Budizam

[A. Ford]

Misao-demon

 

Kod sedece meditacije ne dozvoli da te obmane misao-demon (sankhara

mara). Oni koji sede tek kratko ili uopste ne sede su zapravo ljudi

koji veruju u misao-demona.

 

Na primer, odlucimo da sedimo u zoru i misao-demon nam odmah kaze da

je suvise rano, zasto ne bismo sedeli kasnije. Ako u to poverujemo,

tada nema nista od nase jutarnje meditacije; ne sedimo. Kasnije tog

jutra mozda smo potpuno zaboravili na meditaciju, ali ako je se ipak

setimo, bas onog trenutka kad hocemo da ustanemo i odemo na mesto gde

meditiramo misao-demon nam opet sapne na uvo: "Neces jos da sedis.

Samo sto si doruckovao. Stomak ti je pun. Odmori se malo prvo. Imas

vremena da meditiras popodne." Ako u to poverujemo, to je obmana. U

zoru ti je rekao da meditiras kasnije toga jutra. Kasnije toga jutra

kaze da meditiras popodne. "Kad svaris prvo hranu, bice ti mnogo

ugodnije." Ako u to poverujemo, tada ne sedimo. Popodne ista prica

ponovo pocinje. I mi zapravo verujemo tom misao-demonu po citav dan i

noc, tako da nema nista od nase meditacije.

 

Looang Boo Sim: The Urgent Task

 

 

 

 

Danas videh u parku neke Cigane, ili Rome svejedno, kako se izlezavaju na travi. Cekali su da prodje vrucina pa da se probude iz sna ili meditacije, nisam bas siguran. To me podseti na neke verske praznike u Indili gde u ogroman broj ljudi, cele pordice na cebadima na travi jedu, spavaju, sasvim normalno zive danima dok traje taj praznik. To je i kod nas do skoro moglo da se vidi na nekim manjim vasarima, a verovatno je ranije bilo mnogo cesce.

[Dhamma]

Prijatelji

 

Pitanje: Kad sam počeo da se zanimam za budizam, prijatelji su počeli

da me ismevaju. Kažu da sam nekada bio sasvim druga osoba, vrlo veseo

i druželjubiv, a sada sam potpuno suprotno. Izgubio sam dosta

prijatelja i čak me ni moja žena ne razume i kritikuje. Kako da rešim

taj problem?

 

Odgovor: To što si budista ne znači da moraš da budeš ćutljiv,

zamišljen i da izgledaš usiljeno. Ali ako prijatelji pokušavaju da te

povedu putem koji je štetan, a ti se pridražavaš pet pravila morala,

ne treba da ih slediš. Mozda ceš zbog toga izgubiti prijatelje,

ali neceš izgubiti sebe... Treba shvatiti da nas naši

prijatelji još ne razumeju i zato se udaljavaju i ne druže više sa

nama. Ali naša praksa i dalje ostaje, kao i mnoštvo dobrih ljudi na

ovom svetu! Ti dobri ljudi će se pre ili kasnije sresti i

sprijateljiti, postati i naši prijatelji. Ako ih za sada nema, ako

niko nije zainteresovan da se sa nama druži, onda bi trebalo da se

družimo sa tri utočiđta – sa Budom, Dhammom i Sanghom u svome srcu,

što je bolje od prijatelja koje uopšte ne zanima ono što je dobro.

Zaista treba da budeš uveren u to da, ako je tvoje srce zadovoljno

time što ideš u smeru koji ti donosi dobrobit, onda je to dovoljno.

Ne treba da lupaš glavu ili brineš za druge više nego za sebe samog.

Treba da si odgovoran prema sebi sada i ubuduće, jer nema nikoga sem tebe

ko te može oplemeniti.

 

Adjan Maha Boowa: Questions & Answers

 

[A. Ford]

Prijatelji

 

Pitanje: Kad sam počeo da se zanimam za budizam, prijatelji su počeli

da me ismevaju. Kažu da sam nekada bio sasvim druga osoba, vrlo veseo

i druželjubiv, a sada sam potpuno suprotno. Izgubio sam dosta

prijatelja i čak me ni moja žena ne razume i kritikuje. Kako da rešim

taj problem?

 

Odgovor: To što si budista ne znači da moraš da budeš ćutljiv,

zamišljen i da izgledaš usiljeno. Ali ako prijatelji pokušavaju da te

povedu putem koji je štetan, a ti se pridražavaš pet pravila morala,

ne treba da ih slediš. Mozda ceš zbog toga izgubiti prijatelje,

ali neceš izgubiti sebe... Treba shvatiti da nas naši

prijatelji još ne razumeju i zato se udaljavaju i ne druže više sa

nama. Ali naša praksa i dalje ostaje, kao i mnoštvo dobrih ljudi na

ovom svetu! Ti dobri ljudi će se pre ili kasnije sresti i

sprijateljiti, postati i naši prijatelji. Ako ih za sada nema, ako

niko nije zainteresovan da se sa nama druži, onda bi trebalo da se

družimo sa tri utočiđta – sa Budom, Dhammom i Sanghom u svome srcu,

što je bolje od prijatelja koje uopšte ne zanima ono što je dobro.

