Budizam

[Dhamma]

694. Lek

 

Onaj ko odloži sa strane ono što želi, kako bi uradio ispravnu stvar,

čak i kada to jeste teško, sličan je bolesniku koji redovno uzima lek.

Kasnije, on će biti taj koji se raduje.

 

Đa. V,499

[Dhamma]

695. Neplemenita sreća

 

Postoji, monasi, pet struna čulnih užitaka. Kojih pet? Materijalni oblici dostupni oku, prijatni, dopadljivi, omamljujući, povezani sa zadovoljstvima čula, zavodljivi. Zvukovi dostupni uhu, mirisi dostupni nosu, ukusi dostupni jeziku, dodiri dostupni telu, i svi su oni prijatni, dopadljivi, omamljujući, povezani sa zadovoljstvima čula, zavodljivi. To su, monasi, pet struna čulnih užitaka.

 

Koja god radost i ushićenje da nastanu kao rezultat tih pet struna čulnih užitaka, oni se nazivaju srećom zadovoljstava čula. I to je obična sreća, sreća prostog čoveka, neplemenita sreća. Nju ne bi trebalo juriti, razvijati i isticati. Od nje bi, kažem vam monasi, trebalo zazirati.

 

Buda

Latukikopama sutta - Poređenje sa prepelicom (MN 66)

[Dhamma]

696. Kraj sveta

 

Tada Rohitassa, sin božanstva, u pola noći, blestav tako da obasja čitav Đetin gaj, otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni se Blaženom, stade sa strane, te upita: "Gospodine, je li moguće putujući upoznati, videti ili dostići kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja?"

 

"Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići kraj sveta."

 

"Zapanjujuće je, gospodine, koliko je istinito to što reče Blaženi. Nekada sam bio prorok po imenu Rohitassa, učenik Bhode, moćnog hodača. Brzina mi beše takva kao kad snažni strelac — dobro obučen, iskusne ruke, dobar nišandžija — odapne strelu među palmove senke. Korak mi se protezao onoliko koliko je istočno more daleko od zapadnog. I meni se pojavila želja: ‘Otići ću na kraj sveta.’ I tako sam život od stotinu leta proveo putujući — izuzev vremena utrošenog na jelo, pijenje, žvakanje i gutanje, mokrenje i pražnjenje creva, kao i na spavanje da bih pobedio umor — ali nisam stigao na kraj sveta. I umro sam na tom putu.

 

"Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je moguće dokrajčiti patnju a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem na to da je upravo u ovom telu, čiji je uzrast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržan svet, pojava sveta, dokončanje sveta i put koji vodi dokončanju sveta.

 

Buda

Rohitassa sutta, AN 4:45

[Dhamma]

697. Čemu je okrenut um

 

Monasi, o čemu god da neko mnogo misli i planira, tome njegov um sklon postaje.

 

Buda

Dvedhavitakka sutta (MN 19)

[Dhamma]

698. Pet stvari zbog kojih se napreduje, a ne nazaduje

 

Gde god se ovih pet stvari nađe, bilo da je reč o kralju ili seljaku, generalu ili kmetu, zanatliji ili starešinama klana, može se očekivati napredak, a ne nazadovanje. Kojih pet? Uzmimo slučaj čoveka koji je svojim radom i naporom stekao imetak, sakupio ga snagom svojih ruku i znojem čela, na zakonit način i pravedno, te ga koristi da podrži, slavi, poštuje i ugodi svojim roditeljima. A oni mu uzvraćaju mislima punim ljubavi i rečima: "Da dugo poživiš i da budeš zaštićen." Tako se kod onoga ko se stara s ljubavlju o svojim roditeljima može očekivati napredak, a ne nazadovanje. Isto tako je kada to čini sa svojom ženom i decom, slugama i nadničarima, sa svojim komšijama i onima sa kojima posluje, sa svojim božanstvima zaštitnicima, kao i sa monasima i bramanima. A oni mu uzvraćaju mislima punim ljubavi i rečima: "Da dugo poživiš i da budeš zaštićen."

