Budizam

[Dhamma]

Promene nalik vremenu

 

Prva plemenita istina jednostavno kaže da je deo ljudskog stanja

osećati neugodnost. Ne moramo to više čak ni da nazivamo patnjom; ne

moramo ga zvati ni neugodnošću. To je jednostavno saznavanje

vatrenosti vatre, olujnosti oluje, uskomešanost vode, podrhtavanja

zemlje, baš kao i topline vatre, svežine i glatkoće vode, blagosti

povetarca i sigurnosti, cvrstine i pouzdanosti zemlje. Ništa po svojoj

suštini nije ni ovakvo ni onakvo. Samo četiri elementa zadobijaju

različite kvalitete; oni su poput mađionicara. Nekad se ispoljavaju u

jednoj formi, nekad u drugoj... Prva plemenita istina konstatuje da se

i mi menjamo poput vremena, uzdižemo se i spuštamo poput plime i

oseke, rastemo i smanjujemo poput Mesečevih mena.

 

Pema Chodron, Awakening Loving-Kindness

 

 

[Dhamma]

Pataćara

 

Plugom se ore njiva;

posijana oranica

mladom je težaku blago

kojim podiže obitelj.

 

A zašto ja,

mada sam postigla revnost

u primjeni učiteljeve pouke,

ne doprijeh do utrnuća

za sav napor i stegu?

 

Dok sam tako sjedila uz potok

da mi se noge oplahnu,

zagledah se kako voda zamućena mojom nogom

zadire u plićak obale.

 

Tako primetih kako mi se duh sabire

kao dobro obuzdan konj.

Tad uzeh svetiljku i otiđoh u ćeliju,

na ležaju pripremih sjedište i smestih se.

 

Pritegoh iglom plamen svjetiljke,

i kako se je svjetlost gasila,

tako se i moj duh izvi u slobodu.

 

Therigatha, V.10

 

Pataćara, kći bogate građanske porodice iz Savatija, bila je najuglednija učenica Budine metode meditativnog zadubljenja (đhanam). U listi "najistaknutijih" pohvaljena je kao najrevnija u redovničkoj disciplini (vinaya). Od svega toga mnogo je popularnija priča u komentarskoj tradiciji o njenim doživljajima prije obraćenja. Iz te priče potiče i njeno redovničko ime, ili nadimak, Pataćara ("ona koja ide u poderanoj haljini"). -- Kad su roditelji hteli da je udaju protiv volje, pobjegla je s čovjekom koga je voljela i s njime živjela u nekom udaljenom selu. Kad je trebalo da rodi drugo dijete, pošla je svojim roditeljima, ali je na putu rodila sina, pa se vratila mužu. Našla ga je kako upravo umire od ujeda zmije. Uputila se roditeljima u Savati, sa dva nejaka sina, ali joj se na prelazu preko rijeke oboje djece utopilo. Kad je u očaju stigla do roditeljske kuće, doznala je da se te noći kuća srušila i da su svi stradali (pojava česta i danas u Indiji). Luda od očaja, lutala je naokolo "u poderanoj haljini". Pjesma se odnosi na susret i razgovor s Budom. Poslije toga susreta povukla se u meditativni isposnički život. Dalje teškoće i napori koji su je konačno doveli do cilja opisani su u njenoj drugoj pjesmi.

[Novaliis]

Dhamma, interesuje me da li imas mozda tekst koji opisuje veoma znaimljiv detalj iz Budinog zivota. Citao sam ga davno i secam se da je o nekom strasnom ubici koga su se svi plasili i izbegavali susret sa njim, a koji se nakon susreta sa Budom preobrazio i postao, mislim, svetac. Da li znas na koju pricu mislim? Bilo bi lepo da se taj dogadjaj postuje ovde.

[Dhamma]

Kako ne bih znao, čuveni govor iz budističkog Kanona, Angulimala sutta, koji opisuje kako je okoreli ubica koji je imao nezgodan običaj da sačekuje u zasedi putnike i ubije ih. Onda bi odsekao jedan njihov prst i nanizao ga na svoju ogrlicu oko vrata. Stigao je do poduže ogrlice, kad je pokušao da ubije i Budu kad je ovaj naišao putem. Ali umesto toga, postao je njegov sledbenik. Malo je duži govor da se ovde postavlja, zato link:

 

Angulimala sutta

 

[Novaliis]

To je ta prica. Hvala.

[Dead Man Walking]

Nezgodan običaj zaista

[рогозуб]

nja, neverujem ja u to... kao kazhesh par rechi okorelom ubici/ sadisti, i on postane pacifista.. paz da nije..

a josh shto ga po toj suti buda posle tera da lazhe, tako da i to malo glupo..

