Dhamma Posted August 13, 2009 Author Report Posted August 13, 2009 Duhovna vežba Duhovno vežbanje je teško u početku. Pitaš se kako bi uopšte mogao da istraješ u svemu tome. Ali kako se na njega navikavaš, vežbanje vremenom postaje sve lakše. Ne budi tvrdoglav i ne forsiraj sebe previše. Ako vežbaš u skladu sa svojim mogućnostima, malo-pomalo pronalazićeš sve više zadovoljstva i radosti. Kako budeš razvijao unutrašnju snagu, tvoji pozitivni postupci će sve više dobijati na dubini i širini. Dalai Lama: A Flash of Lightning in the Dark of Night
рогозуб Posted August 14, 2009 Report Posted August 14, 2009 malo mi je glupo da se ova tema fura kao budizam kada se ustvari radi samo o teravada budizmu.. shto je zanemaren npr shingon budizam?
Dhamma Posted August 14, 2009 Author Report Posted August 14, 2009 (edited) malo mi je glupo da se ova tema fura kao budizam kada se ustvari radi samo o teravada budizmu.. shto je zanemaren npr shingon budizam? U pravu si, ordinarna glupost. Kreni o shingonu... Edited August 14, 2009 by Dhamma
Dhamma Posted August 15, 2009 Author Report Posted August 15, 2009 Telo i um Tri stvari nikada ne zaboravljamo u vezi sa svojim telom: * da ga očistimo, * da ga nahranimo, * da ga lečimo. Ove tri stvari obično zaboravljamo u vezi sa svojim umom: * da ga očistimo (mirom meditacije), * da ga nahranimo (dobrom Dhammom), * da ga lečimo (oslobadjajući se bolesti pohlepe, mržnje i neznanja). Um se prlja i treba ga pročistiti; postaje gladan i treba mu hrana; i uglavnom je sve vreme u groznici i treba mu lek. Zašto tako lako zaboravljamo na sopstvenu dobrobit? Bhikkhu Khantipalo: Bag of Bones
Dhamma Posted August 19, 2009 Author Report Posted August 19, 2009 Razmišljanje U zazenu (meditaciji) ne očekujemo bilo šta. Zazen nije tehnika da se postigne bilo šta. On je mnogo prirodniji. Pa ipak, nekako, najprirodniju stvar je teško uraditi. Zašto? Zato što toliko mnogo razmišljamo. Nema ničeg lošeg u razmišljanju. Razmišjanje je vrlo prirodan proces, ali nas naše misli tako lako povuku za sobom i mi im pridajemo toliko mnogo važnosti. Maezumi Roshi: Zen Meditation in Plain English
Dhamma Posted August 23, 2009 Author Report Posted August 23, 2009 Čizme i puške Tokom studentskih nemira u Burmi, kada su vojnici ulazili u hram da odatle izbace pobunjenike, oni bi na vratima izuli svoje čizme, ali iz ruku nisu ispuštali puške. Iskazivali su poštovanje prema Budi, ali su zanemarivali Dhammu. Ključno je da budemo odgovorni prema svojim postupcima i ne zaboravimo na Dhammu u kakvoj god da se situaciji nađemo. Sharon Salzberg
Dhamma Posted August 25, 2009 Author Report Posted August 25, 2009 Ova mala planeta Zemlja Kada srecem ljude u razlicitim krajevima sveta uvek se podsetim da smo svi mi u sustini isti: svi smo ljudska bica. Mozda nosimo razlicita odela, nasa koza je razliciite boje i govorimo razlicitim jezicima. To je ono sto je na povrsini. Ali u sustini, mi smo svi ista ljudska bica. To je ono sto nas povezuje. To nam omogucuje da razumemo jedni druge, da razvijamo medjusobno prijateljstvo i bliskost... Zato sto svi delimo ovu malu planetu Zemlju, moramo nauciti da zivimo u harmoniji i miru jedni sa drugima i sa prirodom. To nije samo san, vec i nuznost. Dalai Lama: iz govora prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade za mir ۞
Aces High Posted August 26, 2009 Report Posted August 26, 2009 Jedno pitanjce za Dhammu: Sta znaci ovaj znak? http://img268.imageshack.us/i/15883057.jpg/
