Budizam

[Генеральный]

каке су им фаце, делују ка да су се повлачили и последња 3 месеца 2011...

[Berliner]

каке су им фаце, делују ка да су се повлачили и последња 3 месеца 2011...

ajme kakvi su, pregadni britanci prokleti uzas, kao da nisu dovoljno degenericnisami po sebi

[Dhamma]

Osmeh

 

Probudivši se jutros, osmehujem se.

Potpuno novih dvadeset četiri sata su preda mnom.

Zavetujem se da ću živeti punoćom u svakom od tih trenutaka

i na sva bića gledati pogledom saosećanja.

 

Ako zaista znate kako da živite, ima li uopšte bolji način da započnete dan nego osmehom? Taj osmeh potvrđuje vašu svesnost i odlučnost da živite u miru i radosti. Koliko li samo dana nestane u zaboravnosti? Šta radite sa svojim životom? Dobro se zagledajte, i nasmešite se. A izvor istinskog osmeha jeste probuđeni um.

 

A kako da zapamtite da se nasmešite kad se probudite? Možete okaciti neki znak upozorenja -- grančicu, list, sliku ili reči koje vas inspirišu -- u prozor ili iznad kreveta, tako da ga uočite čim se probudite. Kada jednom razvijete praksu osmehivanja, možda vam taj znak više neće biti potreban. Osmehnućete se čim začujete cvrkut ptica ili ugledate sunčeve zrake kako se probijaju kroz prozor. I taj osmeh vam pomaže da u dan uronite sa blagošću i razumevanjem.

 

Thich Nhat Hanh: Present Moment, Wonderful Moment

 

 

[Dhamma]

Pre kritike

 

Onaj ko hoće da kritikuje drugoga, prethodno mora proveriti u sebi poseduje li pet svojstava neophodnih da to učini:

"Govoriću u pravom trenutku, ne u pogrešnom.

Govoriću istinu, ne laž.

Govoriću blago, ne grubo.

Govoriću na njegovu korist, ne na štetu.

Govoriću sa najboljom namerom, ne iz besa."

 

Buda

Vinaya pitaka

 

 

[Dhamma]

Pokret i mirovanje

 

Za mene, početak perioda meditacijskog povlačenja jeste vreme završavanja poslova -- zapravo čitava naša praksa je analogna tome -- ali na planu očiglednog reč je o predavanju dužnosti, slanju poslednjih pisama i mejlova, privremenom obustavljanju tekućih poslova. Zatim, reč je o stvaranju pogodnog okruženja. Takođe (ovde ne pratim hronološki red stvari) reč je o prekidanju kontakata sa ostalima na pravi način i proveravanju u kakvom sam fizičkom i mentalnom stanju. Tu uvek ima mesta za malo spremanja i koristi mi kad sam toga svestan i zainteresovan da to uradim, ali i kad tako nešto vidim kao jednu konstantnu nit svoje prakse. Dakle, to nije "Moram ovo da sredim i onda mogu da se bacim na smirenje", već sam taj proces svesnog spremanja jeste jedna vežba koja vodi do smirenja. U suprotnom, svaki naš postupak u tom pravcu je obeležen nestrpljenjem i otporom -- a to ostavlja ožiljke na našem srcu.

 

