Jump to content

Recommended Posts

Posted (edited)

Nije torent ali samo sam ovo uspeo da nadjem, i ja mrzim rapidshare al jbg kad nema nishta drugo

http://rapidshare.co...LvdIB.part1.rar

http://rapidshare.co...LvdIB.part2.rar

http://rapidshare.co...LvdIB.part3.rar

http://rapidshare.co...LvdIB.part4.rar

http://rapidshare.co...LvdIB.part5.rar

http://rapidshare.co...LvdIB.part6.rar

http://rapidshare.co...LvdIB.part7.rar

Samo nema prevoda, to cesh morati da nadjesh.

Edited by Oak
  • 2 weeks later...
Posted

Da li mozda zna neko kako se zove dokumentarac o talibanima u Avganistanu pre rata sa Amerima? Inace prica ima veze sa drogom i koliko je to tamo uzelo maha da su svi razvaljeni od opijuma i heroina. Bio je na rts-u pre tri godine jebem li ga.

Posted

Dobar intervju, Abraxas blog jedan od omiljenih mi i najkvalitetnijih blogova na koje sam naleteo (za mene pogodjena tematika skroz). Odlicna vest za knjigu.

  • Upvote 1
  • 4 weeks later...
Posted

Odgledah za vikend jedan jako interesantan dokumentarac, o jednom land atristu, ili kako vec da ga nazovem. Radi se o Andy Goldsworthy-ju, umetniku koja sva svoja dela stvara u priprodi, i od prirodnih materijala(u piranju su razne gline, led, drvo, kamen, lice, vuna itd.). Dosta njegovih dela nparavi sa namerom da ubrzo nakon toga budu unistena od strane prirode(da ih odnese plima, da se istope i slicno). Govori malo o njegovom kontaktu i odnosu sa prirodom, nacinu na koji stvara, sta to predstavlja, i na koji nacin sama priroda dopunjuje njegova dela. Vrlo cesto se desi da se ta njegova dela/konstrukcije sruse pre nego sto uspe da ih dovrsi, sto zna biti jako frustrirajuce. Inace, trentno zivi i radi u Skotskoj, mada vrlo cesto putuje, tako da veliki broj radova pravi i van zemlje(u Kandi npr.). Muziku za film je radio Fred Firth, sto mi je bila dodatna motivacija da odgledam ovaj film. Toplo preporucujem svima koji vole prirodu ili umetnost, mislim da ce vam biti zanimljiv.

http://www.youtube.com/watch?v=AT3lveJmjY8

reezu2672.jpg

 

Imate linkove na ovom linku(odavde sam ja skinuo), mozete da birate http://architecturalvdos.blogspot.com/2010/09/andy-goldsworthy-rivers-and-tides.html .

 

A ima i ovde http://www.downarchive.com/movies/documentary/241565-rivers-and-tides-andy-goldsworthy-documentary-2003.html ili ovde http://www.filez.st/file.php?id=NDMwNTc5OA== .

Posted

Cut Up Kids (2007)

 

jbXebc.jpg

 

Priča o klincima koji su tek ušli u pubertet a već se seku i to baš oho-ho uporno. E, sad, iz svojih nekih iskustava znam da je to seckanje i samopovređivanje svih vrsta obično povezano sa 'graničnim poremećajem ličnosti' aka Borderline personality disorder, i o tome sam već podosta pisao, ali ono što me u ovom slučaju zbunilo je činjenica da se radi o veoma mladim osobama, o klincima od samo 13 do 15 godina. Dokumentarac prati troje takve dece gde oni govore o tome kada i kako je to počelo da im se dešava, zašto se seku, pa tako saznajemo i da li je to samo pubertetski hir koji će ih proći, ili se iza toga valja nešto mnogo ozbiljnije. Pored toga saznajemo da se čak 10 procenata mladih u Britaniji samopovređuje na ovaj ili onaj način, ali i da svake nedelje u proseku 500 njih završi u urgentnom zbog takvih akcija, što je zaista surov podatak.

