Budizam

[Dhamma]

Sloboda

 

Stvarna sloboda nije sloboda želje, već sloboda od želje.

 

Ajahn Brahm, Who Ordered this Truckload of Dung?

 

[Dhamma]

Sloboda ili zatvor?

 

Sloboda je biti zadovoljan što smo tu gde jesmo. Zatvor je žudeti da

budemo negde drugde.

 

Ajahn Brahm, Who Ordered this Truckload of Dung?

 

[Dhamma]

Put gašenja

 

"Ćunda, nemoguće je da onaj ko i sam tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj; ali je zato moguće da onaj ko sam ne tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj. Nemoguće je da onaj ko je i sam neukroćen, nedisciplinovan, u kome je požar strasti neugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi požar svojih strasti; ali je zato moguće da onaj ko je i sam ukroćen, disciplinovan, u kome je požar žudnji ugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi požar svojih žudnji."

 

Buda

 

[Dhamma]

Predzorje

 

1. U predzorje slušam

kako vjetar prolazi

kroz dolinu.

 

2. Ptice se raspjevaju.

Onda opet ušute.

Tiha noć je pri kraju.

 

3. Čekam kada će se

oglasiti zvono

pa da ustanem.

 

Čedomil Veljačić: Od Nepala do Cejlona

 

[Dhamma]

Svesni u sred fudbalske gužve

 

Jedna od najtežih stvari koje treba naučiti jeste da svesnost ne

zavisi od bilo kakvog mentalnog ili emocionalnog stanja. Svi mi imamo

neku sliku o meditaciji. Meditacija je nešto što u tišini, na kursu

rade neki smireni ljudi, koji se lagano kreću unaokolo. No to su samo uslovi za

trening. Oni su stvoreni kako bi pomogli koncentraciju, a mi naučili

veštinu svesnosti. Medjutim, kada smo jednom savladali tu veštinu,

možemo i treba da izadjemo iz tih ograničenja treninga. Ne moramo više

da se krećemo puževim korakom da bismo bili svesni. Ne moramo čak ni

da budemo smireni. Možemo biti svesni dok rešavamo matematički

problem. Možemo biti svesni u sred gužve na fudbalskoj utakmici.

Možemo biti svesni u sred izliva besa. Mentalne i fizičke aktivnosti

nisu prepreka za svesnost. Ako vam je um izuzetno aktivan, i tada samo

posmatrajte prirodu i stepen te aktivnosti. I ona je samo deo te

predstave bez kraja koja se odvija u nama.

 

Henepola Gunaratana, Mindfulness in Plain English

 

[Dhamma]

Misao je samo pokret uma

 

Ukoliko srce ili um - ćitta – zamislimo kao okean, onda su aktivnosti

srca ili uma nalik talasima na tom okeanu. Naše vežbanje bi trebalo da

se sastoji u tome da na te talase gledamo kao na talase koji promiču

površinom okeana.

 

Većinu nas povuče takva aktivnost. Ja još uvek bivam ponesen talasima,

kretanjem uma, i zaboravim se, izgubim pravac. Vežbanje znači ne

zaboraviti na pravac i negovati svesnost koja pravi razliku između

samog znanja i onoga što se saznaje. Mi možemo znati neki osećaj na

telu; mi možemo znati osećaj, kretanje energije, sadržaj uma, ideje,

utiske, pojmove, sećanja i maštanja. Sve to treba videti kao

aktivnost. Ako ih ne vidimo kao aktivnost, šta se događa? Postajemo ta

aktivnost i bivamo upleteni u nju. Postoji jedna oštroumna izreka u

japanskom budizmu: "Smej se, ali se ne izgubi u smehu; plači, ali se

ne izgubi u plakanju." Isto tako možemo reći: "Misli, ali se ne izgubi

u mišljenju; uživaj, ali se ne izgubi u uživanju."

 

Ajahn Munindo, Profoundly Simple

 

 

[Dhamma]

Udica

 

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi". "Da, gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

 

"Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Kao kada bi ribar bacio udicu sa mamcem u duboko jezero, pa je riba u potrazi za hranom proguta. Ta riba, pošto je progutala udicu, našla bi se u nevolji, u propasti, a ribar bi sa njome mogao da radi šta joj je volja.

