, blistavosti i spokojstva uma, koji su plod toga putovanja. Međutim, ako posedujemo znanje jedino na osnovu knjiga i svetih spisa, propovedi i kanonskih tekstova, odnosno ako poznajemo samo mapu ili plan putovanja, čak ni kroz sto života nećemo upoznati pročišćenost, blistavost i spokojstvo uma. Umesto toga, samo ćemo gubiti vreme i nikada nećemo dobiti prave plodove prakse. Učitelji samo pokazuju koji je pravi put. Pošto smo ih saslušali, samo na nama je da odlučimo hoćemo li krenuti putem i time doći do plodova prakse ili ne.

 

:da:

Link to comment
Share on other sites

Je li vam ikad palo na pamet da to nije evropska religija i da je pokušaj Srbina da bude budista isto kao i obući pink majicu pudlici-Kič.

 

Ne shvatam poentu pitanja, sem ako to nije sledeće: da mi kao Evropljani treba da sledimo samo evropsku religiju.

Ta tvrdnja nameće barem dva pitanja:

1. Koja je to evropska religija?

2. Treba li po toj logici da sledimo samo evropsku muziku, književnost, film, nauku, medicinu, matematiku...?

 

Biti Srbin i budista je kič?

Ako si pročitao gornji citat, video si da on govori o potrebi da jačamo u moralu, koncentraciju i mudrosti, a što je suštine Budine poruke čovečanstvu. Pažnja: ne da verujemo u ovo ili ono, već da vežbamo sami za sebe.

 

Što se mene tiče, ne mislim da bi pod kič mogao da se podvede pokušaj Srbina da bude moralniji, pazljiviji i mudriji.

 

Link to comment
Share on other sites

Guest Bata Životinja
Koja je to evropska religija?

 

hristijanizovani lokal-paganizam i racionalizam

 

Treba li po toj logici da sledimo samo evropsku muziku, književnost, film, nauku, medicinu, matematiku...?

 

Problem je u riječi slijediti,i ne u ne-Evropi.

 

Mi ionako razumijemo samo onaj aspekt drugih kultura koje se odnose na nas.

 

 

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

hristijanizovani lokal-paganizam i racionalizam

Problem je u riječi slijediti,i ne u ne-Evropi.

 

Mi ionako razumijemo samo onaj aspekt drugih kultura koje se odnose na nas.

 

Ne znam sta tacno podrazumevas pod hristijanizovanim lokal-paganizmom, ali mi zvuci kao "pola riba-pola devojka".

 

Ja sam u budizmu nasao za sebe nesto sto je dublje od nivoa kulture i obraca se svakom coveku na nivou ljudskog bica.

Zato ga i smatram univerzalnim, ne lokalnim, indijskim ucenjem. Slicno je i sa Hristovom porukom, koja je mnogo sira od mesta na kojem je nastala, sto se iz istorije moze i videti.

Link to comment
Share on other sites

Guest Bata Životinja
Ne znam sta tacno podrazumevas pod hristijanizovanim lokal-paganizmom, ali mi zvuci kao "pola riba-pola devojka".

 

Može da ti zvuči kako god hoćeš.

farbanje jaja na uskrs,kićenje jelke na božić su paganski rituali.

 

Ja sam u budizmu nasao za sebe nesto sto je dublje od nivoa kulture i obraca se svakom coveku na nivou ljudskog bica.

 

To ne postoji.

Čovjek je nešto što nastaje u konkretnoj kulturi,a samim tim i u konkretnoj religiji.Ne postoji apstraktni čovjek.

 

Slicno je i sa Hristovom porukom, koja je mnogo sira od mesta na kojem je nastala, sto se iz istorije moze i videti.

 

Zato pola pravoslavaca boli kita za Hrista.Imamo mi naše svece.

Link to comment
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...