A kako to akcija dovodi do smirenja? Zar se ona jednostavno ne pretvori u stalno zanovetanje i opsednutost popravljanjem i najmanje nesavršenosti? Štaviše, imajući u vidu okruženje u kojem živimo, hoće li to spremanje ikada imati svoj kraj? Ključna stvar koja pažljivo reagovanje na stalno promenljive i same po sebi haoticne okolnosti razlikuje od neurotičnog zanovetanja jeste da je ono vođeno mudrošću. I mudrost u ovom smislu nije intelektualno znanje, ona je sposobnost uviđanja, jedna funkcija koja vodi ka jasnoći i oslobađanju. A najvažnija funkcija uvida jeste da zna sopstvene mogućnosti: Koliko je moguće uciniti i koliko je toga suštinski neophodno u svakom datom trenutku? Sve u svemu, važno je da se ne izgubimo u spoljašnjim detaljima "onoga što treba učiniti", već da umesto toga procenimo "šta ja mogu da uradim upravo sada". Ovo uviđanje stavlja interpunkciju na tekući scenario našeg života, a svaka tačka/zarez ili kraj pasusa su dobrodošla pauza umu da upije značenje tog dela scenarija. Zahvaljujući jednom takvom procesu osećamo se izbalansiranim, centriranim u prepoznavanju uma kakav je upravo sada. A iz tog osećaja centriranosti, poznavanja sopstvenog prostora i njegovog raspremanja dolazi jednostavnost; iz jednostavnosti dolazi zadovoljenost; iz zadovoljenosti dolazi radost; iz radosti dolazi olakšanje -- a kada um boravi u tome, onda je to samadhi koji potpomaže oslobođenje.

 

Ajahn Sucitto: The Movement to Stillness

 

 

[Dhamma]

Pitanje i odgovor

 

Ako sledbenicima različitih budističkih škola postavite isto pitanje:

"Koje učenje je izvorno Budino?"

verovatno ćete od njih dobiti isti odgovor:

"Naše!"

 

Bhante Dogen: The Authentic Teachings

 

 

[рогозуб]

Bane, aj opet pitanje x) kako beshe, meditacija kada se obracja paznja na dah (uopshte meditiranje) je praktikovanje ispravne svesnosti? jel se ispravna koncentracija praktikuje ili je ona poizvod/ posledica ispravne svesnosti? znam da 4 dzhjane imaju veze sa ispravnom koncentracijom, ili to sve (te 4 dzhjane) shto postoji kada prichamo o ispravnoj koncentraciji?

Edited February 3, 2012 by рогозуб

[Dhamma]

budistička meditativna praksa ima dva aspekta. Razvijanje koncentracije i razvijanje svesnosti kao alatki za dolazak do mudrosti i uvida u pravu prirodu stvari. Otuda su u dva dela plemenitog osmostrukog puta njima posvećena:

 

1. ispravna koncentracija

2. ispravna svesnost

[Dhamma]

Hrabrost za promene

 

Buda je podučavao da u početnim fazama praktikovanja Dhamme treba da radimo vrlo naporno, da stvari temeljno razvijamo i mnogo se vezujemo. Vezujemo se za Budu. Vezujemo se za Dhammu. Vezujemo se za Sanghu. Vezujemo se čvrsto i duboko -- to je Buda podučavao.

 

Ja sam žrtvovao svoj život za Dhammu, zato što sam imao poverenje u stvarnost probuđenja i puta da se do njega stigne. Te stvari zaista postoje, baš kao što je Buda tvrdio. Ali da bismo ih ostvarili potrebno je vežbanje, ispravno vežbanje. Potrebno je da sebe gurnemo do krajnjih granica. Potrebna je hrabrost da se vežba, promišlja i menja iz temelja. Potrebna je hrabrost da se učini ono što se mora učiniti. A kako to činimo? Vežbajući svoje srce.

 

Zašto je neophodno da vežbamo? Zato što je srce potpuno obavijeno i zarobljeno nečistoćama. Takvo je ono srce koje još uvek nije transformisano putem vežbanja. Nepouzdano je, zato mu ne veruj. Još nije ispunjeno vrlinom. Kako možemo verovati srcu kojem nedostaju čistota i jasnoća? U početku, srce je tek sluga nečistoćama, ali ako ostanu zajedno suviše dugo, tada srce i samo postaje jedna od tih nečistoća. Zato nas je Buda upozoravao da ne poklanjamo poverenje nečistom srcu.