Zaista treba da budeš uveren u to da, ako je tvoje srce zadovoljno

time što ideš u smeru koji ti donosi dobrobit, onda je to dovoljno.

Ne treba da lupaš glavu ili brineš za druge više nego za sebe samog.

Treba da si odgovoran prema sebi sada i ubuduće, jer nema nikoga sem tebe

ko te može oplemeniti.

 

Adjan Maha Boowa: Questions & Answers

 

 

Kako nema? Pa jedino sto moze da nas oplemeni su drugi ljudi. Imam utisak da bih "radeci na sebi" sam sa sobom postao savrseno ispravan i savrseno promasen. Druga je stvar da li se cesto druzimo ili vidjamo sa ljudima. Ima slucajeva da neko ceo zivot gradi u odnosu na neke ljude koje na primer nije video decenijama. Ili ima slucajeva da neki ljudi podsvesno ceo zivot nesto dokazuju ili traze ljubav od svog roditelja iako je ovaj na primer umro jos dok su oni bili deca. Uostalom, posto je covek socijano bice, i svako od nas je postao licnost kao posledica odnosa sa nekim ljudima, verovatno najvise verovatno sa roditeljima u detinjstvu. Mislim da i pustinjaci vide svoje molitve i postojanje samo u odnosu prema drugim ljudima, samo sto nemaju zelju da ih vidjaju. Dovoljno im je ono sto su upoznali i osetili sa ljudima u proslosti.

 

[Dhamma]

Kako nema? Pa jedino sto moze da nas oplemeni su drugi ljudi. Imam utisak da bih "radeci na sebi" sam sa sobom postao savrseno ispravan i savrseno promasen. Druga je stvar da li se cesto druzimo ili vidjamo sa ljudima. Ima slucajeva da neko ceo zivot gradi u odnosu na neke ljude koje na primer nije video decenijama. Ili ima slucajeva da neki ljudi podsvesno ceo zivot nesto dokazuju ili traze ljubav od svog roditelja iako je ovaj na primer umro jos dok su oni bili deca. Uostalom, posto je covek socijano bice, i svako od nas je postao licnost kao posledica odnosa sa nekim ljudima, verovatno najvise verovatno sa roditeljima u detinjstvu. Mislim da i pustinjaci vide svoje molitve i postojanje samo u odnosu prema drugim ljudima, samo sto nemaju zelju da ih vidjaju. Dovoljno im je ono sto su upoznali i osetili sa ljudima u proslosti.

 

Meni se čini da poslednji citat ne govori o tome da mi treba da budemo namerno usamljeni i izolovani. On samo govori o prioritetima. A najveći prioritet je razvijanje dobra u sebi. U tome najvažniju ulogu imamo mi sami. Naravno da na to utiču i naši prijatelji, i upravo zato nije svejedno sa kime se družimo. I sve je dobro dok nas naši putevi vode u istom pravcu. Ali ono što citat, po meni, želi ka kaže je da ponekad dođemo do tačke na kojoj treba da napravimo izbor između dobra i istine u sebi i prijatelja. Tada neizostavno treba odabrati ovo prvo. Ne izdati sebe samo iz straha da ne ostanemo usamljeni.

 

Sticajem okolnosti i meni se desila u životu jedna takva tačka. Imao sam prijatelja sa kojim sam bio bliži nego sa bratom. Zajedno smo proživeli i osnovnu i srednju školu. Ali onda su naša interesovanja i rezoni počeli da se razlikuju. On je bio privučen društvom koje meni nije odgovaralo, temama koje mene nisu zanimale, životnim stavovima koje sam smatrao površnim. I lagano smo se razdvojili. Bez mnogo drame. Sretnemo se i dan danas. Malo popričamo, ali to je tek šupalj dijalog. nema više onih nekadašnjih emocija. Postali smo sasvim različiti ljudi. Što je sasvim normalno i OK.

 

[Dhamma]

Najbolje mesto

 

Ako učiniš nešto dobro i ispoljiš vrlinu, sačuvaj to u svom umu i srcu. Tu je

najbolje mesto gde bi se tako nešto moglo čuvati.

 

Ajahn Chah: Saveti tragacu

 

[Dhamma]

Slepo reagovanje

 

Kada neko pocne da meditira, najcesce pitanje je: "Kako da se

priviknem da sedim?" "Kako da izbegnem bol koji se javlja?" To je

moguce jedino kroz neprekidno vezbanje, uvek iznova. U pocetku telo

jednostavno ne voli da sedi na podu ukrstenih nogu.

