Dhamma Posted July 19, 2010 Author Report Share Posted July 19, 2010 Sloboda Stvarna sloboda nije sloboda želje, već sloboda od želje. Ajahn Brahm, Who Ordered this Truckload of Dung? 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted July 21, 2010 Author Report Share Posted July 21, 2010 Sloboda ili zatvor? Sloboda je biti zadovoljan što smo tu gde jesmo. Zatvor je žudeti da budemo negde drugde. Ajahn Brahm, Who Ordered this Truckload of Dung? Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted July 23, 2010 Author Report Share Posted July 23, 2010 Put gašenja "Ćunda, nemoguće je da onaj ko i sam tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj; ali je zato moguće da onaj ko sam ne tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj. Nemoguće je da onaj ko je i sam neukroćen, nedisciplinovan, u kome je požar strasti neugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi požar svojih strasti; ali je zato moguće da onaj ko je i sam ukroćen, disciplinovan, u kome je požar žudnji ugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi požar svojih žudnji." Buda Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted July 24, 2010 Author Report Share Posted July 24, 2010 Predzorje 1. U predzorje slušam kako vjetar prolazi kroz dolinu. 2. Ptice se raspjevaju. Onda opet ušute. Tiha noć je pri kraju. 3. Čekam kada će se oglasiti zvono pa da ustanem. Čedomil Veljačić: Od Nepala do Cejlona Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted August 2, 2010 Author Report Share Posted August 2, 2010 Svesni u sred fudbalske gužve Jedna od najtežih stvari koje treba naučiti jeste da svesnost ne zavisi od bilo kakvog mentalnog ili emocionalnog stanja. Svi mi imamo neku sliku o meditaciji. Meditacija je nešto što u tišini, na kursu rade neki smireni ljudi, koji se lagano kreću unaokolo. No to su samo uslovi za trening. Oni su stvoreni kako bi pomogli koncentraciju, a mi naučili veštinu svesnosti. Medjutim, kada smo jednom savladali tu veštinu, možemo i treba da izadjemo iz tih ograničenja treninga. Ne moramo više da se krećemo puževim korakom da bismo bili svesni. Ne moramo čak ni da budemo smireni. Možemo biti svesni dok rešavamo matematički problem. Možemo biti svesni u sred gužve na fudbalskoj utakmici. Možemo biti svesni u sred izliva besa. Mentalne i fizičke aktivnosti nisu prepreka za svesnost. Ako vam je um izuzetno aktivan, i tada samo posmatrajte prirodu i stepen te aktivnosti. I ona je samo deo te predstave bez kraja koja se odvija u nama. Henepola Gunaratana, Mindfulness in Plain English Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted August 5, 2010 Author Report Share Posted August 5, 2010 Misao je samo pokret uma Ukoliko srce ili um - ćitta – zamislimo kao okean, onda su aktivnosti srca ili uma nalik talasima na tom okeanu. Naše vežbanje bi trebalo da se sastoji u tome da na te talase gledamo kao na talase koji promiču površinom okeana. Većinu nas povuče takva aktivnost. Ja još uvek bivam ponesen talasima, kretanjem uma, i zaboravim se, izgubim pravac. Vežbanje znači ne zaboraviti na pravac i negovati svesnost koja pravi razliku između samog znanja i onoga što se saznaje. Mi možemo znati neki osećaj na telu; mi možemo znati osećaj, kretanje energije, sadržaj uma, ideje, utiske, pojmove, sećanja i maštanja. Sve to treba videti kao aktivnost. Ako ih ne vidimo kao aktivnost, šta se događa? Postajemo ta aktivnost i bivamo upleteni u nju. Postoji jedna oštroumna izreka u japanskom budizmu: "Smej se, ali se ne izgubi u smehu; plači, ali se ne izgubi u plakanju." Isto tako možemo reći: "Misli, ali se ne izgubi u mišljenju; uživaj, ali se ne izgubi u uživanju." Ajahn Munindo, Profoundly Simple Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted August 6, 2010 Author Report Share Posted August 6, 2010 Udica Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi". "Da, gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče: "Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Kao kada bi ribar bacio udicu sa mamcem u duboko jezero, pa je riba u potrazi za hranom proguta. Ta riba, pošto je progutala udicu, našla bi se u nevolji, u propasti, a ribar bi sa njome mogao da radi šta joj je volja. 