Budizam

[Dhamma]

Meditacija

 

Posto si dobio instrukcije, sad mozes da radis meditaciju i u hodu. Neki ljudi ce ti reci. "To tvoje hodanje tamo-amo je kao da nisi bas sasvim kod kuce!" Ali, da znas, mnogo je mudrosti u hodajucoj meditaciji. Hodaj napred i nazad. I ako se umoris, zaustavi se. Usmeri paznju ka sebi, svojoj unutrasnjosti, i odmori um tako sto ces blago posmatrati svoje disanje.

 

Onda osvesti jos jednu stvar, menjanje polozaja tela. Kad stojimo, hodamo, sedimo, lezimo, mi stalno menjamo polozaj svog tela. Ne mozemo ceo zivot samo da stojimo, sedimo ili da lezimo! Zivimo zauzimajuci sve te polozaje, zato ih moramo iskoristiti i razvijati svesnost u svakom od njih.

 

Ajahn Chah: Just Do It!

 

 

[рогозуб]

Mi hvalimo bogove

 

Mi hvalimo bogove, ali i oni sami u vlasti su sudbine;

otuda, sudbina zaslužuje našu hvalu. Ali sudbina može dati

tek neizbežni plod kojim rađa naša kamma.

 

Ako je plod uslovljen kammom, kakve koristi i od bogova i od sudbine?

Zato, svu svoju hvalu uputite dobrim delima, jer nad njima

čak ni sudbina nema nikakvu moć.

 

Monah Bhartrhari: Satakatraya

 

 

bog je tvorac svega shto postoji. u suttama je poznat kao dhammakaya.

[Dhamma]

Ako nema trajne duše, šta se onda preporađa?

 

 

Kralj: "Može li postojati preporađanje, kad nema transmigracije?"

 

Nagasena: "Da, poštovani kralju, može. Baš kao što neko može upaliti lampu koristeći neku drugu već upaljenu, a da pri tome ništa ne prelazi sa jedne lampe na drugu ili bas kao što učenik može naučiti stihove napamet od svog učitelja, a da stihovi ne transmigriraju iz učitelja u učenika."

 

Milindapanha, V.5

 

 

 

[рогозуб]

ako nema transmigracije, onda nema odgovornosti za postupke, samim tim, ne postoji kamma.

[Dhamma]

Dve stvari

 

93. Monasi, postoje dve stvari. Koje dve? Odsustvo stida zbog učinjenih loših dela i odsustvo staha od njihovih posledica. To su, monasi, dve stvari.

 

94. Monasi, postoje dve stvari. Koje dve? Stid zbog učinjenih loših dela i stah od njihovih posledica. To su, monasi, dve stvari.

 

Buda

Dhamma vaggo, AN II.93-4

 

[Dhamma]

Otkud može biti ljutnje

 

"Otkud može biti ljutnje

u onome ko je oslobođen ljutnje,

ukroćen, ko živi sabran --

onome ko je oslobođen ispravnim razumevanjem,

smiren, takav.

 

Među dvojicom gori je onaj

koji na bes besom uzvraća.

Onaj koji ne uzvraća

dobija bitku u kojoj se teško pobeđuje.

 

Živiš za dobro obojice

-- sopstveno i njegovo --

onda kad, znajući ga da je srdit,

sabran boraviš u svome miru.

 

Kada tako lečiš obojicu

-- sebe i drugoga --

oni koji te za budalu smatraju

ništa o Dhammi ne znaju."

 

Buda,

Akkosa sutta, SN VII.2

 

 

[Dhamma]

Promena stvari

 

Zašto smo toliko iznenađeni kad neko umre? Znamo da svako mora da umre. Znamo da ćemo i mi umreti. Pa ipak, postoji to iznenađenje. Naša zapanjenost brzim proticanjem vremena ukazuje da nešto nije u redu sa načinom na koji posmatramo stvari. Mora postojati neko iskrivljavanje u našoj percepciji. Inače, zašto bismo se toliko prenerazili kada se stvari promene?

 

Jeffrey Hopkins: A Truthful Heart

 

 

[Dhamma]

Mlad Mesec - petak, 20. april 2012.