 

'Ribar', monasi, to je naziv za Zlog Maru. 'Udica sa mamcem' je naziv za dobitak, počast i slavu. Koji god monah da se naslađuje, žudi za dobitkom, počasti i slavi kad se pojave, takav se monah naziva onim koji je progutao udicu, ko se našao u nevolji, u propasti, a Zli Mara može sa njim da radi šta mu je volja. Zato su, monasi, dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: 'Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.' Tako bi sebe trebalo da vežbate."

 

Buda

Balisa sutta, SN XVII.2

 

[Dhamma]

Ispravna i pogrešna pažnja

 

Monasi, uklanjanje nečistoća je za onoga koji zna i vidi. Kažem vam, nije za onoga ko ne zna i ne vidi. A šta to on zna i vidi? Ispravnu pažnju i pogrešnu pažnju. Kada je monah nepažljiv, još nenastale nečistoće nastaju, a one već nastale se uvećavaju. Kada je monah pažljiv, još nenastale nečistoće ne nastaju, a već nastale nečistoće nestaju.

 

Buda

Sabbasava sutta, MN 2

[Dhamma]

Uvidevši lažno u lažnom, dostižemo ono što je stvarno; zamenivši

stvarno lažnim, ostajemo zarobljeni lažnim.

 

Buda

 

 

[Dhamma]

Šta je obuzdavanje?

 

Ako želimo da razumemo samoobuzdavanje, onda treba da ga isprobamo na

sebi. Makoliko o njemu pričali, to nam neće mnogo pomoći. Njegove

prave efekte vidimo jedino kada uložimo napor i posmatramo šta se

događa. Ponekad se iznenadimo kako je dobar osećaj biti u stanju

reći sebi "ne". Može čak biti vrlo zarazno!

 

Ajahn Munindo, What is Renunciation?

[Dhamma]

Seme naših postupaka

 

Kako to da loši ishodi slede iz naših loših dela? Zahvaljujući sili

naboja koju takvo delo stvara u našem umu. Na primer, čovek koji

nekoga ubije ostavlja vrlo snažan negativan naboj u svom umu i on,

poput semena, nosi u sebi potencijal da taj isti um dovede u stanje

krajnjeg očaja. Sve dok se naboj tog nemoralnog postupka ne isprazni,

to seme će ostati pohranjeno u umu, njegova sila uspavana, ali

sačuvana. Kada se steknu povoljne okolnosti, potencijal se aktivira i

seme će izniknuti u vidu doživljaja intenzivne patnje... Situacija je

analogna sa suvom zemljom na koju je seme bačeno pre mnogo vremena.

Ukoliko to seme nije na bilo koji način uništeno, ono će zadržati svoj

potencijal rasta. Onog trenutka kad padne kiša, te davno zaboravljene

semenke će iznenada proklijati. Na sličan način naši voljni postupci

"bacaju" seme na njivu naše svesti i kada se javi prilika, to seme će

proklijati i doneti svoj karmički plod.

 

Geshe Kelsang Gyatso, Meaningful to Behold

[Dhamma]

Sve je nestalno

 

Cilj vipassana meditacije je da neguje sabrano i bez reakcija posmatranje

telesnih i mentalnih procesa, kako bismo razvili što veću svesnost --

svesnost neiskrivljenu našim uobičajenim žudnjama, strahovima i

zabludama o pravoj prirodi tih procesa. A njihova priroda jeste da su

prolazni, da u njima nema ničeg trajnog, te da ako naučimo da se za

njih ne vezujemo, neće nam ni donositi patnju. Upravo kroz to sabrano

posmatranje toga što nam je pred očima lagano uklanjamo onu iluziju

koja nas inače navodi da nestalno vidimo kao trajno i stabilno.

Oslobađanje se u stvari sastoji od doživljavanja potpunog i jasnog

razumevanja da sve jeste prolazno, od uviđanja da bukvalno nema ničeg

u tome zbog čega bi trebalo da se brinemo.