 

Ako dobro pogledamo način vežbanja u ovom našem manastiru, videćemo da se sve vrsti oko vežbanja srca. I kad god vežbamo srce, osećamo se napeti i uznemireni. Čim postanemo napeti i uznemireni, počinjemo da kukamo: "C

Čoveče, ovo vežbanje je neverovatno teško! To je nemoguće!" Ali Buda nije tako razmišljao. Po njemu, kada nas vežbanje čini napetim i uznemirenim, to znači da smo na pravom putu. Ali mi mislimo da je to znak da nešto nije u redu. Ovo nerazumevanje čini praksu toliko teškom.

 

Svako želi da se oseća prijatno, ali je manje zabrinut oko toga je li to ispravno ili pogrešno. Kada idemo protiv struje nečistoća i dovodimo u pitanje svoje žudnje, naravno da patimo. Postajemo napeti, uznemireni i besni, te ubrzo dižemo ruke od svega. Smatramo da smo na pogrešnoj stazi. Buda bi, međutim, rekao da smo na pravoj stazi. Suočavamo se sa svojim nečistoćama i one su te koje postaju napete i uznemirene.

 

Adjan Ča: Vežbanje srca

 

 

[Dhamma]

Sloboda

 

U budizmu, sloboda se definiše kao "sloboda od", ne kao "sloboda za". Ponekad pobrkamo te dve stvari i mislimo da bi trebalo da imamo slobodu da kažemo ili učinimo šta god nam se čini ispravnim u tom trenutku.

 

Ajahn Yuttadhammo

 

 

 

[Novaliis]

Sloboda od objektivnog ili subjektivnog univerzuma? Pitanje je sad.

[Dhamma]

Sloboda od objektivnog ili subjektivnog univerzuma? Pitanje je sad.

 

ne, sloboda od patnje.

[Dhamma]

Prošlost i budućnost

 

U Savatthiju. Stavši sa strane, boginja se stihovima obrati Blaženom:

 

Oni koji žive duboko u šumi, smireni i neguju vrlinu u sebi,

tek jednom jedući na dan, zašto su njihova lica tako blistava?

 

[buda:]

 

Takvi ne žale za prošlošću, ne čeznu za budućnošću.

Oni u sadašnjosti borave. I zato su njihova lica tako blistava.

 

Čeznući za budućnošću, žaleći za prošlošću,

budale venu poput zelene trske kad je poseku

 

Arañña sutta, SN 10.1

 

 

[Dhamma]

Kućedomaćin

 

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. I u to vreme jedan kućedomacin iz Ićanagalake nekim poslom stize u Savatthi. Obavivši poslove, otide on do Blaženog i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Blaženi mu se obrati: "Najzad si uspeo da dođes ovamo."

 

"Već dugo želim da dođem i vidim Blaženog, gospodine,

ali idući iz jednog posla u drugi nisam to bio u stanju."

 

Shvatajući značenje toga, Blaženi tom prilikom reče:

 

"Kakvo blaženstvo je to, za one koji ništa nemaju

koji su ovladali Dhammom, koji su znalci.

Vidi kako pate oni koji imaju nešto,

ljudi vezama vezani za druge ljude.

 

Buda

Upasaka sutta, Ud. II.5

[рогозуб]

ta 'pouka' je malo glupava.. imati porodicu i dom nije patnja.

[Dhamma]

Iz perspektive monaha, jeste

 

 

Pogrešan program

 

Verovatno ste do sada pročitali mnogo Dhamma knjiga i čuli mnogo Dhamma govora različitih učitelja. Svaki učitelj ima različit način izražavanja. Morate kontemplirati, analizirati i kritički istraživati to što ste čuli, koristeći pri tome mudrost (pañña), sve dok ne budete sigurni da je to istinito. Vaša kontemplacija mora biti zasnovana na ispravnom razumevanju (sammaditthi), jer je ono važan princip koji garantuje ispravnu praksu. To vam je kao kod programiranja. Pogrešan kompjuterski program će dati pogrešan rezultat, bez obzira kojim ga podacima hranili. Ako je um programiran pogrešnim razumevanjem (micććhaditthi), tada su greške pohranjene u samom umu i njegovo rezonovanje će onda biti pogrešno. Otuda neprikladna upotreba mudrosti može voditi do pogrešnog razumevanja, a istinska Dhamma se takvom umu čini pogrešnom.

