Budizam

[delay]

ne radi se o negiranju stvarnosti nechega, vecj o sprechavanju da ta stvarnost utiche na nash duhovni mir.

Duhovni mir,o taj izgovor za lenjost i determinizam.

Stvarnost se uvek menja,ako se ti ne menjas sa njom,umires.

Zato je malo dete ideal taoista.

 

 

 

[рогозуб]

ja verujem da determinizam u smislu providjenja postoji. a lenjost je raditi ono shto je lako (biti rob svojih strasti), i ne boriti se protiv njih..

[delay]

ja verujem da determinizam u smislu providjenja postoji. a lenjost je raditi ono shto je lako

Sad razmisli o ovome sto si rekao.

 

Ono sto kazes je da postoji skriven plan,i trebamo da sedimo i cekamo,tj da radimo ono najlakse,i jos usto moramo da se smaramo utamanjenjem svake strasti,u potrazi za,pazi,nedokucivom voljom bozjom koja ko zna odakle treba da dodje,umesto da radimo sa ovim sto imamo.

 

Znaci kakav niz argumenata da se opravda sopstvena lenjost,jebote.

 

 

[Dhamma]

ovo je iz habardove dijanetike

 

I,na kraju,da li je najvažnije postignuće budizma lišavanje patnje?

U čemu je to postignuće? Zar to nije sebično?

Dragi VAPH,

ja u klin ti u ploču. Ja ti objašnjavam budizam, ti mi citiraš scientologe

 

Da, cilj budizma je oslobađanje od patnje.

Da li je sebično? Ne znam je li sebično ili ne, ali to je jedino što možemo učiniti.

Kao što ne mogu ni da jedem za bilo koga drugog.

Kao što je i Buda jedino sam sebe mogao da oslobodi.

Ostalima je pokazao put, pa ko krene krene. Opet, svako za sebe.

 

 

[рогозуб]

Ono sto kazes je da postoji skriven plan,i trebamo da sedimo i cekamo

to nema veze jedno s drugim... ne treba da sedish i chekash, bash suprotno, samo se radi o tome da prihvatash stvari koje su izvan tvoje kontrole sa potpunom mirnocjom, tj. da se nervirash, ne rasluzujesh, ne zhalish i sl. kod stoika nema uopshte takve pasivnosti kao kod budista, npr seneka pishe kako je politichka aktivnost duzhnost, iako politika ima najmanje veze sa vrlinom i brigom za dushu...

[delay]

Da, cilj budizma je oslobađanje od patnje.

Da li je sebično? Ne znam je li sebično ili ne, ali to je jedino što možemo učiniti.

Determinizam(inertnost),neznanje,lenjost,potencijalna sebicnost.Kako mozes sebe da gledas u ogledalu

I nisam ti ja dragi.

 

 

 

to nema veze jedno s drugim... ne treba da sedish i chekash, bash suprotno, samo se radi o tome da prihvatash stvari koje su izvan tvoje kontrole sa potpunom mirnocjom, tj. da se nervirash, ne rasluzujesh, ne zhalish i sl. kod stoika nema uopshte takve pasivnosti kao kod budista, npr seneka pishe kako je politichka aktivnost duzhnost, iako politika ima najmanje veze sa vrlinom i brigom za dushu...

Pa otvori temu o stoicima.

 

Edited February 3, 2008 by Izdržati VAPH

[рогозуб]

ti cje mi kazhesh

Edited February 3, 2008 by Rogozub

[Dhamma]

Determinizam(inertnost),neznanje,lenjost,potencijalna sebicnost.Kako mozes sebe da gledas u ogledalu

I nisam ti ja dragi.

 

Ja probao da nešto objasnim, ali ne ide. Možda neki drugi put.

Važno je da ima dobre volje

 

A sad malo o meditaciji:

 

Šta je meditacija?

