Budizam

[Dhamma]

856. Uvreda

 

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Rāđagahi, u Bambusovom gaju, u skloništu za veverice. Tada braman Akkosaka ("Uvredljivac") Bharadvađa doču da je jedan braman iz roda Bharadvađa otišao u beskućnike u prisustvu Blaženoga. Ljut i nezadovoljan, on ode do Blaženog i, stigavši, poče da ga vređa i psuje prostim, teškim rečima.

 

Kada to bi izrečeno, Blaženi mu se obrati: "Kaži mi , bramane, da li ti prijatelji i drugovi, rođaci i saplemenici ponekad dolaze u goste?"

 

"Da, učitelju Gotamo, ponekad mi prijatelji i drugovi, rođaci i saplemenici dolaze u goste."

 

"I još mi kaži, da li ih ponudiš glavnim jelom i raznim prilozima, kao i poslasticama?"

 

"Da, ponekad ih ponudim glavnim jelom i raznim prilozima, kao i poslasticama."

 

"I ako se oni njima ne posluže, kome onda ta hrana ostaje?"

 

"Pa, ako se ne posluže, učitelju Gotamo, sva ta hrana ostaje meni."

 

"Isto tako, bramanu, to čime si vređao mene koji ne vređam, to čime si se izrugivao meni koji se ne izrugujem, to čime si grdio mene koji ne grdim: ničim od toga neću se poslužiti. Sve to ostaje tebi, bramanu. Sve to ostaje tebi.

 

Za svakog ko god uzvraća uvredom onome ko ga vređa, uzvraća izrugivanjem onome ko mu se izruguje, uzvraća grdnjom onome ko ga grdi, kaže se da jede zajedno, da je u društvu sa tom osobom. Ali ja niti jedem sa tobom, niti sam u društvu sa tobom, bramanu. Sve to ostaje tebi. Sve to ostaje tebi."

 

Buda

Akkosa sutta, SN 7:2

[Dhamma]

MLAD MESEC - Petak, 28. februar 2014.

Svet

 

Ko je stišanog tela, stišane misli,

govora stišanog, skoncentrisan,

ovim svetom nezaveden,

takav se “utihnulim” zove.

 

Dhammapada, 378

 

 

Kada nas religije uče da odbacimo materijalni svet, to nam nije od velike pomoći. Buda nas je podučavao da razumumemo materijalni svet, ne da ga odbacimo. I u meri u kojoj ga razumemo, utoliko ne moramo njime da budemo opsednuti. Ako ovaj svet vidimo jasno, možemo prepoznati i njegov potencijal za uvećanje sreće živih bića, kao i rizik od uvećavanja patnje. Bez tog jasnog viđenja, zadovoljstvo koje dolazi od udovoljavanja žudnji, na primer, čini nam se kao put ka miru i zadovoljenosti. Ali nije. To udovoljavanje je tek trenutno olakšanje od iritiranosti žudnjom. Mir i zadovoljenost za kojim mi tragamo dolaze od jasnog viđenja. Sve stvari na ovome svetu, prijatne i neprijatne, menjaju se. Kad istinski ovo vidimo, tada vidimo i nepromenljivost.

 

S ljubavlju

monah Munindo

[Dhamma]

858. Obmana ega

 

Blagoslovena je samoća za onoga ko zadovoljan je,

ko je upoznao Dhammu, ko uviđa.

 

Blagoslovena je nenasilnost prema ovome svetu,

obuzdanost u odnosu na živa bića.

 

Blagoslovena je nevezanost prema ovom svetu,

prevazilaženje zadovoljstava čula.

 

Ali napuštanje obmane "ja sam" –

tek to je zaista krajnje blaženstvo.

