Budizam

[Dersu Uzala]

Vama jos nije dosadilo? Neverovatno...Mozda bi mogli tako godinama... Jel neko cuo pricu o majmunu?

 

P.S. Svako dobro Dhamma. Ocigledno, nisu se previse ljudi primili na tvoju spiku. A ti pricas li pricas. Nego, nebitne su to stvari. Otpevaj ti nama Ramajanu, Bhagavad Gitu, a mozda i celu Mahabharatu.

 

'Time I am, The Great Destroyer of Worlds...'

 

Te fore....Arjuna, Krisna, zezanje, pluralizam...simbioticki.

 

 

 

 

---------------------------------

Kao sto rece neko pre nas:

 

--------------------------------------------------------------------------------

 

Tsung-Dao Lee's Address to the University Students on the Evening of December 10, 1957

 

Ladies and Gentlemen:

 

Representing all the laureates of this year I wish to thank you for arranging this delightful occasion. While all of us are happy about our own works, we realize that trying to understand the infinite wonders of nature with our limited human intellect is a story that has no ending. In connection with this I would like to tell you a little tale, taken from a Chinese novel, called "Hsi Yin Chi".

 

It's about a monkey.

 

This monkey, unlike other monkeys, was born out of a rock, and consequently he was very very intelligent. He happened to realize this himself - and that's how the whole thing started.

 

He began to grow ambitious.

 

First he wanted to become the king of the monkeys. This he achieved with no difficulty at all.

 

But soon he grew tired of being a monkey - of being even the king of the monkeys. Now he wanted to learn the ways of men. After years and years of studying human habits and behavior, he was able to dress like a man and talk like a man - indeed, he even managed to look like a man.

 

But again he was dissatisfied. Now he wanted to learn the ways of the gods. He went to the holy mountain, and after centuries and centuries of hard study and difficult research he did learn the ways of the gods. Indeed, he was able to acquire great magic power. He knew, for instance, how to travel 108,000 miles by one single jump.

 

So he decided to jump for heaven, - and he reached it in half a jump. There he demanded the position of a god. The emperor of the gods at first tried to ignore him, but the monkey was so persistent, that the emperor yielded and granted him the position of a god together with the title "The great saint".

 

But again the monkey grew dissatisfied. Now he wanted to be not only a god - but the king of heaven. The emperor of the gods had no choice. He was forced to fight the monkey, - and he did. But the monkey defeated the whole army of heaven. As a last resort the emperor of the gods asked the help of the great Buddha.

 

The Buddha came. He told the monkey that in order to become the king of heaven one ought to have some special qualifications. The Buddha opened his hand and said to the monkey: "If you want to be the king of heaven, you must be able to jump into my palm - and then out again."

 

The monkey looked at the Buddha, who was, say 100 feet tall. "I can travel 108,000 miles in one jump", he said to himself, "and this will be an easy way indeed of becoming the king of heaven."

 

So he jumped into Buddha's palm - and then made a big jump trying to get out. To be on the safe side, he kept on jumping. After millions and millions of years of jumping, the monkey began to feel a little tired. Finally he reached a place, which had five huge, pinkish columns. He thought that this must certainly be the boundary of the universe - the columns marking its very limit. He was very excited about this, and at the foot of the middle column he wrote: "The king of heaven was here." and very gay and very happy he started to jump back. At long last he reached the place from which he had started, and he proudly demanded to be the king of heaven.

 

The Buddha then, with his other hand, lifted the monkey up, pointed down into the open palm and showed him, just where his middle finger began, some tiny, tiny little words in the monkey's writing: "The king of heaven was here."

 

Since then there is in Chinese a saying: "Jump as you may, it is not possible to jump out of the Buddha's palm."

 

In our search for knowledge, we may be making rapid progress. But, we must remember that, even at the bottom of the Buddha's finger, we are still very far from absolute truth.

Edited February 1, 2008 by Dersu Uzala

[SixStepsOnTheMoon]

Dobro misliš. Ali tu treba biti oprezan i razjasniti šta podrazumevaš pod pojmom reinkarnacija.