 

Labudovi plove putem Sunca,

jogini lete natprirodnom snagom,

a mudraci nadilaze obmane ovoga sveta

pobjedom nad Smrću i njenom pratnjom.

 

Dhammapada, strofa 175

 

 

Kako putujemo duhovnom stazom, neizbežno ćemo slušati o čudima koja su načinili duhovni učitelji. Čak i ako neki ljudi dožive duboka stanja meditativnog zadubljenja i velikih psihičkih moći, čekanje da se ona ponovo dogode može biti prepreka u razvoju. Mudro je podsetiti se da se Mara -- budističko otelovljenje manifestovanja obmane -- može pojaviti u bilo kojem obličju. Bez čvrsto ustaljene svesnosti, naročitim iskustvima lako pripišemo više vrednosti od onoga što ona zaslužuju. Podvig koji Buda hvali bilo je prevazilaženje obmane. Kako to postižemo? Negujući potpuno poštenje i iskrenost, iz trenutka u trenutak.

 

S ljubavlju,

monah Munindo

[Dhamma]

Umetnost oblikovanja sopstvenog života

 

Zakon karme je jedan od najvažnijih zakona koji upravljaju našim životima. Kada ga razumemo i živimo u skladu sa tim razumevanjem, kada delamo prema onome što znamo, tada doživljavamo osećaj celovitosti i mira. Ako živimo na način koji ide mimo te harmonije, ignorišući prirodu stvari, tada osećamo u sebi nesklad, bol i konfuziju. Zakon karme je jedan od najtemeljnijih zakona na osnovu kojih stvaramo ove dve, potpuno različite stvarnosti. To je kao da smo svi mi umetnici koji umesto platna i boja, mermera ili muzike, kao medijuma, koristimo sopstvena tela, umove i životna iskustva kao materijale za svoje kreativno izražavanje. Ogroman osećaj ispunjenosti kroz praktikovanje dharme dolazi upravo kada ovo imamo na umu i aktivno stvaramo i oblikujemo sopstveni život.

 

Jack Kornfield, Joseph Goldstein: Seeking the Heart of Wisdom

 

 

[Dhamma]

Hrabrost

 

Da bismo se potpuno otvorili, nužni su nam ogromna hrabrost i snaga, neka vrsta ratničkog duha... Trebaju nam energičnost, posvećenost i odvažnost da prestanemo da bežimo od sopstvenog života ili da ga skrivamo bilo kakvom filozofijom -- materijalnom ili spiritualnom. Neophodno nam je ratničko srce koje nam omogućuje da se sretnemo oči u oči sa svojim životom, sa svojim bolovima i ograničenjima, sa svojim radostima i potencijalima. Ta hrabrost nam omogućuje da u duhovnu praksu uključimo svaki deo svog života: svoje telo, porodicu, društvo, politiku, očuvanje okoline, umetnost, obrazovanje. Tek tada duhovnost postaje zaista integrisana u naš život.

 

Jack Kornfield, A Path with Heart

 

 

[Dhamma]

542. Trideset monaha

 

Kraj Rađagahe, u Bambusovom gaju. Onda trideset monaha iz Pave otidoše do Blaženog -- svi su oni živeli u šumi, hranili se isprošenom hranom, nosili ogrtače od odbačenih krpa, ali još uvek su u sebi imali okove. Kad su stigli, pokloniše se Blaženom i sedoše sa strane. Onda Blaženom pade na pamet sledeća misao: "Ovih trideset monaha iz Pave svi žive u šumi, hrane se isprošenom hranom, nose ogrtače od odbačenih krpa, ali još uvek u sebi imaju okove. Kako bi bilo da ih podučim Dhammi na takav način da još dok sede na ovom mestu njihovi umovi budu oslobođeni nečistoća zahvaljujući nevezivanju?"

 

Onda se Blaženi obrati monasima: "Monasi".

 

"Da, gospodine", odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

 

"Monasi, ovoj samsari se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Šta mislite, monasi, čega je više: potoka krvi koju ste prolili bivajući ubijani dok ste lutali tim predugim putem ili vode u četiri velika okeana?"