 

15-ogodišnja Beth boluje od Artritisa, zbog čega su je deca u školi maltretirala i ismevala tako da je počela da se seče. Tor ima 24 godine, a počela je sa samopovređivanjem u 15. godini zbog neizdrživog pritiska od strane roditelja koji su zahtevali samo najbolje ocene u školi, ali evo i dan danas je nastavila da se povređuje iako je školu poodavno završila. Tu je i Gary, momak koji ima 20 godina a počeo je sa seckanjem sa 13 kada su ga poslali u sirotište. Posle toga je uleteo i u gudru, počeo da krade i kako to već ide.

 

Za one koji nisu baš najupućeniji kako ta akcija sa samopovređivanjem šljaka, pa i za one koji tripuju da je to neka kombinacija mazohizma, egzibicionizma i bezobrazluka, evo kratkog pojašnjenja. Dakle, pojedina deca, znači nikako sva deca, imaju jednostavno tu predispoziciju za takvo ponašanje, e sad dal' je to genetski ili vuče korene iz najranijeg detinjstva (zlostavljanje) to se još sa sigurnošću ne zna. Uglavnom, takva deca kad nalete na neki žešće zajeban problem kao što su ovi navedeni, ona taj bes i duševni bol mesecima pa i godinama skupljaju u sebi, tako da mu to samopovređivanje dođe kao oslobađanje svih tih nagomilanih negativnih emocija, jer ko što uvek volim da ponovim, fizički bol je ništa u poređenju sa duševnim, al' bez zajebancije. Naravno, ima dece i dece, i većina dece to rade na totalno drugačiji način ali ova to rade ovako. I zaista je tako, ali onaj ko nije probao da se iseče ili bilo šta slično, ne može nikako da zna kakav je osećaj te ću vam navesti samo jedan primer iz svakodnevnog života. Dakle, svi smo mi barem jedan put u životu dobili malo jače batine od svojih vršnjaka, e sad setite se onog osećaja kad se frka obustavi i kad ostanete sami sa sobom. Adrenalin prosto prokulja i imate utisak ko da ste na nekoj gudri, dakle totalno HIGH, e upravo o tome se radi. Dakle, sve, apsolutno sve se vrti oko tog adrenalina, a vi možete da mi verujete a i ne morate da mi verujete, vaša stvar.

 

Za kraj, najbitniji deo ovog dokumentarca nam pojašnjava kako se ovi klinci bore sa ovim žešće zajebanim problemom, doduše oni dobijaju i full support od društva, ali jebiga, ipak je to Britanija, dok si u Srbiji ostavljen bukvalno na cedilu i jedino porodica ako te shvati i podrži. Znači, jednostavno morate pogledati ovaj film, jer ovakvi slučajevi se dešavaju i kod nas ali naravno u ovom bolesnom društvu niko o tome ne govori jer nikoga to i ne zanima. Dakle, veoma edukativno.

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/cut-up-kids-2007.html

  • Upvote 2
  • Downvote 1
Posted

Deranged Chronicles: The Making of Deranged (1993)

 