Hrišćani tu obično počnu da upliću "dušu", neku trajnu, nepromenljivu suštinu bića koja se seli iz tela u telo, a koja po Budi ne postoji, pošto budizam ukazuje da je sve, apsolutno sve na ovom svetu prolazno i u stanju neprekidnog toka.

 

Takođe bih rekao da reinkarnacija spada u onu grupu "metafizičkih" pojmova koje ne možeš dokazati, već se samo osloniti na indicije kao što su sećanja velikog broja ljudi na prošle živote ili izvođenje takvog zaključka na osnovu cikličnih procesa u prirodi da je i ćovekov život cikličan.

 

Dakle, reinkarnacija možda postoji, možda ne postoji. Ali za postizanej krajnjeg cilja budizma, a to je oslobađanje od patnje kroz razumevanje prave prirode ovoga sveta to u krajnjoj liniji nije ni bitno. Ono što je mnogo bitnije za to razumevanje jeste samoposmatranje, jer jedino na osnovu sopstvenog iskustva življenja možemo nešto naučiti o sebi i svetu u kojem smo. A kad znamo pravila tog sveta, lakše nam je da izbegnemo onu patnju u koju ulećemo zaslepljeni neznanjem. To ti je kao kad jednom naučiš da vatra peče. Ne pada ti više na pamet da u nju guraš prst. Ne treba niko da ti objašnjava da je Bog naredio da se ne stavlja prstu u vatru, imaš svoje iskustvo. Dakle, nikakva metafizika, samo zdrav razum.

 

Svako dobro

 

Хм,да али Будизам се раширио из тла Хиндуизма и наследио многе његове елементе. Као и Хиндуизам, не поседује никекву организацију и инема одређено учење. Чак може бити и предмет расправе које се и данас воде да ли је Будизам религија или философија. Његов Оснивач, Буда, није сматрао да ће његове идеје створити религију. Није прихватао никакве богове, никаква учења, никаква веровања.Сви елементи Будизма, сви његови ритуали, дела, уметност и философија, имају као свој циљ, уништење илузије да човек постоји. Не само за човека, већ се за све остало у универзуму, верује да не поседују чврст садржај; све је илузија. Из овог разлога, све што Будизам учи, обично се изражава у неегативним изразима.

 

Будизам је философија песимизма.-како су га већ хиљаду пута дефинисали многи теолози и хришћански епископи.

 

Мада ја сад стварно не знам толико да би дао неки коначан суд,и ово горе су све голе чињенице.

 

На највишем нивоу Будизма, верује се да добро и зло, као моралне категорије, једноставно не постоје. Они припадају сфери постојања, а Будиста мора искоренити из себе сваку жељу за постојањем.

Хришћанство, напротив, не гледа на жељу као на зло. Сам Бог је у нас поставио тежњу да будемо креатвини, да побољшамо себе, да се радујемо у животу.

 

Ево дио предавања Епископа Иринеја које је одржано 19 децембра 2007....у аудио формату :

 

"Реинкарнација или Васкрсење"

Edited February 1, 2008 by SixStepsOnTheMoon

[delay]

Будизам је философија песимизма.

Moze da prođe,uopšteno.

Хришћанство, напротив, не гледа на жељу као на зло.

 

Rani oblici Ju-

daizma, i onaj tip Hrišanstva koji povezujemo s Vojskom Spasa, Billy

Sunday i Fundamentalistimaiz zabačenih krajeva Amerike, su dovoljno

jednostavni primeri religije čija je suština odobrovoljenje zlog demona.

 

Gautama Buda je uočio beskorisnost čačkanja u tog

imaginarnog debelokošca. Ako je Parabrahm, rekao je Hindu

filosofima, stvarno ništa, zašto da se ne držimo našeg originalnog shva-

tanja da je sve patnja, i priznamo da je jedini način da se pobegne od

patnje dolaženje do ništavila?

...