 

"Poštovani gospodine, koliko mi razumemo Dhammu kojoj podučava Blaženi, više je potoka krvi koju smo prolili bivajući ubijeni dok smo lutali tim predugim putem, nego vode u četiri velika okeana"

 

"Dobro je , monasi. Dobro je. Zaista je dobro da tako razumete Dhammu kojoj sam vas podučio. Više je potoka krvi koju ste prolili bivajući ubijani dok ste lutali tim predugim putem -- toga je više nego vode u četiri velika okeana. Mnogo ste puta, monasi, bili krave i kada ste kao krave bili zaklani, potok krvi koju ste prolili veći je nego voda u četiri velika okeana. Mnogo ste puta, monasi, bili bivoli, ovce, koze, jeleni, pilici i svinja... Mnogo ste puta, monasi, bili uhvaćeni kao provalnici, razbojnici i preljubnici i kada ste zbog toga bili ubijeni, potok krvi koju ste prolili veći je nego voda u četiri velika okeana. A zašto? Zato, monasi, što se ovoj samsari ne moze videti početak... I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama svoga uma, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih oslobođeni.

 

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog. I dok je ovaj govor bio još u toku, umovi tridesetorice monaha iz Pave postadoše oslobođeni nečistoća zahvaljujući nevezivanju.

 

 

[Dhamma]

544. Cilj bez cilja

 

Ako razmišljamo o praktikovanju Dhamme kao postizanju nečega, tada unapred stvaramo neku sliku, koju se onda upinjemo da ostvarimo. Međutim, ono što bih ja preporučio jeste da jednostavno imamo poverenje u pažljivost uma, u svesnost, i da napustimo želju da dobijemo ili da otvarimo bilo šta. Svest je još uvek tu, i senzitivnost -- ali ih ne doživljavamo kroz to da smo mi nekakva osoba. Postoji samo svesnost onoga što se odigrava -- toga kakav je osećaj ili koje je stanje uma u ovom trenutku. Možemo to nazvati intuitivnom svesnošću. Ali ona nije programirana i uslovljena ni mišlju, ni sećanjem, a ni nekom percepcijom.

 

Ajahn Sumedho: True but not right

 

 

[Dhamma]

555. Kritika i pohvala

 

“Monasi, ako bi neko kudio mene, Dhammu ili Sanghu, ne dopustite da bude imalo mržnje, ogorčenja ili nezadovoljstva u vašem umu. Jer ako ste ljuti ili nezadovoljni, to će vam biti samo prepreka. Ako ste ljuti ili nezadovoljni, hoćete li biti u stanju da prepoznate je li to što vam je rečeno tačno ili pogrešno?”

 

“Sigurno da nećemo biti u stanju, poštovani gospodine.”

 

“Umesto toga, to što je pogrešno trebalo bi da objasnite ovim recima: ‘Ovo je pogre[no, ovo je neistina, to nema nikakve veze sa nama, tako nešto se ne može naći među nama’.

 

A ako bi neko, monasi, hvalio mene, Dhammu ili Sanghu, ne dopustite da vam um osvoje radost, zadovoljstvo ili ushićenje. Jer ako ste radosni, oduševljeni ili ushićeni, to će vam biti samo prepreka. Ako ste oduševljeni i ushićeni, hoćete li biti u stanju da prepoznate je li to što vam je rečeno tačno ili pogrešno?”

 

“Sigurno da nećemo biti u stanju, poštovani gospodine.”

 

“Umesto toga, to što je istinito trebalo bi da objasnite ovim rečima: ‘Ovo je tako, ovo je istina, to ima veze sa nama, tako nešto se može naći među nama’.

 

 

Buda

Brahmađala sutta, DN 1

 

 

[Dhamma]

Žeđ na smrt

 

To je kao čovek koji je putujući izdaleka strašno ožedneo. Onda zamoli nekog da mu da vode, a ovaj kaže: "Pij ovu vodu ako hoćeš. Njena boja je dobra, dobro miriše, ukus joj je dobar, ali samo da ti kažem, voda je otrovna. Možeš se od nje otrovati ili barem imati strašne bolove." No, žedni putnik ga ne sluša, jer ga muči velika žeđ. Ili poput pacijenta posle operacije. Lekar mu je rekao da ne uzima vodu, ali on je ipak traži da pije.