 

Buda

Udana, 2:1

[Dhamma]

859. Pet minuta je dovoljno

 

Ako je vaš život u neprekidnoj krizi ili ste se našli u sred ekonomskog i socijalnog haosa, možda ćete imati problem da pronađete dovoljno psihičke energije za duže periode meditacije, čak i ako imate dovoljno vremena. Čini se kao da se uvek nešto ispreči, naročito ako mislite da makar i za početak morate imati raščišćenih 45 minuta u svom dnevnom rasporedu. Vežbanje u stanu u kojem živite sa ostalim mnogobrojnim članovima porodice može izazvati razna neugodna osećanja, a ona će onda postati prepreka za svakodnevnu praksu.

 

Od studenata recimo medicine se teško može očekivati da nekako nađu duže periode dana za ne-činjenje, a isto važi za mnoge druge ljude sa visoko stresnim zanimanjima i u teškim situacijama. Niti je to moguće za one koji su tek znatiželjni da vide šta je to meditacija, ali nemaju preterano čvrst razlog da pomeraju granice svoje zone komfora.

 

Tako, za one koji tragaju za balansom u svom životu, određena fleksibilnost u pristupu ne samo da pomaže, već jeste ključna. Važno je znati da meditacija nema mnogo veze sa časovnikom. Pet minuta formalne prakse može biti podjednako duboko , čak i više, nego neki drugi put 45 minuta. Iskrenost vašeg napora daleko je važnija od otkucavanja časovnika, jer mi u suštini govorimo o prelasku iz minuta ili sati u trenutke, koji su zapravo bez dimenzije i otuda beskrajni. Dakle, ako imate motivaciju da vežbate makar i malo, to je ono što je važno. Sabranost treba zasaditi i negovati, štititi od vetrova brzog tempa života ili uznemirenog i brigama opterećenog uma, baš kao što mladi izdanak treba zaštititi od snažnih udara vetrova. Ukoliko vam uspeva da u početku negujete makar pet minuta ili čak i minut sabranosti, to je zaista čudesno.

 

Jon Kabat-Zinn: Mindfulness Meditation

[Dhamma]

PUN MESEC - subota, 15. mart 2014.

 

Negovanje

 

Ko oseti slast samoće

i slast spokojstva,

takav, lišen straha i bez zlodela,

nektar Dhamme ispija.

Dhammapada 205

 

 

Lekari nam savetuju da negujemo telo tako što ćemo se hraniti zdravo i vežbati redovno. Buda nam savetuje da negujemo srce i to Istinom. Ako sebi dopustimo da postanemo prezauzeti, zaboravljamo koliko nas regeneriše kad provedemo neko vreme u samoći: kada imamo vremena za sebe. Osećaj nezadovoljstva polako raste, sve dok ne poverujemo da nam nešto suštinski nedostaje. Takvo uverenje može obradovati trgovce, ali nam ne daje unutrašnju snagu. Duhovna praksa ponekad uključuje odvažnost da uzimamo manje, a da imamo poverenje u prirodno, neuprljano stanje sopstvenog srca.

 

S ljubavlju,

Bhikkhu Munindo

[Dhamma]

860. Dela, samo dela

 

Niko rođenjem otpadnik ne postaje, niko rođenjem ne postaje plemenit,

Delima se otpadnik postaje, delima se postaje plemenit.

 

Buda

Vasala sutta, Sn I.7

[Dhamma]

MLAD MESEC - nedelja, 30. mart 2014.

 

Spokojstvo

 

Ah kako srećni živimo bez mržnje,

okruženi mrziteljima;

među ljudima punim mržnje,

bez mržnje boravimo.