 

Amadeus Sole-Leris, Tranquility & Insight

 

 

[Dhamma]

Baš svaki dan

 

Buda je savetovao da svako od nas svakoga dana sebe podseti da nismo

ovde zauvek. Mi smo na gostovanju, koje može da se završi u svakom

trenutku. Ne znamo kada, ne možemo ni da naslutimo. Uvek mislimo da

ćemo doživeti sedamdeset pet ili osamdeset godina, ali ko zna? Ako se

podsetimo svoje ranjivosti baš svakoga dana, naši životi biće prožeti

razumevanjem da je svaki trenutak važan i nećemo se toliko brinuti o

budućnosti. Sada je vreme da idemo duhovnim putem. Ako to zapamtimo,

uvek ćemo imati drugačiji odnos prema ljudima koji nas okružuju. I oni

mogu umreti svakog časa i sigurno je da ne bismo želeli da se to

dogodi u trenutku kada ne iskazujemo dovoljno ljubavi prema njima.

Kada to imamo na umu, naša praksa se povezuje sa sadašnjim trenutkom,

a meditacija poboljsava, jer joj je u osnovi sada jedan osećaj

neodložnosti. Moramo da delujemo sada. I u stanju smo da posmatramo

samo ovaj jedan dah, ne i sledeći.

 

Ayya Khema

 

[Dhamma]

Timski rad

 

Buda je veru uporedio sa slepim džinom koji susreće oštrookog grbavca

zvanog mudrost. Slepi džin, zvani vera, kaže oštrookom grbavcu: "Ja

sam vrlo jak, ali ništa ne vidim; ti si slab, ali imaš dobar vid.

Dođi, popni mi se na ramena. Zajedno ćemo daleko stići." Buda nikada

nije podržavao slepu veru, vec ravnotežu između srca i uma, između

mudrosti i vere. To dvoje će zajedno daleko stići. Izreka da slepa

vera može da pomera brda ispušta iz vida činjenicu da, pošto je slepa,

vera ne zna koje brdo treba pomeriti. Tu je ključna uloga mudrosti,

što znači da duboko razumevanje učenja ima presudnu važnost.

 

Ayya Khema

 

 

Edited August 21, 2010 by Dhamma

[Novaliis]

Citajuci knjigu ''Tibetanska Mistika'', naisao sam na pasus koji je posebno ostavio utisak: citat iz Aggañña Sutta-e koji govori o nastanku Zemlje, ljudi i njihovom razvoju. Sama prica me je podsetila na neka ucenja drugih religija i filozofija, ideji o Zlatno Dobu, padom u materiju, hiperborejske (nematerijalne) rase Teozofa itd.

 

 

 

Ukratko:

 

U proslosti bili smo duhovna bica kreativne misli, hranjene radoscu. Leteli smo kroz vasionu, samoosvetljeni i u vecitoj lepoti. Tako smo ostali veoma dugo. Nakon beskonacno mnogo vremena, slatki ukus zemlje uzdigao se nad vodama. Imao je boju, miris i ukus. Poceli smo da ga oblikujemo u grude i jedemo. Ali, dok smo ga jeli, nestajala je nasa svetlost. A kada je ona nestala, pojavili su se Sunce, Mesec, zvezde i konstelacije, dan i noc, nedelja, godisnja doba i godine... ...Ali sa hranom koja je postala grublja i tela bica su postala materijalnija i razlicitija i usled toga je nastala razlika u polovima, zajedno sa culnoscu i privrzenoscu. Kada su se zlo i nemoral razvili medju ljudima, slatki ukus zemlje je nestao, a kada se njen prijatni ukus izgubio, pojavile su se zitarice na zemlji, opskrbljene mirisom, bojom i ukusom. Usled zle prakse i daljeg ogrubljivanja zivih bica, cak i ta hranljiva zita su nestala i druge samonikle biljke su se iskvarile toliko dako nacno nista jestivo nije raslo samo od sebe i hrana se morala proizvoditi teskim radom. Tako je zemlja podeljena na polja i napravljene su medje, cime je stvorena ideja o "Ja" i "mom", "vlastitom" i "drugih" a sa njom posedovanje, zavist i pohlepa i robovanje materijalnim stvarima.