 

Ali tu situaciju mozemo iskoristiti kao dobrodoslu pomoc. Kada se

neugodnost javi u telu, ucimo se da obratimo paznju na reakcije uma na

nju i ne pomeramo se odmah, automatski. Svako na ovom svetu pokusava

da se iskobelja iz neugodne situacije i to jednom instinktivnom,

momentalnom reakcijom. Ne radi se o tome da mi ne zelimo isto tako da

se oslobodimo neugodnosti, ali da bismo imali koristi od meditacije,

moramo nauciti da se odviknemo od tih instinktivnih, momentalnih

reakcija. Jer upravo su one te koje nas gurnu u patnju uvek iznova.

 

Ayya Khema: Here and Now

 

 

[A. Ford]

Meni se čini da poslednji citat ne govori o tome da mi treba da budemo namerno usamljeni i izolovani. On samo govori o prioritetima. A najveći prioritet je razvijanje dobra u sebi. U tome najvažniju ulogu imamo mi sami. Naravno da na to utiču i naši prijatelji, i upravo zato nije svejedno sa kime se družimo. I sve je dobro dok nas naši putevi vode u istom pravcu. Ali ono što citat, po meni, želi ka kaže je da ponekad dođemo do tačke na kojoj treba da napravimo izbor između dobra i istine u sebi i prijatelja. Tada neizostavno treba odabrati ovo prvo. Ne izdati sebe samo iz straha da ne ostanemo usamljeni.

 

Sticajem okolnosti i meni se desila u životu jedna takva tačka. Imao sam prijatelja sa kojim sam bio bliži nego sa bratom. Zajedno smo proživeli i osnovnu i srednju školu. Ali onda su naša interesovanja i rezoni počeli da se razlikuju. On je bio privučen društvom koje meni nije odgovaralo, temama koje mene nisu zanimale, životnim stavovima koje sam smatrao površnim. I lagano smo se razdvojili. Bez mnogo drame. Sretnemo se i dan danas. Malo popričamo, ali to je tek šupalj dijalog. nema više onih nekadašnjih emocija. Postali smo sasvim različiti ljudi. Što je sasvim normalno i OK.

 

 

Da, citat zaista ne govori da treba namerno da budemo usamljeni. Mene je samo podsetio na taj fenomen, da su neki ljudi podsvesno povezani medjusobno iako iz nekih razloga nisu u kontaktu. Cudno je to sa ljudima, neke uopste ne biramo, sa nekima se zblizimo jer su nam najbliskiji od onih iz nase sredine (skole, posla i sl.), a retko smo sa nekim samo zbog svog vlastitog slobodnog izbora.

[Dhamma]

Da, citat zaista ne govori da treba namerno da budemo usamljeni. Mene je samo podsetio na taj fenomen, da su neki ljudi podsvesno povezani medjusobno iako iz nekih razloga nisu u kontaktu. Cudno je to sa ljudima, neke uopste ne biramo, sa nekima se zblizimo jer su nam najbliskiji od onih iz nase sredine (skole, posla i sl.), a retko smo sa nekim samo zbog svog vlastitog slobodnog izbora.

 

Ako sve to posmatraš u svetlu učenja o karmi i preporađanju, onda i nije tako čudno da recimo sa nekim ljudima osetimo bliskost iz prve ili da ostave na nas snažan utisak, dok prema drugima osetimo nelagodnost ili neprijateljstvo. Ko zna gde smo se sve i kada ukrštali. Ali sve je to prošlost, kojoj ne treba pridavati veći značaj nego što ga ona ima, Ono što se najviše računa je ovaj, sadašnji trenutak...

[Voyager]

Dhamma pražnjenja kante za đubre

 

Ako praznite kantu za đubre

ili perete WC, nemojte se osećati kao da time činite uslugu nekom

drugom. Dhamma postoji i u pražnjenju kante za đubre.

 

Ajahn Chah u knjizi Jack Kornfielda: Living Dharma

da, evo sjajnog primera kako religija služi da opravda malodušnost ili podređeni položaj. recimo, ako si odustao od svojih veliki ambicija zbog manjka volje ili hrabrosti, ma ništa strašno, i ako si odustao, ima lep poslić u gradskoj čistoći u kome se može pronaći smisao kroz meditaciju. predivno, zaista. ili ako te neki džiber u vojsci maltretira da ribaš klonju, a ti kao budista se nećeš pobuniti nego u tim "naizgled" neprijatnim okolnostima pronaći lepotu i smisao sva sreća pa i budizam većina ljudi shvata površno i ritualno, inače nikad ne bi bilo buna protiv tiranije. svi bi jednostavno pronalazili dublji smisao u svojoj muci i ropstvu, divota jedna.

 

Kako nema? Pa jedino sto moze da nas oplemeni su drugi ljudi. Imam utisak da bih "radeci na sebi" sam sa sobom postao savrseno ispravan i savrseno promasen.

ovo si baš dobro reko. svi, pa i najduhovniji ljudi u istoriji, bili oni ideolozi, propovednici, mudraci ili filozofi bi pre ili kasnije "silazili sa planine" uzvišenih stanja i spoznaje, da bi tu svoju mudrost preneli svom plemenu. jer, k'o što kažeš, šta nam vredi ako smo i "uvatili Boga za jajca" ako o tome niko ne zna niti ima bilo kake koristi. sujeta i potreba za komunikacijom tj. propovedanjem je neumoljiva, pa podlegli su joj i jedan Isus, Buda, Muhamed, Lenjin, Vuk Drašković, ej!