bezlichni Posted August 26, 2009 Report Posted August 26, 2009 (edited) malo mi je glupo da se ova tema fura kao budizam kada se ustvari radi samo o teravada budizmu.. shto je zanemaren npr shingon budizam? Izvoli pisi. Budizam ko budizam poenta je ista. Zivi cistog srca, nadji srecu u sebi. Ostalo su finese. Jedno pitanjce za Dhammu: Sta znaci ovaj znak? http://img268.images...i/15883057.jpg/ Nije meni upuceno pitanje ali mislim da na pogresnom mestu postavljas pitanje. Meni to vise lici na slovo iz kineskog nego simbol vezan za budizam. A veruj mi vidoe sam dosta simbola. Ovako uopsteno, iz toga zakljucujem. Ali boze moj. Ajd nek da neko kvalitetne budisticke meditacije mantre etc. Jer pruzaju neka poludiskutabilna tumacenja i intepretacije kako i sta po netu. I ne verujem bash u sve ono sto sam procitao, msm da se to tako radi. Meditaciju sa svrhom ako moze, a bez prichanje o 3 sata o tome da sednes i da me diitiras. Na cemu se meditira, kako se uvezbava asana kako pranayama, koje su mantre dobre za meditiranje, koliko puta treba da se mantra, koliko dugo, koliko je dobro da se meditira u pocetku, kako pratiti napredak kako mentalnu higijenu. Ajde ljudi zivimo u modernom dobu mora da se pazimo. Edited August 26, 2009 by Elitista u Povoju.
Aces High Posted August 26, 2009 Report Posted August 26, 2009 Korejski simbol ali posto su Korejski i Kineski slicni, mozemo da kazemo Jbg, nisam znao gde da pitam pa sam postavio ovde. A ja ne mogu da pronadjem... Hvala u svakom slucaju!!!
Dhamma Posted August 26, 2009 Author Report Posted August 26, 2009 Jedno pitanjce za Dhammu: Sta znaci ovaj znak? http://img268.imageshack.us/i/15883057.jpg/ Žao mi je, prijatelju, ne znam. A što ti je bitan taj znak? Ajd nek da neko kvalitetne budisticke meditacije mantre etc. Jer pruzaju neka poludiskutabilna tumacenja i intepretacije kako i sta po netu. I ne verujem bash u sve ono sto sam procitao, msm da se to tako radi. Meditaciju sa svrhom ako moze, a bez prichanje o 3 sata o tome da sednes i da me diitiras. Na cemu se meditira, kako se uvezbava asana kako pranayama, koje su mantre dobre za meditiranje, koliko puta treba da se mantra, koliko dugo, koliko je dobro da se meditira u pocetku, kako pratiti napredak kako mentalnu higijenu. Ajde ljudi zivimo u modernom dobu mora da se pazimo. Ma imaš sve precizno objašnjeno ovde budistička meditacija samo nema ko da čita
Dhamma Posted August 27, 2009 Author Report Posted August 27, 2009 Nas pravi dom Svrha meditacije jeste da vas priblizi vasem pravom domu, onom mestu mira koje je u vama. Shvatate da svoj pravi dom zapravo uvek nosimo sa sobom. Ali kako do njega dolazimo? Vrata vaseg srca su otvorena, bilo sta da radite. Sloboda, ljubav, saosecanje, mirnoca, odustajanje od kontrolisanja svega i svacega, napustanje, to su vrata doma koji je u vama. Do njega ne stizete odmeravanjem i kritikovanjem. Put do njega vodi kroz smirenje, a ne mozganje. Tako prolazite kroz vrata svog unutrasnjeg doma, u kojem mozete da boravite koliko zelite, bilo kada. Ajahn Brahmavamso: Practising in the World
Dhamma Posted August 29, 2009 Author Report Posted August 29, 2009 Vrata pakla ne postoje. Sami ih sebi pravimo. Master Hsuan Hua
WoS Posted August 30, 2009 Report Posted August 30, 2009 Lol, istripovao sam se da sam postovao ovde, a nisam! Ili je neko izbrisao?? Elem, jel neko odavde bio 28mog u skcu?