 

Meditacija je tehnika rada sa umom. Ako um posmatraš kao alatku, tada je prvi korak pre nego što počneš tu alatku da koristiš da je pobliže osmotriš; razmotri kako ona funkcioniše i za šta bi mogla da se iskoristi; zatim počni da je koristiš na što je moguće efikasniji način. Meditacija je prirodan način upoznavanja sa umom, istraživanja i razumevanja načina na koji on funkcioniše, a zatim i poboljšavanja njegovog rada putem vežbanja. Zaista je potrebno mnogo truda da bi se uvežbao um. Koliko si godina recimo dopuštao umu da tumara tamo-amo po sopstvenoj volji. Možeš li da kažeš svom umu: "OK, dosta je bilo brige, od sada hoću da misliš samo srećne misli -- od sada nećeš ići na onu stranu na koju ti hoćeš." Ja to ne mogu. Jesi li ti sluga ili gospodar svoga uma?

 

Um je moj "vodič" -- on usmerava moje odnose sa spoljašnjim svetom. A meditacija je način da se osveste "vodičeve" slabosti i poveća njegova snaga. Ako zamislite situaciju da slanjem nekog poslovnog čoveka na kurs o menadžmentu popravljate njegovu sposobnost upravljanja firmom -- onda je meditacija jedan (neprekidni) kurs o upravljanju samim sobom.

 

Baš kao što dizanje tegova ili džogiranje čini telo snažnim, isto tako meditacija čini um snažnim. Dobra stvar pri svemu tome je da vam nije potrebna bilo kakva specijalna oprema. Ne treba ni da budete nekakva posebna osoba, dovoljno je da ste živi i da vam um obavlja osnovne funkcije. To je sasvim dovoljno za početak

 

[delay]

I kakav to budista pocinje recenicu sa ja?

 

Meditacija jaca koncentraciju,kontrolu,disciplinovanost,ali trazi rad,tezak,svakodnevan.

Nema tu nista lako i tek tako.

 

[Azizam]

I kakav to budista pocinje recenicu sa ja?

 

 

Svođenje shvatanja budizma na ovo je vrlo neadekvatno.

Da ne budem gruba.

 

[delay]

Ma,mnogo si ti opasna,vidim,sve vrcaju argumenti,citati,reference,ne znam gde se nalazim.

Ako te mrzi,nemoj nista ni da pises,samo me nerviras ovde tim pateticnim emotivnim kme kme reakcijama.

 

Edited February 4, 2008 by Izdržati VAPH

[Azizam]

Pa ako ti je glavni argument na nečiji post ono što sam ja citirala, o čemu mi ovde pričamo.

Gospodine sveZnam o budizmu.

 

 

Na koji način se ti ovde ponašaš u skladu sa budističkim načelima.

Je'l da nas ne biješ da bismo se probudili?

 

 

Ne zajebavaj se već normalno pričaj, nisam ti rekla da si plitak, već da si neadekvatan.

Jer si uistinu neadekvatno započeo svoj post i to bode oči.

 

A za komentar o emotivnim kme kme reakcijama, možeš da se izloguješ ako te nerviram, jer mene zabole za tebe.

Edited February 4, 2008 by Azizam

[delay]

Navedi jedan post gde sam se nazvao budistom.

Mogu i da te bijem,ako si za to raspolozena

Molim,dokazi svoju adekvatnost.

Tebi.

Kujo.

 

Edited February 4, 2008 by Izdržati VAPH

[Azizam]

 

Od koga dolazi i pristojno je.

Edited February 4, 2008 by Azizam

[delay]

Ma mnogo sam zao.

 

[Dhamma]

Zašto ti meditiraš?

 

Sve što doživljavamo u životu doživljavamo kroz svoj um. Kada ne razumemo kako taj naš um funkcioniše, lako postajemo zbunjeni i tada patimo. Meditacija je istraživanje i pronalaženje načina da razumemo svoj um. Baš kao kad bilo šta drugo želiš da upoznaš ili razumeš, moraš da ga proučiš. Staneš i gledaš, a onda rešiš problem. Ako si ikada bio uznemiren ili zabrinut, ako nisi mogao da se pronađeš u životu ili si se zapitao: "Ko sam ja?" "Šta je cilj svega ovoga?", tada je meditacija način pripremanja uma da istražuje život ili barem ono kako ga ti doživljavaš. Posmatranje uma (meditacija) vodi do razumevanja (mudrosti), a mudrost vodi do oslobađanja od patnje. Da bi sve to imalo smisla moraš u životu prvo upoznati patnju ili barem nelagodnost. Ako ti je čitav život samo med i mleko, um ti je smiren, jasan, nemaš nikakvih problema sa drugim ljudima, onda se nemoj gnjaviti sa meditacijom -- jednostavno uživaj u životu. Ja, međutim, nisam te sreće i meditiram zato što ponekad patim -- ne mnogo, ali dovoljno da poželim da to prekinem -- zauvek.