 

ali kakav je ishod tog njihovog prosipanja muda mudrosti na običan narod, po principu šta je smisao i kako treba živeti? pa, ništa dobro: vekovi podela, progona, inkvizicija, verskih ratova, osvajačkih pohoda, a sve sa svetim opravdanjem. da li je ovaj svet bolje mesto otkako je upoznat sa velikim ideološkim sistemima, bili oni duhovni ili svetovni? svi ti -izmi, komunizmi, budizmi, hrišćanizmi, judaizmi, nacionalizmi...? neka, brate, hvala ali ne hvala. pusti ljude da žive kako znaju i umeju, pa makar i lutali, padali u zablude ovake ili onake, nemoj soliti pamet i ložiti se da baš ti znaš kako treba i šta. samo napraviš više štete nego koristi. živi i pusti druge da žive.

Edited June 23, 2009 by Voyager

[:matija]

Cujes dhamma, odgovoran si za vekove inkvizicija i tortura nad ljudskim rodom, sram te bilo.

 

Nego da se vratimo na temu, dhamma je pomenuo da je najbitniji sadasnji trenutak evo jos jednog citata iz knjige "Tisina govori" Ekarta Tola, koji je dosta posvecen tom "sadasnjem trenutku".

 

"Obratite pažnju na prazninu - prazninu između

dve misli, kratki tihi prostor između dve reči u

razgovoru, između nota klavira ili flaute, na

prazninu između udaha i izdaha.

Kada obratite pažnju na te praznine, prisustvo

„nečega" postaje - samo prisustvo. Tada se u

vama rađa bezoblična dimenzija čiste svesnosti

i zamenjuje poistovećivanje sa oblikom."

 

 

[Dhamma]

Cujes dhamma, odgovoran si za vekove inkvizicija i tortura nad ljudskim rodom, sram te bilo.

 

Nego da se vratimo na temu, dhamma je pomenuo da je najbitniji sadasnji trenutak evo jos jednog citata iz knjige "Tisina govori" Ekarta Tola, koji je dosta posvecen tom "sadasnjem trenutku".

 

"Obratite pažnju na prazninu - prazninu između

dve misli, kratki tihi prostor između dve reči u

razgovoru, između nota klavira ili flaute, na

prazninu između udaha i izdaha.

Kada obratite pažnju na te praznine, prisustvo

„nečega" postaje - samo prisustvo. Tada se u

vama rađa bezoblična dimenzija čiste svesnosti

i zamenjuje poistovećivanje sa oblikom."

 

Da, ta praznina je ono o čemu je i Buda govorio kad je govorio o nibbani/nirvani.

Ona je ono što večno postoji kao nekakva pozadina na osnovu koje se javljaju sve prolazne stvari.

 

Recimo ovo što se pominje u citatu, ta tišina između i rekao bih iza reči, koja je uvek tu, samo je mi ne primećujemo jer smo uvek skoncentrisani na zvuk, on nam je daleko zanimljiviji od tišine. Ali taj zvuk dođe i prođe, prolazan je i zato je opasno na njega se osloniti. Bolje je osloniti se na ono što je neprolazno. Baš danas mi je sinulo nešto slično ovome što pominješ. Čitam neki tekst i odjednom shvatim da je taj tekst okružen belinom papira, da postoje beline između reči i redova, da zapravo IZA tog teksta postoji jedan beli list papira, koji je postojao i pre nego što je taj tekst na njemu napisan i postojaće i kad taj tekst izbledi. Ta belina je mnogo obuhvatnije od ispisanih reči. Slično je i sa prostorom. Mi nikada ne primećujemo prostor, samo stvari koje su u tom prostoru. Itd. A sve su to manifestacije onog što je Buda opisivao kao "nerođeno -- nenastalo -- nenačinjeno -- nesastavljeno", kao krajnju prirodu ovoga sveta.

 

[Voyager]

Cujes dhamma, odgovoran si za vekove inkvizicija i tortura nad ljudskim rodom, sram te bilo.

nego šta nego je odgovoran, on lično.

 

grubu šalu na stranu, Dhamma radi vrlo sličnu stvar kao Diamond na Pravoslavlje topiku, dakle predstavlja neku vrstu dežurnog propovednika koji ima puno tolerancije, strpljenja i upornosti u prenošenju svoje vere. Diamond to čini pomalo mehanički dok je Dhamma kreativniji kao forumaš i postove pakuje kao kolačiće sa lepim slikama, praveći jedan finu dopadljivu slikovnicu. obojica iznose i hvale svoju "robu", neko je tu veštiji pr neko ne.