'Ribar', monasi, to je naziv za Zlog Maru. 'Udica sa mamcem' je naziv za dobitak, počast i slavu. Koji god monah da se naslađuje, žudi za dobitkom, počasti i slavi kad se pojave, takav se monah naziva onim koji je progutao udicu, ko se našao u nevolji, u propasti, a Zli Mara može sa njim da radi šta mu je volja. Zato su, monasi, dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: 'Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.' Tako bi sebe trebalo da vežbate." Buda Balisa sutta, SN XVII.2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted August 7, 2010 Author Report Share Posted August 7, 2010 Ispravna i pogrešna pažnja Monasi, uklanjanje nečistoća je za onoga koji zna i vidi. Kažem vam, nije za onoga ko ne zna i ne vidi. A šta to on zna i vidi? Ispravnu pažnju i pogrešnu pažnju. Kada je monah nepažljiv, još nenastale nečistoće nastaju, a one već nastale se uvećavaju. Kada je monah pažljiv, još nenastale nečistoće ne nastaju, a već nastale nečistoće nestaju. Buda Sabbasava sutta, MN 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted August 10, 2010 Author Report Share Posted August 10, 2010 Uvidevši lažno u lažnom, dostižemo ono što je stvarno; zamenivši stvarno lažnim, ostajemo zarobljeni lažnim. Buda Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted August 12, 2010 Author Report Share Posted August 12, 2010 Šta je obuzdavanje? Ako želimo da razumemo samoobuzdavanje, onda treba da ga isprobamo na sebi. Makoliko o njemu pričali, to nam neće mnogo pomoći. Njegove prave efekte vidimo jedino kada uložimo napor i posmatramo šta se događa. Ponekad se iznenadimo kako je dobar osećaj biti u stanju reći sebi "ne". Može čak biti vrlo zarazno! Ajahn Munindo, What is Renunciation? Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted August 14, 2010 Author Report Share Posted August 14, 2010 Seme naših postupaka Kako to da loši ishodi slede iz naših loših dela? Zahvaljujući sili naboja koju takvo delo stvara u našem umu. Na primer, čovek koji nekoga ubije ostavlja vrlo snažan negativan naboj u svom umu i on, poput semena, nosi u sebi potencijal da taj isti um dovede u stanje krajnjeg očaja. Sve dok se naboj tog nemoralnog postupka ne isprazni, to seme će ostati pohranjeno u umu, njegova sila uspavana, ali sačuvana. Kada se steknu povoljne okolnosti, potencijal se aktivira i seme će izniknuti u vidu doživljaja intenzivne patnje... Situacija je analogna sa suvom zemljom na koju je seme bačeno pre mnogo vremena. Ukoliko to seme nije na bilo koji način uništeno, ono će zadržati svoj potencijal rasta. Onog trenutka kad padne kiša, te davno zaboravljene semenke će iznenada proklijati. Na sličan način naši voljni postupci "bacaju" seme na njivu naše svesti i kada se javi prilika, to seme će proklijati i doneti svoj karmički plod. Geshe Kelsang Gyatso, Meaningful to Behold Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted August 16, 2010 Author Report Share Posted August 16, 2010 Sve je nestalno Cilj vipassana meditacije je da neguje sabrano i bez reakcija posmatranje telesnih i mentalnih procesa, kako bismo razvili što veću svesnost -- svesnost neiskrivljenu našim uobičajenim žudnjama, strahovima i zabludama o pravoj prirodi tih procesa. A njihova priroda jeste da su prolazni, da u njima nema ničeg trajnog, te da ako naučimo da se za njih ne