Prvo što ćete moći da vidite u ovom dokumentarcu je navodno mesto gde je nekad stajala kuća našeg heroja, Ed Gina. Znači, prajsles. Nažalost, ta kuća je još davne 1957. do temelja izgorela, ali imanje i dan danas pohode hodočasnici iz celoga sveta. Inače, kultni horror Deranged (1974) kojim se bavi ovaj dokumentarac, je treći film inspirisan likom i delom Ed Gina. Prvi je naravno Hičkokov Psycho (1960), drugi The Texas Chain Saw Massacre (1974), ali se samo Deranged zapravo primakao onoj pravoj, istinitoj priči koju ja cenim. Naravno, kasnije su usledile još neke gistro ekranizacije i inspiracije, ali nažalost nijedna nije ni za kurac, što se posebno odnosi na Ed Gein: The Butcher of Plainfield (2007), dok je Ed Gein (2000) još i gledljive prirode jer nije pravljen u klasičnom horror fazonu već je to više biografska drama, mada opet kažem sve je to kurac, jer Ed Gin definitivno zaslužuje jedan ozbiljno urađen igrani film ali i dokumentarac, te sam se povodom toga pre jedno godinu dana čak usudio da priupitam Džona Borovskog koji trenutno završava dokumentarac o Pancramu, a za koga smatram da je jedini sposoban za takav presurov pothvat, dal' ima u planu da se pozabavi i ovom facom, na šta je dotični odgovorio da tu više nema živih svedoka, pa je navodno time mnogo teže takvo nešto ostvariti, mada ako ćemo iskreno nije bilo svedoka ni za H.H. Holmsa, a kamoli za Alberta Fiša, pa je opet uradio vrhunske dokumentarce. No dobro, šta da se radi, uglavnom ja ću učiniti sve što je u mojoj moći da ga nagnam na kvarno da mu sledeći rad bude o Ginu, a pošto on dokumentarce snima i po 3-4 godine, očekujmo eventualno jebiga do 2015. nešto na tu temu.

 

Pored 'Making Of' dela ovde ćete imati priliku da vidite i sve trejlere, zatim deo gde nam producent Tom Karr pripoveda istinitu priču o Ediju koja je bila konkretna inspiracija za ovaj film, pa onda posmatramo legendarnog Tom Savinija kako radi ono što najbolje radi i slušamo reditelja Jeff Gilliana koji priča uopšteno o filmu sa mnoštvom dojajnih trivijica kao što je npr. podatak da tada mladi Harvey Keitel ladno nije prošao audiciju za glavnu ulogu. Da se zaokruži ta "death art" priča, jednu numeru na soundtrack-u je uradio nemački death industrial bend Genocide Organ. Za kraj dobijamo na uvid i sve verzije plakata za ovaj masterpis. Dovoljno.

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/deranged-chronicles-making-of-deranged.html

Posted

U redu, pobedio sam (2010)

 

preleuredupobediosam201.jpg

 

Kosa, Daj nam sunca, Jutro će promeniti sve, Rainy Night in Georgia, Balada o penzioneru, dovoljno, zar ne? Savršen, jedinstven vokal, onako promukao, možda je samo Dado Topić iz tog fazona bio jači na ovim prostorima od Preleta. Kad smo već kod Dade, pesma grupe Time sa prvog albuma iz '72, Kralj Alkohol, uvek kad bih je slušao asocirala me upravo na Preleta. Fanatizam. U svemu što je radio išao je do onog krajnjeg, ultimativnog bola, pa tako i u alkoholu. Kafanske tuče, i prečesti verbalni i fizički obračuni. Uvek je bio spreman da se pošiba, bilo gde, sa bilo kim, glavom pravo kroz zid. To ga je često skupo koštalo, ali nije mario. Prele je za mene bio poslednji pravi beogradski šmeker generacije naših roditelja, sa kraja 40-ih i početka 50-ih. Ma bre kralj, obavezno overite ovaj dokumentarac, pokidao je, pravi onaj 'true till death' trip, do samog kraja na oštrici brijača, bez odstupanja, bez kompromisa. Prele R.I.P.

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/u-redu-pobedio-sam-2010.html

  • Upvote 1
Posted

City/Ruins: Art in the Face of Industrial Decay (2010)

 

cityruinsartinthefaceof.jpg

 

Opak rad o klivlendskoj andergraund sceni (u pravom smislu te reči), znači pregršt sirove-surove muzike i ljudi koji čvrsto stoje iza nje. Za sve ljubitelje nojza i indastriala - must see !

