Budizam

[Dhamma]

Ispravan govor

 

Iako u Kanonu postoje mnoga objasnjenja o tome sta je to ispravan

govor kao deo plemenitog osmostrukog puta, sva se ona svode na dva

kriterijuma po kojima procenjujemo da li to sto nameravamo da kazemo i

treba da kazemo: Je li istinito? Je li korisno?

 

Joseph Goldstein, Insight Meditation

 

 

[Dhamma]

Proleće ima svojih hiljadu cvetova,

jesen svoje Mesečeve mene,

leto ima svoje blage vetrove,

zima svoj sneg.

Ako ti beskorisna misao

ne pomuti um,

svaki dan je najbolji u tvome životu.

 

Zen ucitelj Wu Men Hui Kai (1183-1260)

 

 

[Dhamma]

Enciklopedija budizma

(458 strana, 19 Mb)

za one koji bi da se informišu

 

[Dhamma]

Komentator u glavi

 

Velika prepreka u meditaciji nekada su takozvani "tekući komentari",

misli kao što su: "U ovom trenutku ne razmišljam ni o čemu", "Sve se

odvija po planu", "Ovo je užasno, moj um jednostavno neće da se

smiri" i slično... Svaku takvu misao treba jednostavno registrovati:

"Razmišljanje" i kao što Huang Po kaže, "odložiti je kao komad crvljivog

drveta". Obratite pažnju na reč odloziti, a ne zavitlati što dalje.

Komad crvljivog drveta ne čini ništa da bi vas nervirao, već je samo

neupotrebljiv, i otuda nema nikakve svrhe mnogo se njime baviti...

Niti ima potrebe mozgati o prethodnim mislima koje su dovele do ove

poslednje, niti šta je bilo na početku čitavog tog lanca. Svaki takav

impuls bi samo trebalo registrovati kao "razmišljanje" i onda se um

vraća na praćenje daha. Koliko god loše da stvari idu, treba da se

uvek prvo vratimo na to jedino mesto koje nam je na raspolaganju --

tu gde smo sada -- i zatim krenemo dalje.

 

Bhikkhu Mangalo, The Practice of Recollection

 

 

[рогозуб]

dhamma je iskulirao pitanje da li slusha metal

[Dhamma]

A jel?

Ne, ne slušam.

[Господин Граул]

Pitam se šta mi je govorilo da ne slušaš... vidi se da si iz neke drugačije priče.

 

Evo skidam ovu Enciklopediju Budizma ... opa, 462 strane.. ima i o Ajnštajnu i njegovom pogledu na budizam, extra (a baš ga eto imam u potpisu)

Edited January 18, 2010 by Господин Граул

[Dhamma]

Pitam se šta mi je govorilo da ne slušaš... vidi se da si iz neke drugačije priče.

 

Evo skidam ovu Enciklopediju Budizma ... opa, 462 strane.. ima i o Ajnštajnu i njegovom pogledu na budizam, extra (a baš ga eto imam u potpisu)

 

Pa dobro, ako sad ne slušam, možda ću kad porastem

Nego ne znam kako si me provalio, valjda po rukopisu.

Ali čim ste i vi na ovoj temi, mora da smo ipak iz iste priče

 

Odlična enciklopedija. Ja kad sam skinuo pa video koliko ima strana, nisam mogao da verujem.

Pa to nema ni po našim knjižarama.

 

Al da krenemo mi dalje:

 

Raj i pakao

 

Jednom sam čuo pricu o poseti raju i paklu. Na oba mesta posetioci su

videli ljude kako sede za stolom sa mnogo ukusne hrane. Za desnu ruku

su im bili privezani štapici za jelo, ali dugi čitav metar, dok im je

leva ruka bila privezana za stolicu. Oni u paklu, makoliko se trudili

da saviju ruku, nikako nisu mogli da hranu stave sebi u usta, jer su

stapici bili suviše dugački. Onda bi se razbesneli i besno udarali po

tanjirima i tuđim štapicima, tako da su na kraju poslastice bile

razbacane svuda unaokolo.