vezujemo, neće nam ni donositi patnju. Upravo kroz to sabrano posmatranje toga što nam je pred očima lagano uklanjamo onu iluziju koja nas inače navodi da nestalno vidimo kao trajno i stabilno. Oslobađanje se u stvari sastoji od doživljavanja potpunog i jasnog razumevanja da sve jeste prolazno, od uviđanja da bukvalno nema ničeg u tome zbog čega bi trebalo da se brinemo. Amadeus Sole-Leris, Tranquility & Insight Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted August 19, 2010 Author Report Share Posted August 19, 2010 Baš svaki dan Buda je savetovao da svako od nas svakoga dana sebe podseti da nismo ovde zauvek. Mi smo na gostovanju, koje može da se završi u svakom trenutku. Ne znamo kada, ne možemo ni da naslutimo. Uvek mislimo da ćemo doživeti sedamdeset pet ili osamdeset godina, ali ko zna? Ako se podsetimo svoje ranjivosti baš svakoga dana, naši životi biće prožeti razumevanjem da je svaki trenutak važan i nećemo se toliko brinuti o budućnosti. Sada je vreme da idemo duhovnim putem. Ako to zapamtimo, uvek ćemo imati drugačiji odnos prema ljudima koji nas okružuju. I oni mogu umreti svakog časa i sigurno je da ne bismo želeli da se to dogodi u trenutku kada ne iskazujemo dovoljno ljubavi prema njima. Kada to imamo na umu, naša praksa se povezuje sa sadašnjim trenutkom, a meditacija poboljsava, jer joj je u osnovi sada jedan osećaj neodložnosti. Moramo da delujemo sada. I u stanju smo da posmatramo samo ovaj jedan dah, ne i sledeći. Ayya Khema Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted August 21, 2010 Author Report Share Posted August 21, 2010 (edited) Timski rad Buda je veru uporedio sa slepim džinom koji susreće oštrookog grbavca zvanog mudrost. Slepi džin, zvani vera, kaže oštrookom grbavcu: "Ja sam vrlo jak, ali ništa ne vidim; ti si slab, ali imaš dobar vid. Dođi, popni mi se na ramena. Zajedno ćemo daleko stići." Buda nikada nije podržavao slepu veru, vec ravnotežu između srca i uma, između mudrosti i vere. To dvoje će zajedno daleko stići. Izreka da slepa vera može da pomera brda ispušta iz vida činjenicu da, pošto je slepa, vera ne zna koje brdo treba pomeriti. Tu je ključna uloga mudrosti, što znači da duboko razumevanje učenja ima presudnu važnost. Ayya Khema Edited August 21, 2010 by Dhamma Link to comment Share on other sites More sharing options...
Novaliis Posted August 23, 2010 Report Share Posted August 23, 2010 Citajuci knjigu ''Tibetanska Mistika'', naisao sam na pasus koji je posebno ostavio utisak: citat iz Aggañña Sutta-e koji govori o nastanku Zemlje, ljudi i njihovom razvoju. Sama prica me je podsetila na neka ucenja drugih religija i filozofija, ideji o Zlatno Dobu, padom u materiju, hiperborejske (nematerijalne) rase Teozofa itd. Ukratko: U proslosti bili smo duhovna bica kreativne misli, hranjene radoscu. Leteli smo kroz vasionu, samoosvetljeni i u vecitoj lepoti. Tako smo ostali veoma dugo. Nakon beskonacno mnogo vremena, slatki ukus zemlje uzdigao se nad vodama. Imao je boju, miris i ukus. Poceli smo da ga oblikujemo u grude i jedemo. Ali, dok smo ga jeli, nestajala je nasa svetlost. A kada je ona nestala, pojavili su se Sunce, Mesec, zvezde i konstelacije, dan i noc, nedelja, godisnja doba i godine... ...Ali sa hranom koja je postala grublja i tela bica su postala materijalnija i razlicitija i usled toga je nastala razlika u polovima, zajedno sa culnoscu i privrzenoscu. Kada su se zlo i nemoral razvili medju ljudima, slatki ukus zemlje je nestao, a kada se njen prijatni ukus izgubio, pojavile su se zitarice na zemlji, opskrbljene mirisom, bojom i ukusom. Usled zle prakse i daljeg ogrubljivanja zivih bica, cak i ta hranljiva zita su nestala i druge samonikle biljke su se iskvarile toliko dako nacno nista jestivo nije raslo samo od sebe i hrana se