Budizam

[Dhamma]

I ono sto sam rekao je istina. To nije hvala, niti losa kritika, vec cinjenica. Mi diskutujemo, a ja iznosim neke stvari na videlo, a koje su manje poznate i koje ocigledno smetaju sledbenicima desne staze. Ovo je slobodan forum, koliko znam.

 

Nemoj molim samo ući u lik žrtve

Razgovaramo, ti iznosiš istine i činjenice, ja svoja skromna iskustva, pa dokle doguramo.

I da, ovo je slobodan forum. Relax

[Novaliis]

u prevodu palamudish. postoji i sajentologija pa nije potrebno da neko ide okolo i "iznosi na videlo" da ona postoji.

 

A ja sam vec znao kakav ce tvoj komentar biti na sve ovo.

U prevodu, kazi nesto na temu ako imas.

 

Svi mi iznosimo nesto sto vec postoji, i diskutujemo o razlicitim varijacijama tih stvari. Dhamma prica o budizmu, ja pricam o budizmu takodje i kritikujem neke stvari koje je on napisao, bez uvreda, vec konstruktivno, i iznosim svoje misljenje.

 

Dhamma - Ocekujem od tebe neke odgovore na ono sto sam ja pisao, jer vec u poslednjih nekoliko postova nisi nista napisao na tu temu, vec si se fokusirao na moju licnost, sto je lose.

 

Ja iznosim cinjenice, svakako, i svoja saznanja nakon godina prakse i iskustva, bas kao i ti. Ali za razliku od tebe ja se ne fokusiram na tvojoj licnosti i ne govorim ti sta da radis, kao sto si ti radio. Ili si mozda ocekivao da niko nikada nece prigovoriti ni na jedan od tvojih copy/paste postova?

 

Nikakvo izigravanje zrtve kod mene neces naci.

Pricamo o religiji i duhovnosti, moje misljenje se razlikuje od tvog po pitanju odredjenih stvari, to ne znaci da se mi moramo svadjati ovde i prepucavati. To nije moja namera. Samo konstruktivna diskusija i uporedijivanje iskustava. Ocekivao sam vise od tebe.

[Ајлин]

Tema je oživela i to je dobro.

Varg možda možeš da napišeš malo i o drugoj stazi, nema baš mnogo na tu temu ovde na topicu koji se zove 'Budizam' (i svi njegovi pravci)... znam da si pisao o tome ranije ali da me ubiješ ne mogu da se setim gde...?

 

 

Za razliku od nas ostalih koje ili mrzi da razvijaju teme za diskusiju ili prosto više vole da čitaju, Dhamma bar 'puni' temu potencijalnim temama za diskusiju i linkovima ka knjigama. Meni lično to odgovara, jer mi povremeno 'klikne' nešto novo za šta se zainteresujem i tako izgrađujem sebe. U svakom slučaju hvala svima koji pišu na temi, i copy paste je ok ako je smislen

[Dhamma]

 

(ne pijem inače pivo, al dok malo ne spustiš gard ja ću postati alkoholičar )

 

Ajlin ima konstruktivan predlog. Napiši nešto o tom "drugom putu", da bismo za početak znali o čemu diskutujemo...

[Господин Граул]

Ih Dhamma .. pa ti ne znaš da metal + pivo pobuđuju centralnu čakru

 

Elem .. link

 

Lords of the Left-Hand Path

[Dhamma]

Da, zbilja teška situacija.

Nit pijem pivo, nit slušam metal,

tako da su mu i cantralna

i sve periferne čakre potpuno zakržljale

[Dhamma]

Preporađanje

 

Učenik jednom upita svog zen učitelja: "Poštovani, gde ćete se vi preporoditi u narednom životu?"

 

A učitelj odgovori: "Biće to u paklu."

 

Učenik se nađe u čudu: "Ali... ali vi imate toliko vrlina i toliko ste nas nesebično podučavali, ne mogu u to da poverujem..."

 

"Pa ako ja ne odem u pakao, ko će vas onda sve tamo podučavati?" odgovori učitelj.

 

 

[Dhamma]

Gubitak i dobitak

 

Monasi, gubitak imetka jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka,

najveći je gubitak mudrosti. Monasi, dobitak imetka jeste neznatan

dobitak. Od svih dobitaka, najveći je dobitak mudrosti. Zbog toga bi

ovako trebalo sebe da vežbate: "Uvećavaćemo dobitak mudrosti."

Tako bi sebe trebalo da vežbate.

 

Buda (AN I.78-79)

 

 

[Dhamma]

Miris

 

"Gospodine, postoje tri mirisa koji se šire niz vetar, ali ne i protiv njega. To su miris korena, miris stabla i miris cvetova. Postoji li bilo kakav miris koji se širi niz vetar, ali isto tako i protiv njega?"