 

meni se vishe svidja mahajana upaja kaushalja sutra, gde se pominje bodisatva koji ubija pljachkasha-ubicu, i tako spashava zhivote koje bi ovaj inache oduzeo u svom pljachkanju.

 

takodje ima jedna izreka u japanu (budistichka/ koriste je japanski budisti) - mach koji pravedno ubija ne oduzima, nego daje zhivot.

[Novaliis]

Mozda reci sveca nisu iste kao reci obicnog coveka? Imaju veci uticaj na um onoga ko slusa, u licnom prisustvu.

[рогозуб]

Mozda reci sveca nisu iste kao reci obicnog coveka? Imaju veci uticaj na um onoga ko slusa, u licnom prisustvu.

k'o ono dodje isus i kazhe "hajde samnom" i on kao ostavi poso, i ostavi cjaleta u chamcu u pola posla, i usput celu porodicu ostavi za stalno samo zato shto mu neki lik koga ni nezna rekao "aj samnom". neverujem u te priche.. nikakav "magichni" uticaj na ljude nemogu da imaju rechi, pa bilo koga.

[Dhamma]

Dantika i slon

 

Uspjeh se na Hrid lešinara da otpočinem

i vidjeh u podnožju slona kako okupan

izlazi na obalu.

 

Krotitelj dohvati podbadač i zapovedi mu: "Klekni!"

Slon klekne, a čovjek mu se uspne na pleća.

Vidjeh kako je ljudska moć ukrotila neobuzdanost.

Tad i ja pribrah svoj um i bodra odoh u šumu.

 

Therigatha, III.3

 

 

Dantika je bila kći dvorskog svećenika kralja zemlje Kosalo, rođena u prestolnici Savati. U prosjačkom redu bila je sljedbenica i učenica Velike Pomajke Gotami.

 

Edited September 27, 2010 by Dhamma

[Dhamma]

Naš put vežbanja

 

Vrlo je važno da svoje razumevanje pretočimo u praksu, ne kroz nekakvu

idealističku viziju da ćemo iznenada postati potpuno ispunjeni

ljubavlju i saosećanjem, već kroz spremnost da budemo upravo ono što

jesmo i da odatle krenemo. Tada je naša praksa utemeljena u stvarnosti

našeg iskustva, umesto da se zasniva na očekivanjima kako bi trebalo

da bude. Ali da bismo to učinili, moramo početi. Radimo sa pravilima

morala kao smernicama kako da svoje postupke uskladimo sa svetom oko

sebe; živimo životom zadovoljenosti i jednostavnosti, u kojem ne

eksploatišemo druge ljude ili planetu na kojoj smo; živimo obuzdanog

uma, uviđajući da jeste moguće reći "ne" određenim uslovljenim

impulsima ili proširiti granice onda kada se osetimo sputani

unutrašnjim preprekama i strahovima; promišljamo zakon karme i smer

kojim ide naš život, kuda nas vodi i šta se njime razvija; negujemo

velikodušnost i ljubav, saosećanje i predusretljivost. I sve to

zajedno postaje naš put prakse.

 

Joseph Goldstein, Seeking the Heart of Wisdom

 

 

[Dhamma]

Tri opasnosti

 

Život sam proveo -- od mladosti do starosti -- lutajući kao asketa,

penjući se na planine i brda, probijajući se kroz džunglu i sume, a

ipak nikada nisam video da je tigar pojeo bilo koga. Čuo sam priče,

ali nisam to video svojim očima. Nisam video ni da je zmija nekoga

ubila ili da je zli demon nekoga zaposeo i da je taj čovek od toga

umro. Ali ono što jesam video je da ljudi u ovom svetu pate, ne zato

što ih razdire tigar, niti zato što ih je ujela zmija ili napao slon,

već zbog sopstvenog besa, mržnje i obmanutosti. Zbog čega god patili,

mržnja, pohlepa i obmanutost su stvari koje ih zapravo uništavaju.

Zato je Buda i govorio da budale uništavaju sebe, kao što će uništiti

i druge. One uništavaju sebe tako što se ponašaju loše i podlo, kao

što to vidimo često oko sebe. One se rađaju kao ljudska bića, slična

svakom drugom, ali njihovo ponašanje nije kao kod drugih ljudskih bića.

 

Ajahn Khamdee Pabhaso, Making the Dhamma Your Own

 

[Dhamma]

Sklad

 

Uvek sebe prilagodi drugima, umesto da ocekujes da se drugi prilagode

tebi. Tek tu je sklad.