 

U raju su, međutim, ljudi s radošću koristili iste te duge štapice

kako bi osobi sa druge strane stola zahvatili omiljenu hranu i

nahranili je. Za uzvrat, drugi su hranili njih. Tako su svi uživali u

ukusnim jelima.

 

Shundo Aoyama, Zen Seeds

 

 

[Dhamma]

Samo jedan učitelj

 

Postoji samo jedan učitelj. Ko je to? Sam život. I naravno svako od

nas je njegova manifestacija; ne možemo biti bilo šta drugo. Život je

u isto vreme i strog i beskrajno blag učitelj. On je jedini autoritet

u koji treba da verujete. A taj učitelj, taj autoritet je svuda. Ne

morate da idete na neko specijalno mesto kako biste pronašli tog

nenadmašnog učitelja, ne morate da se nalazite u nekoj posebno mirnoj

ili idealnoj situaciji. Zapravo, što je zbrka veća, to je bolje.

Obična kancelarija je izvanredno mesto. Prosečan dom je savršen. Na

takvim mestima obično ima sasvim dovoljno komešanja -- svi to znamo iz

direktnog iskustva! To su mesta na kojima nalazimo svoj autoritet,

svog učitelja.

 

Charlotte Joko Beck

 

 

[Dhamma]

Ljubav za svet, ljubav za sebe

Sećam se kako je, kada sam saopštila da nameravam da postanem

monahinja, prva reakcija bila: "Ah, pa to je sebično! To znači biti

okrenut samo sebi!" Moj odgovor bio je: "Da, to jeste POTPUNA

okrenutost samom sebi... ali sve dok ne budem razumela sopstvenu

patnju, svoje probleme, neću biti u stanju ni da mnogo pomognem bilo

kome drugom." Iako sam želela da pomažem, videla sam da je moja

mogućnost da služim drugima veoma ograničena i da, zaista, moram da

počenm upravo odavde.

 

Lako nam je da pričamo o miru u svetu i brizi za druge, ali stvarno

negovanje ljubavi zahteva mnogo toga. Ono zahteva širenje našeg srca i

našeg pogleda na svet. Na primer, uočila sam da mogu da bude vrlo

sitničava. Ima stvari prema kojima mogu da osetim beskrajnu naklonost

i ljubav -- ali sve dotle dok su one onakve kakve ja želim da budu.

Čak i sa ljudima koje zaista volim, ako kažu nešto što me uznemiri,

malo bocne, taj tok bezgranične, nemerljive ljubavi može odmah da se

zaustavi -- a da ne govorim kako je sa ljudima koji mi se ne sviđaju

ili koji možda imaju drugačije stavove od mojih. I zato je potrebno

zaista malo samoposmatranja da bismo počeli da proširujemo to svoje

područje mette, prijateljske ljubavi.

 

Ađan Ćandasiri: To All as to Myself

 

 

[Dhamma]

Biti budista

 

Imaj poverenja u duhovni potencijal u sebi, sopstvenu sposobnost da

pronađes svoj jedinstveni put. Naravno, treba da učiš od drugih i

iskoristiš ono što vidiš da ti pomaže, ali isto tako nauči da veruješ

svojoj unutrašnjoj mudrosti. Budi hrabar. Budi budan i svestan.

Zapamti isto tako da budizam ne znači tek biti budista; dakle, ne radi

se o tome da na svoj identitet stavimo još jednu etiketu. Nije reč ni

o sakupljanju informacija, praksi i tehnika. Budizam se na kraju svodi

na napuštanje svih formi i pojmova ne bismo li postali slobodni.

