Budizam

[Dhamma]

Prvi korak

 

Važno je iskusiti, a ne verovati. A da bi nam se to dogodilo, moramo

biti sa svojom pažnjom... i to je prvi korak kojim stupamo na

Plemeniti osmostruki put... Svesnost je ključ razumevanja, jer bez nje

nismo u stanju da vidimo suštinu bilo koje stvari.

 

Ayya Khema, Awake and Aware

 

 

 

[Dhamma]

Dantika i slon

 

Uspeh se na hrid lešinara da otpočinem

i videh u podnožju slona kako okupan

izlazi na obalu.

Krotitelj dohvati podbadač i zapovedi mu: "Klekni!"

Slon klekne, a čovek mu se uspne na pleća.

Videh kako je ljudska moć ukrotila neobuzdanost.

Tad i ja pribrah svoju ćud i bodra odoh u šumu.

 

Therigatha, III.3

 

[Dantika je bila kći dvorskog sveštenika kralja zemlje Kosala,

rođena u prestonici Savatthi. U prosjačkom redu bila je sledbenica

i učenica Velike Pomajke Gotami, koja je odgajila Budu posle smrti njegove majke.]

 

[Dhamma]

Lek

 

Buda je sebe često poredio sa lekarem koji leči bolesti srca i uma

svojih slušalaca. Mi, obično, o bolesti srca razmišljamo kao o

začepljenju srčanih krvnih sudova, a o bolesti uma kao o

neuračunljivosti. No on je govorio da pravih bolesti srca i uma ima

tri: požuda, mržnja i obmanutost. One nas tresu kao što groznica trese

telo. A razlog zašto je Buda podučavao o tim bolestima jeste to što

POSTOJI način da se od njih izlečimo. Kad bi one bile neizlečive, on

se ne bi gnjavio time da govori o njima. Dakle, pre svega je potrebno

da njegovo učenje razumemo kao terapiju lečenja sopstvenog srca,

sopstvenog uma. Samo tada to učenje koristimo na valjan način.

 

Bhikkhu Tanissaro, A Good Dose of Medicine

 

 

[Dhamma]

Buka uma

 

Za one koji nisu navikli da obraćaju pomnu pažnju na svoj um,

meditacija može biti uznemirujuće iskustvo. Uznemiriće vas kad čujete

"buku" u svom umu, za koju do tada nikada niste otvorili svoje uši. A

zapravo, meditacija ne donosi bilo kakvu uznemirenost; ona samo čini

uočljivim ono što je već bilo tu.

 

Wimala Bhante: Lessons Of The Lotus

 

[Dhamma]

Mudrost

 

Tada kralj reče: Poštovani Nagaseno, gde se nalazi mudrost?

 

-- Nigde, o kralju.

 

-- To, gospodine, znači da ne postoji takva stvar kao što je mudrost?

 

-- A gde se nalazi vetar, o kralju?

 

-- Nigde, gospodine.

 

-- Znači li to da ne postoji ni takva stvar kao što je vetar?

 

-- Dobro odgovoreno, Nagaseno.

 

Milindapanha (Pitanja kralja Milinde)

 

 

[Zen]

Dhamma preporuci koju knjigu.

[Dhamma]

Probaj ovo

 

Knjiga

[Dhamma]

Lek

 

Ponekad se kaže: "Budizam je sa nama hiljadama godina, pa ipak još

uvek vidimo ljude kako se bore međusobno, vidimo sukobe. Jako je

mnogo loših stvari. Čini se da budizam nije u stanju da se sa tim

nosi, beskoristan je. Možda bismo mogli i bez njega." Neki ljudi tako

vide stvari.

 

Mislite li da je to tačno? Oni kažu da i pored toga što imamo

budističku religiju tolike godine, ljudi su još uvek iskvareni, još

uvek žive u konfliktu. Religija se čini nemoćnom da zaustavi takve

stvari. Ne vidimo od nje nikakav konkretan rezultat. Bolje da je odbacimo.