 

"Postoji takav miris, Ananda. U kojem god selu ili kraju da postoji muškarac ili žena koji su uzeli kao svoje utočište Budu, Dhammu i Sanghu i koji praktikuju pet pravila morala, koji imaju dobru narav, žive u svom domu srca oslobođenog tvrdičluka, koji su široke ruke, raduju se davanju, te im se mnogi obraćaju za pomoć, raduju se deljenju sa drugima, o takvima askete i bramani recituju pohvale na sve četiri strane sveta. Čak im i bogovi recituju pohvale. Eto to je vrsta mirisa koji se širi niz vetar, ali isto tako i protiv njega."

 

Buda

AN III.79

[Dhamma]

Sreću već imamo

 

Pretpostavljati da morate da dobijete ono što želite da biste postali

srećni jeste vrlo ograničavajuće. Ako sam vezan za to da dobijam ono

što želim, nema načina da ne osetim jedan zapanjujući osećaj

zavisnosti. Drugi stih 331. strofe Dhammapade glasi: "Sreća je

kad smo i sa malo zadovoljni." To je poruka koju tako retko čujemo – da

postoji zadovoljstvo koje proizlazi iz toga da nam ne treba ništa više

od onoga što već imamo. Zadovoljstvo obično povezujemo sa dobijanjem

onoga što mislimo da nam treba ili onoga što priželjkujemo, pa ipak

Buda je mudro ukazao da je već samo vezivanje za želje i potrebe to

što nam stoji na putu dublje sreće i spokojstva.

 

Ajahn Munindo, Contemplating Happiness

Edited June 25, 2011 by Dhamma

[Dhamma]

Smisao života

 

Iz biološke perspektive posmatrano, smisao života jeste da se obezbedi sve ono što je neophodno za njegovo produženje, za reprodukciju i preživljavanje. Ali šta je sa smislom života iz religijskog ugla? Ako život ima jedan specifičan smisao, kao što to tvrde neke religije i filozofije, tada bismo očekivali da svako, pre ili kasnije, prirodno gravitira ka njemu, da ga otkrije i onda nastoji da taj smisao ostvari. Međutim, u stvarnosti vidimo da različite religije postavljaju sasvim različite i ponekad međusobno kontradiktorne tvrdnje o smislu života. Takođe uočavamo da mnogi ljudi uspevaju da sasvim normalno prožive svoj život nikada se čak ni ne zapitavši ili razmišljajući imali li život bilo kakav smisao ili ne. Drugi krenu jednim putem, onda drugim, u zavisnosti od okolnosti, prihvate ga i uspeju da njime idu. Takođe vidimo neke druge koji tvrde kako je upravo ono u šta veruju "dalo smisao mom životu", a onda kasnije čujemo da su ga napustili radi nečeg drugog. Ovo ubedljivo sugeriše da izvan biološkog, život sam po sebi ne poseduje neki smisao ili značenje.

 

Sa budističke tačke, ovo je dobra vest -– jer znači da da imamo slobodu i mogućnost da svim životu damo smisao koji želimo. Ako odlučimo da gomilanje imetka ili moći učinimo svrhom svog života, onda to tako i biva. Ako odlučimo da traganje za čulnim užicima, posvećenost porodici ili kontemplacija o božanskom postane smisao našeg života, onda će to oni i postati. Kad god je neki od njegovih učenika dostigao probuđenje i postao arahant, Buda bi uvek rekao da su on ili ona "učinili ono što je trebalo učiniti" (SN III,68). Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je za Budu značenje, smisao i ispunjenje života značilo zapravo dostizanje radosti i slobode probuđenja.

 

[Dhamma]

Štap

 

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatija, u gaju princa Đete, u manastiru koji je podigao Anatapindika. A u to vreme velika grupa dečaka, na putu izmedju Savatija i Đetinog gaja, tukla je stapovima jednu zmiju. Rano ujutro Blaženi obuče svoj ogrtač, te uzevši posudu, krete u Savati u prošenje hrane. On ugleda veliku grupu dečaka, na putu između Savatija i Đetinog gaja, kako štapovima tuku zmiju.

 

Shvatajući značenje ovoga, Blaženi tom prilikom uzviknu:

 

"Ko god se štapa lati

protiv bića što spokoj traže,

kad on sam bude za spokojstvom tragao,

neće ga naći ni posle smrti.

 

Ko god se štapa ne laća

protiv bića što spokoj traže,

kad on sam bude za spokojstvom tragao,

naći će ga i sad i posle smrti.