 

 

Edited February 4, 2008 by Dhamma

[Dhamma]

Kako meditacija funkcioniše?

 

Veoma jednostavno - meditacija je kao odmaranje. Kada naporno fizički radiš, potrebno je da se odmoriš. Isto je i sa umom. Ceo dan obrađuješ informacije, zvukove, mirise, osećanja itd. i tvom umu je potreban odmor. Spavanje umnogome doprinosi odmoru, ali ako nisi u stanju da se potpuno opustiš, um se "drži" za stvari i nema pravi odmor. Na primer, imaš važan ispit ili sastanak ili je neko bio grub prema tebi i jednostavno ne možeš da se otreseš osećaja strepnje ili ogorčenja koji sve to prati. Meditacija, na tom nivou, deluje tako što nas dovodi u direktnu vezu, stvara neposredan kontakt sa različitim osećajima i emocijama koje doživljavamo i to kroz jedan potpuno svestan proces; to je potpuna suprotnost pukom sanjarenju, površnom razmišljanju ili spavanju. Ona je zapravo direktan ulazak u teška, napeta ili neprijatna stanja uma. Meditacija nije pokušavanje da se pronađe odgovor na problem, već relativizovanje njegove važnosti, pokušaj da promenimo svoj stav prema njemu.

 

Na dubljem nivou meditacija dejstvuje istraživanjem i razumevanjem prirode samoga uma. Sagledavamo njegovu uslovljenu prirodu, lišenu bilo kakve čvrste personalnosti ili trajnog kvaliteta. Kada se u nama javi taj uvid, tada možemo da se pomirimo i sa najstrašnijim stanjima svesti; ne uzimamo ih više toliko lično.

 

[Dhamma]

Kakvi su rezultati meditacije?

 

Ono što ćeš najpre zapaziti pošto neko vreme budeš praktikovao meditaciju (barem nekoliko nedelja ili meseci) jeste stabilniji, smireniji um. Pošto je osnovna tehnika da si uvek samo sa jednim mentalnim objektom (sa dahom, na primer), to i učiš sve vreme. Um je u stanju da se zadrži upravo tamo gde ti to želiš -- ne skače sad tamo sad onamo, nije sve vreme nestabilan. Iz tog stanja usredsređenosti i stabilnosti rađa se osećanje zadovoljstva bivanja sa stvarima onakve kakve jesu.

 

Drugi rezultat je jasnoća; um je bistar i prekida se unutrašnji dijalog. To je slično pranju prozora -- jer um je naš "prozor u svet". Uočite razliku kad gledate kroz prozor po sunčanom danu. Teško je bilo šta jasno videti kroz prljav prozor, sve izgleda pomalo zamućeno. Kad je prozor čist svi objekti su oštri i jasni -- svet izgleda jasan.

 

Smirenost i jasnoća su socijalni ili psihološki rezultati meditacije. U pogledu religioznog ili duhovnog aspekta, (krajnji) rezultat je produbljeni uvid u prirodu svih stvari. To predstavlja prevazilaženje neznanja, znanje o istini, kraj nespokojstva i sebičnosti -- to je prosvetljenje. Ovo zvuči prilično ambiciozno, zar ne? Ali kao i sa većinom stvari najbolje je jednostavno početi. Lično smatram da je svako povećanje jasnoće i sopstvene dobrobiti koje iz meditacije proizlazi, ma koliko bilo malo, dovoljna nadoknada za trud.

 

Edited February 5, 2008 by Dhamma

[Dhamma]

Kako meditiraš?