 

Adjan Khippapanno: Beyond the Stream of the World

 

 

[Dhamma]

Istraživanje

 

Kada sedimo i meditiramo veoma je važno da imamo strukturu, određeni referentni okvir koji nas vodi u istraživanju sopstvenog iskustva. Ukoliko samo sedimo i posmatramo udah i izdah, pre ili kasnije um ili odluta i onda se zakači za nešto ili mu postane dosadno do tačke kada se uruši sam u sebe, a mi ostanemo da sedimo u nekakvom stanju obamrlosti, tuposti. Kada je um skoncentrisan, tada je spreman za posao, posao svakog meditanta, a to je istraživanje sopstvenog iskustva, istraživanje šta je to što nas motiviše, šta um podstiče na maštanje, šta je to što nam donosi patnju, a šta rezultira ravnotežom uma.

 

To su pitanja koja istražujemo kada sednemo da meditiramo. No, ponekad kao meditanti jednostavno sedimo i čekamo na nekakvo prosvetljenje koje će pasti s neba i osloboditi nas svake konfuzije -- ali um ne funkcioniše na taj način. Moramo upotrebiti svoj um da uočimo i istražimo stvarne probleme na koje se neprekidno saplićemo, a da bismo na kraju bolje razumeli upravo taj um i same sebe. I tu je tačka u kojoj sebe ohrabrujemo na svesnost, na vraćanje na dah. Udah i izdah koristimo da jasnije uočimo pokrete uma. Koristeći prirodni ritam disanja kao okvir da bismo lakše uočili u kojem pravcu se kreće um, da jasnije vidimo to kretanje. A to pomno posmatranje u granicama objekta meditacije nam onda razjašnjava, pomaže da razumemo pravu prirodu uma.

 

Adjan Pasanno: Keep it Simple

 

 

[Mysterion]

U south parku bog je budista, i izgleda otprilike ovako :

http://images2.wikia.nocookie.net/__cb20100119202037/southpark/images/b/b7/God.png

i jede rajske mushice.

[Dhamma]

Izbor

 

Na kraju se pitanje naše sreće svodi na izbor između toga

da postanemo svesni svojih mentalnih patnji i toga da one

potpuno ovladaju nama.

 

Yongey Mingyur Rinpoche

 

 

 

[Dhamma]

Sreća

 

Postoji sreća zadovoljstava čula i postoji sreća obuzdanosti.

Od te dve, veća je sreća obuzdanosti.

 

Buda

 

 

[Dhamma]

Ako...

 

Ako nije dobro, pusti ga da umre.

Ako ne umire, učini ga dobrim

 

Ajahn Chah

 

 

[Dhamma]

Dhammu možemo uvek čuti

 

Ako su bića dobrog ponašanja i verni Buda-Dhammi, tada u njima nikada neće biti iscrpljene vrlina i dobrota. Uz pomoć razumevanja, uvidećemo da mi zapravo nismo daleko od Bude, već da sedimo licem u lice sa njim. Kada razumemo Dhammu, u istom tom trenutku ćemo ugledati Budu. Ako zaista vežbamo, tada ćemo čuti Buda-Dhammu bilo da sedimo u podnožju drveta, ležimo ili smo u bilo kojem drugom položaju. To nije nešto o čemu treba samo razmišljati. To je nešto što se rađa u čistom umu. Nije dovoljno zapamtiti ove reči, jer se to razumevanje zasniva na viđenju same Dhamme, ni na čemu drugom. Zato moramo biti odlučni da vežbamo kako bismo bili u stanju da to uvidimo, i tada će naša praksa biti zaista potpuna. Gde god da sedimo, stojimo, hodamo ili ležimo, čućemo Budinu Dhammu.