 

Buda

Licchavikumāraka sutta (AN 5.58)

[Dhamma]

699. Zemlja

 

Monasi, ovoj saṃsāri se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Zamislite, monasi, da neki čovek od čitave ove velike zemlje napravi kuglice veličine jujuba koštice. Pošto je tako učinio, on uzme jednu po jednu kuglicu i za svaku kaže: „Ova predstavlja mog oca, ova oca moga oca“, i tako sve dalje unazad. Niz očeva i dedova ovog čoveka ne bi stigao do kraja čak i kad bi za svakog iskoristio sve one kuglice. A zašto? Zato, monasi, što se ovoj sāṃsari ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Toliko ste dugo, monasi, doživljavali patnju, bol i nesreću, punili groblja. I to je dovoljno da više ne budete opčinjeni svim tim sastojcima bića, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni.

 

Buda

Paṭhavī sutta (SN 15:2)

 

 

[Dhamma]

Mlad Mesec - ponedeljak, 11. mart 2013.

 

Ni otac, ni mati, ni svojta

ne mogu nam ugoditi

onoliko koliko

dobro usmereno srce.

 

Dhp. strofa 43

 

Ako je naše srce dobro usmereno, osećamo da postoji nešto na šta se možemo osloniti kada naiđu poteškoće. Ako doživljavamo očajanje i razočarenje, ako se osećamo izneverenima, srce ne mora da potone u beznađe. A niti mora da u nadi traga za sigurnošću. Utočišće na koje se možemo osloniti nije uopšte bilo kakva stvar ili stanje; to je način. Dobro zagledajući u posledice vezivanja tokom dovoljno dugo vremena, sada svoje pouzdanje tražimo u napuštanju fiksiranih gledišta. Još uvek imamo svoje mišljenje i sklonosti, ali više nismo toliko posvećeni pronalaženju sigurnosti u svemu tome. Naučivši da napuštamo, stvorili smo način da generišemo blagostanje za sebe.

 

S ljubavlju

monah Munindo

 

[Dhamma]

700. Ulazak u tok

 

Monasi, postoje četiri činioca ulaska u tok. Koja četiri?

Druženje sa čestitim ljudima, slušanje pravog učenja,

pomno promišljanje i vežbanje u skladu sa učenjem

u njegovoj celini. To su, monasi, četiri činioca ulaska u tok.

 

Buda

Anga sutta, AN 55:50

[Dhamma]

704. Mesto besmrtnosti

 

Monaha što na pustom mestu boravi,

čiji um jeste smiren,

nadljudsko blaženstvo obuzima

kad jasno sagleda Istinu.

 

Kad god razume nastanak

i nestanak sastojaka bića,

obuzmu ga sreća i ushićenje.

To je mesto besmrtnosti za one koji znaju.

 

Buda

Dhammapada, strofe 373-374

[Dhamma]

705. Stvari koje vode ka nibbani

 

Asketa Nandiya upita Blaženog: "Učitelju Gotamo, koje stvari, kada se neguju i praktikuju, vode do nibbane, imaju nibbanu kao svoj cilj, kulminiraju u nibbani?"

 

"Postoji, Nandiya, osam stvari koje, kada se neguju i praktikuju, vode do nibbane, imaju nibbanu kao svoj cilj, kulminiraju u nibbani. Kojih osam? Ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno zarađivanje za život, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija."

 

Buda

Nandiya sutta (SN 45.10)

[Dhamma]

706. Poverenje

 

Potrebno je ogromno poverenje da bi se praktikovao zazen (meditacija).

Inače, niko ne bi radio nešto toliko blesavo.

 

Shohaku Okumura

[Dhamma]

707. Um

 

Ono što se naziva umom, razumom ili svešću nastaje i nestaje bez prekida, dan i noć. Baš kao što majmun među krošnjama skače, hvatajući se za jednu granu, pa je pusti da bi uhvatio drugu. isto tako to što se naziva umom, razumom ili svešću nastaje i nestaje bez prekida, dan i noć.

 

Buda

Assutavā sutta (SN 12:61)

[Dhamma]

708. Šta je nibbana?

 

Lutalica Đambukhadaka dođe do poštovanog Sariputte i upita ga: "Govore o nibbani sve vreme. Ali šta je to tačno nibbana?"

 

"Iskorenjivanje pohlepe, mržnje i obmanutosti jeste nibbana."

 

"Postoji li bilo kakva staza, bilo kakav puta koji vodi ka nibbani?"

 

"Postoji takva staza, takav put."

 

"I koji je?"