Dhamma Posted August 30, 2009 Author Report Posted August 30, 2009 Jesi li ti bio? Kako je bilo na predavanju? Napiši koji red
WoS Posted August 30, 2009 Report Posted August 30, 2009 Jesi li ti bio? Kako je bilo na predavanju? Napiši koji red Ajoj, ne znam dal sam upucen dovoljno da bih ti preneo nesto sto bi tebe zanimalo. Sto se tice budizma sam manje vise laik, citao sam par knjiga koje nisu religiozno orijentisane (Trece oko - Lobsang Rampa i Evald Flisar - Carobjakov Segrt) i otud mi zanimanje za budizam, sve mi se to cini nekako zanimljivo al krajnje sam oprezan oko cele stvari. Otprilike, zapazio sam da lik zna dosta stvari i ima puno da kazem zivotnog ?meditacionog? iskustva i uopste imao je neki super pristup predavanju. Videlo se da zna o cemu prica. Nije bilo previse ezotericno, sto mi se svidelo, i pricao je o principima ljubavi sto se tice budizma (valjda nekih 5), o vezi budizma i danasnje nauke i experimenata (CERN i jos neki i shvatanje da je prostor isto sto i informacija), o karmi, o menjanju duha i spoznaji, o meditaciji i nacinima meditacije, o podeli religija na religije vere (judaizam, hriscanstvo, islam) i na religije istoka (on ih nije tako nazvao al ne secam se koji je izraz tacno iskoristio) taoizam, hinduizam, budizam i razlike medju te dve grupe... Detalje price stvarno nisam mogao da ispratim, sve je to ok i imalo mi je smisla ali jbg nisam upoznat sa materijom dovoljno da mi ostane u secanju... na kraju su svi zajedno meditirali, al to bogami nisam mogao da ispratim, jbg! Nema poente folirati se. Btw lik ima trip sa islamom i bas ga ne voli, nije da to meni smeta al je nekako preterano iskljuciv bio. Opljvao je Albance i Turke u Evropi i rekao da se ne slaze sa bombardovanjem Srbije i sranjem oko Kosova.
:matija Posted August 30, 2009 Report Posted August 30, 2009 (edited) Ajd nek da neko kvalitetne budisticke meditacije mantre etc. Jer pruzaju neka poludiskutabilna tumacenja i intepretacije kako i sta po netu. I ne verujem bash u sve ono sto sam procitao, msm da se to tako radi. Meditaciju sa svrhom ako moze, a bez prichanje o 3 sata o tome da sednes i da me diitiras. Na cemu se meditira, kako se uvezbava asana kako pranayama, koje su mantre dobre za meditiranje, koliko puta treba da se mantra, koliko dugo, koliko je dobro da se meditira u pocetku, kako pratiti napredak kako mentalnu higijenu. Ajde ljudi zivimo u modernom dobu mora da se pazimo. Najbolje za pocetnike, ili se bar meni tako cini, je biti prisutan. Dakle ne moras sesti i meditirati 15, 10 minuta, nego jednostavno uneses sebe i svesnost u sve sto radis. Ne das da ti razmisljanja o proslosti i buducnosti zamagljuju sadasnji trenutak, tako ces postepeno izvirivati iznad uma i otkrivati svesnost, koja ti moze biti prvi cilj pri meditaciji. Dakle osecaj i budi tu. Za detaljnije o ovome se obrati knjizi "Moc sadasnjeg trenutka" - Ekart Tol. Imas i na netu da skines. Sto se mantranja tice, maha mantra je super stvar i naravno pomaze pri "ciscenju srca" koje si pomenuo iznad kvoutovanog, ako kreces sa mantranjem kreni od maha mantre, ona je po meni i pocetak i kraj. E sada u stanju svesnosti pusti da ti se reci oblikuju u praznini i izgovaraj ih kako god zelis, mozes i da pevas, a i u sebi. Doduse to nije budizam, ali eto malo informacija, cisto ako te zanima mantranje, ovo sto sam napisao je neki pocetak. Za detaljnije o ovome se obrati knjizi "Nauka o Samospoznaiji" - Šri Šrimad A. C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada, nisam trazio, ali mislim da i ovo ima na netu. Edited August 30, 2009 by :matija