 

John Snelling, Elements of Buddhism

 

 

[Dhamma]

Teorija karme

 

Teoriju karme ne bi trebalo brkati sa pojmovima "pravde" ili "nagrade

i kazne". Te ideje nastaju na osnovu pojma vrhovnog bića, boga, koji

donosi presude, koji propisuje zakone i odlučuje šta je ispravno a šta

pogrešno. Termin "pravda" je dvosmislen i opasan, a u njegovo ime

učinjeno je čovečanstvu više štete nego dobroga. Sa druge strane,

teorija karme jeste teorija uzroka i posledice, akcije i reakcije; to

je prirodni zakon, koji nema nikakve veze sa idejama pravde ili nagrade

i kazne. Svaki naš voljno učinjen postupak ima svoje efekte ili

rezultate. Ako dobar postupak donosi dobre rezultate, a loš postupak

loše, to nije pravda ili nagrada i kazna koju je dosudila bilo kakva

vrhovna sila, već se to događa samo od sebe, kao zakonitost. Ovo nije

teško razumeti. Ali ono što jeste teško razumeti je da se, prema

teoriji karme, rezultati voljnih postupaka ne manifestuju nužno u

ovom, već je moguće da se to dogodi i u narednim životima.

 

Walpola Rahula

 

 

[Dhamma]

Praznina stvari

 

Adjan Ča je imao običaj da kaže, najvažnija pitanja koja svaki dan

sebi treba da postavimo su: "Zašto sam se ja rodio?" i "Zašto sam ja

ovde?" Pa zašto smo mi ovde? Šta je cilj, šta je svrha ovakvog

vežbanja? Da li treba da napravimo listu onoga kakvi ne želimo da

budemo (ljubomorna, ljuta, sebična, zbunjena) i listu onoga kakvi

želimo da budemo (dobra, strpljiva, ljubazna, smirena, mudra)? Kuda

nas to vodi? Kolike su tada šanse da zaista napustimo stvari? Uz pomoć

sabranosti, umesto da zauzimamo stav protiv ili za neko stanje uma,

posmatramo njihovo dolaženje i odlaženje. I dok ih tako vidimo kako

nastaju i nestaju, sva ona počinju da gube svoj intenzitet, svoju

uverljivost i vidimo ih kao energiju -- kao "prazne". Da li me razumete?

 

Ako koristimo ovakav pristup svemu na šta naiđemo u svom vežbanju.

tada ništa nije problem. Radi se o tome da budemo strpljivi i

dopustimo simptomima i uzroku naše patnje da budu prepoznati kao

prolazni. Ništa se u srcu ne javlja bez uzroka. Ako strpljivo ostanemo

sa simptomima, moguće je da ćemo doći u kontakt i sa uzrocima na

dubljem nivou. Ponekad, na primer, ako dovoljno dugo ostanemo sa

svojim besom, uvidećemo da se iza njega nalazi strah. Ali ako smo

opsednuti time da se oslobodimo tog besa što je moguće brže, tada

nećemo uočiti da ga je podstakala i da ga održava neka vrsta straha.

 

Ađan Sundara, La Grande Illusion

 

[Dhamma]

Uvid

 

Uvidi su tačke transformacije kada srce zna, zaista zna, sâmo za sebe

-- mimo učenja, mimo učitelja, mimo bilo koga. Kada, zahvaljujući

mudrosti, imate istinski uvid, tada ne morate da se oslanjate na bilo

kakav spoljašnji autoritet. Kada Buda kaže da moramo razumetu dukkhu (patnju),

on tada misli da kada je mi zaista razumemo, patnja više nikada neće

biti u stanju da nas prevari. Tek kada je Buda zaista razumeo dukkhu,

njezine uzroke, njezino iskorenjivanje i put koji vodi do tog

oslobođenja, tek tada je bio u stanju da objavi da je potpuno slobodan.

dukkhe.