 

Čovek žedan čulnih zadovoljstava je sličan ovome: žedan slika, žedan zvukova, mirisa, ukusa, koji su svi otrovni.

 

Buda nam govori da slike, zvukovi, mirisi, ukusi, dodiri i ideje mogu da nas otruju. To su klopke. Ali mi ga ne slušamo. Isto kao i onaj čovek koji ne sluša upozorenje, jer je tako žedan: Bez obzira u koliko nevolja i bola će upasti, on samo traži vodu da se napije. Nije ga briga hoće li pošto popije tu vodu umreti ili se previjati od bolova. Čim dohvati času, ne prestaje da pije. Čovek žedan čulnih zadovoljstava pije slike, pije zvukove, pije mirise, pije ukuse, pije dodire, pije ideje. Oni mu izgledaju ukusni, te nastavlja da ih pije. Ne može da se zaustavi. I piće ih sve dok ne umre -- uhvaćen na delu, omađijan čulnim.

 

Adjan Ča: Tako jednostavno

 

 

[Dhamma]

PUN MESEC - subota, 5. maj 2012.

 

Pobeda podstiče mržnju,

pobeđeni ostaje u patnji.

Ko je smiren ostaje sretan

kad napusti pobedu i poraz.

 

Dhammapada, strofa 201

 

 

Oni koji su napustili misao o pobedi i porazu se nazivaju "smirenima", ali ne zato što nemaju bilo kakva osećanja. Oni su izvan pobede i proaza zato što su nekako umakli svakom osećanju bola i gubitka. Nisu naseli na taj trik koji izvodi sopstvo. Sopstvo je poput duge: izdaleka izgleda stvarno i opipljivo, ali kako joj se primičeš, počinješ da uviđaš da nema bilo kakvu supstancu. Ako se suviše čvrsto držimo svog osećaja sopstva, izgubimo se u zbrkanim gledištima o tome kako da pronađemo trajnu sreću. Verujemo da je taj dobitak jedino važan, ne uviđajući da u toj borbi stvaramo patnju drugima. Ako se suviše labavo držimo osećaja sopstva, takođe postajemo izgubljeni, ovoga puta usled pomanjkanja granica, te smo preosetljivi i nedostaje nam samopouzdranje. Samopoštovanje i samopouzdanje su prirodni rezultat življenja sa integrietom i razumevanjem.

 

S ljubavlju

monah Munindo

[Dhamma]

561. Sedenje kao navika

 

Mnogi počnu da meditiraju. Ali mnogi vrlo brzo i odustanu. To nije slučaj samo sa meditacijom. Kažu da mnogi krenu sa kurom za mršavljenje, ali broj onih koji je i završe je vrlo mali. Mnogi se pretplate na teretanu, ali broj onih koji je redovno i koriste je vrlo, vrlo mali. Danas, kada nam toliko stvari odvlači pažnju, kada nam je toliko toga nadohvat ruke, tendencija je da osetimo želju, reagujemo na nju, ali ubrzo zatim nas odvuče neka druga želja. Kao i sa programima za mršavljenje, sa sistemima telesnog vežbanja, isto je tako i sa meditacijom.

 

Zato je važno znati šta treba da radimo kako bismo izbegli da brzo dignemo ruke od svega, da odustanemo ili tek izgubimo interesovanje. A to se događa zato što ljudi smatraju da je to što rade vrlo teško, kažu vam da je oko njih suviše bučno ili da nemaju vremena. Ali pravi razlog u najvećem broju slučajeva jeste to što ih frustriraju misli koje ima stalno odvlače pažnju.

 

Ali ja bih voleo da vam saopštim i jednu dobru vest. Ta dobra vest je sledeća: buka zaista nije problem; ako ste zainteresovani, pronaći ćete vreme, a ni ometajuće misli ne bi trebalo da budu problem. Potrebna vam je jedna jedina stvar. I ako imate tu jednu, običnu stvar, uveravam vas da će vaša meditacija biti uspešna, sazrevaće i požnjećete sve njene plodove. A šta je ta jedna stvar?