 

 

 

A pronasao sam i kompletan tekst:

 

 

 

http://www.urbandharma.org/pdf/AggannaSutta.pdf

 

 

[Dhamma]

Meditacija i život

 

Meditacija je pripremanje. Kada meditiramo sedeći ili u hodu, mi

vežbamo svoje duhovne kvalitete. Izoštravamo alatke poverenja, energije,

svesnosti, koncentracije i uvida, tako da možemo da budemo sabrani

kada pravo učenje stigne do nas. I naravno, to pravo učenje dolazi sa

razbuktavanjem naših najsnažnijih emocija. Tokom formalne meditacije

sebe pripremamo za sopstveni život. To je isto kao što jedemo da bismo

mogli da živimo – ne živimo da bismo mogli da jedemo. Slično tome,

meditiramo da bismo mogli da živimo; ne živimo da bismo mogli da

meditiramo.

 

Ajahn Munindo, A Question of Identity

 

 

[Dhamma]

Nema ognja ravnog strasti,

nema zle kobi ravne mržnji;

nema bola ravnog bremenu vezivanja,

nema sreće ravne miru oslobodjenja.

 

Dhammapada, strofa 202

 

Pohlepa, odbojnost i obmanutost sluze tome da iskrive nase misljenje. Pozuda se cini privlacnom; povuceni smo da je sledimo. Mrznja se tako moze uciniti privlacnom; nagoni nas da povredjujemo druge. Vezanost je ukorenjena u pogresnom uverenju da ako nesto dzimo sto cvrsce, bicemo srecniji. To su tri otrova. A u stvari, pozuda pece, mrznja vodi u depresiju i vezanost samo kvari ono sto je u zivotu lepo. Ako svoj um vezbamo da vidimo dalje od spoljasnjosti stvari, priblizavamo se istini o tim otrovima. koliko god mozda izgleda izazovno da sledimo znazne impulse zudnje, jedno dublje razumevanje ohrabruje nas da se zaustavimo i sacekamo neuporedivo vecu radost i mir oslobodjenja.

 

S ljubavlju,

Bhikkhu Munindo

 

 

[Dhamma]

Razumevanje srž je

dobro izgovorenih reči;

koncentracija srž je

učenja i razumevanja.

 

Buda

[Dhamma]

Duhovni muzej

 

Učiniti svoj život otelovljenjem mudrosti i saosećanja predstavlja

najveći izazov pred kojim se duhovni tragalac može naći. Potrebno je

da istine koje smo razumeli pronadju svoj vidljivi izraz i u našem

životu. Svaka naša misao, reč ili postupak sadrže mogućnost da postanu

živi izraz jasnoće i ljubavi. Nije dovoljno samo posedovati mudrost.

Verovati da smo mi čuvari istine znači da se pretvaramo upravo u

njezinu suprotnost, to je direktni put da postanemo okoštali, zadrti i

kruti. Ideje i sećanja nemaju moć oslobadjanja i isceljivanja. Ne

postoji penzionisanje u prosvetljenosti, u kojem možemo živeti na

lovorikama. Mudrost je živa sve dotle dok je živimo, razumevanje

oslobadja sve dotle dok ga primenjujemo. Podeblji dosije naših

duhovnih iskustava nije suviše bitan ako nema moć da nas odrzi kroz

neizbežne trenutke žalosti, gubitka i promene. Znanje i dostignuća su

nevažni ako još uvek ne znamo kako da dopremo do srca drugih i kako da

svoje otvorimo za njih.

 

Christina Feldman i Jack Kornfield, Stories of the Spirit, Stories of the Heart

 

 

[Dhamma]

Misao

 

U jednom govoru Ađan Sumedho je odlučno rekao; "Sve vaše misli su

đubre. Možda mislite da su neke od njih dobre, ali bi trebalo da

razmotrite mogućnost i da su sve vaše misli đubre." Neki koji su to

slušali su možda osećali da je to što govori uvredljivo, ali meni je

to donelo veliki osećaj olakšanja. Jedan od najvećih problema sa

mislima jeste da smo skloni da poverujemo u sve što nam kazu: "Ako ja

to mislim, mora biti da je tačno." A zapravo naše misli su samo zbirka

naviknutih procena, zapažanja, sećanja, ideja koje hrane našu svest.