 

Taizan Maezumi, On Zen Practice

 

 

[Dhamma]

Promiču prazne pojave

 

Buda je ono što mi nazivamo "ja" opisao kao zbirku elemenata

podeljenih u dve grupe: telo i um, koji funkcionisu u medjusobnoj zavisnosti i

stvaraju privid individue. Mi se tada identifikujemo sa tom

slikom ili prividom, smatramo da je ona "ja" i "moje", zamišljamo da

ona ima neku svoju specificnu osnovu. Na primer, ustanemo ujutro,

pogledamo u ogledalo, prepoznamo odraz u njemu i pomislimo: "Da, to

sam ja." Na taj osećaj sopstva onda dodamo razne vrste pojmova: Ja sam

žena ili muškarac, ja sam određene dobi, ja sam srećna ili nesrećna

osoba i ta se lista nastavlja u nedogled.

 

Kada istražimo svoje iskustvo, međutim, možemo videti da ne postoji

neko središnje biće na koje se sva ta iskustva odnose; pre će biti da

to samo promiču prazne pojave. One su prazne u smislu da iza njihovog

nastanka i nestanka ne postoji niko kome se one događaju. Duga je

dobar primer za to. Izađemo napolje posle kiše i zastanemo zadivljeni

ako se duga pojavi na nebu. Uglavno se prepustimo tom zadovoljstvu i

ne istražujemo pravu prirodu toga što se događa. Ali ako pogledamo

malo dublje, postaje jasno da izvan specificnih stanja vazduha, vlage

i svetlosti ne postoji takva stvar kao sto je duga.

 

Svako od nas je pojava slična toj dugi, jedna magična slika što se

rađa iz kombinacije različitih elemenata uma i tela.

 

Joseph Goldstein

 

 

[Dhamma]

Praksa je poput naočara

 

Čak i pre nego što počnemo da vežbamo, prosvetljenje je tu. No, mi

obično razumemo praksu meditacije i prosvetljenje kao da su to dve

različite stvari: ovo je praksa, nalik naočarima, i kada je koristimo,

odnosno kada stavimo naočare, tada vidimo i prosvetljenje. Ovo je

pogrešno razumevanje. Same te naočare su prosvetljenje, staviti ih

jeste isto prosvetljenje. Tako, šta god da radite, čak i ako ništa ne

radite, prosvetljenje je uvek tu. To je Bodidarmino razumevanje

prosvetljenja.

 

Shunryu Suzuki, Zen Mind, Beginner's Mind

 

 

[Dhamma]

Smirivanje čula

 

Ima jedna zgodna priča o monahu iz Budinog vremena, koja dočarava

suštinu vežbanju čula. Posle duge i oštre svađe, žena odluči da

napusti muža. Stavila je na sebe nekoliko svojih najboljih sarija,

jedan preko drugog, onda se okiti svim zlatom koje je imala i otide iz

kuće. Posle izvesnog vremena mužu bi žao zbog svađe i krete za njom

da je potrazi. Išao je tamo-amo po gradu, ali nikako nije mogao da je

nađe. Onda naiđe na monaha koji je stajao kraj puta, pa ga upita je

li video neku ženu da tuda prolazi, lepo obučenu i okićenu zlatom oko

vrata i na rukama. Monah mu odgovori: "Video sam dva reda zuba kako

prolaze".

 

Monah nije obraćao pažnju na pojmove kao sto su žena sa dugom crnom

kosom, crveni sari i gomila nakita, već samo na činjenicu da je to

bilo ljudsko biće sa dva reda zuba. On je smirio svoja čula do tačke

na kojoj ga prizor nije više podsticao na reakciju. Obična osoba bi,

videvši lepu ženu crne kose, u crvenom sariju i svu okićenu nakitom,

kako žuri ulicom, možda bila u iskušenju da krene za njom. No, dva

reda zuba koja prolaze pored nas najverovatnije neće stvoriti takvu

želju. To je smirivanje cula.

 

Ayya Khema, The Meditative Mind

 

 

[Dhamma]

Naši postupci

 

Možemo videti da je u svih pet pravila morala sadržan drevni indijski

princip ahimse, nenasilja ni prema drugima, ni prema sebi. Bez

problema možemo taj princip proširiti na čitavo svoje okruzenje,

svet kao celinu i čak svemir. Zapravo, ništa nije izvan sfere naše moralne

odgovornosti. Na primer, prema hua-jen školi budističke filozofije,

koja se razvila u srednjovekovnoj Kini, svaki naš postupak reflektuje

se na čitav univerzum.