 

Samo to da u sebi razvijete naviku da sednete i vežbate svakoga dana. To je šve sto treba da uradite.

 

Shravasti Dhammika: Introduction to Meditation

 

 

[Dhamma]

Gledaj da ne napraviš trajnu štetu samo zato što si trenutno uznemiren/a.

 

_/|\_

[Dhamma]

563. Sama svesnost nije dovoljna

 

Kad počinješ da vežbaš, nemaš mnogo poverenja u Dhammu, jer je u tvom umu još uvek mnogo nečistoća. Kako bi tvoje poverenje u Dhammu raslo, moraš jasno da razumeš koristi od onoga što radiš, moraš da uvidiš na koji način ti Dhamma koristi u životu. To razumevanje jeste mudrost, a ta mudrost će onda uvećati tvoju veru, tvoje poverenje... Kakve koristi imaš od toga što vežbaš svesnost? Moraš to otkriti sam za sebe. Moraš neprekidno da učiš od svog iskustva. Ako razviješ tu vrstu stalnog interesovanja za svoju praksu, razumevaćeš sve više i više. Sama svesnost nije dovoljna! Treba takođe da znaš kvalitet te svesnost i treba da vidiš postoji li tu i mudrost ili ne. Kad si jednom uvideo razliku u mentalnom stanju između toga kad nisi svestan i kada si potpuno svestan i uz to postoji mudrost, tada nikada više nećeš prestati da vežbaš. Tvoja zainteresovanost će se uvećavati, vežbaćeš sve više, razumećeš više i onda ćeš vežbati još i više -- to je jedan proces koji jača sam sebe. Ali za taj proces je potrebno vreme; biće potrebno vreme tvojoj svesnosti da ojača i tvom nivou razumevanja da poraste.

 

U Tejaniya: Awareness Alone Is Not Enough

[Dhamma]

564. Sopstveni psiholog

 

Da biste postali sopstveni psiholog, nije potrebno da učite bilo kakvu veliku filozofiju.

Sve što treba je da svakoga dana pregledate sopstveni um. Vi već svakoga dana

predgledate materijalne stvari -- svakog jutra proveravate šta ima od hrane u frižideru --

ali nikada ne istražujete svoj um. A proveravanje sopstvenog uma je mnogo, mnogo važnije.

 

Lama Yese: Becoming Your Own Therapist

 

 

[Dhamma]

565. Paljenje vatre

 

Ova naša praksa je nalik čoveku koji trlja dva komada drveta kako bi zapalio vatru. Čuo je da neko kaže: "Uzmi dva komada bambusa, trljaj ih jedan od drugi i dobices vatru." I on ih zaista uzme i počne da trlja. Ali njegovo srce je nestrpljivo. Malo ih je protrljao i očekuje da se upali vatra. Srce navaljuje da se vatra pojavi što pre, ali od toga ništa. Onda mu sve postane dosadno i zastane da se malo odmori. Nakon toga ponovo malo trlja ona drva i ponovo napravi pauzu da se odmori. Tako, i to malo toplote što je stvorio, brzo se izgubi, jer nema kontunitet.

 

Ako nastavi tako, zaustavljajući se kad god se umori, iako biti umoran i nije tako loše, u sve se to uključuje i njegova lenjost i od čitavog posla na kraju nema ništa. Konačno zaključuje da vatre ni ne može biti, da mu vatra ni ne treba, i tako odustaje. Neće više da trlja ona dva štapa. Posle svega, krene unaokolo da objavljuje: "Nema vatre. Ne može se dobiti na taj način. Stvarno nema vatre. Eto, probao sam i ništa."