 

tipično za sve religije je težnja da se univerzalna ljudska iskustva svojataju i da im se lepi etiketa ovog ili onog -izma. recimo, hrišćani obožavaju da trube o ljubavi, bog je ljubav, ljubi bližnjeg, kao da taj koncept nije postojao pre pojave Hrista. budisti pak uzdižu introspekciju, težeći spoznaji realnosti kao iluzije, a čoveka kao telesno biće svodeći na meditirajuću, vegetirajuću biljku. otkud tolika potreba da se ova realnost i ovo telo koje imamo obezvređuje i obesmišljava? šta je tu toliko loše? ništa osim što je telo smrtno pa svi oće da ga se ratosiljaju pre no što odumre, daj gledaj traži izlaz u ovom ili onom obliku, stanju, duševnom utočištu i ishodištu. kakav je to egoizam, neverovatno.

 

a sa aspekta političlke moći, budizam je više nego zahvalan. pa koja vlast ne bi poželela podanike koju svoju muku podnose ćutke i sa dubokim razumevanjem, jer božemoj sve ovo je iluzija, nema svrhe talasati i buniti se protiv bilo čega. šta ima bolje od podanika koji znaju samo put mira, ljubavi i tolerancije, uvek spremnih da okrenu drugi obraz.

[Dhamma]

Zanimljivo vidjenje budizma

 

 

 

Komplikovanje

 

Sabranost paznje, jasno vidjenje, znaci da smo se probudili za srecu

cistog trenutka. Mi inace stalno komplikujemo trenutke svog zivljenja.

Tesko da nam se dogodi bilo sta a da um ne pocne oko toga da plete

svoju pricu. I to uplitanje cini zivot tezim nego sto bi on inace

trebalo da bude.

 

Svoju naviku pretvaranja neutralnih cinjenica u bolne stavove uocila

sam pre mnogo godina kada sam telefonirala u jedan manastir kako bih

ugovorila individualni period meditacijskog povlacenja. Osoba sa kojom

sam razgovarala rekla mi je: "Treba o tome da razgovarate sa Robertom,

on je zaduzen za pravljenje rasporeda." I tako sam ostavila poruku za

Roberta, sigurna da ce me nazvati. Sledeceg dana na telefonskoj

sekretarici bila je zaista kratka poruka od Roberta da odgovara na moj

poziv. Tako sam jos jednom nazvala, da bi mi jos jednom rekli da

Robert nije tu. Objasnila sam da sam vec zvala, da je Robert zvao mene

i da eto ja opet zovem njega. A onda sam jos malo zakomplikovala

rekavsi: "Mozda je sve ovo samo znak da i ne treba da dodjem u vas

centar." Na to sam dobila odgovor; "Mislim da je ovo znak da Robert

nije ovde."

 

Sylvia Boorstein: Don't Just Do Something, Sit There

 

[Voyager]

Dhamma, odlučio sam da se malo pozabavim tobom, pošto mislim da ti je budizam dosadio a toga nisi ni svestan. prilično si ga izgustirao i vreme je da se ide dalje. (sufi misticizam, možda, a?) ja sam inače majstor za deprogramiranje ljudi zaraženih virusima religije/ ideologije. recimo na pravoslavnom topiku sam "očistio" jednog od tvrdokornih vernika, koji je uzgred i moderator na ovom forumu, dok sam drugog, prilično zaguljenog teologa, samo čistom mentalnom snagom potisnuo sa foruma. taj se predstavljao kao "rogozub". kao što rekoh, ti si već dobrano izgustirao svoju budističku fazu, tako da ćemo lako sve srediti.

 

Ali taj zvuk dođe i prođe, prolazan je i zato je opasno na njega se osloniti. Bolje je osloniti se na ono što je neprolazno.

počnimo od ovoga. kažeš "prolazan je i zato je opasno... bolje je osloniti se na ono što je neprolazno." Dhamma, zašto kažeš da je prolazno opasno? da li te tebe brine ili čak plaši to što smo kao ljudska bića prolazni? da li misliš da sebe možeš nekako da spasiš i sačuvaš od prolaznosti?

 

Mi inace stalno komplikujemo trenutke svog zivljenja.

Tesko da nam se dogodi bilo sta a da um ne pocne oko toga da plete

svoju pricu. I to uplitanje cini zivot tezim nego sto bi on inace

trebalo da bude.

baš tako. čudi me samo zašto to ne primenjuješ u sopstvenom iskustvu. inače u budizmu postoji sklonost da se sasvim banalne činjenice mistifikuju i potom predstavljaju kao mudrolije. evo primera kako ti komplikuješ i mistifikuješ obične stvari:

 

Baš danas mi je sinulo nešto slično ovome što pominješ. Čitam neki tekst i odjednom shvatim da je taj tekst okružen belinom papira, da postoje beline između reči i redova, da zapravo IZA tog teksta postoji jedan beli list papira, koji je postojao i pre nego što je taj tekst na njemu napisan i postojaće i kad taj tekst izbledi. Ta belina je mnogo obuhvatnije od ispisanih reči.

brate, to je samo list papira ispisan tekstom, slovima i rečima. taj papir je samo pomoćno sredstvo u komunikaciji, služi samo da prenese pisani jezik, isto kao što je tome nekada služio pergament ili pločice od gline. sama površina za pisanje ne znači ništa, nema nikakvu posebnu vrednost pre no što se ispuni tekstom ili pošto tekst izbledi. to je valda jasno. kakva crna obuhvatnija belina kakvi bakrači, zašto mistifikuješ, čemu komplikacije, je li, dečko?

