Budizam

[temper]

 

All that we are is the result of what we have thought. If a man speaks or acts with an evil thought, pain follows him. If a man speaks or acts with a pure thought, happiness follows him, like a shadow that never leaves him.

Buddha

 

 

Beware of the anger of the body.

Master the body.

Let it serve truth.

Beware of the anger of the mouth.

Master your words.

Let them serve truth.

Beware of the anger of the mind.

Master your thoughts.

Let them serve truth.

- Buddha

Edited August 9, 2011 by temper

[Dhamma]

Temper, a đe je prevod?

 

 

Ljudi ili objekti?

 

Šta se događa ako ne razumemo svoje unutrašnje biće? Recimo ako postupamo gonjeni pohlepom. Žudim za položajem, priznanjem ili moći i to je onaj oblik želje koji je usmeren ka "ja". A posledica toga je da drugi ljudi, recimo članovi naše porodice, nisu više ljudi; oni postaju objekti. Ako na neki način ne preuzmem odgovornost za svoju pohlepu, šta se događa? Tada na tebe gledam kroz nameru da zadovoljim tu pohlepu. Više te ne vidim kao ljudsko biće; umesto toga, ti si objekat mojih želja. Ti više nisi osoba koja želi da bude srećna; ti si nešto što mi se ili isprečuje na putu ka sreći ili si neka vrsta alatke da dobijem ono što želim. To je put kojim gubimo svoju ljudskost i počinjemo da manipulišemo jedni drugima. I posledica je, naravno, to da patimo.

 

Viradhammo Bhikkhu: The Stillness of Being

 

 

Edited August 11, 2011 by Dhamma

[temper]

Nietzsche je u Buddhinom učenju otkrio jedan arhetipski model za sopstveni

vitalistički stav u filozofiji. Interpretacija buddhizma postala je paradoksalni

kontrapunkt njegovom antitetičkom stavu spram hrišćanstva.

Uprkos svom dosta čudnom mestu u strukturi Nietzscheove misli, interpretacija

buddhizma nije ni nejasna ni neautentična. Nietzsche je svoj pristup buddhizmu

pronašao putem bazičnog teksta Dhamma-padam (verovatno u Fausbollovom

izvanrednom latinskom prevodu iz 1855, prvom u Evropi). U poglavlju I, 5, navode

se Buddhine reči: »Mržnja se nikad ne smiruje mržnjom, već jedino njenim

odsustvom. Ovo je večni zakon«. U Nietzscheovoj interpretaciji ovaj stav je

“pokretački refren čitavog buddhizma... i sasvim ispravno: upravo su ove emocije

(ozlojeđenosti) te koje su potpuno nezdrave s obzirom na osnovni dietetički cilj”, s

obzirom da buddhizam “više ne govori o 'borbi protiv greha' već, sasvim u

saglasnosti sa stvarnošću, o 'borbi protiv patnje'.”Patnja je u Nietzscheovoj

egzistencijalnoj interpretaciji “stanje depresije nastalo na osnovu fizioloških uslova:

protiv depresije Buddha preduzima higijenske mere”. Buddha je bio “pronicljivi

fiziolog, čiju bi 'religiju' pre trebalo nazvati higijenom... a čiji uspeh zavisi od

prevladavanja ozlojeđenosti: osloboditi dušu od nje -- to je prvi korak ka zdravlju.

'Mržnja ne prestaje mržnjom...' -- to nije moralno, već fiziološko uputstvo.«

 

Čedomil Veljačić, odlomak

 

 

 

[Господин Граул]

[Novaliis]

Ne bi trebalo to da nas cudi. Kroz citavu ljudsku istoriju vidimo kako je covek polako oblikovao zivot na ovoj planeti da lici na jednu veliku smejuriju, izmisljajuci igre samo da bi mogao da pobedjuje samog sebe, iznova i iznova, bez pocetka i kraja i bez ikakvog smisla.

 

Ali ta bezlicna i sterilna masa izvajanih mozgova kroz medije i politiku sluzi kao krv i meso predatorima iz senke.

[Господин Граул]

Ne bi trebalo to da nas cudi. Kroz citavu ljudsku istoriju vidimo kako je covek polako oblikovao zivot na ovoj planeti da lici na jednu veliku smejuriju, izmisljajuci igre samo da bi mogao da pobedjuje samog sebe, iznova i iznova, bez pocetka i kraja i bez ikakvog smisla.

 

Ali ta bezlicna i sterilna masa izvajanih mozgova kroz medije i politiku sluzi kao krv i meso predatorima iz senke.

 

Ti i ja moramo da se družimo

Edited August 24, 2011 by Господин Граул

[Господин Граул]

Evo i reply na to što si rekao ... Ovo je savršeno.

 

[Dhamma]

Tišina je početak mudrosti.

[Novaliis]

Mudrost je kraj tisine.