 

Adjan Cha: In Simple Terms

 

 

[Dhamma]

Zmijski rep

 

Mi ljudi ne želimo da patimo. Ne želimo ništa drugo sem zadovoljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Bol je otvorena patnja. Jednostavno rečeno, patnja i zadovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja; njezin rep jeste zadovoljstvo. Glava joj sadrži otrov. U ustima je otrov. I ako se približiš njenoj glavi, ona će te ugristi. Ako je uhvatiš za rep, čini ti se da je to bezbedno, ali ako ga čvrsto držiš i ne puštaš, zmija će se izviti i isto tako te ugristi. Zato što i glava i rep pripadaju jednoj istoj zmiji.

 

I sreća i tuga dolaze od istih roditelja: žudnje i obmane. Zato ima trenutaka kad si srećan, ali ipak osećaš nemir i nelagodu -- čak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i pohvala. Kada dobiješ sve te stvari, srećan si, ali tvoj um nije istinski miran, zato što negde crv sumnje kaže da isto tako možeš i da ih izgubiš. Bojiš se da će te stvari nestati. Taj strah je ono što ti ne da mira. Ponekad zaista i izgubiš te stvari i tada još više patiš. To znači da iako su te stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i držimo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je držimo, ona može da se okrene i ugrize nas.

 

Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i zlo, čine krug koji se neprekidno okreće. I upravo zato zadovoljstvo i bol, dobro i loše, nisu pravi put.

 

Ajahn Chah: In Simple Terms

 

 

[Dhamma]

568. Uzajamno pomaganje

 

"Monasi, veliku korist imate od bramana i kućedomaćina. Daruju vas onim što vam je neophodno: ogrtačem, isprošenom hranom, prenoćištem i lekovima kad ste bolesni. Isto tako, monasi, bramani i domaćini imaju veliku korist od vas. Pravim značenjem i formom podučavate ih Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini, dobroj na kraju, oličavate im svetački život u njegovoj sveukupnosti i potpunoj čistoti. Na taj način, monasi, pomažući jedni druge, živite svetačkim životom, kako biste prešli bujicu i sasvim okončali patnju."

 

Buda

Bahukara sutta -- Velika korist (Iti. 107)

 

 

[Dhamma]

569. Stanje stvari

 

Budale odbacuju ono što vide, ne ono što misle.

Mudri ljudi odbacuju ono što misle, ne i ono što vide.

 

Huang Po

 

 

[Dhamma]

MLAD MESEC - nedelja, 20. maj 2012.

 

Nepažnji se prepuštaju

budale i bezumnici,

dok mudrac pažljivost ceni

kao najvrednije blago.

 

Dhammapada, strofa 26

 

Sve se mi zaboravimo s vremena na vreme i postanemo uzgubljeni u zbrci. Ali ono što je najvažnije je koliko nam je potrebno da se setimo. Nije moguće da se otarasimo konfuzije samo zato što je ne volimo. Međutim, tu meditacija može pomoći. Kad ulažemo napor u redovno vežbanje vraćanja na odabrani objekat pažnje, uvek iznova, tada u sebi razvijamo određenu vrstu snage. Iako to u prvom trenutku ne vidimo, unutar naše svesti raste dragoceni potencijal. Meditacija nam se može učiniti dosadnom i čak besmislenom. Ali ta energija nikada ne nestaje. Dobar napor koji ulažemo u to da se setimo da se vratimo objektu meditacije može nam se isplatiti u svakodnevnom životu kao spontana svesnost ovde i sada. Tamo gde bismo se ranije zaboravili i postali izgubljeni u nepažnji, iznenada postajemo budni i ujedinjeni sa onim što se događa. Takva svesnost zaista jeste najvrednije blago.

 

S ljubavlju

monah Munindo

[Dhamma]

570. Mačke

 

Nečistoće uma su poput mačaka. Ako mački daješ da jede kad god poželi, ona će ti sve češće dolaziti. I doći će dan kada će te i ogrebati ukoliko je ne nahraniš. Ali ti ne moraš da je hraniš. Počeće da mjauče i mjauče, ali ako je ne budeš hranio dan-dva, prestaće da dolazi. Isto je sa našim strastima. Ako ih ne hraniš, neće te uznemiravati. Tada je tvoj um u prilici da se stiša i sasvim umiri.

 

Ajahn Chah: Simply So