 

"To je plemeniti osmostruki put - ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno postupanje, ispravno zarađivanje za život, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija."

 

"Povoljna je to staza, prijatelju Sariputta, povoljan je to put za stizanje do nibbane. Dovoljan da nas načini pažljivim i budnim."

 

Nibbānapañhā sutta (SN 38:1)

[Dhamma]

709. Kako sebe vežbati?

 

"Gospodine, na koji način nezaređeni sledbenik vežba za sopstvenu dobrobit, ali i za dobrobit drugih?"

 

"Mahānāmo, (1) kada je nezaređeni sledbenik sebe usavršio u poverenju i isto tako hrabruje druge da sebe usavrše u poverenju; (2) kada je sebe usavršio u postupanju u skladu sa vrlinom i isto tako ohrabruje druge da sebe usavrše u postupanju u skladu sa vrlinom; (3) kada je sebe usavršio u velikodušnosti i isto tako ohrabruje druge da sebe usavrše u velikodušnosti; (4) kada on sam želi da viđa monahe i isto tako ohrabruje druge da vide monahe; (5) kada on sam želi da čuje dobru Dhammu i isto tako ohrabruje druge da čuju dobru Dhammu; (6) kada on sam dobro zapamti učenje koje je čuo i isto tako ohrabruje druge da zapamte učenje; (7) kada on sam istražuje značenje učenja koje je zapamtio, ali ne ohrabruje druge da istražuju značenje; (8) kada je on sam razumeo značenje Dhamme i postupa u skladu sa Dhammom i isto tako ohrabruje druge da postupaju u skladu sa Dhammom. Mahānāmo, takav nezaređeni sledbenik vežba za sopstvenu dobrobit, ali i za dobrobit drugih."

 

Buda

Mahānāma sutta (AN VIII.25)

 

 

[Dhamma]

710. Velika pomoć

 

Monasi, tri su čoveka od velike pomoći drugom čoveku. Koja tri?

 

Onaj čovek, monasi, zahvaljujući kome je neko drugi uzeo Budu, Dhammu i Sanghu za svoje utočište. Onaj čovek zahvaljujući kome je neko drugi razumeo onako kako jeste: 'Ovo je patnja', 'Ovo je nastanak patnja', 'Ovo je prestanak patnje' i 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'. Onaj čovek zahvaljujući kome je neko drugi, sa iskorenjivanjem nečistoća uma, još u ovome životu potpuno oslobodio svoj um. Ova tri čoveka su od velike pomoći drugome. Ne postoji niko ko je od veće koristi.

 

Buda

Bahukāra sutta (AN 3.24)

[Dhamma]

711. Ko vidi istinu, vidi i Budu

 

U to je doba poštovani Vakkali ležao u grnčarevoj kolibi, bolestan, slomljen, na samrti. Onda on pozva svog pratioca i reče:

 

"Prijatelju, otidi do Blaženog, pokloni mu se do zemlje u moje ime i reci da bi bilo dobro ako bi me, iz samilosti, Blaženi posetio." Pratilac tako i učini, a Blaženi u znak saglasnosti odgovori ćutanjem. Onda se obuče i, uzevši činiju i gornji ogrtač, otide do poštovanog Vakkalija. Ovaj još izdaleka opazi Blaženog da dolazi i kada je ušao u prostoriju pokuša da se uspravi na svom ležaju. A Blaženi mu reče: "Dovoljno je, Vakkali, ne pomeraj se. Ovde su pripremljena sedišta, sešću na jedno od njih."

 

I pošto je seo, Blaženi reče poštovanom Vakkaliju: "Nadam se da ti je bolest podnošljiva, Vakkali, nadam se da ti je bolje. Nadam se da ti se bolovi smanjuju, a ne povećavaju."

 

"Poštovani gospodine, bolest mi nije podnošljiva, nije mi bolje. Bolovi se povećavaju, a ne smanjuju."

 

"Nadam se onda, Vakali, da se zbog nečega ne kaješ, da zbog nečega ne žališ."

 

"Zapravo, poštovani gospodine, ima stvari zbog kojih se kajem, zbog kojih žalim."

 

"Nadam se, Vakkali, da nemaš šta sebi da prebaciš u pogledu vrline."

 

"Ne, nemam, poštovani gospodine, bilo šta sebi da prebacim u pogledu vrline."