 

cityruinsartinthefaceof.jpg

 

"City/Ruins is a documentary about the Experimental Industrial movement in a city crushed by Industrial collapse. Examining the effects of the mired economy on this underground art community and the art that is produced in it’s wake. The story is built around interviews and performance clips of those involved in the scene, intertwined with visual evidence of Industrial decay, via montage of decayed landscapes."

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/cityruins-art-in-face-of-industrial.html

Posted

Kad te moja čakija ubode (1968)

 

kadtemojacakijaubodewhe.jpg

 

Najjača scena kad matori diže čašicu rakije da je drmne a u istoj ruci mu ovolka nožekanja. Pa onda ubistvo zbog psovke, i tu rade bogme i sekire i čakije i sve žive vrste noževa i oštrih predmeta, znači nema diskriminacije kad je klanje u pitanju, jer činjenica je nepobitna,"blato je do kolena i seljaci se bodu noževima", kako je to lepo primetio Duško Kovačević u Radovanu Trećem. Istina bre samo takva, a ovaj dokumentarac je najbolji dokaz u prilog toj teoriji. I ta pijana stoka se tako vekovima bode zbog gluposti, i nikad im nije dosta krvi, uostalom i svi ovi ratovi 90-ih su bili zapravo ratovi pijanih i zgudranih majmuna, jer realno ko može tek tako da ubija, pljačka, siluje i ko zna još šta, a da ostane normalan ? To bre trezan čovek nikad neće uraditi osim ako nije baš ono psihopatski tip ličnosti, a takvih ima jako mali procenat u našem društvu, što dovodi do zaključka da je taj rat bio rat notornih pijanaca, rat umova poremećenih rakijom i ostalim žestinama. Znači pravo ono DNO.

 

Dalje ovde slušamo o ubistvu zbog svađe oko seoskog puteljka, pa zbog svađe oko toga ko će da svira frulu na seoskoj igranci, i tako u nedogled. Što reče Drašković na kraju svog romana: "Kažemo NOŽ - a mislimo i na nož, i na krš, i na motiku, i na kolac, i na gargaše, i na grebene, i na dlijeto, i na blanju, i na glavnju, i na viljušku, i na kašiku, i na kosijer, i na vodijer, i na ekser, i na šilo, i na vreteno, i na burgiju. Ustaški, balistički, islamski, katolički, bratski, nebratski, četnički, klasni, komšijski, sveti, nazadni, napredni...NOŽ !" I zaista, nema zbora, proklet smo narod i tu nema boga, a kad kažem narod naravno da ne mislim samo na nas Srbe, nego na svu zatucanu stoku što obitava na ovim prostorima, od Hrvata, preko Bošnjaka pa sve do tzv. Crnogoraca, mada ne treba zaboraviti ni Makedonce, Bugare, Šiptare, Albance, Rumune, Mađare, Slovake, Rusine, Vlahe, pa eto i čak ni Grci nisu puno bolji, malo, malo pa padne bodenje i to u sred Soluna. Zlo bre, i to zlo kome se ne nazire kraj !

 

A ja vrlo dobro poznajem taj rad, kad rakija krene da pušta pa se od euforije sve pretvori u bolesnu mržnja prema celom svetu, prema svemu i svakome, a najviše prema samom sebi. U takvim trenucima sam imao žešću želju da pobijem sve moje "dušmane", sreća moja pa nisam imao jaja nit' oružja, a vala nisu mi bili ni dostupni ako ćemo iskreno, što naravno ne znači da se jednoga dana nećemo sresti tokom tog "savršenog brainstorma", uostalom, ko to mož' da zna ? Ali bilo kako bilo ja ću pre ili kasnije doći po ono što je moje, i jebiga, zaista nije do mene, geni su to, moram da im nanesem barem trostruku patnju i bol u odnosu na onu koju su oni meni naneli svojevremeno, i to je tako, ko urezano u kamen, pre ili kasnije, jer osveta se servira hladna, barem nešto da sam korisno naučio iz te "Mržnje" (La Haine), jer takvi smo ti mi Krajišnici, da ne kažem Borderlajneri. He he, ladno odličan novi izraz za BPD, umesto "graničari" od sad može i "krajišnici". Dojaja, da i ja konačno nešto pametno patentiram u ovom našem slengu domaćem, a sve ostalo je odlično prikazano u ovom dokumentarcu, što znači da ga jednostavno morate pogledati !