 

Kad se pomene meditacija većina ljudi će odmah sebi predstaviti sliku čoveka koji sedi u lotos položaju i sa rukama postavljenim na različite načine. To nije neophodno. Ono što je važno je da ti je fizički udobno. Drži leđa pravo, glave sasvim malo povijene napred. Položaj je čvrst, ali nije napet. Sedenje na stolici je OK. Možeš i da legneš na pod; no jedini je problem što tada lako utoneš u san, pa ležanje nije preporučljivo. Odaberi čisto i mirno mesto. Glavno je da celu stvar održiš što jednostavnijom.

 

Mentalna aktivnost i opšti podražaji kroz pet čula (oči, nos, jezik, uši i koža) jesu ono čime je naš um zaokupljen, zbog čega je napet, nesrećan. Kako to smanjiti?

 

Tišina je vrlo moćna alatka u meditaciji; ona smiruje uši. Blago sklopi oči; to ih smiruje. Koristi jastuče da malo izdigneš stržnjicu, to olakšava ispravljanje leđa. Početak i kraj dana su najbolje vreme za sedeću meditaciju. Odaberi jednu (obično jednostavnu) stvar kao objekat meditacije. Fokusiraj pažnju na taj objekat. Koncentracija je ključna stvar od koje polaziš. Možeš koristiti skoro bilo šta kao objekat meditacije -- dah, sveću ili cvet (pri čemu su ti oči poluotvorene), jednostavnu rečenicu koju ponavljaš, dodir pri okretanju brojanice. Pokušaj sa dahom. Ako ti je u početku teško da se usredsrediš, nekoliko puta duboko udahni i izdahni, jednostavno da bi osetio dah.

 

Stavi šake na stomak ili grudi i zapravo oseti kako dah pokreće telo. Na kojem delu to najjasnije osećaš? Na vrhu nosa, na stomaku, na grudima? Možda će ti biti lakše ako brojiš svaki udah ili izdah. Broj od jedan do deset i onda počni ispočetka. Neprekidno to ponavljaj i samo se opusti. Koliko dugo ti uspeva da se ne zabrojiš? Na koju stranu ti odluta um? Verovatno ćeš se suočiti sa time da je umu dosadno i pokušava da razmišlja o nečemu drugom. Budi strpljiv. Ne očekuj bilo kakvo specijalno iskustvo ili znamenja, samo vežbaj opuštanje. Kada ti um odluta, blago ga vrati na dah. Uvek iznova. Bilo koje vreme je dobro za meditaciju -- dok čekaš autobus, kod zubara, dok praviš back up fajlova sa svoga kompjutera ili čekaš da provri voda za kafu ili čaj -- mnogo je tih praznih hodova tokom dana kada lagano možeš da se okreneš samome sebi.

 

Moja omiljena šema meditacije je:

 

1) STANI

2) POGLEDAJ i

3) OSLUŠNI

 

Nisam sreo nikoga kome je meditacija u početku bila laka, ali iz sopstvenog iskustva sam uvideo da je sve lakša što je više vežbam. A rezultat je mir u srcu. Rezultat je da se manje osećamo žrtvama ćudi sopstvenog uma.

 

 

[Dhamma]

Koju formu meditacije praktikuješ i zašto -- samathu ili vipassanu?

 

Samatha -- mirnoća, smirenost (kao rezultat samadhija -- koncentracije) i vipassana -- uvid i mudrost, jesu dve strane iste stvari tj. meditacije. One su nalik na pismo i glavu novčića. Potreban ti je izvestan stepen smirenost i koncentracije uma da bi bio u stanju da istražuješ prirodu (uma, sveta). Potreban ti je izvestan stepen mudrosti, promišljenosti i uvida u patnju (dukkha) da bi uvideo kako je još gore kada je um neobuzdan i neusredsređen. Ove dve tehnike možeš vežbati odvojeno; kao što, na primer, možeš jačati ruke na jedan način, a noge na drugi. Ali svrha tog vežbanja je da popravi opšte zdravlje (ako pri tome isključimo taštinu). Ulažemo svoj napor tamo gde vidim da su moje slabosti, s ciljem da se zaštitim od bolesti. Tako, ako sam bio veoma zauzet i um mi je neprestano poput nekakvog vrtloga, počinjem meditaciju samathom. Bez obzira na tehniku, težnja je uvek ka harmoniji, miru, nibbani.