[Dhamma]

Ljudi ili objekti?

 

Šta se događa ako ne razumemo svoje unutrašnje biće? Recimo ako postupamo gonjeni pohlepom. Žudim za položajem, priznanjem ili moći i to je onaj oblik želje koji je usmeren ka "ja". A posledica toga je da drugi ljudi, recimo članovi naše porodice, nisu više ljudi; oni postaju objekti. Ako na neki način ne preuzmem odgovornost za svoju pohlepu, šta se događa? Tada na tebe gledam kroz nameru da zadovoljim tu pohlepu. Više te ne vidim kao ljudsko biće; umesto toga, ti si objekat mojih želja. Ti više nisi osoba koja želi da bude srećna; ti si nešto što mi se ili isprečuje na putu ka sreći ili si neka vrsta alatke da dobijem ono što želim. To je put kojim gubimo svoju ljudskost i počinjemo da manipulišemo jedni drugima. I posledica je, naravno, to da patimo.

 

Viradhammo Bhikkhu: The Stillness of Being

 

 

 

Mudrost je kraj tisine.

 

Ne, mudrost je kraj galame (u glavi)

[Novaliis]

Ne znam sto se vi budisti toliko plasite galame i unutrasnjih glasova.

 

Salu na stranu, nisam ni spomenuo galamu ali ako cemo tako, po meni je tisina, ako se samo zaustavimo na nju, vise simbol neznanja, stagnacije i potpunog mraka. Ne mislim bukvalno na tisinu kao odsustvo govora, zvukova i sl. naravno vec na generalno pasivan pogled na svet i realnost oko nas. Tisina je sama po sebi dobra i predstavlja pravu fontanu mudrosti koja nikada ne presusuje. Ja sam vise mislio na preuzimanje sudbine u svoje ruke, spoznavanje licne volje i fokusiranje unutrasnje ''galame'' u produktivan izvor energije koja nastaje nakon tisine/kontemplacije, kao sledeci nivo ili stepenik na lestvici duhovnog progresa, gde prava mudrost dolazi do izrazaja. To je ionako sposobnost bodisatve, da iskoristimo budisicki termin koji je najblizi onome na sta ja mislim, kontrolisanje sopstvene sudbine, deifikacija sopstvenog bica jer bog je onaj koji kontrolise realnost u kojoj zivi, to je pravilnije tumacenje tog termina, ali to je vec druga tema.

[Dhamma]

Meditacija i atomska bomba

 

Supruga američkog ambasadora u Južnoj Koreji jednom je posetila čuvenog tamošnjeg učitelja meditacije. Ovu sam priču čuo još sedamdesetih. Navodno je žena zamolila učitelja da joj objasni suštinu učenja, a on je odgovorio da je ključ budističke meditacije da postanemo jedno sa svime. To je baš nije mnogo impresioniralo i pitala ga je kakva korist ljudima od takvog učenja ako bi, recimo, bila bačena atomska bomba. Učitelj odgovori da, ako bi bomba bila bačena, ona bi svakako postala jedno sa svime, tako da u međuvremenu može početi da se priprema za to.

 

Ovo nije trebalo da bude grub odgovor. Meditacija i jeste pripremanje. Kada meditiramo sedeći ili u hodu, mi vežbamo svoje duhovne kvalitete. Izoštravamo alate poverenja, energije, svesnosti, koncentracije i uvida, tako da smo u stanju da budemo fokusirani kada pravo učenje stigne do nas. I naravno, to pravo učenje dolazi sa razbuktavanjem naših najsnažnijih emocija. Tokom formalne meditacije sebe pripremamo za sopstveni život. To je kao što jedemo da bismo mogli da živimo – ne živimo da bismo mogli da jedemo. Slično tome, meditiramo da bismo mogli da živimo; ne živimo da bismo mogli da meditiramo.

 

Ajahn Munindo: Unexpected Freedom

 

 

[Dhamma]

Led

 

Slušao sam jednog uglednog monaha kako govori o razlikama između stanja probuđenosti i neprobuđenosti kao o razlici između tekuće i zamrznute vode. Um koji se identifikuje sa egom liči na kocku leda koja se uklapa jedino u oblik kakav je i ona sama. Kako tokom vežbanja nas rigidni, zamrznuti ego biva izložen vatri predanosti, na kraju sledi otopljavanje i, slično vodi, u stanju smo da se slobodnije krećemo u okolnostima sopstvenog života.

 

Ajahn Munindo: Unexpected Freedom

 

 

[Dhamma]

[Dhamma]

Jesti svesno

 

Ljudi vrlo lako pogrešno razumeju svesnost. Misle da ako samo rade jednu stvar za drugom, recimo da jedu, a da pri tome ne čitaju, ili ako se kreću vrrrrrlo lagano i pažljivo, da je to onda svesnost. Možemo mi da prestanemo da čitamo, da sklopimo knjigu i nastavimo polako da jedemo, a da ipak ne budemo svesni toga što jedemo. Sve zavisi od toga šta naš um radi dok jedemo. Da li samo jedemo ili mislimo i jedemo? Je li naš um u ustima ili negde sasvim drugde? U tome je ključna razlika.