[:matija]

Da, ta praznina je ono o čemu je i Buda govorio kad je govorio o nibbani/nirvani.

Ona je ono što večno postoji kao nekakva pozadina na osnovu koje se javljaju sve prolazne stvari.

 

Recimo ovo što se pominje u citatu, ta tišina između i rekao bih iza reči, koja je uvek tu, samo je mi ne primećujemo jer smo uvek skoncentrisani na zvuk, on nam je daleko zanimljiviji od tišine. Ali taj zvuk dođe i prođe, prolazan je i zato je opasno na njega se osloniti. Bolje je osloniti se na ono što je neprolazno. Baš danas mi je sinulo nešto slično ovome što pominješ. Čitam neki tekst i odjednom shvatim da je taj tekst okružen belinom papira, da postoje beline između reči i redova, da zapravo IZA tog teksta postoji jedan beli list papira, koji je postojao i pre nego što je taj tekst na njemu napisan i postojaće i kad taj tekst izbledi. Ta belina je mnogo obuhvatnije od ispisanih reči. Slično je i sa prostorom. Mi nikada ne primećujemo prostor, samo stvari koje su u tom prostoru. Itd. A sve su to manifestacije onog što je Buda opisivao kao "nerođeno -- nenastalo -- nenačinjeno -- nesastavljeno", kao krajnju prirodu ovoga sveta.

 

Slazem se, naravno.

Ono sto se meni ucinilo i sto mi se cini kada "upadnem" u tu tisinu, je da se ona zapravo nalazi iza uma, iza mehanizma koji pokrece razmisljanje itd..

[Dhamma]

Slazem se, naravno.

Ono sto se meni ucinilo i sto mi se cini kada "upadnem" u tu tisinu, je da se ona zapravo nalazi iza uma, iza mehanizma koji pokrece razmisljanje itd..

 

Ako meditiramo, onda nije problem da (barem ponekad) stišamo um i jasno ugledamo/osetimo tu prazninu/belinu/tišinu. Za mene je to jedinstven doživljaj, koji mi samo potvrđuje u ono što je u jednom intervjuu rekao veliki učitelj Adjan Sumedho:

 

Pitanje: Kao monah tokom četrdeset godina, vi ste jako dobro upoznali čovekovu prirodu. Kada se osvrnete iza sebe, ima li nečega što se pokazalo kao najveće otkriće za tog tridesetogodišnjaka koji prvi put oblači ogrtač?

 

Odgovor: Da. Ne veruj ni reč onome što ti govori tvoj um. (Smeh)

 

Dakle, u pravu si, ta tišina se i nalazi iza uma. Naše misli, sećanja, žudnje su tek talasi na tom velikom okeanu. I ne treba suviše ozbiljno uzimati te talase. Oni se samo izdignu i ako im ne dajemo energiju razrađujući ih dalje ("Ovo mi se dopada!!! ... Uh, što ovo mrzim... Ah kad bih sad imao..." itd.), oni će se ponovo spustiti tamo odakle su i došli. U tišinu. I onda shvatiš da svi ti talasi više ne vladaju tobom, ne cimaju te levo-desno kako naiđu, već si ti ovladao njima. O kakvo olakšanje

 

[:matija]

Svakako fenomenalan osecaj.

[Dhamma]

Kašika

 

Ako samo slušate učenje o Dhammi, ali ne vežbate, onda ste nalik kašici u

tanjiru punom supe. Kašika je u supi svaki dan, ali uopšte ne zna kakav

je ukus te supe.

 

Maya Angelou

 

Edited June 27, 2009 by Dhamma

[bezlichni]

Dhamma, odlučio sam da se malo pozabavim tobom, pošto mislim da ti je budizam dosadio a toga nisi ni svestan. prilično si ga izgustirao i vreme je da se ide dalje.

Neces ga majci Sale, dok sam ja ovdi.

a bicu.

(sufi misticizam, možda, a?) ja sam inače majstor za deprogramiranje ljudi zaraženih virusima religije/ ideologije. recimo na pravoslavnom topiku sam "očistio" jednog od tvrdokornih vernika, koji je uzgred i moderator na ovom forumu, dok sam drugog, prilično zaguljenog teologa, samo čistom mentalnom snagom potisnuo sa foruma. taj se predstavljao kao "rogozub". kao što rekoh, ti si već dobrano izgustirao svoju budističku fazu, tako da ćemo lako sve srediti.