Uzrok Crne filosofije nije nemoguće naći da leži i u samim kli-

matskim uslovima, sa rezultirajućim stagniranjem stanovništva u mli-

tavo, jetko, slabokrvno, grozničavo-onemoćalo kastrirano stanje duše

čoveka. U skladu s time pronalazimo samo nekoliko pravih ekvivale-

nata ove škole u Evropi. U Grčkoj filosofiji nema traga ovakvoj dok-

trini. Otrov u svom najgorem i najpakosnijem obliku došao je tek s

Hrišanstvom.

...

U istu vrstu moramo da stavimo Hrišansku Nauku, koja

se tako groteskno plaši bola, patnje i zla svake vrste, da njene budale ne

mogu da misle ni na šta drugo, osim da glupo poriču istinitost svega

toga u nadi da će hipnotisati sebe do anestezije.

...

Hrišanska religija u svojoj najjednostavnijoj suštini, idejom sav-

ladavanja zla kroz Magijsku ceremoniju, Raspeće, čini se na prvi po-

gled dobrim primerom Bele tradicije; ali ideja greha i ispaštanja

odvratno je nju ukaljala Crnilom. Postojali su, me|utim, odre|eni

Hrišanski mislioci koji su preduzeli hrabar logičan korak da posma-

traju zlo kao izum Boga za uvežbavanje radosti borbe i pobede. Ovo je,

naravno, savršeno Bela doktrina; ali je smatrana najopasnijom od jeresi.

(Rimljanima VI: 1, 2, itd.)

 

[Dhamma]

Хм,да али Будизам се раширио из тла Хиндуизма и наследио многе његове елементе...

Dragi prijatelju,

ne znam do kraja da li je tvoj post tvrdnja ili pitanje

 

Mada je malo kontradiktorno da sam priznajes da ne znas, ali izgleda da tvrdis neke stvari o Budinom ucenju koje naprosto nisu tacne. Što i nije čudno ako se o budizmu informišeš od onih koji ga ne praktikuju. Isto bi naravno bilo i obrnuto, kada bi o hrišćanstvu učio od budista.

Zato imam dilemu kako da odgovorim. Ako je to sto pises tvrdnja, stav hriscanske crkve ili pak Episkopa Irineja prema budizmu, ja se sa tim slazem. Svako moze da ima stav kakav misli da treba da ima. Ako je pak tvoj post pitanje, onda bih mogao da probam da objasnim koliko mi moje skromno znanje dopušta. Kaži mi, pa da znam.

 

Budi srećan

[Dhamma]

Moze da prođe,uopšteno.

Ne može da prođe, ni uopšteno

 

Inače, dragi VAPH, molim te da ne koristiš uvredljive reči za one koji misle drugačije. Time uništavaš mogućnost svakog dijaloga. A jedino dijalogom možemo jedni drugima nešto smisleno reći i jedni druge razumeti.

 

Budizam nije nekakva daleka filozofja o postanku sveta, demonima, stvaranju i razaranju kosmosa, borbi Zla i Dobra i ne znam kakvim sve drugim metafizičkim pitanjima, već učenje kako da upravo ovde i sada, dok pišeš poruku koju pišeš (ili dok ovu čitaš), prepoznaš gordost, mržnju ili zlovolju kao svoje "neprijatelje" i da ih zameniš svojim prijateljima, skromnošću, ljubavlju i razumevanjem. Jer to je put ka onome čemu svi težimo, ka sreći. Našoj i sreći onih koju su oko nas.

 

Budizam nije teorija, o kojoj možemo da pričamo do prekosutra, već samo živa praksa. A ako zaista vežbaš, vidiš da put koji pomenuh zaista postoji. Zato ono o pesimizmu ne može da prođe, ni uopšteno

 

[delay]

Cilj te prakse je stapanje sa ništavilom,kao kod hrišćana,stapanje sa bogom.

Obesmišljenje života bezuslovno vodi do relativiziranja beskorisnosti i zlonamernosti,što jeste pravi rezultat postavke budizma.

U praksu ne ulazim,ne bavim se.

 

Skromnost,čemu?

Ljubav,kakva?

Razumevanje,kako?

 

 

[Dhamma]

U praksu ne ulazim,ne bavim se.