 

Jan Chozen Bats: Mindful Eating

 

 

[Dhamma]

Onaj ko istinski voli sebe, nikada neće povrediti drugoga.

 

Buda

Mallika sutta (SN III.8)

[рогозуб]

ali cje teravada budista da dopusti da neko drugi bude povredjen.

[Dhamma]

Doručak

 

Posle jutarnje meditacije, doručkujte. Pri tome, jutarnji pozdrav članovima prodice je takođe deo Dharma prakse. Mnogi ljudi su ujutro loše volje. Sede za stolom i jedu, listajući usput novine ili čitaju tekst na kutiji sa zobenim pahuljicama po stoti put. Kada im sopstvena deca blistavih očiju požele dobro jutro, promrmljaju nešto i ne pogledavši ih i nastave čitanje. Kada ih supružnik nešto upita, ne odgovaraju ili tek nakratko upute pogled koji kao da kaže: "Ne gnjavi me." Kasnije se pitaju zašto imaju problema u porodici!

 

... Lako je rafalno mitraljirati decu naredbama: "Ustaj!", "Peri zube!", ""Šta si to obukao? Grozno izgledaš! Presvlači se!" "Prestani da se izmotavaš i jedi!", "Požuri, zakasnićeš u školu!" Mnoga deca će na to reagovati naravno inatom. Ali ako svoju decu ujutru pozdravite sa ljubavlju i pomognete im da se probiju kroz lavirint svojih jutarnjih obaveza, biće svakako srećnija. A i vi.

 

Thubten Chodron: Taming the Mind

[Dhamma]

Dar Istine nadmašuje sve darove.

Ukus Istine nadmašuje sve ukuse.

Radost Istine nadmašuje sve radosti.

Iskorenjivanje žudnje nadmašuje svaku patnju.

 

Buda

Dhammapada, 354

 

[Dhamma]

Ni sa monasima, ni sa bramanima,

ni sa onima siromašnim i u nevolji

ne deli rđav čovek svoj obrok,

ne daje ni vodu, ni hranu.

Ljudi kažu za takvog sebičnjaka

da je nalik suši, nebu bez ijednog oblačka.

 

Onaj ko svoj imetak deli sa jednima,

ali ne daje rado i drugima,

taj je nalik malom pljusku;

tako ga mudraci opisuju.

 

Ali onaj ko lije obilne darove,

rado daje i ovde i tamo,

iz saosećanja sa svim bićima,

i koji uvek govori: "Evo! Evo!"

Takva vrsta čoveka je nalik

velikom oblaku bremenitom kišom,

što uz tutanj grmljavine

spasonosnu kišu posvuda lije,

natapa vis, koliko i dolinu,

velikodušan bez razlike ikakve.

 

Buda

Itivuttaka,75.

 

[Dhamma]

Spokojan, utihnuo i obuzdan,

sa malo reči, bez obmana --

takav sa sebe lako strese svako zlo

kao kad vetar sa drveta listove oduva.

 

Mahakotthika

Theragatha, I.2

 

[temper]

Namaste

 

http://youtu.be/C_MkrR5Jgoo

 

 

 

[Dhamma]

Čitanje

 

Ako je tvoj um srećan, tada si i ti srećan gde god da pođeš. Kada se mudrost u tebi probudi, videće Istinu gde god da pogleda. Istina je svuda unaokolo. To je kao kad si naučio da čita, tad možeš da čitaš gde god da si.

 

Ajahn Chah

[Dhamma]

Kao što bi majka rizikovala svoj život

da zaštiti svoje dete, svoje jedino dete,

isto tako treba negovati bezgranično srce

ljubavi za sva bića.

 

Sa blagonaklonošću prema čitavom kosmosu,

neguj bezgraničnu ljubav:

nagore, nadole i svuda unaokolo,

neometen. bez neprijateljstva il’ mržnje.

 

Bilo da stojiš, hodaš, sediš ili ležiš,

sve dok si budan,

treba da boraviš u toj sabranosti.

To ze zove uzvišenim boravištem

ovde i sada.

 

Buda

Karaniya metta sutta (Sn I:8)

[Dhamma]

Naučite to od vode.

U planinskim klancima i procepima,

bez prekida huče potoci,

ali velika reka teče sasvim lagano, u tišini.

 

Prazne stvari zveče,

iz punih nikakvog zvuka nema.

Budala je poput dopola napunjenog krčaga,

a mudrac k'o duboko, vodom prepuno jezero.

 

Buda

Sn.720-1