Dhamma Posted August 31, 2009 Author Report Posted August 31, 2009 (edited) @ Words Of Steel Ej odlično si napisao. Baš me je zanimalo kako jedno takvo predavanje izgleda nekome ko nema mnogo iskustva sa budizmom i gleda sve to da tako kažem sa strane. Hvala mnogo i na iskrenosti! Edited August 31, 2009 by Dhamma
Dhamma Posted September 1, 2009 Author Report Posted September 1, 2009 Ako čovek pogreši, neka to ne ponavlja, neka se tome ne raduje; bolno je gomilanje rđavih navika. Buda, Dhammapada, stih 117
Dhamma Posted September 3, 2009 Author Report Posted September 3, 2009 Oslobađanje srca Svoja srca štitimo oklopom iskovanim upravo od svojih starih navika da odgurujemo od sebe bol i grabimo zadovoljstva. Kada uspemo da dođemo do daha u sred bola, umesto da ga neprekidno guramo od sebe, tada počinjemo da otvaramo svoje srce i onome što je neželjeno. Kada se na ovako direktan način odnosimo prema onim delovima svoga života od kojih bismo najradije okrenuli glavu, zagušljiva soba našeg ega počinje lagano da se provetrava. Pema Chödrön: Start Where You Are
Dhamma Posted September 5, 2009 Author Report Posted September 5, 2009 Ne prilazite suviše blizu Kad god je u nama prevelika ljubav ili mržnja prema bilo kome ili bilo čemu, kad god smo naročito uzbuđeni, to će nas odvesti u veliku patnju. Ovo je vrlo važno, zato dobro to razmotrite. Istražujte ta osećanja snažne ljubavi ili mržnje i zatim uzmaknite jedan korak. Ako im priđete suviše blizu, ona će vas ugristi. Čujete li to? Ako ih zgrabite i ponesete sa sobom, ona grizu i udaraju. Kao kad hranite neku životinju, morate da pazite da vas ne ritne. Vaša je obaveza da je hranite i brinete o njoj, ali morate biti dovoljno vešti da sve to uradite a da vas ne ugrize. Ljubav prema deci, rođacima, novcu i imetku ce vas ujesti. Da li razumete to? Kada je hranite, ne prilazite suviše blizu. Kada je pojite, ne prilazite suviše blizu. Zategnite malo uže kad je neophodno. To je put Dhamme, prepoznavanja prolaznosti, izvora patnje i nepostojanja trajne suštine, to je prepoznavanje opasnosti i praktikovanje opreznosti i obuzdanosti srednjeg puta. Ajahn Cha: Everything is Teaching Us
Господин Граул Posted September 13, 2009 Report Posted September 13, 2009 (edited) Прочитао сам неколико задњих страна ове теме. Свиделе су ми се неке мисли и цитати и у некима сам се баш нашао. Али све сам ја на неки начин то већ знао и драго ми је да сам наишао на потврду. Дакле порука за Voyager-a. Не можеш да се идентификујеш са нечим што не носиш у себи. Одатле твоје циничне реакције на ову тему. Да ли стварно мислиш да овакав начин размишљања нема сврху? Зашто се ограничаваш и сводиш суштину ствари на њене суфиксе ( -изме како их називаш). Ја могу за било шта да смислим лошу причу и да се држим те приче, вођене мојом емотивном реакцијом, предубеђењима и пољуљаним егом. То је лако - свести ствари на лошу енергију, оправдане некаквим рационалним размишљањем. Ма то је све само не рационално размишљање, јер си затворен у круг којим се вртиш а ниси тога ни свестан. Има људи који су затупљени религијом сводећи је на оно што она није. Ти исто тако Путниче сводиш ствари на просте "чињенице" али у супротном смеру. С друге стране постоје људи који су схватили једноставну поуку приче, е они су ти који рационално размишљају. Edited September 13, 2009 by Господин Граул