 

"Ako, Vakkali, nemaš šta sebi da prebaciš u pogledu vrline, zbog čega se kaješ, zbog čega žališ?"

 

"Već odavno, gospodine, želim da posetim Blaženoga, ali mi u telu nema dovoljno snage da to učinim."

 

"Dovoljno je, Vakkali! Zašto želiš da vidiš ovo gnjilo telo moje. Onaj ko vidi Dhammu, Vakali, vidi i mene, a onaj ko vidi mene vidi i Dhammu. Zaista Vakkali, videvši Dhammu, vidiš i mene; videvši mene, vidiš i Dhammu."

[Dhamma]

PUN MESEC - utorak, 26. mart 2013.

 

Onaj ko je dosegao savršenstvo,

ko je bez straha i bez želje, čist,

ko strele života iz sebe iščupa,

takvome ovaj život jeste poslednji.

 

Dhp., strofa 351

 

 

Ako bismo bili u stanju da se zaista oslobodimo straha, to bi značilo da možemo da se nosimo sa svime što nam život donese, kakav god da je intenzitet toga. Međutim, kada ljubav ili mržnja uđu u naše srce, obično se izgubimo. Umesto ostajanja u neomeđenoj svesnosti, sposobni da se prilagodimo snažnim osećajima, strah se manifestuje kao pad u vrlo ograničenu svesnost. Kroz vezivanje i identifikovanje sa žudnjom, stvaramo strah. A onda se i za njega vežemo. Da bismo napustili strah, moramo takođe napustiti žudnju. Međutim, to ne znači da nestaju ni žudnja ni strah.

 

S ljubavlju

monah Munindo

[Dhamma]

712. Da se ne bi kajao

 

Šta god da je učitelj trebalo da uradi iz saosećanja za svoje učenike

i za njihovu dobrobit, ja sam to, Ćunda, učinio za tebe.

Unaokolo su podnožja drveća, unaokolo su prazne kolibe.

Meditiraj! Ne budi lenj, da se ne bi kasnije kajao. To ti je moj savet.

 

Buda

Sallekha sutta (MN 8)

 

 

[Dhamma]

713. Prijatelj

 

Treba se družiti sa prijateljem koji deluje na sedam načina. Kojih sedam? Daje ono što je teško dati, čini ono što je teško činiti, podnosi ono što je teško podnositi, poverava ti svoje tajne, čuva tvoje tajne koje si mu poverio, u nevolji te ne napušta i ne prezire te kad si malodušan. Monasi, sa prijateljem koji deluje na ovih sedam načina se treba družiti.

 

Buda

Mitta sutta (AN 7:36)

 

 

[Dhamma]

714. Učitelj i učenici

 

Kako da se učenici odnose prema učitelju sa ljubavlju, a ne sa neprijateljstvom? U pogledu toga, obziran učitelj upućuje svoje učenike u Dhammu, iz saosećanja stara se o njihovoj dobrobiti i ovako kaže: "Ovo je za vašu dobrobit i sreću." Učenici slušaju šta im on govori, pažljivo, pripremaju svoj um za duboko znanje, ne odbacuju ili odstupaju od učiteljevih uputstava. Na taj način se učenici odnose prema učitelju sa ljubavlju, a ne sa neprijateljstvom. Zato, odnosite se prema meni sa ljubavlju, a ne sa neprijateljstvom, i to će biti za vašu dobrobiti i sreću na dugi rok. Ja se prema vama neću odnositi kao grnčar prema svežoj glini. Često ću vas opominjati, često testirati. Ono što je čvrsto u vama taj će test izdržati.

 

Buda

Mahāsuññata sutta (MN 122)

 

 

[Dhamma]

715. Uvid u trenutku dok se događa

 

Blistav je, monasi, ovaj um. I on se zagađuje nadolazećim nečistoćama. Neupućeni svetovnjak ne uviđa to u trenutku dok se događa. Zato vam kažem da — za neupućenog svetovnjaka — nema razvoja uma.

 

Blistav je, monasi, ovaj um. I on se pročišćuje od nadolazećih nečistoća. Dobro upućeni plemeniti sledbenik uviđa to u trenutku dok se događa. Zato vam kažem da -- za dobro upućenog plemenitog sledbenika -- postoji razvoj uma.