 

Takvim ja kažem: "I medicina je sa nama hiljadama godina. Mnogo je i

lekara koji su lecili bolesti kroz vekove. A ipak i dalje vidimo da

postoji bolest oko nas. Ako je ono što kažete tačno, tada isto tako

možemo reći da je i medicina nepotrebna, i nju možemo odbaciti."

 

Ovo nas navodi na zaključak da je ovo naše telo po svojoj prirodi

pogodno tlo za bolesti, da je podložno bolu i starenju. Moramo sebi

obezbediti lek i vežbati telo kako bismo održali njegovu snagu i

živeli bez bez bolesti, bez bola.

 

Slično telu, i um može oslabiti i razboleti se. Problemi se u njemu

jave i izazovu nezadovoljstvo. To što uznemiri um jeste ono što u

budizmu nazivamo dukkha (patnja). Sve dok u ovom svetu bude ljudi,

biće i patnje, te otuda moramo imati i lek za nju.

 

Prayudh Payutto, A medicine for treating the ills of life

 

 

[Zen]

Hvala.

[Dhamma]

Bolne situacije

 

Nekada, bolne situacije koje ne možemo da rešimo moramo da proživimo,

i to sa strpljenjem. One će biti beskorisna patnja JEDINO ako pri tome

ništa ne naučimo od njih.

 

Frances Story, Random Thoughts on Morality

 

 

[Dhamma]

Svesnost

 

"Svesnost" znači da su nam um i telo na istom mestu. "Dok peremo

sudove. samo peremo sudove" je cuveno geslo Tik Nat Hana, vijetnamskog

učitelja meditacije. Ne razmišljamo pri tome: "O, voleo bih ovo što

pre da završim" ili "Zašto koriste toliko mnogo tanjira?" ili "Baš

dobro da i sutra nije red na mene" ili "Zašto baš ja uvek moram da

perem sudove?" -- ništa slično ovome. Samo peremo sudove, to je sve.

Isto je i sa jedenjem. Ovo geslo može da se primeni na svaku fizičku

aktivnost. Budine reči u vezi sa svesnošću bile su: "Jedini put ka

pročišćenju bića, ka iskorenjivanju bola, ka stupanju na plemenitu

osmostruku stazu, ka dostizanje nibbane, jeste svesnost." I šta nam

više treba? Svako od nas poseduje izvestan stepen svesnosti. Potrebno

je samo da je razvijamo.

 

Upravo meditacija jeste sredstvo uz pomoć kojeg vežbamo tu svesnost

do tačke kada uvid postaje toliko snažan da smo u stanju da, iza

relativne, ugledamo apsolutnu stvarnost.

 

Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies

 

 

[Dhamma]

"Kao što bi majka rizikovala svoj život

da zaštiti svoje dete, svoje jedino dete,

isto tako treba negovati bezgranično srce

ljubavi za sva bića."

 

Buda

Karaniya metta sutta, SN I.8

 

[Лука]

Kupio juče u Domu Sindikata Mišiminu "Samurajsku etiku i moderni Japan" i "Tibetansku knjigu Života i Smrti" koju je napisao tibetanski lama Sogjal Rinpoće, baš detaljan prikaz o tibetanskoj varjianti budizma. Čitao neko?

Edited January 16, 2011 by Лука

[Novaliis]

Ja imam knjigu od Lame Anagarike Govinde o Tibetanskom Budizmu, svako ko je zaintersovan za ovu varijantu Budizma bi morao da je ima, knjiga je fenomenalna. Samo mislim da je tesko nabaviti - Lama Anagarika Govinda, Tibetanska Mistika, Horizonti, urednik Vito Markovic.

 

Svako ko je imalo zainteresovan za istok, budizam, meditaciju i sl. preporucujem je. Nije toliko laka knjiga, ja je citam iznova vec godinama. Meni je Tibetanski Budizam najzanimljiviji, mozda bas i zbog ranog susreta sa ovom knjigom.