Ima jedna zgodna misao Veljačićeva, koju je izrekao u jednom intervjuu kao budistički monah, a ide otprilike ovako:

"Budizam je filozofija/religija koja se ne može ni misliti ukoliko u skladu sa njom ne živi."

Dakle, čemu lupati glavu nečim što je samo mentalna gimnastika?

 

Inače, voleo bih da citiraš bar neki izvor odakle si (po meni pogrešno) zaključio da je cilj budističke prakse "stapanje sa ništavilom" i "obesmišljavanje života". Iskren da budem, ne znam ni šta bi moglo da znači to "stapanje sa ništavilom", pa te molim da objasniš.

 

Ono što ja imam u vidu kad govorim o praksi i cilju budizma jesu četiri plemenite istine:

1. Postoji patnja, 2. Postoji uzrok te patnje, 3. Postoji iskorenjivanje tog uzroka i 4. Put ka iskorenjivanju tog uzroka jeste Plemeniti osmostruki put.

U tome je sadržan sav budizam. Savim jednostavno

 

 

 

 

 

[delay]

Tvoje reči:

Šta je prva plemenita istina?

Prva plemenita istina jeste da u životu postoji patnja. Živeti znači i patiti. Nemoguće je živeti a da ne doživimo neku vrstu bola ili stresa.

 

aka

 

Uzrok patnje je život,prestanak patnje=prestanak života.

Jedini lak izlaz je samoubistvo,fizičko ili mentalno.

 

Bela magija vidi u životu radost,crna patnju,jedna se hrani radom i postizanjem,druga,hranjena pasivnim fatalizmom,ne može voditi nikuda.

 

 

[Dhamma]

Tvoje reči:

Šta je prva plemenita istina?

Prva plemenita istina jeste da u životu postoji patnja. Živeti znači i patiti. Nemoguće je živeti a da ne doživimo neku vrstu bola ili stresa.

 

aka

 

Uzrok patnje je život,prestanak patnje=prestanak života.

Jedini lak izlaz je samoubistvo,fizičko ili mentalno.

 

Bela magija vidi u životu radost,crna patnju,jedna se hrani radom i postizanjem,druga,hranjena pasivnim fatalizmom,ne može voditi nikuda.

 

Au, pogrešan zaključak, mada nije redak. Ljudi često tako zaključuju o budizmu

Postoji razlika između "u životu postoji patnja" i "čitav život je patnja" kako mi se čini da si ti izneo.

Ako bi bilo ovo drugo, TO bi bio pesimizam, dakle -- nema izlaza. Pošto izlaz postoji, budizam je optimstičan.

 

U konstataciji "Živeti znači i patiti" ovo "i" je jako važno, jer bez njega bi bilo upravo ovo što ti tvrdiš. ALi Buda govori o životu kojim živimo i u kojem pre ili kasnije mora da naiđe patnja (što ne znači da ne postoji i sreća, pa on je sam živeo u raskoši kao mlad), prvo od bolesti, starosti i smrti, ali isto tako i onda kada shvatimo da i te stvari koje smatramo da nam donose zadovoljstvo jesu isto tako prolazne, nikada nas ne mogu trajno zadovoljiti, uvek nam treba još. Zato je i počeo da traga i pronašao put ka trajnoj sreći. A ona je moguća već u ovom životu kroz znanje, dakle uvđanje tri karakteristike ovoga sveta: 1. prolaznost svega, 2. bol nastao usled vezivanja za nešto što je prolazno i 3. privid tog "ja" koje se vezuje. Kada razumemo u kakvom svetu živimo, onda tako i gledamo na njega, kao kad slepac progleda pa više ne mora da strahuje da će se o nešto saplesti i pasti. Sa druge strane, ako smo još uvek zaslepljenim strastima, pohlepom, sujetom itd. stalno se saplićemo i padamo, jaučemo i cvilimo, misleći da u ovom svetu zaista postoji samo patnja.