 

kad si uspeo da ih icistis i nisu bash tako tvrdokorni.

 

 

počnimo od ovoga. kažeš "prolazan je i zato je opasno... bolje je osloniti se na ono što je neprolazno." Dhamma, zašto kažeš da je prolazno opasno? da li te tebe brine ili čak plaši to što smo kao ljudska bića prolazni? da li misliš da sebe možeš nekako da spasiš i sačuvaš od prolaznosti?

 

Sale slusha metal.

Ima avatar Saleta sa sotonskim karekteristikama.

ZAMISLI SAD!

ZABRANE METAL. NE POSTOJI VISE METALA.

SAMO GRAND!

Vezan si za prolaznu stvar, jako, sta ces raditi? ICI U BITKU JER JE METAL RAT.

I izginuti. Jer grand ima dizelase.

 

 

 

baš tako. čudi me samo zašto to ne primenjuješ u sopstvenom iskustvu. inače u budizmu postoji sklonost da se sasvim banalne činjenice mistifikuju i potom predstavljaju kao mudrolije. evo primera kako ti komplikuješ i mistifikuješ obične stvari:

 

Ne ne postoji. Vec kada je budizam stvaran i kada su te reci pisane, nisu imali naucni zargon da ih njime izraze.

Da je buda rodjen danas, budizam bi skroz drugacije zvucao.

 

 

 

 

brate, to je samo list papira ispisan tekstom, slovima i rečima. taj papir je samo pomoćno sredstvo u komunikaciji, služi samo da prenese pisani jezik, isto kao što je tome nekada služio pergament ili pločice od gline. sama površina za pisanje ne znači ništa, nema nikakvu posebnu vrednost pre no što se ispuni tekstom ili pošto tekst izbledi. to je valda jasno. kakva crna obuhvatnija belina kakvi bakrači, zašto mistifikuješ, čemu komplikacije, je li, dečko?

 

Zato sto pisana rec, nosi poruku. Bez komunikacije nema nista.

Kao sto vetar nosi polen, da polen ne oplodi cvet, priroda ne bi cvetala.

I ne bi mirisalo.

Ne bi imao cvece da odneses ribi. Pito bih te onda kako ces da karas?

Stvari su u toku, nije to nikakav mistifikacija. Papir je pomocno sredstvo u komunikaciji a komunikacija izmedju stvar element svakog kretanja.

od submolekulskog nivoa do komunikacije izmedju delfina sonarima, komunikacije cveca preko vetra i polena, do covekovog pisanog papira.

Komunikacija nosi informaciju, a informacije ono sto nas cini svesnim.

 

 

 

nego šta nego je odgovoran, on lično.

 

grubu šalu na stranu, Dhamma radi vrlo sličnu stvar kao Diamond na Pravoslavlje topiku, dakle predstavlja neku vrstu dežurnog propovednika koji ima puno tolerancije, strpljenja i upornosti u prenošenju svoje vere. Diamond to čini pomalo mehanički dok je Dhamma kreativniji kao forumaš i postove pakuje kao kolačiće sa lepim slikama, praveći jedan finu dopadljivu slikovnicu. obojica iznose i hvale svoju "robu", neko je tu veštiji pr neko ne.

 

Ne hvale oni svoju robu.

Oni samo sire svoje misli.

Niko me mora da cita topik a ko nece.

 

Niti iko mora da se slozi sa time.

 

Mudrost prica pricu za sebe, mozes da prihvatis deo ovoga sto on postuje mozes sve.

 

tipično za sve religije je težnja da se univerzalna ljudska iskustva svojataju i da im se lepi etiketa ovog ili onog -izma. recimo, hrišćani obožavaju da trube o ljubavi, bog je ljubav, ljubi bližnjeg, kao da taj koncept nije postojao pre pojave Hrista. budisti pak uzdižu introspekciju, težeći spoznaji realnosti kao iluzije, a čoveka kao telesno biće svodeći na meditirajuću, vegetirajuću biljku. otkud tolika potreba da se ova realnost i ovo telo koje imamo obezvređuje i obesmišljava? šta je tu toliko loše? ništa osim što je telo smrtno pa svi oće da ga se ratosiljaju pre no što odumre, daj gledaj traži izlaz u ovom ili onom obliku, stanju, duševnom utočištu i ishodištu. kakav je to egoizam, neverovatno.

 

 

A sta je covek, vise bice od biljke? jer moze da spremi salatu?

Biljka ima mnogo vise vrlina od coveka.

[Dhamma]

Neces ga majci Sale, dok sam ja ovdi. a bicu.

Ćao Bezlični, hvala za brigu i uzimanje u odbranu.

Ali, po meni, na napade poput ovakvih najbolji odgovor

je tišina, jer onda taj koji napada ima priliku

da bolje čuje sopstvene reći. I možda će mu nešto

zaparati uho. A možda i neće.