 

Ajahn Chah: Nature of Dhamma

 

[Dhamma]

MLAD MESEC - utorak, 21. februar 2012.

 

Svi okova spadaju

sa onoga ko jasno vidi

i dobro zna stanja

koncentracije i uvida.

 

Dhammapada, strofa 384

 

Posetilac manastira upitao je učitelja, poštovanog Ađan Čaa, kako on može da kroz meditaciju vežba koncentraciju (samadhi) kad zapravo ne postoji sopstvo. Učitelj mu objasni da kada razvijamo koncentraciju. mi radimo sa sopstvom. Kada razvijamo uvid (vipassana), tada radimo sa ne-sopstvom. I na kraju, kada zaista znamo šta je šta, tada smo otišli iza i sopstva i ne-sopstva.

 

S ljubavlju

monah Munindo

[Dhamma]

Meditacija

 

Pitanje za danas je zašto bi uopšte trebalo meditirati? U čemu je značaj meditacije? Zašto se ona toliko ističe u Budinom učenju?

 

Ideja meditacije je još davno definisana na sledeći način: upoznati um, oblikovati um i osloboditi um. Pri tome, upoznavanje uma znači razumeti način na koji naš um funkcioniše. Ako to ne znamo, mi smo zaista nalik običnim mašinama. A kad upoznamo svoj um, tada smo u prilici i da ga oblikujemo. To znači da postanemo njegovi gospodari. jer ako ne postanemo to, postaćemo njegove sluge. Tada nas misli i emocije kontrolišu i posledica toga je sve više patnje. Otuda je vrlo važno naučiti kako da oblikujemo sopstveni um. A kada to postignemo, tada dobijamo oslobođen um. Dakle, važnost meditacije jeste u otkrivanju kako da dođemo do slobodnog uma, uma koji je srećan, uma koji je spokojan, uma u kojem ima mnogo ljubavi.

 

Još jedna zanimljiva stvar u vezi sa meditacijom jeste da uočimo koliko mnogo stvari činimo da bismo svoje telo održali zdravim. Hranimo ga, čistimo, vežbamo, kada se telo razboli idemo kod lekara po poseban lek. Zaista sve činimo kako bismo telo održali zdravim. No, šta činimo da bismo svoj um održali zdravim? Jeste li ikada razmislili o ovom vrlo važnom pitanju? Pri tome nam mora biti jasno šta naš um čini bolesnim, šta mu škodi. Koji su simptomi bolesti ljudskog uma? Meditacija je upravo to, istraživanje tih simptoma, njihovo uklanjanje i postizanje potpunog zdravlja našeg uma.

 

S. Goodwin: Why We Should Meditate

 

[Dhamma]

Neprijatna iskustva

 

Molim vas da shvatite da meditacija ne znači da uvek imamo prijatna, pozitivna iskustva. Zapravo, neprijatna iskustva ne predstavljaju nikakav problem za nas sve dok se ne identifikujemo sa njima. Istinski izazov koji je pred nama je da naučimo kako da radimo sa tim neprijatnim iskustvima, kako da radimo sa fizičkim bolom, kako da radimo sa mentalnim bolom. To je daleko važnije nego da jednostavno doživljavamo prijatna, pozitivna iskustva.

 

Tako u svakodnevnom životu imamo probleme kao što su bes, napetost, strahovi, tuga, osećaj krivice -- sve te stvari nam zaista stvaraju patnju. Ali uz pomoć svesnosti možemo da ih otkrijemo, možemo da ih istražimo, možemo da eksperimentišemo sa tim problemima. I kada ih istražite, shvatićete da vi sami sebi stvarate problem. Kada to uvidite, možete koristiti mudrost da sebe oslobodite tog problema. Možete koristiti mudrost da razumete šta se odigrava u vašem telu i umu. Kroz to razumevanje stvarate promenu ili pak nastavljate da radite sa problemima, da ih istražujete. Tako i samo neprijatno iskustvo postaje objekat meditacije.

 

Godwin Samararatne: The Importance of Awareness