Dhamma Posted September 18, 2009 Author Report Posted September 18, 2009 Poput cepanice Šantideva... pominje posebne slučajeve kada je preporučljivo da budemo poput cepanice. Kada nam je um vrlo uznemiren ili kada počnu da nam naviru misli da nekoga omalovažimo, ogovaramo ili zlostavljamo. Ako se gordost, samoljublje ili namera da tražimo tuđe greške jave, takođe možemo ostati inertni sve dok naša neznanjem vođena namera ne oslabi. Kada se osećamo nadmoćni, planiramo da obmanemo druge ili želimo da hvalimo sopstvene kvalitete, sve su to slučajevi kada je mudro pretvarati se da smo načinjeni od drveta. Kad god poželimo da optužujemo druge, da nekog vređamo ili na drugi način uznemirimo, treba da vežbamo tehniku ne-reagovanja. Geshe Kelsang Gyatso: Meaningful to Behold
Dhamma Posted September 20, 2009 Author Report Posted September 20, 2009 Evo jednog govora gde Buda iznosi čuveno poređenje sa poluslepom kornjačom, a koje ilustruje dragocenost činjenice da smo se rodili u ljudskom obličju kao šanse za probuđenje. Chiggala sutta - Obruč (SN LVI.47) "Monasi, zamislite da neki čovek baci obruč da pluta u velikom okeanu. I da u tom okeanu živi kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu. Šta mislite, monasi, da li bi kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu tog okeana, uspela da proturi glavu kroz taj obruč?" "Ako bi se to i dogodilo, poštovani gospodine, za to bi trebalo jako mnogo vremena." "A ja vam kažem da će pre kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu okeana, uspeti da proturi glavu kroz taj obruč, nego što će se budala koja se preporodila na lošem odredištu ponovo roditi kao ljudsko biće. A zašto? Zato što tamo nema postupaka vođenih Dhammom, ispravnih postupaka, dobrih dela, milosrdnih dela. Tamo, monasi, vlada međusobno proždiranje, proždiranje slabijih. A zašto? Zato što nema razumevanja četiri plemenite istine. Koje četiri? Plemenite istine o patnji, plemenite istine o nastanku patnje, plemenite istine o prestanku patnje i plemenite istine o putu koji vodi do prestanka patnje. Zbog toga vam i govorim, monasi, da treba uložiti napor da bi se razumelo: 'Ovo je patnja'; treba uložiti napor da bi se razumelo: 'Ovo je nastanak patnje'; treba uložiti napor da bi se razumelo: 'Ovo je prestanak patnje'; treba uložiti napor da bi se razumelo: 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'."
Dhamma Posted September 24, 2009 Author Report Posted September 24, 2009 Vodič u planini Dobar duhovni prijatelj koji će nam pomoći da ostanemo na putu, onaj sa kojim iskreno možemo da razgovaramo o međusobnim razlikama, sigurni da će reakcija biti vođena saosećanjem, predstavlja veoma važan oslonac, ali koji nažalost često nedostaje. Iako ljudi žive i vežbaju zajedno, često se među njih ispreći želja za nadmetanjem. Zaista dobar prijatelj je nalik vodiču u planini. Duhovni put je sličan penjanju na planinu, za koju zaista ne znamo šta ćemo naći na njezinom vrhu. Samo smo čuli da je tamo lepo, da su svi srećni kad se na njega popnu, da je pogled veličanstven i vazduh čist. Ako imamo vodiča koji se već penjao na tu planinu, može nam pomoći da ne padnemo u ambis, da ne stanemo na stenu koja će se odroniti ili da ne zalutamo. Univerzalan lek za sve naše boljke jesu plemeniti prijatelj i plemeniti razgovor, kao nasušna potreba našeg uma. Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies
Recommended Posts