Kako god bude, bar ne trolujemo temu.

 

Nemoj shvatiti ovo kao tebi upućeni kritiku, jer

nikako nije, već samo kao poziv da se vratimo temi

i razgovaramo o njoj.

 

Veliki pozdrav i tebi i svima ostalima

[bezlichni]

Ćao Bezlični, hvala za brigu i uzimanje u odbranu.

Ali, po meni, na napade poput ovakvih najbolji odgovor

je tišina, jer onda taj koji napada ima priliku

da bolje čuje sopstvene reći. I možda će mu nešto

zaparati uho. A možda i neće.

Kako god bude, bar ne trolujemo temu.

 

Nemoj shvatiti ovo kao tebi upućeni kritiku, jer

nikako nije, već samo kao poziv da se vratimo temi

i razgovaramo o njoj.

 

Veliki pozdrav i tebi i svima ostalima

 

 

Svako hvala i svaka briga je nebitna. Kao i svaki napad i svaka odbrana.

Kao i svaka tisina i svaka galama.

 

A opet sve je to ekstremno bitno.

 

Svako ima svoj put.

[Dead Man Walking]

O premudri, ajvar.

[Voyager]

Ćao Bezlični, hvala za brigu i uzimanje u odbranu.

Dhammiću, fin neki momak ovaj Bezlični, pa ako nakon osmehivanja jedan drugom ti i matija konačno iznajmite sobu, imate u Bezličnom dobar potencijal za trisom.

 

Ali, po meni, na napade poput ovakvih najbolji odgovor

je tišina, jer onda taj koji napada ima priliku

da bolje čuje sopstvene reći. I možda će mu nešto

zaparati uho. A možda i neće.

verovao ili ne, u svojim 20im i ranije za vreme srednje škole, prošao sam kroz više faza istraživanja raznih religija, ezoterija, gluposti, i nisam se nigde zadržao. jednostavno, kad sam ušao u mašineriju šljake, u frku i trku da se poplaćaju računi i skrpi kraj s krajem, a da pritom stignem do kafane i ločem vinjak i vops sa starim ortacima i raspad ribama, sve drugo je otišlo u off.

 

shvatio sam jednu stvar, a to je da nema ništa bolje od ove zemaljske telesne realnosti koju imamo. tlapnje o Raju, Dženetu, Valhali, Nirvani i slično, nisu ništa drugo do kompenzacije za manjak hrabrosti i volje da ovaj život proživimo punim plućima.

 

što znači da kad/ako se ostvariš u punoj meri kao ljubavnik, muž, otac, i profesionalac u svom poslu, ovaj tvoj trip sa budizmom će ostati kao jedna od životnih faza kroz koje svi prolazimo.

[Dhamma]

Karma nije unapred fiksirana sudbina

 

Karma se cesto pogresno tumaci kao unapred fiksirana sudbina. Rec je

pre o akumulaciji sklonosti koje nas mogu prikovati uz odredjen

obrazac ponasanja, a takvo ponasanje opet rezultira daljim gomilanjem

istih takvih sklonosti... Ali nije nuzno da budemo zarobljenici stare

karme... Evo kako sabranost nase paznje moze da promeni karmu. Kada

sedite, ne dopustate svojim impulsima da se pretvore u postupke. Za

sada, barem, samo ih posmatrate. Posmatrajuci ih, ubrzo uvidjate da

svi impulsi u umu nastaju i prestaju. Da imaju sopstveni zivot, da

nisu vi, vec samo proces misljenja, tako da ne morate njima biti

kontrolisani. Ne podsticuci ih, niti potiskujuci, pocinjete da

direktno razumevate kako su to samo misli. Ovaj proces lagano,

vremenom sve destruktivne impulse spaljuje vatrom koncentracije,

uravnotezenosti i ne-delovanja. U isto vreme, kreativni uvidi i

kreativni impulsi vise nisu toliko potisnuti onim mnogo burnijima,

destruktivnijima. Cim se pojave, bivaju negovani, posvecujete im paznju.

 

Jon Kabat-Zinn: Wherever You Go, There You Are

 

[bezlichni]

verovao ili ne, u svojim 20im i ranije za vreme srednje škole, prošao sam kroz više faza istraživanja raznih religija, ezoterija, gluposti, i nisam se nigde zadržao. jednostavno, kad sam ušao u mašineriju šljake, u frku i trku da se poplaćaju računi i skrpi kraj s krajem, a da pritom stignem do kafane i ločem vinjak i vops sa starim ortacima i raspad ribama, sve drugo je otišlo u off.

 

shvatio sam jednu stvar, a to je da nema ništa bolje od ove zemaljske telesne realnosti koju imamo.

 

Ocigledno nisi dobro proucio. Cim ti nema nista bolje od ove zemaljske telesne realnosti koje imas.

A to koliko si srecan i zadovoljan istom, znaces sam najbolje.

 

Cujemo se za 50 godina.