 

Ima jedan vrlo lep tekst upravo o ovoj temi, pa ako čitaš engleski pogledaj ga obavezno:

Thanissaro Bhikkhu: Life Isn't Just Suffering

 

Baš mi je drago što smo zapodenuli ovaj dijalog da razjasnimo nešto što je shvaćemo pogrešno. Nadam se da ćemo iskoristiit priliku i nastaviti.

 

[delay]

Zar to nije slepilo,kada iskusiš gubitak,i patnju koja iz toga sledi,i kažeš,ma šta će mi to,nemože is toga ništa dobro da proiziđe.Ista logika bi rekla: iz života sledi smrt,stoga,šta će nam život.

Zar to nije nekako reaktivno,životinjsko rezonovanje?

Uostalom,i čovek je prolazan,to je ono što definitivno znamo.Zar ga to čini manje stvarnim?

 

 

Pogledajmo sada primjer procesa reaktivnoga uma u nižih životnil

oblika: riba pliva u plićaku s bočatom,

žutom vodom metalnog;

okusa. Tek što je uzela zalogaj račića, na nju jurne velika riba i udar

je po repu.

Mala riba uspijeva pobjeći, no tjelesno je povrijeđena. Kako irm

neznatne analitičke sposobnosti, mala riba ovisi o reakciji pri izbori

svojih aktivnosti.

 

Nakon toga njezin se rep zaliječi i ona nastavi normalno živjeti. No

jednoga dana, veća riba je napadne i udari po repu. Ovaj put niji

ozbiljno povrijeđena, nego tek malo uelarena. No, neešto se dogodilo

Nešto u ribi smatra da je u odabiru akcije sada bila neoprezna. To je

već druga ozljeda istoga dijela tijela.

Proračunavanje na ribinoj reaktivnoj razini bilo je: plićak jednako

bočato jednako žuto jednako metalni okus jednako bol u repu jednako

račić u ustima i bilo što od toga jednako je bilo čemu drugom.

 

Jednom drugom prilikom, mala riba opet otpliva u područje bočate

vode. Postaje pomalo "nervozna". No, nastavlja plivati i odjednom se

nađe u žutoj i bočatoj vodi. Još uvijek se ne vraća nazad. Počinje

osjećati slabu bol u repu. No, nastavlja plivati. Odjednom, osjeti

metalni okus i bol u peraji postaje snažna. I onda, mala riba poput

munje nestaje s tog mjesta. Nije bilo ribe koja ju je gonila.

Tamo je bilo račića za jelo. No, mala riba ipak je otišla.

 

ovo je iz habardove dijanetike

 

I,na kraju,da li je najvažnije postignuće budizma lišavanje patnje?

U čemu je to postignuće? Zar to nije sebično?

Edited February 2, 2008 by Izdržati VAPH

[рогозуб]

Nemoguće je živeti a da ne doživimo neku vrstu bola ili stresa.

 

Uzrok patnje je život

 

uzrok patnje je choveka predstava (slika) o zhivotu. ne stvaraju stvari neprijatnosti, nego tvoja misao o tim stvarima, kako reche epiktet.

[delay]

Ok,tigar ti odgrize ruku,i ti si kriv što to smatraš neprijatnim?

 

[рогозуб]

Ok,tigar ti odgrize ruku,i ti si kriv što to smatraš neprijatnim?

da. samo je kasno razmishljati o kontrolisanju svojih misli tek u trenutku kada ti tigar odgriza ruq....

si chuo nekad za Mukija Skevolu, i zashto je dobio taj nadimak Skevola (levoruki)?

http://en.wikipedia.org/wiki/Mucius (inache u chlanq fali Mukijina rechenica koju izgovara dok stavlja ruq u vatru- telo je beznachajno onome kome je otadzbina u srcu (naravno stoichki podrazumevajucji 2 stvari- i svoju domovinu, rim; i svoju domovinu- kosmos, tj. duh kosmosa.)

[delay]

Ok sam sa ovim postom,delimično,jer mogu da cenim požrtvovanost i iskrenost,ali ideja koja se ovde na temi provlači,da je vezivanje rađa patnju,važi za Muciusa,zar ne? On nije tražio okončanje patnje,već ju je prigrlio,prihvatajući poraz kako bi i pobedu.