 

Ađan Sundara: Le Grande Illusion

 

[Dhamma]

Pet duhovnih kvaliteta

 

Pet duhovnih kvaliteta -- poverenje, energičnost, svesnost,

koncentracija i mudrost -- jesu najveći prijatelji i saveznici na ovom

putovanju ka razumevanju. Ti kvaliteti su najmoćniji kada su u

ravnoteži. Poverenje treba uravnotežiti sa mudrošću, tako da poverenje

nije slepo, a mudrost nije plitka i nije samo poza. Kada mudrost

nadmaši poverenje, može se se dogoditi da nešto znamo, čak da ga jako

dobro znamo iz sopstvenog iskustva, ali da to i ne živimo. Poverenje

nam donosi kvalitet posvećenosti onome što razumemo. Energičnost treba

uravnotežiti sa koncentracijom; napor će nam doneti uvid, jasnoću i

energiju uma, čemu kao balans služi koncentracija svojom smirenošću i

dubinom. Neizbalansiran napor nas čini uznemirenim i rastresenim, a

suviše koncentracije kojoj nedostaje energija ide u pravcu tuposti i

pospanosti. Svesnost jeste kvalitet koji balansira sve druge i otuda

nam ona uvek donosi dobrobit.

 

Joseph Goldstein

 

 

[Dhamma]

Otvoreni za prvu misao

 

Kada snimate foto-aparatom, neposredno pre nego što pritisnete okidač,

vaš um je prazan i otvoren, vi ste samo pogled bez reči. Kada stojite

pred praznim listom papira, spremni da započnete crtež ili

kaligrafiju, uopšte ne znate šta ce od toga ispasti. Možda ste

napravili nekakav plan kako bi crtež trebalo da izgleda ili koji ćete

simbol ispisati, ali zapravo ne znate šta će se dogoditi kada četkicu

spustite na papir.

 

Ono što uradimo s poverenjem u otvoreni um biće inovativno i spontano.

Otvorenost za prvu misao koja naiđe jeste put ka tome da na pravi način

postanemo jedno sa bilo čime što radimo.

 

Jeremy Hayward

 

 

[Dhamma]

Ljubav, ali samo ako...

 

Blizak neprijatelj ljubavi jeste vezanost. Vezanost se samo pretvara

da je ljubav. Ona kaže: "Voleću te, ako i ti mene voliš." To je neka

vrsta trgovine ljubavlju. I onda rezonujemo; "Voleću ovu osobu sve dok

se ona ne promeni. Voleću ovu stvar ako je onakva kakva ja želim da

bude." Ali to uopšte nije ljubav -- to je vezivanje. Postoji velika

razlika između ljubavi, koja dopušta, podstiče i ceni, i vezanosti,

koja grabi, zahteva i nastoji da poseduje. Kada vezanost počnemo da

brkamo sa ljubavlju, ona nas zapravo udaljava od te osobe. Osećamo kao

da nam je ta osoba potrebna da bismo bili srećni. Ovakva vezanost nas

takođe navodi da svoju ljubav nudimo samo određenoj vrsti ljudi,

isključujući sve druge.

 

Joseph Goldstein

 

 

[Dhamma]

Treba uvek imati na umu da Budin put može omogućiti oslobođenje od

patnje samo onima koji ga zaista i praktikuju.

 

Mahasi Sayadaw

 

 

[BLAGOJE]

Treba uvek imati na umu da Budin put može omogućiti oslobođenje od

patnje samo onima koji ga zaista i praktikuju.

 

Mahasi Sayadaw

 

dok nacelno nemam nista protiv budizma,imam protiv prodavanja budalastina za mudrosti.aj sad lijepo razclani ovu "mudrost" nama "slijepima".

[рогозуб]

pa ti stvarno jesi slep..

 

mahashijeva rechenica se nemozhe iskazati na prostiji nachin, evo samo malo drugachije konstrukcije-

 

buda je rekao da mozhesh da dostignesh nirvanu (potpuno oslobodjenje od patnje), ali nemozhesh samo time shto cjesh da da prihvatish budino uchenje u teoriji, vecj morash i u praksi, poshtujucji budine instrukcije, tj. zhivecji po moralnom sistemu koji je on propovedao..