morala proizvoditi teskim radom. Tako je zemlja podeljena na polja i napravljene su medje, cime je stvorena ideja o "Ja" i "mom", "vlastitom" i "drugih" a sa njom posedovanje, zavist i pohlepa i robovanje materijalnim stvarima. A pronasao sam i kompletan tekst: http://www.urbandharma.org/pdf/AggannaSutta.pdf Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted August 23, 2010 Author Report Share Posted August 23, 2010 Meditacija i život Meditacija je pripremanje. Kada meditiramo sedeći ili u hodu, mi vežbamo svoje duhovne kvalitete. Izoštravamo alatke poverenja, energije, svesnosti, koncentracije i uvida, tako da možemo da budemo sabrani kada pravo učenje stigne do nas. I naravno, to pravo učenje dolazi sa razbuktavanjem naših najsnažnijih emocija. Tokom formalne meditacije sebe pripremamo za sopstveni život. To je isto kao što jedemo da bismo mogli da živimo – ne živimo da bismo mogli da jedemo. Slično tome, meditiramo da bismo mogli da živimo; ne živimo da bismo mogli da meditiramo. Ajahn Munindo, A Question of Identity Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted August 26, 2010 Author Report Share Posted August 26, 2010 Nema ognja ravnog strasti, nema zle kobi ravne mržnji; nema bola ravnog bremenu vezivanja, nema sreće ravne miru oslobodjenja. Dhammapada, strofa 202 Pohlepa, odbojnost i obmanutost sluze tome da iskrive nase misljenje. Pozuda se cini privlacnom; povuceni smo da je sledimo. Mrznja se tako moze uciniti privlacnom; nagoni nas da povredjujemo druge. Vezanost je ukorenjena u pogresnom uverenju da ako nesto dzimo sto cvrsce, bicemo srecniji. To su tri otrova. A u stvari, pozuda pece, mrznja vodi u depresiju i vezanost samo kvari ono sto je u zivotu lepo. Ako svoj um vezbamo da vidimo dalje od spoljasnjosti stvari, priblizavamo se istini o tim otrovima. koliko god mozda izgleda izazovno da sledimo znazne impulse zudnje, jedno dublje razumevanje ohrabruje nas da se zaustavimo i sacekamo neuporedivo vecu radost i mir oslobodjenja. S ljubavlju, Bhikkhu Munindo 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted August 28, 2010 Author Report Share Posted August 28, 2010 Razumevanje srž je dobro izgovorenih reči; koncentracija srž je učenja i razumevanja. Buda 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted September 2, 2010 Author Report Share Posted September 2, 2010 Duhovni muzej Učiniti svoj život otelovljenjem mudrosti i saosećanja predstavlja najveći izazov pred kojim se duhovni tragalac može naći. Potrebno je da istine koje smo razumeli pronadju svoj vidljivi izraz i u našem životu. Svaka naša misao, reč ili postupak sadrže mogućnost da postanu živi izraz jasnoće i ljubavi. Nije dovoljno samo posedovati mudrost. Verovati da smo mi čuvari istine znači da se pretvaramo upravo u njezinu suprotnost, to je direktni put da postanemo okoštali, zadrti i kruti. Ideje i sećanja nemaju moć oslobadjanja i isceljivanja. Ne postoji penzionisanje u prosvetljenosti, u kojem možemo živeti na lovorikama. Mudrost je živa sve dotle dok je živimo, razumevanje oslobadja sve dotle dok ga primenjujemo. Podeblji dosije naših duhovnih iskustava nije suviše bitan ako nema moć da nas odrzi kroz neizbežne trenutke žalosti, gubitka i promene. Znanje i dostignuća su nevažni ako još uvek ne znamo kako da dopremo do srca drugih i kako da svoje otvorimo za njih. Christina Feldman i Jack Kornfield, Stories of the Spirit, Stories of the Heart Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted September 4, 2010 Author Report Share Posted September 4, 2010 Misao U jednom govoru Ađan Sumedho je odlučno rekao; "Sve vaše misli su đubre. Možda mislite da su neke od njih dobre, ali bi trebalo da razmotrite mogućnost i da su sve vaše misli đubre." Neki koji su to slušali su možda osećali da