 

Buda

Udana, II.3

[Dhamma]

Ako su vam bili potrebni čvrsti razlozi da počnete (i nastavite) da meditirate, monah Yuttadhammo iznosi po njemu pet najvažnijih:

 

klik za link

 

Budite pažljivi. Važno je!

 

Razgovori o meditaciji: deo 1

[Dhamma]

Izdaleka blistaju dobri, slično snežnim vrhovima Himalaja.

Rdjavi, makar i blizu bili, nevidljivi su poput strele u noć odapete.

 

Buda

Dhammapada, strofa 304

 

 

[Dhamma]

"Kad bih mogao da meditiram, bio bih bolja osoba"

 

Kad ljudi počnu da meditiraju ili rade bilo kakvu vrstu duhovne

prakse, oni uvek misle da će na neki način da se poprave, što je jedna

vrsta suptilne agresije protiv onoga što oni zapravo jesu. To je

pomalo kao da kazu: "Ako dzogiram, biću mnogo bolja osoba."

"Kad bih samo nekako mogao da se domognem lepše kuće, bio bih bolja osoba."

"Kad bih mogao da meditiram i smirim se, bio bih bolja osoba"... Ali

prijateljska ljubav - maitri ili metta - prema sebi ne znači

osloboditi se bilo čega. Maitri znači da i posle svih tih godina

možemo biti šašavi. Još uvek možemo biti zastrašeni ili ljubomorni ili

puni osećanja sopstvene bezvrednosti. Poenta nije u tome da se

upinjemo da promenimo sebe. Praksa meditacije nije u tome da sebe

odbacimo i postanemo nešto bolje. Ona znači sprijateljiti se sa onim

što već jesmo. Osnov prakse si ti ili ja ili ko god smo sada, takvi

kakvi jesmo. To je osnova, to mi proučavamo, tome prilazimo kako bismo

ga upoznali sa neverovatnom znatiželjom i zanimanjem.

 

Pema Chodron, The Wisdom of No Escape and the Path of Loving-Kindness

 

[Dhamma]

Cipele

 

Jednom davno, pre mnogo vekova, ljudi su hodali bosi. i onda, jednoga dana dok je hodala bosa preko nekog oštrog kamenja, kraljica je posekla nogu. Veoma ljuta zbog toga, brzo je sazvala sve svoje ministre i naredila da se čitavo kraljevstvo prekrije najfinijom kožom. Ipak, jedan od ministara je imao dovoljno kuraži da predloži lakši put. "Umesto da kožom pokrivamo svu zemlju u kraljevstvo, zašto ne bismo njome pokrili tabane svakog podanika u njemu." Kraljica se saglasi sa ovim i tako su nastale cipele.

 

Zaista izgleda glupo pokrivati celo kraljevstvo kožom kako se hodajući ne bismo posekli. Slično ovome, neke od naših strategija kako bi trebalo da živimo zapravo su pokušaji da pokrijemo čitav svet. Mnogo efikasniji način življenja jeste da naučimo da vodimo računa upravo o onom mestu gde se dodirujemo sa ovim svetom.

 

Gille Fronsdale, The Issue at Hand

 

 

[Dhamma]

Svi čovekovi problemi nastaju od toga

što ne zna kako da sedi mirno na jednom mestu.

 

Paskal (1670)

 

 

[Dhamma]

U Mahasatipatthana sutti Buda je rekao: "Kad je um uznemiren, ja znam

da je um uznemiren." Od tebe se ne očekuje da uradiš bilo šta više od

toga. Buda nije rekao da treba da se osećaš krivim zato što si sada

pohlepan ili besan. Ti znaš šta se događa. Ne obmanjuj sebe. To je

sve što možeš da uradiš. Zato, budi svestan i nemoj sam sebe da

kinjiš. Prihvatanje i iskrenost su najvažniji.

 

Znati stanje u kojem je um, dovoljno je. Ako pokušaš da učiniš još

nešto, završićeš samo sa još više frustracije. Ne postoji kontrola i

to je pravo značenje anatte ili nepostojanja trajnog "ja".

"Kada je um požudan, ja znam da je um požudan."

Znati znači biti potpuno svestan. To je sve, ništa više od

toga. Imati smiren i blag um sve vreme je nemoguće za nekoga

ko je u kontaktu sa toliko ljudi svaki dan.

 

Sayadaw U Jotika: Snow in the Winter

 

 

[рогозуб]

dhama, imash neki link za neku knjigu koja je praktichni vodich kroz meditaciju da ima postepeno izlozhene vrste teravada meditacija? zanimaju me konkretno ona pochetna "hodajucja" meditacija, i ona priprema (valjda vrsta samathe) kada se zamishlja opushtanje mishicja od chela pa do prstiju na nogama, i nazad.