 

Teški problemi sa prirodnim okruženjem sa kojima se suočavamo na ovoj

planeti direktno izviru iz ove činjenice. Pa ipak, ono što jeste

zbunjujuće, čak i kada počnemo da uviđamo šta radimo i kakve će to

patnje doneti kako nama, tako i našim potomcima, vrlo nam je teško da

promenimo svoj smer. Svi smo svesni da bi bila dobra stvar kad bi bilo

manje kola, ali niko neće da se odrekne sopstvenih!

 

John Snelling, Elements of Buddhism

 

 

[Novaliis]

Ali opet, prirodno je da materija kruzi. Sve ima svoj ciklus, ali SVE. Pa i ova planeta. Dakle, prirodno je da ovaj svet umire, da se truje, propada i nestaje, bilo bi neprirodno da sve ostaje zdravo i prirodno zauvek, makar na ovom nivou, zbog toga se ja ne bunim protiv zagadjenja, vec ga shvatam kao nesto sto je prirodno, sastavni deo ciklusa i boriti se protiv toga je gubljenje energije. Ja prihvatam svet kakav je danas i ne cudim se svim gadostima koje nas okruzuju i svim bezumljem koje cist um ne razume, jer tako je zapisano. Neka svi voze besna kola, zagadjuju i slicno, pre ce doci do Ragnaroka/Apokalipse ili kako se vec naziva, sto je nista drugo do nov pocetak, jedan veliki refresh.

[Dhamma]

U skladu sa zakonom prolaznosti, naravno da je prirodno da sve prolazi,

ali nije prirodno da ga mi uništavamo gonjeni pohlepom i egoizmom.

 

 

Nikada ne smemo smetnuti sa uma da Put nudi slobodu

samo onima koji ga zaista i praktikuju.

 

Mahasi Sayadaw

 

 

[Dhamma]

Iz života u život

 

Predlažem da uporedite onu bebu koja ste bili u prvoj godini života sa

osobom koja ste sada: Je li to ista osoba ili nije? "Svakako da nije",

reći ćete. Odlično. Sad uporedite sebe kad ste imali pet godina i

sada. Sa pet ste mogli da govorite, ali ta devojčica ili dečak je ipak

neko sasvim drugi, zar ne? Kako stoji stvar sa deset godina. U to

vreme su možda već neke od vaših karakternih osobina bile vidljive,

ali interesovanja i sposobnosti su ipak još uvek detinjasti. Onda,

uporedite sebe sa dvadeset godina i sada: je li to ista osoba ili ne?

Sve je teže reći. Ali ćete verovatno pomisliti da to dvoje ipak nisu

sasvim isti. Uporedite prošli mesec i sada. A juče? Pre jednog sata?

Zapravo, kad ste počeli da čitate ovo niste bili potpuno isto "ja"

koje ste sada. Iz jednog trenutka u drugi mi nismo isti, pa ipak ni ne

sasvim različiti. Upravo je to ono što se podrazumeva i kod ideje o

preporađanju: biće u prethodnom životu, biće u ovom životu i ono koje

će nastati u budućnosti -- ona nisu potpuno ista, ali ni potpuno različita.

 

Ashin Ottama, The Message in the Teaching of Kamma, Rebirth, Samsara

 

 

[Dhamma]

Čiji život ne bješe uzoran,

tko u mladosti ne steče blago,

taj kao odbačene strijele

žali promašene ciljeve.

 

Buda

Dhammapada 155

 

[Dhamma]

Termos

 

Čitaj sebe, ne knjige. Istina nije negde izvan. To je samo sećanje, ne

i mudrost. Sećanje bez mudrosti je nalik praznoj termos boci -- ako je

ne napuniš, beskorisna je.

 

Ađan Ča

 

[Dhamma]

Znanje

 

Danas ljudi ne tragaju za Istinom. Uglavnom uče samo zato da bi stekli

znanje od kojeg će posle moći da zarade za život, ishrane porodicu i

kupe sebi ono što im treba; to je sve. Za njih je biti učen mnogo

važnije nego biti mudar!

 

Ađan Ča

[abraxas]

pusti budu i zivi

[Dhamma]

"Pažnja je put bez pogibelji,

a nepažnja je put u smrt.

Gdje pažljivi ne umiru,

nepažljivi su već mrtvi.

 

Uvidjevši tu razliku

u pažljivosti, mudraci

zadovoljni pažljivošću

kroče putem plemenitih."

 

Hvala na javljanju i svako dobro ti želim