[RokateLi]

Kupio juče u Domu Sindikata Mišiminu "Samurajsku etiku i moderni Japan" i "Tibetansku knjigu Života i Smrti" koju je napisao tibetanski lama Sogjal Rinpoće, baš detaljan prikaz o tibetanskoj varjianti budizma. Čitao neko?

 

Procitao Tibetansku knjigu zivota i smrti, neki delovi su mi bili po malo konfuzni (posebno poglavlje u kojem se opisuju Bardo stanja), ali ipak generalno gledano knjiga je jednostavno napisana i prilagodjena ljudima koji nisu bas upoznati sa Budizmom... ali i bez obzira na to, svaka recenica u knjizi je mudrost za sebe, definitivno preporuka...

Edited January 16, 2011 by LokateLi

[Dhamma]

Kad smo već kod knjiga, ovde se može naći dosta budističkih naslova za DŽ a na srpskom

Knjige

Edited January 17, 2011 by Dhamma

[Dhamma]

Šta se događa sa forumom? U poslednje vreme više ne radi nego što radi

 

 

Naša sreća je u našim rukama

 

Prvi korak u traganju za srećom jeste učenje. Moramo prvo naučiti da

su negativne emocije i postupci štetni za nas, a da nam pozitivne

emocije pomažu. Isto tako, moramo razumeti da te negativne emocije

nisu jako loše i štetne samo za nas lično, već ugrožavaju društvo i

budućnost ovog sveta u celini. Ta vrsta razumevanja povećava našu

odlučnost da se sa njima suočimo i prevaziđemo ih. Tu je, zatim,

razumevanje blagotvornog uticaja pozitivnih emocija i ponašanja. Kada

jednom sve to shvatimo, čvrsto odlučujemo da cenimo, razvijamo i

umnožavamo te pozitivne emocije, bez obzira koliko to bilo teško. U

nama se javlja jedna vrsta spontane spremnosti. Dakle, kroz jedan

takav proces učenja, analiziranja koje misli i emocije jesu korisni, a

koji štete, postupno razvijamo u sebi odluku da promenimo te emocije.

"I sada je tajna moje sreće, čitavog mog života, u mojim rukama. Ne

smem ni po koju cenu propustiti tu priliku."

 

Dalai Lama, The Art of Happiness: A Handbook for Living

 

 

 

[Doom]

Šta se događa sa forumom? U poslednje vreme više ne radi nego što radi

Sve je prolazno i nestalno, pa tako i yumetal.

Odlicni postovi btw.

[Ајлин]

Kad smo već kod knjiga, ovde se može naći dosta budističkih naslova za DŽ a na srpskom

Knjige

 

Dobar link, hvala

[Dhamma]

Doom, 100% si u pravu, ja se opustio, mislim bar je metal pouzdan

 

Ajlin, nema na čemu, kad nešto iščitaš, napiši koji red, da zakuvamo diskusiju

 

 

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženio boravio u Vesaliju, u dvorani sa visokim krovom, u Velikoj šumi.

 

Tada Mahapađapati Gotami otide do Blaženog i, stigavši, poklonivši mu se, stade sa strane. Dok je tako stajala sa strane, reče mu: "Bilo bi dobro, poštovani gospodine, ako bi me Blaženi ukratko podučio Dhammi tako da bih, saslušavši o Dhammi iz usta Blaženog, bila u stanju da boravim sama, u osami, sabrana, marljiva i odlučna."

 

"Gotami, za kvalitete za koje znaš: 'Ovi kvaliteti vode raspirivanju, a ne hlađenju strasti; vode ka većoj vezanosti, a ne ka oslobađanju, ka gomilanju, a ne ka odbacivanju, ka samoveličanju, a ne ka skromnosti, ka nezadovoljstvu, a ne ka zadovoljstvu, ka uplitanju u odnose, a ne ka osamljivanju, ka lenjosti, a ne ka istrajnosti, ka gomilanju tereta, a ne ka rasterećivanju": za to sasvim pouzdano mošeš reći: "To nije Dhamma, to nije Vinaya, to nisu učiteljeva uputstva."