[Dhamma]

imaš ovde celu seriju

[рогозуб]

fala

[Dhamma]

Kuvanje pirinča

 

Vežbanje je poput kuvanja pirinča. Ako je plamen blag, pirinač će biti savršeno kuvan i lak za varenje. Ako je, pak, plamen suviše jak, pirinač ce izgoreti i pre nego što bude kuvan. Treba vežbati na opušten način. Ako sebe ne mučiš dualnostima, ako nemaš ni premalo ni premnogo samopouzdanja, šta bi onda trebalo da radiš? Nisi ovde došao da postaneš prosvetljen, več da vežbaš. Nije važno da li si sve do kraja shvatio i možeš li u praksu da uđeš duboko ili ne. Okreni leđa svakoj sumnji o metodu i tome jesi li našao "pravu stvar" da vežbaš. Ne podcenjuj sam sebe. Ako drugi mogu da vežbaju, onda i ti možeš barem da pokušaš.

 

Master Sheng-yen: Faith in Mind

 

 

[Dhamma]

Normalan život

 

Č'an je živa praksa koja ne zapostavlja ovaj svet. Šesti patrijarh je rekao: "Samadi nije č'an." Oni koji praktikuju č'an vode normalan život. Oni ne govore o jedinstvu i praznini. Jedina razlika je u tome da u njihovim umovima ne postoje prepreke i vezivanja. Kontemplirajte sve stvari kao jednake i vraćate se stvarima onakvim kakve jesu.

 

Master Sheng-yen: Faith in Mind

 

 

[Dhamma]

Dve klopke

 

Ako se držiš pogrešnih gledišta o praznini i ako poričeš zakon uzroka i posledice (karma), tada si u vrlo opasnoj situaciji. Možeš pomisliti da su sve pojave nestvarne i da ne moraš da praktikuješ moral. Sa takvim pomanjkanjem odgovornosti stvorićeš mnogo loše karme i zato ćeš patiti. Vezanost za egzistenciju ti donosi mnogo briga, ali vezanost za pogrešna gledišta o praznini će ti stvoriti jos veće probleme. Ako, nastojeći da izbegneš vezanost za egzistenciju, upadneš u klopku pogrešnih mišljenja o praznini, tada si sličan onome ko, bojeći se da se ne udavi, uskoči pravo u vatru. Sa budističke tačke, mi sledimo srednji put, a to znači: u praznini postoji egzistencija, a egzistencija sama po sebi jeste prazna.

 

Master Sheng-yen: Emptiness and Loneliness

 

 

[Dhamma]

Tragovi u umu

 

Pošto je ptica sletela sa jedne grane na drugu, kakav je trag ostao u vazduhu? Isto tako, kada stojiš ispred ogledala, vidiš svoj odraz u njemu. Ali ako odeš, šta je ostalo u ogledalu? Tvoj um treba da je isto takav; bilo koji događaj da se dogodi, ne treba da ostavi trag u tvom umu. Ne možemo poreći da ptica jeste preletela određeno rastojanje ili da je postojao tvoj odraz u ogledalu, Ali upravo zato što ptica nije ostavila trag, i druge ptice mogu slobodno da lete istim putem. Upravo zato što ogledalo ne zadržava tvoj lik, i drugi ljudi mogu u njemu da vide svoj. Kada bi tragovi ostajali na nebu, da li bi ono izgledalo tako prostrano kao sada? Ako bi ogledalo zadržavalo likove, da li bi još uvek moglo da odražava? Slično ovome, akumulacija znanja i iskustava samo uvećava prepreke. Na primer, šta god da ste naučili ranije, od drugih učitelja, jeste nalik tragu ptice ili odrazu koji se zadržao u ogledalu. Ako te stvari ostanu u vašim umovima i na ovom kursu, nećete biti u stanju da apsorbujete moje savete, zato što će se odrazi preklapati. Još prve večeri rekao sam vam da zaboravite sve što se dogodilo u prošlosti; ne pokušavajte da upoređujete to što se događa na ovom kursu sa prethodnim iskustvima. Ne sećati se bilo čega ne znači da ste poput kamena ili komada drveta. Vaš um je i dalje jasno svestan znanja o određenim stvarima, ali ne upinje se da te stvari prizove kao kriterijum za poređenje i presuđivanje. Ptica je letela od jednog do drugog drveta i ogledalo jeste odražavalo lica, ali oni nemaju nikakve veze sa tobom. Pojave se mogu menjati, ali tvoj um nije time ponesen.

 

Master Sheng-yen: Faith in Mind