 

Buda

Aććharasanghata vaggo (AN I.51-52)

[Dhamma]

716. Najgori neprijatelj i najbolji prijatelj

 

Ko je svoj najbolji prijatelj i ko je svoj najgori neprijatelj? Oni čije su misli, reči i dela rđavi, oni su svoj najgori neprijatelj. Čak i ako kažu: "Ja mnogo brinem o sebi", i pored toga su oni svoj najgori neprijatelj. A zašto? Zato što ono što bi neko uradio svom neprijatelju, to oni čine sami sebi.

 

Oni čije su misli, reči i dela dobri, oni su svoj najbolji prijatelj. Čak i ako kažu: "Ja ne brinem mnogo o sebi", i pored toga su oni svoj najbolji prijatelj. A zašto? Zato što ono što bi neko uradio svom prijatelju, to oni čine sami sebi.

 

Buda

Piya sutta (SN 3.4)

[Dhamma]

718. Praksa

 

-- Je li neophodno dugo sedeti?

 

-- Ne, sedenje satima nije neophodno. Neki ljudi misle da što duže mogu da sede to mora da su mudriji. Viđao sam kokoške kako danima sede na svojim gnezdima! Mudrost dolazi od sabranosti pažnje u bilo kojem da si položaju. Tvoja praksa treba da počne čim se ujutru probudiš. I treba da se nastavi sve dok ne zaspiš. Ne lupaj glavu oko toga koliko dugo možeš da sediš. Važno je da si pažljiv bilo da radiš. sediš ili ideš da se okupaš.

 

Svako ima svoj prirodni ritam. Neki ljudi će umreti u pedesetoj, neki u šezdeset petoj, a neki u devedesetoj. Isto tako, ni naša praksa neće biti identična. Ne razmišljaj i ne brini oko toga. Pokušaj da budeš sabran i pustiš da stvari idu svojim prirodnim tokom. Tada će ti um postati smireniji u svakoj situaciji. Postaće miran poput bistrog planinskog jezera. I onda će razne vrste divnih i retkih životinja doći da piju iz tog jezera. Jasno ćeš videti prirodu svih stvari u ovom svetu. Videćeš mnoge lepe i neobične stvari kako dolaze i odlaze. Ali ćeš pri tome ostati miran. Pojavljivaće se i problemi i istovremeno ćeš moći da vidiš dalje od njih. To je sreća Bude.

 

Ajahn Chah: Questions and Answers

[Dhamma]

719. Kojim se poslom bavite?

 

Pet zanimanja nezaređeni budisti ne bi trebalo da obavljaju. Kojih pet? Trgovanje oružjem, trgovanje ljudskim bićima, trgovanje mesom, trgovanje alkoholom i trgovanje otrovima.

 

Vaṇijjā sutta (AN 5.177)

 

 

[Dhamma]

720. Dobar čovek

 

Kada poseduje četiri kvaliteta, čovek se može smatrati dobrom osobom. Koja četiri? U takvom slučaju dobra osoba ne govori o manama drugoga, čak i kada je pitaju. A zašto bi to činila kada je ne pitaju? Međutim, kada je pitana, ako mora da govori, tada govori s rezervom, nerado i ukratko kudi drugoga. To je značenje izraza: "Ova osoba jeste dobra".

 

Takođe, dobra osoba, čak i kada je ne pitaju, govori o vrlinama drugoga. A zašto to ne bi činila kada je pitaju? Međutim, kada je pitana, ako mora da govori, tada govori bez rezervi, rado i nadugačko hvali drugoga. To je značenje izraza: "Ova osoba jeste dobra".

 

I opet, dobra osoba, čak i kada je ne pitaju, govori o sopstvenim manama. A zašto to ne bi činila kada je pitaju? Međutim, kada je pitana, ako mora da govori, tada govori bez rezervi ili oklevanja, nadugačko govori o sopstvenim manama. To je značenje izraza: "Ova osoba jeste dobra".

 

Na kraju, dobra osoba, čak i kada je pitaju, ne govori o svojim vrlinama. A zašto bi to činila kada je ne pitaju? Međutim, kada je pitana, ako mora da govori, tada govori s rezervom, nerado i ukratko o sopstvenim vrlinama. To je značenje izraza: "Ova osoba jeste dobra".

 

Sappurisa sutta (AN 4.73)