One mogu biti u određenoj vezi sa istinom, ali ne obavezno! Ako

pođemo od toga da je najveći deo naših misli poput nasumičnog psećeg

laveža, onda nećemo od svake od njih praviti veliku stvar. U tome leži

veliko olakšanje. Otkrivamo da se prema misli možemo odnositi na mnogo

otvoreniji način. Uopšte je više ne posmatramo tako kao da je

smislena, istinita ili realistična; i ne dajemo joj vrednost veću nego

što je ona zaista ima.

 

Ajahn Amaro, Thinking

 

 

[Dhamma]

Temeljna Dharma

 

Ako saberete svoju pažnju na samo pet minuta, upoznaćete temelje

dharme: stvari se menjaju, ništa ne ostaje zauvek ugodno, osećaji

dolaze i prolaze sami od sebe, u skladu sa okolnostima, a ne zbog bilo

čega što radimo ili mislimo da radimo. Promene se dogadjaju same od

sebe. U prvih pet minuta sabranosti pažnje naučite da prijatne

senzacije vode do želje da potraju što duže, a da one neprijatne vode

do nade da će proći što pre. I privlačnost i odbojnost stvaraju

napetost u umu. Obe su u krajnjem ishodu neprijatne. Dakle, u prvim

minutima dobijate veliku lekciju o patnji: o želji da stvari budu

drugačije nego što jesu. Zaista velika lekcija o istini, koja se može

naučiti tako što ćemo samo zatvoriti oči i obratiti pažnju na osećaje

u telu.

 

Sylvia Boorstein

 

[Dhamma]

Korov je biljka čiji kvaliteti još uvek čekaju da budu otriveni.

 

Zen poslovica

 

 

[Dhamma]

Velika mudrost

 

Najveće dostignuće jeste nesebičnost.

Najveća vrednost jeste ovladati samim sobom.

Najveći kvalitet je nastojati da služimo drugima.

Najveće pravilo jeste neprekidna svesnost.

Najveći lek jeste praznina svih stvari.

Najveće delo je ne suprotstavljati se toku ovoga sveta.

Najveći podvig jeste preobraziti strasti.

Najveći dar jeste neprijanjanje.

Najveće dobro jeste smiren um.

Najveće strpljenje jeste poniznost.

Najveći napor je ne brinuti se za rezultat.

Najveća meditacija jeste um koji sve napusti.

Najveća mudrost je prozreti privid.

 

Atiša (980–1054)

 

[Dhamma]

Budin savet kralju Pasenadiju

 

Poput ogromnih stena,

planina što paraju nebo,

i primiču se sa svih strana

lomeći sve pred sobom,

tako i starost i smrt

stižu slamajući živa bića:

plemenite ratnike, sveštenike, trgovce,

radnike, parije i smetlare.

Nikoga ne štede.

I svakoga gaze.

 

Ovde ne pomažu čete na slonovima,

ni vozari ni konjica,

ne pomaže ni bitka nadmudrivanja

niti bogatstvo spasava.

 

Zato mudrac,

videvši šta je za njega dobro,

nepokolebljiv, stiče poverenje

u Budu, Dhammu i Sanghu.

 

Onaj ko praktikuje Dhammu

mišlju, rečju i delom,

dobija pohvale ovde na zemlji

a posle smrti raduje se na nebu.

 

Pabbatopama sutta, SN 3.5

 

[Dhamma]

Kao što se čovjeku koji je dugo bio odsutan, pa se sretno vrati iz daljine,

raduju rođaci i znanci dobrodošlicom na povratku -

isto tako i dobrotvora kad s ovog svijeta otiđe na drugi

dobra djela dočekuju prijateljski kao rođaci povratnika.

 

Buda

Dhammapada, strofe 219-220