 

 

 

 

[рогозуб]

al poenta je da on nije prihvatio patnju. vecj se potpuno odvojio od przivezanosti za svoje telo. ako imash epiktetov priruchnik, prochitaj prvi deo- o onome je u nashoj vlasti i o onome shto nije. jer kod stoika nema podnoshenja patnje, za njih ne postoji patnja, vecj postoji samo misao da patnja postoji. "ako uklonish misao 'uvredjen sam', uklonio si uvredu"- i to se primenjuje kao princip dalje. ugl, prekucacju ja ceo priruchnik, pa cju staviti na net.

[delay]

Sada ne razumem zasto je vezanost za telo losa,a vezanost za domovinu dobra.

Ko to u ,slucaju kada je sva vezanost i zelja unistena,diktira postupke i kaze:idi umri za tvoju zemlju.

I zašto ga treba poslušati,kada je sve iluzija?

Čak i ako težiš transcedentnom kraju,bez želje za uspehom,ipak si vezan za ideju o višem redu,beskonačnom i besmrtnom,kako kaže bhagavad gita.

Kada ukineš želju,volja nema gorivo,nema svrhe bilo šta raditi.

 

Edited February 3, 2008 by Izdržati VAPH

[рогозуб]

zhenja nije dobar prevod, iako se tako svugde prevodi. odnosi se na zhudnju, a poshto smo mi pravoslavan narod nekad bili, imamo savrshenu rech za to- ta rech je pristrashcje. jer je u njenom korenu strast (pathos). a shto su strasti slabije u choveq, to je njegova volja jacha. to lako mozhesh da vidish, kada razmislish shta je krajnost strasti- to je ono shto mi zovemo bolesti zavisnosti; gde je volja potpuno porobljena.

i ne radi se o vezanosti (pristrashcju) za domovinom, vecj o brizi o blizhnjima, jer su svi ljudi bracja.

a ko to diktira- stoici to zovu Logos. neshto sam u stoichkom tripu ovih par nedelja, bash su super oni..

[delay]

Ako su svi ljudi braca,zasto bi ratovao protiv svoje brace? Ima nekih do kojih ti je manje stalo?

Sviđa mi se što si uveo pojam strast. Složićemo se da je neizbalansiranost rađa zlo,ili u najmanju ruku zloćudnost?

Strast unosi balans između božanske privrženosti i božanske hrabrosti,strast je snaga,dok nedostatak balansa izaziva slabost koliko i fanatizam,surovost. Nedostatak strasti rađa požudu,jer nema nesebične hrabrosti,surovost,jer nema privrženosti.

 

 

"Gledajte! ovo su ozbiljne tajne; jer postoje takođe neki moji prijatelji koji

su pustinjaci. Ali ne mislite da ćete ih naći u šumi ili na planini; nego u

purpurnim krevetima, miluju ih prekrasne žene zveri raskošnih udova, s

plamenom i sjajem u očima, i bujnom ognjenom kosom oko njih; tu ćete

ih naći. Vidjet ćete ih na vlasti, kod pobedničkih armija, kod svake radosti;

a u njima će biti milion puta veća radost od te. Pazite da niko ne prisiljava

drugog, Kralj protiv Kralja! Volite jedan drugoga vatrenim srcima; po

niskim ljudima gazite divljom strašću vašeg ponosa, u danu vašeg gneva.

iz knjige tota

Edited February 3, 2008 by Izdržati VAPH

[рогозуб]

pa stoici su verovali u determinizam, i drzhave, njihova uredjenja i medjusobni ratovi su neshto na shta pojedinac ne utiche, a i da utiche, sve te oblasti o5 spadaju u "stvari koje nisu u nashoj vlasti". lepo je o tom odnosu prema drzhavi pisao marko aurelije, jer je bio stoik i rimski car, a dosta ima i kod seneke i kod cicerona.

 

Strast unosi balans između božanske privrženosti i božanske hrabrosti,strast je snaga,dok nedostatak balansa izaziva slabost

o_0

[delay]

o_0

Nedostatak strasti rađa požudu,jer nema nesebične hrabrosti,surovost,jer nema iskrene privrženosti.