 

A za kvalitete za koje znaš, "Ovi kvaliteti vode hlađenju, a ne raspirivanju strasti; vode ka oslobađanju, a ne ka većoj vezanosti, ka odbacivanju, a ne ka gomilanju, ka skromnosti, a ne ka samoveličanju, ka zadovoljstvu, a ne ka nezadovoljstvu, ka osamljivanju, a ne ka uplitanju u odnose, ka istrajnosti, a ne ka lenjosti, ka rasterećivanju, a ne ka gomilanju tereta": za to sasvim pouzdano možeš reći: "To je Dhamma, to je Vinaya, to su učiteljeva uputstva."

 

Tako reče Blaženi. A zahvalna Mahaprađapati Gotami se obradova njegovim rečima.

 

Gotami sutta, AN 8:53

 

[Ајлин]

Ovi kvaliteti vode raspirivanju, a ne hlađenju strasti; vode ka većoj vezanosti, a ne ka oslobađanju, ka gomilanju, a ne ka odbacivanju, ka samoveličanju, a ne ka skromnosti, ka nezadovoljstvu, a ne ka zadovoljstvu, ka uplitanju u odnose, a ne ka osamljivanju, ka lenjosti, a ne ka istrajnosti, ka gomilanju tereta, a ne ka rasterećivanju

 

Izvrsno.

Nedavno pročitah The Lost Horizon - parafraziraću, 'Wisdom is passionlessness'.

 

 

 

Neću se ja ovde još neko vreme pojavljivati jer sam tek na početku i ne znam mnogo o budizmu. Ali pratim temu i tražim ono što me interesuje.

[Novaliis]

Prajñā protiv Shakti bi bila dobra diskusija, odnosno razlike izmedju budistickih i hindu tantri - znanje ili moc? Koja je razlika? U Budizmu Shakti je samo deo Maya-e, i samo nas Prajñā moze izbaviti iz te iluzije o moci. Budista pokusava da se oslobodi te moci jer ga one drze okovanog u Samsari, ne pokusava da je unisti ili porice, vec samo da se oslobodi njenih okova. U Hinduzimu je skoro suprotno, tezi se sticanju moci - Shakti i Shiva su sjedinjenjem stvorili svet i sjedinjenje sa Shakti je konacan cilj hindu tantre.

Edited January 24, 2011 by Novaliis

[Ајлин]

'Što sam s mukom stek'o svetu uzalud je pokazivati.

Nadvladani strašću, mržnjom, neće prozreti ovo znanje protiv struje,

istančano, duboko, teško primetno, van dogleda smrću obuzetih,

pritešnjenih u tamnoj gomili.'

 

[buda, Majjhima]

[Novaliis]

Uzivaj u svakom danu svog zivota kao da je poslednji, i svaki ce ti minut biti ispunjen velikom radoscu.

U mislima budi slobodan, dosegni visine najvisih planina i dubine najtamnijih okeana, budi bez straha.

Negde izmedju sneznih vrhova i dubokih toplih dolina, pronadji harmoniju svoga Ja. Budi smiren.

Ljudi ce te prezirati ali ti se ne obaziri. Sto budes leteo dalje, ti ces biti slobodniji, progledaces unutrasnjim okom s one strane duge, u srcu budi miran i disi vatru inspiracije.

Sta si dostigao, zadrzi za sebe. Doci ce vreme da podelis mudrost, kada vatra i led smire i najnemirnija srca nevernika.

 

 

[Ja, yumetal]

[Dhamma]

Pali kanon ne koristimo kao osnovu za ortodoksiju, već ga koristimo da

bismo istraživali sopstveno iskustvo.

 

Ajahn Sumedho