[Dhamma]

dok nacelno nemam nista protiv budizma,imam protiv prodavanja budalastina za mudrosti.aj sad lijepo razclani ovu "mudrost" nama "slijepima".

 

Nema potrebe za ironijom. Ako nešto ne razumeš, ne znači da je to neka glupost, ali ni preterana mudrost.

 

Dakle, ovo nije nešto što je karakteristično samo za budizam, već za sve religije. Ljudi često o njima vole da pričaju, busaju se u prsa da pripadaju jednoj ili drugoj od njih, kritikuju druge zbog njihovog ponašanja ili prepiru koja je religija bolja. A zapravo jako retko i žive učenje koje su odabrali. Misle da je sve ono što sam napred naveo zapravo religijski život. I onda se čude kako nema rezultata, zašto su i dalje nesrećni.

 

Eto, prostije je nego što si mislio

[BLAGOJE]

stara finta pokusavanja stvaranja prednosti u raspravi  samoautoritativnim i neargumentovanim prozivanjem da neko ne razumije nesto.evo,priznajem poraz,u pravu si,pametniji si,popio si svu mudrost svijeta.

 

nije stvar u komplikovanosti,vec sto je citat svakidasnji tipa da bi izio komad prasetine moras stvarno da izjedes komad prasetine.kad se takva recenica stavi u kontekst neke religije/ucenja/filozofije postaje budalastinom.sa takvim citatima redukujes jedno ucenje u startu na nivo dnevnog horoskopa,a sve zarad jeftine popularizacije.no,samo naprijed,i ja sam lud sto ocu da ispravljam krivu drinu.

 

 

[Dhamma]

Bez veze. Prvim postom pokušaš da me "častiš" svojom ironijom, ja odgovorim najuljudnije što sam mogao,

a ti mi onda ponudiš "repete".

 

Da slažem se sa tobom, ne treba ispravljati krive Drine. Zato, idemo dalje

 

 

Jednostavno definisanje prakse

 

Budistička praksa se može definisati vrlo jednostavno. Ona jeste prelazak sa

života u kojem povređuemo sebe i druge na život nepovređivanja ni sebe

ni drugih. To izgleda tako jednostavno -- izuzev kad pravu praksu

pobrkamo sa nekakvom idejom da bi trebalo da budemo drugačiji ili

bolji nego što jesmo ili da naši životi treba da budu drugačiji nego

što jesu. Kada svojim idejama o tome kako bi nešto trebalo da bude (kao na

primer "Ne bih smela da budem besna, zbunjena ili bezvoljna") zamenimo

sam život kakav zaista jeste, tada smo zalutali i naša praksa postaje jalova.

 

Charlotte Joko Beck

 

 

[BLAGOJE]

Bez veze. Prvim postom pokušaš da me "častiš" svojom ironijom, ja odgovorim najuljudnije što sam mogao,

a ti mi onda ponudiš "repete".

 

Da slažem se sa tobom, ne treba ispravljati krive Drine. Zato, idemo dalje

 

ne interesuje me tvoja uljudnost jer me kao osoba ne interesujes,interesuju me argumenti,koje ne nudis.kao ovu diskusiju si "dobio" samo zato sto si bio uljudan,molim te...

 

i na kraju opet ne nudis argumente zasto predhodni citat nije budalastina.

 

 

[Dhamma]

Patnja kao podstrek

 

Bez Mare [personifikacija zla u budizmu] zapravo nema probuđenja.

Ukoliko ne prihvatimo patnju, ne postanemo svesni patnje, gde ćemo

drugde pronaći energiju da je razumemo i prevaziđemo? Zato Maru

možemo posmatrati i kao silu koja nas gura ka probuđenju. Drugim

rečima, sa čim god da treba da se suočimo, to je materijal za naše

probuđenje -- samo ako prema tome uspemo da postavimo pravi odnos.

 

Ađan Đitindriya, The Stuff of Awakening