 

[рогозуб]

potpuno suprotno. pozhuda, npr sexualna- je strast. sve shto te porobljuje je strast. jedino logos/ razum oslobadja.

[delay]

Problem je to sto nisi ostvaren,npr.,hmmm, seksualno,pa moras da se boris protiv pozude,da jesi,ne bi imao tih problema,i svatio bi sex kao ono sto jeste,fizicki izraz ljubavi koji je bez iste samo fizicka disciplina,gubljenje svesti u nistavilu,prokreacija.

Uslovljavanje tu radi,u teskim trenutcima frustracije/tuge/cega god,usvajas odredjenu filozofiju,koja te jos vise

distancira od samog problema,i hranis neku iluzornu auto-hipnoticku misao o neuhvatljivom,vecnom,srecnom stanju,dok u stvarnosti prakticno ne radis nista.

Filozofija lenjosti,inercije,prvog greha, posle toga idu laz,sebicnost,ponos,itd.

Strast pokrenuta duhom tera na akciju,na ostvarenje,i oslobodjenje od okova,telo je inace po prirodi inertno,i nikakav razum ga ne moze sam poterati na rad/delovanje.

Rat,strast,razboritost.

Edited February 3, 2008 by Izdržati VAPH

[рогозуб]

Problem je to sto nisi ostvaren,npr.,hmmm, seksualno,pa moras da se boris protiv pozude,da jesi,ne bi imao tih problema

epiqrejski stav. recimo da ja imam potpuno suprotan, stoichki... evo, ja npr, nisam ostvaren sexualno, a sve se manje borim protiv pozhude. tu radi se o borbi protiv samog sebe. a "navika postaje druga priroda".

 

to srecjno stanje uopshte nije neuhvatljivo, niti je apstraktno, ako meni neverujesh, pitaj onog lika Dhammu, kolko vidim, on je teravada budista...

 

bash kada idesh prema strasti i nasladama, ti idesh inertno. jer je jedini sklad u choveq, i jedini mir i stvarna sloboda, kada chovek podredi telo dushi, a dushu duhu (logosu)..

 

Strast pokrenuta duhom tera na akciju,na ostvarenje,i oslobodjenje od okova

od imaginarnih okova, okova koji su postavljeni telu i uzhivanju. ako duh vlada dushom, a dusha telom, jedino tada ti je volja potpuno sloboda, i tada- i ako ti tigar odgrize ruq, ti mozhesh snagom svoje volje da otklonish misao "to me boli", i bola necje biti.

[delay]

Kada des vodjen strascu,ostvarenjem,ides upravo protiv inercije koja te tera da se pokoris i ne radis nista.

 

Ok je uspostavljanje kontrole,ali ne mozes svoje telo,pa ni svoj mozak nazvati imaginarnim,jer odredjuje tvoje ponasanje,kao i gomiletina faktora koji su van tvoje kontrole,to sto se ti tripujes da nesto nije stvarno,ne cini to manje stvarnim.

 

Sa ekstremom se radi tako sto se venca sa drugim eksremom,to govore pitagorejci,to je prava sreca.

Sreca je ekstrem,kao i tuga.

 

Sto se tice tigra,ali ces da iskrvaris na smrt.

Bol nas stiti,to je jedino sto sam zapamtio iz biologije.

Eto ti logosa.

Edited February 3, 2008 by Izdržati VAPH

[рогозуб]

stoik necje iskrvariti; ako mu tigar samo odgrize ruq, on cje je previti, i necje ni u jednom trenutq qkati, zashto se to njemu desilo, shta cje sad bez te ruke, itd. a i pa shta ako iskrvarish na smrt? kako reche marko aurelije- neki tamjani paraju na oltar danas, neki sutra, i medju njima nikakve razlike.

 

to sto se ti tripujes da nesto nije stvarno,ne cini to manje stvarnim

ne radi se o negiranju stvarnosti nechega, vecj o sprechavanju da ta stvarnost utiche na nash duhovni mir.

Edited February 3, 2008 by Rogozub