 

Dhammapada, 197

 

 

Sreću obično poistovećujemo sa time da dobijemo ono što želimo. Postoje li i druge vrste sreće? Svako od nas iskusio je vremena kada ne dobijemo ono što želimo ili dobijemo ono što ni u kom slučaju ne želimo. U ovim stihovima Buda ukazuje na onu vrstu sreće koja nastaje nezavisno od toga da li smo dobili to što želimo ili nismo, na sreću koja nastaje sa mudrošću. Mudrost zna da neka stanja mogu da se promene, a druga ne. Na primer, ne možemo da zaustavimo nečiji osećaj mržnje. Ali možemo uložiti napor da ne budemo uvučeni u tu mržnju. I nasuprot onome što bi neko mogao da kaže, to nije pasivnost. To je preuzimanje odgovornosti za ono što je naše i negovanje spokojstva prema onome što nije.

 

S ljubavlju

monah Munindo

[Dhamma]

861. Ljubav

 

Kakva god da su bića, slaba il' jaka, bez izuzetka,

duga, krupna ili srednja, mala, tanana ili velika,

vidljiva i nevidljiva, ona što žive blizu ili daleko,

rođena i još nerođena: neka sva bića budu srećna...

 

Nek niko nikog ne obmanjuje,

niti vređa bilo koga bilo gde,

neka u ljutnji ili mržnji

ne poželi drugome da pati.

 

Buda

Metta sutta, Sn I.8

 

<3

[Guest HEFEST]

Dhamma legendo nema te. Pocinjem da se brinem. Evo da ozivim ovu temu koju si odrzavao sa toliko ljubavi sa jednom slicicom.

 

Edited September 5, 2014 by HEFEST

[bo88gdan]

KO je ko ovde u ovom panteonu ukratko ?

[Guest HEFEST]

Ganesa je bog-slon, bog pocetaka, zastitinik umetnosti, a najvanija delatnost mu je postavljanje i uklanjanje prepreka zbog razlicitih razloga.

 

Brama ti je polubog koji je suosnivac kosmosa. Jedan je od troje bogova koji cine hindu sveto trojstvo - trimurti. To su Brama, Visnu i Siva.

 

Visnu je bog subine i ljubavi i zato ima vise kontakta sa ljudima. To ostvaruje preko svojih 10 avatara (Rama , Buda, Narasimha, Vamana. Krisna, ...)

SA zadnjim avatarom Kalkijem ce vratiti Darmu, nebeski zakon ili ce sve biti ponovo stvoreno.

 

Siva je bozanstvo koje ce na kraju postojanja unistiti univerzum. Njen simbol je falus. Siva je inace blag i fin, ali se lako razgnevi, postane Rudra, a onda se cuvaj.

 

Kali je jako povezana sa Sivom, ali je za razliku od nje povezana sa mracnom stranom.

 

Yama Darma (moj omiljeni) je bog smrti. Zaduzen je za odrzavanje reda i pravde. On ima i pomocnika i kada neko umre taj pomocnik odlucuje prema tome kako je ziveo da li ce se reinkarnirati u vise ili u nize bice.

 

Ratri je boginja noci.

 

Maya je Budina majka. Ne znam nesto mnogo o njoj.

 

Indra je bog rata i groma jer mu je Vajra (grom) jedno od glavnih oruzja. Drugo ime mu je Deva i on je takodje i kralj nizih bogova. Iznad njega su samo Brama, Siva i Visnu.

 

 

Za dublje razumevanje preporucujem knjigu Gospodar Svetlosti od Rodzera Zeleznog.

Edited September 5, 2014 by HEFEST

[Talvi]

kakva ludnica:

 

Sala Keoku, Thailand - http://en.wikipedia....wiki/Sala_Keoku

 

 

 

 

 

Edited February 26, 2015 by Talvi

[Zen]

nema nam svestenika :/

[Demon Seed]

I meni to pade na pamet.

 

Ala su se napasli blagog bilja tvorci ovih skulptura, svaka im čast.

[bo88gdan]

http://www.kurir.rs/vesti/srbija/2897581/foto-otvara-se-budisticki-hram-u-srbiji-vernike-predvodi-poznati-srpski-pevac

[PajatheTrut]

on ceka jos bio je los

[Demon Seed]

Svecanee narandzaste odoree