je to što govori uvredljivo, ali meni je to donelo veliki osećaj olakšanja. Jedan od najvećih problema sa mislima jeste da smo skloni da poverujemo u sve što nam kazu: "Ako ja to mislim, mora biti da je tačno." A zapravo naše misli su samo zbirka naviknutih procena, zapažanja, sećanja, ideja koje hrane našu svest. One mogu biti u određenoj vezi sa istinom, ali ne obavezno! Ako pođemo od toga da je najveći deo naših misli poput nasumičnog psećeg laveža, onda nećemo od svake od njih praviti veliku stvar. U tome leži veliko olakšanje. Otkrivamo da se prema misli možemo odnositi na mnogo otvoreniji način. Uopšte je više ne posmatramo tako kao da je smislena, istinita ili realistična; i ne dajemo joj vrednost veću nego što je ona zaista ima. Ajahn Amaro, Thinking Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted September 8, 2010 Author Report Share Posted September 8, 2010 Temeljna Dharma Ako saberete svoju pažnju na samo pet minuta, upoznaćete temelje dharme: stvari se menjaju, ništa ne ostaje zauvek ugodno, osećaji dolaze i prolaze sami od sebe, u skladu sa okolnostima, a ne zbog bilo čega što radimo ili mislimo da radimo. Promene se dogadjaju same od sebe. U prvih pet minuta sabranosti pažnje naučite da prijatne senzacije vode do želje da potraju što duže, a da one neprijatne vode do nade da će proći što pre. I privlačnost i odbojnost stvaraju napetost u umu. Obe su u krajnjem ishodu neprijatne. Dakle, u prvim minutima dobijate veliku lekciju o patnji: o želji da stvari budu drugačije nego što jesu. Zaista velika lekcija o istini, koja se može naučiti tako što ćemo samo zatvoriti oči i obratiti pažnju na osećaje u telu. Sylvia Boorstein Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted September 10, 2010 Author Report Share Posted September 10, 2010 Korov je biljka čiji kvaliteti još uvek čekaju da budu otriveni. Zen poslovica Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted September 13, 2010 Author Report Share Posted September 13, 2010 Velika mudrost Najveće dostignuće jeste nesebičnost. Najveća vrednost jeste ovladati samim sobom. Najveći kvalitet je nastojati da služimo drugima. Najveće pravilo jeste neprekidna svesnost. Najveći lek jeste praznina svih stvari. Najveće delo je ne suprotstavljati se toku ovoga sveta. Najveći podvig jeste preobraziti strasti. Najveći dar jeste neprijanjanje. Najveće dobro jeste smiren um. Najveće strpljenje jeste poniznost. Najveći napor je ne brinuti se za rezultat. Najveća meditacija jeste um koji sve napusti. Najveća mudrost je prozreti privid. Atiša (980–1054) Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted September 17, 2010 Author Report Share Posted September 17, 2010 Budin savet kralju Pasenadiju Poput ogromnih stena, planina što paraju nebo, i primiču se sa svih strana lomeći sve pred sobom, tako i starost i smrt stižu slamajući živa bića: plemenite ratnike, sveštenike, trgovce, radnike, parije i smetlare. Nikoga ne štede. I svakoga gaze. Ovde ne pomažu čete na slonovima, ni vozari ni konjica, ne pomaže ni bitka nadmudrivanja niti bogatstvo spasava. Zato mudrac, videvši šta je za njega dobro, nepokolebljiv, stiče poverenje u Budu, Dhammu i Sanghu. Onaj ko praktikuje Dhammu mišlju, rečju i delom, dobija pohvale ovde na zemlji a posle smrti raduje se na nebu. Pabbatopama sutta, SN 3.5 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted September 18, 2010 Author Report Share Posted September 18, 2010 Kao što se čovjeku koji je dugo bio odsutan, pa se sretno vrati iz daljine, raduju rođaci i znanci dobrodošlicom na povratku - isto tako i dobrotvora kad s ovog svijeta otiđe na drugi dobra djela dočekuju prijateljski kao rođaci povratnika. Buda Dhammapada, strofe 219-220 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts