Budizam

[Dhamma]

2. Ispravna namera (samma sankappa)

 

Drugi elemenat Puta jeste ispravna namera. "Sankappa" znači svrha, namera, odluka, težnja, motivacija. Ovaj elemenat ispravne namere sledi kao prirodna konsekvenca ispravnog razumevanja. Kroz ispravno razumevanje stičemo jasno znanje o pravoj prirodi egzistencije, a to razumevanje menja i našu motivaciju, naš cilj u životu, naše namere i težnje. Kao rezultat toga, naše umove počinju da oblikuju ispravne namere, umesto pogrešnih namera.

 

U svojoj analizi ovog elementa Puta, Buda objašnjava da postoje tri vrste ispravne namere:

 

1) namera obuzdavanja

2) namera ne-mržnje ili prijateljske ljubavi

3) namera ne-povređivanja ili saosećanja

 

One predstavljaju suprotnost trima pogrešnim namerama, nameri predavanja čulnim zadovoljstvima, nameri mržnje i nameri povređivanja ili okrutnosti.

 

Ispravna namera, kao što smo rekli, prirodno sledi iz ispravnog razumevanja. Kad god steknemo ispravno razumevanje, uvid u činjenicu postojanja patnje, tada postanemo motivisani da se uzdržimo od onoga za šta smo vezani, od svog prijanjanja za zadovoljstvo, imetak, moć ili slavu. Mi pri tome ne moramo da potiskujemo želju za njima. Želja jenjava sama od sebe. Kada pogledamo druga bića kroz sočiva Četiri plemenite istine, vidimo da su i drugi uhvaćeni u zamku patnje. Ovaj uvid donosi nam duboku identifikaciju sa drugim bićima, osećaj jedinstva sa njima, koji nas vodi do ljubavi i saosećanja. Kako se ovakvi stavovi u nama učvršćuju, oni nas motivišu da odbacimo odbojnost i mržnju, nasilje i okrutnost.

 

Drugi elemenat Puta jeste protivotrov za dva loša korena naših postupaka: pohlepu i odbojnost.

 

Na osnovu naredna tri elementa Puta naučićemo da ispravnu nameru prevedemo u praksu. Oni se nazivaju ispravan govor, ispravno delovanje i ispravno življenje.

[Dhamma]

3. Ispravan govor (samma vaca)

 

On obuhvata četiri vida.

 

(1) Uzdržavanje od lažnog govora, odnosno laganja -- umesto toga, nastojimo da govorimo istinito.

(2) Uzdržavanje od ogovaranja, tvrdnji izrečenih sa namerom da unesu razdor i stvore neprijateljstvo među ljudima. Umesto toga, putnik na ovom Putu bi trebalo uvek da izgovara reči koje podstiču prijateljstvo i sklad među ljudima.

(3) Uzdržavanje od grubog govora, od govora ispunjenog besom i ogorčenjem, koji druge ubada u srce. Umesto toga, naš govor bi trebalo da bude blag i dobronameran.

(4) Uzdržavanje od naklapanja. Umesto toga, treba govoriti reči koje imaju svoje značenje, koje imaju smisao i svrhu.

 

Sve ovo navedeno pokazuje kakva je ogromna snaga sadržana u sposobnosti govora. Jezik je možda mali organ u poređenju sa čitavim telom. Ali taj mali organ može da učini ogromno dobro i ogromno zlo, sve u zavisnosti od načina na koji se koristi. Naravno, ono čime zaista treba da ovladamo nije jezik, već um koji taj jezik koristi.

 

[Dawn Daemon]

Uz izvinjenje sto prekidam seriju tekstova, samo sam hteo da stavim jednu sliku, to jest gest rukom koji se u danasnje vreme mnogo cesto koristi u pogresne svrhe, kao i mnogi drugi simboli:

 

 

Karana Mudra - isteruje zlo i demone

[Dhamma]

Ma nema šta da se izvinjavaš.

Ja ih stavljam kad već nema dijaloga, makar da ima nešto za čitanje.

[Dhamma]

4. Ispravno delovanje (samma kammanta)

 

Ovaj elemenat Puta je u vezi sa telesnim postupcima i ima tri vida.

 

(1) Uzdržavanje od uništavanja života, to jest od ubijanja drugih živih bića, što uključuje životinje i sva druga svesna bića, uzdržavanje od lova, pecanja itd.

(2) Uzdržavanje od uzimanja onoga što nije dato, to jest od krađe, varanja, eksploatisanja drugih, sticanja imetka na nepošten i nezakonit način itd.

(3) Uzdržavanje od nedopuštenih seksualnih odnosa kao što su preljuba, zavođenje, silovanje itd., a za one koji su zaređeni kao monasi ili monahinje, pridržavanje zaveta celibata.

 

Iako su principi ispravnog govora i ispravnog delovanja definisani negacijama, kao uzdržavanja, jasno je da uz njih idu pozitivni psihološki faktori velike snage, na primer:

 

i Uzdržavanje od uzimanja života podrazumeva posvećenost saosećanju, poštovanju života drugih bića.

ii Uzdržavanje od krađe -- posvećenost poštenju ili poštovanju prava drugih na svoje vlasništvo.

iii Uzdržavanje od lažnog govora -- posvećenost istini.

[Dhamma]

5. Ispravno življenje (samma ajiva)

 

Buda svoje sledbenike uči da izbegavaju svako zanimanje ili posao koji uzrokuju povređivanje i patnju drugim živim bićima ili bilo kakvu vrstu rada koji vodi ka sopstvenom uništavanju. Umesto toga, sledbenik bi trebalo da zarađuje za život na častan, neškodljiv i miran način.

 

Buda izričito pominje pet zanimanja koja bi trebalo izbegavati:

 

(1) trgovinu mesom, na primer kao mesar.

(2) trgovinu otrovima

(3) trgovinu oružjem

(4) trgovinu robljem i prostituciju

(5) trgovinu alkoholom i drogama.

 

Buda takođe savetuje da bi njegovi sledbenici trebalo da izbegavaju obmanjivanje, dvoličnost i bilo kakvu drugu vrstu nepoštenog načina da se stekne imetak i novac za život.

 

Ova tri dela puta koa smo do sada razmotrili -- ispravan govor, ispravno delovanje i ispravno življenje -- u vezi su spoljašnjim gestovima i odnosom prema životu oko nas. Sledeća tri dela su okrenuta vežbanju uma.

 

[рогозуб]

Karana Mudra - isteruje zlo i demone

oklen je slika?

[Dhamma]

6. Ispravan napor (samma vayama)

 

Buda vežbanje uma počinje ispravnim naporom. On naročito naglašava ovaj član zato što kretanje Putem zahteva rad, energiju i trud. Buda nije spasilac: "Prosvetljeni samo pokazuju put, vi sami morate uložiti napor." Dalje on ističe da je "cilj" dostižan za energičnog čoveka, ne za lenštinu. Ovde dolazimo do velikog optimizma koji sadrži budizam, nasuprot mnogima koji ga optužuju za pesimizam. Buda kaže da smo kroz ispravan napor u stanju da transformišemo čitavu strukturu našeg života. Mi nismo bespomoćne žrtve našeg dosadašnjeg uslovljavanja. Mi nismo žrtve gena ili svoje okoline, već kroz mentalno vežbanje možemo da svoj um izdignemo do nivoa mudrosti, prosvetljenosti i slobode.

 

Ispravan napor se može razložiti na četiri vida. Ako posmatramo stanja koja se javljaju unutar uma, vidimo da se dele na dve glavne grupe, korisna stanja i štetna stanja. Štetna stanja su ona čiji je izvor u mentalnim nečistoćama kao što su pohlepa, mržnja i neznanje, kao i u svim njihovim izdancima. Korisna stanja čine oni kvaliteti i vrline koje treba razvijati i negovati, kao što su osam delova puta, četiri temelja sabranosti pažnje, sedam elemenata prosvetljenja i slično.

 

U pogledu svakog od ovih korisnih i štetnih stanja postoje dva zadataka koje treba obaviti. Dakle četiri vida ispravnog napora su sledeći:

 

(1) Napor da sprečimo nastanak štetnih stanja uma

U situacijama kada je um smiren može se dogoditi nešto što će probuditi nečistoće u njemu. Na primer, vezanost za neku lepu stvar, odbojnost prema ružnoj stvari. Održavajući pažnju usmerenu na čula, u stanju smo da sprečimo nastanak još nenastalih nečistoća uma. U stanju smo da jednostavno samo registrujemo taj predmet, ali da na njega ne reagujemo kroz pohlepu ili odbojnost.

 

(2) Napor da napustimo već nastala štetna stanja uma

Ovim eliminišemo nečistoće koje su već nastale. Kada vidimo da u umu postoji neka od njih, moramo primeniti energiju da bismo je eliminisali. Ovo može biti učinjeno uz pomoć više metoda.

 

(3) Napor da razvijamo još nerazvijena korisna stanja uma

U našem umu leži mnogo divnih, potencijalnih kvaliteta. I njih treba izdići na površinu uma. Na primer, prijateljsku ljubav, saosećanje, velikodušnost i slično.

 

(4) Napor da negujemo već nastala korisna stanja uma

Ne smemo se prepustiti samozadovoljstvu i moramo ulagati napor u održavanje korisnih stanja, kao i u njihovo dalje razvijanje do potpunog usavršavanja.

 

Još jedno upozorenje je vredno dati u vezi sa ispravnim naporom. Um je vrlo delikatan instrument i njegovo razvijanje zahteva precizan balans između različitih mentalnih sposobnosti. Neophodna nam je izoštrena pažnja da bismo prepoznali koja vrsta mentalnog stanja je nastala i određeni stepen mudrosti koji će um održavati u ravnoteži, kako ne bi zalutao u ekstreme. Dakle, da bi se održao na srednjem putu.

 

Napor mora biti uravnotežen, kako preterivanjem ne bismo potpuno iscrpeli um, sa jedne strane, ali i da mu ne bismo dopustili da se zaglibi u letargiji, sa druge. Buda je s ovim u vezi dao poređenje sa žicom na muzičkom instrumentu. Da bi se dobio pravi ton, ona ne sme biti ni suviše zategnuta, a ni suviše labava.

 

Vežbanje Osmostrukog puta treba da bude isto takvo. Pravi način je Srednji put: balans između energije i smirenja.

[Dhamma]

7. Ispravna sabranost (samma sati)

 

Življenje u ispravoj sabranosti jeste temelj naše dobrobiti i polazna tačka mentalnog razvoja. Ono je velika blagodet, najveća zaštita. Ljudska bića obično imaju izvestan stepen sabranosti. Međutim, ona je najčešće raspršena. Otuda se ni ne može s pravom nazvati ispravnom sabranošću. Ispravna sabranost se ne stiče tako lako; ali i inače se do dobrih stvari ne stiže lako. Da bismo stekli i usavršili ispravnu sabranost potreban je veliki napor i posvećenost. Potrebno je da tako kažemo -- požrtvovanost.

 

Ispravna sabranost znači održavati um u sadašnjem trenutku. To znači da kada nešto radimo, treba da budemo na to sabrani i potpuno svesni onoga što radimo, dok to radimo. Na primer, kada peremo zube, treba da budemo sabrani na tu aktivnost tako što ćemo pažnju usmeriti na nju i nećemo dopuštati da nas u tome ometaju druge misli. Kada jedete, jedite u tišini, sabrani na jedenje. Ali ako razgovarate dok jedete, to nije ispravna sabranost. Iz ova dva jednostavna primera možete da zaključite da življenje u ispravnoj sabranosti nije tako lak zadatak. Ako neko obavlja dve ili tri radnje istovremeno, to nije veština, već slabost. Raditi jednu stvar za drugom jeste prava veština, pravi uspeh.

 

Kao prvo, moramo doneti odluku da ćemo razvijati ispravnu sabranost. Moramo se zatim marljivo vežbati u tome, tako što ćemo raditi jednostavne vežbe i postepeno napredovati. Svoju sabranost moramo naročito usmeriti ka unutra. Većina nas pažnju okreće ka okolini, ali bi taj smer trebalo da promenite ka sebi radi svoje dobrobiti. To znači:

 

(1) biti sabran na telo.

(2) biti sabran na osećaje.

(3) biti sabran na stanja uma.

(4) biti sabran na sadržaje uma.

 

Ovo su četiri temelja sabranosti. Ovo su četiri područja kojima se kreće onaj ko živi u sabranosti.

 

Kada neprekidno i marljivo razvijate ovu svoju sposobnost, ona će za vas biti veliki izvor zaštite. Kada se ispravna sabranost razvijena i postojana, tada tačno znamo šta je to što treba da radimo i šta je to što ne treba da radimo. Kada treba da govorimo, a kada ne. Kada govorimo, šta treba da kažemo, a šta ne. Ispravna sabranost osnova je za razvijanje ispravnog puta koji kulminira znanjem, mudrošću, mirom i najvećom srećom.

 

[Dhamma]

8. Ispravna koncentracija (samma samadhi)

 

Ispravna napor i ispravna sabranost vode ka osmom članu Puta, ispravnoj koncentraciji. Ona se definiše kao korisna fokusiranost uma na jednu tačku, korisno sabiranje uma. Da bismo razvili koncentraciju obično počinjemo sa jednim objektom i pokušavamo da um fiksiramo za taj objekat sve dok on ne boravi na njemu bez ikakvog kolebanja i lutanja. Koristimo ispravan napor da održimo um fokusiranim na objekat, zatim ispravnu sbaranost da budemo svesni prepreka za koncentraciju, da bismo zatim ponovo koristili ispravna napor da uklonimo te prepreke i ojačama sve ono što doprinosi koncentraciji. Uz pomoć vežbanja um se postepeno stišava i smiruje.

 

Uz dalje vežbanje u stanju smo da razvijemo dublja stanja zadubljenja, koja se nazivaju "đhana"

 

Smireni um - put ka mudrosti

Kada je um smiren i fokusiran, on služi kao sredstvo za razvijanje uvida. Pošto smo razvili ispravnu koncentraciju i um nam je postao moćna alatka, usmeravamo ga ka četiri temelja sabranosti, kontemplirajući telo, osećanja, stanja um i mentalne sadržaje.

 

Zatim, kako um ispituje protok događaja u okviru procesa telo-um, kako se on prilagođava tom toku iz trenutka u trenutak, postepeno se, korak po korak rađa uvid. On se dalje razvija, sazreva i produbljuje, pretvarajući se u mudrost, onu oslobađajuću mudrost koji proniče u Četiri plemenite istine.

 

Na vrhuncu svog razvoja, uviđanje Četiri plemenite istine postaje direktno i neposredno, doprinoseći razbijanju okova, pročišćenju uma i njegovom oslobađanju od zabluda.

 

Kao što naziv sugeriše, Plemeniti osmostruki put se sastoji od osam delova. Ali oni ne idu jedan za drugim u sledu. Put se sastoji od osam elemenata koji funkcionišu zajedno. Svaki od njih ima svoju posebnu funkciju, ali svi zajedno doprinose jedinstvenom cilju oslobađanja od patnje.

 

 

[kraj opisa Plemenitog osmostrukog puta]

[SixStepsOnTheMoon]

 

 

"Индија и Тибет муче се, и то страшно муче, ни за рај земаљски ни за рај небески,

 

него за уништење живота, за престанак реинкарнације, за несвест и неосетљивост, за нирвану.

 

Јер је за њих живот Маја, обмана, и Самсара, вртлог, у коме се налазе и људи и богови.

 

За њих не постоји ни рај небески нити, још мање, рај земаљски.

 

Чак ни богови њихови нису у Рају, него у несрећи постојања,

 

у обмани личног живљења, у вртлогу Самсаре.

 

И колико људи очекују спасење од богова, исто толико богови очекују спасење од људи.

 

Због тога је Гаутама Буда имао смелости да каже: Ја сам дошао да спасем људе и богове!

 

Заиста, лажан је појам о Богу и о човеку тамо где се такав језик могао чути.

 

Самоуништење је злочин и Нирвана лаж."

 

 

 

"Све си сазнала, Индијо стара, и све си дознала о материјалном и психичком свету,

 

и све имаш, Индијо богата. Само ти недостаје највеће знање и богатство.

 

Ниси још дознала за Бога Човекољупца и ниси још осетила

 

неизмерно богатство Његове љубави и доброте.

 

То ти Хималаји нису могли дати; то ти нуди Назарет. "

 

 

Свети Николај Охридски и Жички

[Face Of Melinda]

Da li si procitao sta je Dhamma napisao? Da si bolje obratio paznju mislim da to ne bi postovao... Procitaj text, videces postoji mnogo vise slicnosti no razlike, ali avaj.

[Aces High]

Dhamma odakle ti znas sve o budizmu..........svaka cast covece.......nisam sve procitao......ali ono sto sma procitao me je iznenadilo........svaka cast.........(vidi se da si pametan covek)

i ovako citajuci sam saznao dosta o budizmu..........jako je interesantna........i teska je za shvatanje (koliko sam ja shvatio).......... ziveli

Edited January 24, 2008 by Aces High

[SixStepsOnTheMoon]

Da li si procitao sta je Dhamma napisao? Da si bolje obratio paznju mislim da to ne bi postovao... Procitaj text, videces postoji mnogo vise slicnosti no razlike, ali avaj.

 

Прочитао сам површно доста тога што је Дхамма преписао (или копирао са неког сајта).Али сам мимо ових техтова доста читао о Будизму и Хиндуизму.Сличности су примјетне у свакој религији,то стоји (али се зна која је религија "мајка" свих религија),а ја сам цитирао Светог Николаја Српског,зато што је човек познавао и дубоко изучио Индијску филозофију.

Edited January 24, 2008 by SixStepsOnTheMoon

[delay]

Idi čitaj Zlatnu Granu,pa se javi,hrišćanine spameru.To mi je najdeblja knjiga na polici,ima da te nauči poniznosti,da znaš.

 

 

[SixStepsOnTheMoon]

На ово горе немам шта да одговорим,јер је заиста поражавајуће.

 

А још сам хтио да напоменем да недавно,тачније 18. децембра 2007 у малој сали Коларчеве задужбине у Београду одржао предавање Његово Преосвештенство Епископ Бачки Г. Иринеј на тему "Реинкарнација или Васкрсење"..Ова "бесједа" довољно говори о некој врсти заблуде и неправилности источњачких религија кад је у питању реинкарнација.

 

мислим ово је једна врло дискутабилна тема (горе поменуто предавање),тако да не знам колико вас има уопште капацитета за овакву врсту расправе.(мислим ако је неко уопште желио да покрене расправу,ја причам само о ономе што може да се деси)

 

Ја немам,тако да нећу много "млатити."

 

 

[delay]

не знам колико вас има уопште капацитета за овакву врсту расправе

На ово горе немам шта да одговорим,јер је заиста поражавајуће.

 

To što sam ja zajeban ne znači da je tvoja logika besprekorna.Arogancija je izgovor za lenjost,a idle hands...

 

 

[SixStepsOnTheMoon]

На ово горе немам шта да одговорим,јер је заиста поражавајуће.

 

To što sam ja zajeban ne znači da je tvoja logika besprekorna.Arogancija je izgovor za lenjost,a idle hands...

 

Ха-Ха.Ти ниси зајебан ти си дрзак.

 

Лењост јесте гријех,и то богами у оваквом друштву можда и међу већима.

 

И ја нисам био арогантан него толерантан.

[Dhamma]

Zanimljivo je, a još više tužno kako jedan hrišćanin kompromituje svoju religiju ljubavi time što bane na topik neke druge religije i objavi: "Sve je ovo bez veze. Dođite kod mene da vidite šta je prava stvar!". Kakva greška! Time samo odbijaš one koji bi se možda i zainteresovali da čuju Hrista, a ima se šta čuti.

 

Prijatelju, od ovoga što radiš niti ćemo mi, a niti Hrist imati koristi. Možda jedino ti u svojoj gordosti.

Zato, pitaj ako nešto imaš da pitaš, ako ne, relax i uživaj

[SixStepsOnTheMoon]

Zanimljivo je, a još više tužno kako jedan hrišćanin kompromituje svoju religiju ljubavi time što bane na topik neke druge religije i objavi: "Sve je ovo bez veze. Dođite kod mene da vidite šta je prava stvar!". Kakva greška! Time samo odbijaš one koji bi se možda i zainteresovali da čuju Hrista, a ima se šta čuti.

 

Prijatelju, od ovoga što radiš niti ćemo mi, a niti Hrist imati koristi. Možda jedino ti u svojoj gordosti.

Zato, pitaj ako nešto imaš da pitaš, ako ne, relax i uživaj

 

Гдје сам рекао да је безвезе? (иначе имам само 3 поста на ову тему)

 

Да,да ово је оно класично "млаћење" противника тако што он каже "ово је безвезе...",пусти празну причу него докажи гдје сам ја то показао своју незаинтересованост_,ја сам шта више покренуо једну крајње занимљиву тему (барем сам покушао)

 

и није Христ него Христос.

Edited January 31, 2008 by SixStepsOnTheMoon

[Dhamma]

Brate hrišćanine OK je to što si pokrenuo krajnje zanimljivu temu, tako i treba,

ama ti pokušavam objasniti da si je pokrenuo na pogrešnom mestu.

Ali mislim da smo se razumeli.

 

Hristos? No problemo, kako ti kažeš...

[SixStepsOnTheMoon]

Brate hrišćanine OK je to što si pokrenuo krajnje zanimljivu temu, tako i treba,

ama ti pokušavam objasniti da si je pokrenuo na pogrešnom mestu.

Ali mislim da smo se razumeli.

 

Hristos? No problemo, kako ti kažeš...

 

Tи покушаваш али на један погрешан начин

 

Ја мислим да је реинкарнација један основ религије коју ти "представљаш" зар не?

 

 

 

 

[Guest Senka_84]

Utopia

[Face Of Melinda]

Sto se koncepta reinkarnacije tice... obratiti paznju na Platona koji je btw svojom teorijom o idejama bila prihvacena od strane hriscana kao apsolutno tacna jer odvaja ideju od senke tj boga od coveka... A da li je bog potpuno odvojen od coveka? Mislim da ne, a to dobro istice i budizam sam.

opet taj isti Platon ima ucenje koje se naziva anamnesis, evo texta sa wikipediae koji jako lepo objasnjava sustinu tog ucenja...

 

"Meno: And how are you going to search for [the nature of virtue] when you don't know at all what it is, Socrates? Which of all the things you don't know will you set up as target for your search? And even if you actually come across it, how will you know that it is that thing which you don't know?[1]

In other words, if you don't know what the knowledge looks like, you won't recognise it when you see it, and if you do know what it looks like, then you don't need to look for it. Either way, then, there's no point trying to gain knowledge.

 

Socrates' response is to develop his theory of anamnesis. He suggests that the soul is immortal, and repeatedly incarnated; knowledge is actually in the soul from eternity (86b), but each time the soul is incarnated its knowledge is forgotten in the shock of birth. What one perceives to be learning, then, is actually the recovery of what one has forgotten. (Once it has been brought back it is true belief, to be turned into genuine knowledge by understanding.) And thus Socrates (and Plato) sees himself, not as a teacher, but as a midwife, aiding with the birth of knowledge that was already there in the student.

 

The theory is illustrated by Socrates asking a slave boy questions about geometry. At first the boy gives the wrong answer; when this is pointed out to him, he is puzzled, but by asking questions Socrates is able to help him to reach the true answer. This is intended to show that, as the boy wasn't told the answer, he could only have reached the truth by recollecting what he had already known but forgotten.

 

Ako je bilo koga interesovao ovaj post neka dobro pregleda podvuceni link na wikipedii...

 

Pozzz

Edited January 31, 2008 by Face Of Melinda

[Dhamma]

Ја мислим да је реинкарнација један основ религије коју ти "представљаш" зар не?

Dobro misliš. Ali tu treba biti oprezan i razjasniti šta podrazumevaš pod pojmom reinkarnacija.

Hrišćani tu obično počnu da upliću "dušu", neku trajnu, nepromenljivu suštinu bića koja se seli iz tela u telo, a koja po Budi ne postoji, pošto budizam ukazuje da je sve, apsolutno sve na ovom svetu prolazno i u stanju neprekidnog toka.

 

Takođe bih rekao da reinkarnacija spada u onu grupu "metafizičkih" pojmova koje ne možeš dokazati, već se samo osloniti na indicije kao što su sećanja velikog broja ljudi na prošle živote ili izvođenje takvog zaključka na osnovu cikličnih procesa u prirodi da je i ćovekov život cikličan.

 

Dakle, reinkarnacija možda postoji, možda ne postoji. Ali za postizanej krajnjeg cilja budizma, a to je oslobađanje od patnje kroz razumevanje prave prirode ovoga sveta to u krajnjoj liniji nije ni bitno. Ono što je mnogo bitnije za to razumevanje jeste samoposmatranje, jer jedino na osnovu sopstvenog iskustva življenja možemo nešto naučiti o sebi i svetu u kojem smo. A kad znamo pravila tog sveta, lakše nam je da izbegnemo onu patnju u koju ulećemo zaslepljeni neznanjem. To ti je kao kad jednom naučiš da vatra peče. Ne pada ti više na pamet da u nju guraš prst. Ne treba niko da ti objašnjava da je Bog naredio da se ne stavlja prstu u vatru, imaš svoje iskustvo. Dakle, nikakva metafizika, samo zdrav razum.

 

Svako dobro