 

[Dhamma]

Na koji način meditacija poboljšava tvoj samadhi?

 

Čak i ako meditaciju koristite samo radi relaksacije, to što ste se zaustavili i primirili smiruje um. Uz prirodno obuzdavanje koje nastaje zahvaljujući meditaciji, manje je stvari koje pobuđuju um, manje stvari koje on mora da obrađuje. Um tako ne postaje veći, već zato što je manje stvari u njemu postaje prostraniji, čistiji. Više je jasnoće u umu -- um je 'oštriji'. Samadhi je jedan aspekat meditacije -- sposobnost koncentracije, fokusiranja uma na jedan objekat. Taj fokus nije zamućen, već je jasan i oštar. Praktikovanje meditacije se dobrim delom vrti oko jačanja koncentracije, baš kao i oko napuštanja tuposti ili tromosti (a to znači zadobijanja uvida i mudrosti).

 

[Dhamma]

Kako se u praktikovanju meditacije koristi mudrost?

 

Samatha donosi umu prostranost. I u tom prostoru može da se smesti vipassana (vođena istraživanjem, posmatranjem i razmatranjem). Rezultat posmatanja stvari -- života, osećanja, drugih ljudi, prirode itd. -- uz pomoć uma koji je čist i neometan podstiče nastanak mudrosti, uvida. Mudrost je rezltat posmatranja i razmatranja nečega. 'Zašto je to baš tako?', 'Kako je do toga došlo?', 'A zašto ja...?' Ovaj proces moguć je u svakoj situaciji, ne samo pri sedećoj ili hodajućoj meditaciji. Postoji nekoliko da tako kažem misli-vodilja u budizmu koje treba imati u vidu pri takvom razmatranju: 'Sve stvari su prolazne', iz čega sledi: 'Zato što su prolazne, verovanje da nam one mogu obezbediti trajnu sreću donosi nam samo patnju.' Ili, 'Uzrok svake patnje je želja'. Ili, 'Nijedna stvar koju mogu da pokažem ili pomislim nije to "ja" koje smatram tako dragocenim, a ispostavlja se da je zapravo privid'... Mudrost nije nešto što ima veze sa inteligencijom ili ispravnošću. Stvar je, pre svega, u razumevanju prirode -- naročito prirode čoveka. Obično, mudrost dolazi sa iskustvom koje nose godine, ali meditacija tu malo ubrzava stvari.

 

 

[delay]

Krang lenjo dupe.

Nego ovaj zadnji dhamin post.

Totalno zlocudno zvuci.

Potrebno je razumeti svet,ali unapred se osudjuje

svaki pozitivan rad,inteligencija i duh,a glorifikuje

pesimistik trip,koji kaze da nista nije trajno,pa stoga

nista ne valja,ni ti sam,to je krajnji logicki zakljucak,treba okoncati

postojanje,kada budemo razumeli kako.Toliki rad,kao priprema za

mentalno samoubistvo.

Totalno zlocudno.

 

 

[рогозуб]

zato je Pravoslavlje najache

[Dhamma]

Koliko ti je koristila tehnika anapanasati?

 

Sabranost pažnje na dah, anapanasati, bila je moj najkorisniji temelj vežbanja. Kao 'alatka', ona je prenosiva, besplatna i uvek pri ruci (ako nemaš dah, tada nemaš ni problem -- mrtav si). Povrh svega, ona je prirodna, a otuda i jednostavna. Kao objekat za razvijanje smirenosti i koncentracije izvanredna je. Fokusiranje uma na prirodni ritam udaha i izdaha donosi blagotvornu smirenost. Međutim, anapanasati ponekad može biti prilično suptilna, jer i dah postaje suptilan i teško uočljiv. Tada ili još više izoštravam svoj um ili prelazim na neki drugi objekat. U nekim situacijama um je jednostavno suviše otupeo, pa vežbam meditaciju u hodu.