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/kad-te-moja-cakija-ubode-1968-english.html

  • Upvote 1
Posted

Grindcore: 85 Minutes of Brutal Heavy Metal (2003)

 

030206136494.jpg

 

Ovo nažalost nije dokumentarac posvećen isključivo grajndkoru, jer se uglavnom bavi death metal bendovima, što je u neku ruku i OK, jer mi je taj rani death metal skroz OK, mada bi ja iskreno više voleo da slušam o pravim grincore bendovima, poput ranog Napalma, Agathocles, Extreme Noise Terror, Cripple Bastards, pa i o Mehovoj Acroholiji, mislim što da ne, sve je to za ljude. Ali šta je tu je, bolje ništa nego išta, i taj rad. O svojoj muzici i tako nekim akcijama, u ovom dokumentarnom filmu govore članovi bendova Napalm Death, Morbid Angel, Nocturnus, Paradise Lost, Prophecy of Doom, Godflesh, Sonic Violence, Bolt Thrower, Vengeance Rising i Carcass.

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/04/grindcore-85-minutes-of-brutal-heavy.html

Posted

Exposing The Satanic Web (1990)

 

q.jpg

 

Odličan, ali preodličan hrišćanski propagandno-edukativni film, odavno nisam gled'o ovako nešto jako, i to u svakom mogućem smislu. Naš domaćin Dave Roever, snimite samo tu facu, odma' nas na početku upozorava da ćemo u ovih sat vremena videti do sad neviđeno. Kaže Dave da je u životu svašta prošao, sa svačim se susretao, ali ovak'e bizarne boleštine još nije video. Pored te dramatične najave on nam obećava i nekakav rat, kaže OVO JE RAT, e sad šta je pod tim mislio, jebemliga baš, mora da postoji nekakvo objašnjenje u ovom prajsles materijalu. Takođe nas upozorava da udaljimo decu od malih ekrana ?! Pa šta li je to tol'ko zajebano kad ne mogu ni deca da gledaju ? Au bre, sad sam se baš zainteresovao, moram ovo nekako odgledati a da moji roditelji ne primete. Rastko more, odma' da si ugasio ovo, jer će opet tvoja keva po ko zna koji put zvati moju da me kune kako te kvarim, idi igraj Crysis 2 ili Super Meat Boy, nemo' opet da najebemo.

 

Na kraju svog uvodnog izlaganja simpatični Dejv izgovara ono čuveno 'SO HELP US GOD' i onda počinje. E sad, šta tačno počinje ja to ljudskim jezikom ne smem da se usudim da izgovorim, jer Srpski Film sa sve Lolita Vibrator Torture, August Underground Mordum, Guinea Pig 2, Aftermath, Murder-Set-Pieces, Slaughtered Vomit Dolls i Nekromantikom zajedno, ne može da opiše, ma ne mogu bre ni da primirišu ovome što je ovde prezentovano. I evo, sad se kajem što sam nisam poslušao dobronamernog Dejva i što nisam odma' ugasio film i prešao na nešto pitomije. Eh dokurca, čitav život sam se tako pravio pametan, nisam slušao starije, te nije ni čudo što sam prošao tako kako sam prošao. Ali šta ću, sad nema nazad, moram istrajati u svojim nastojanjima da i pored svih odvratnosti, ovaj "film" nekako privedem kraju, i to po cenu bilo čega, ko glavni junak Kronenbergovog Videodroma. I vaistinu, sada je zaista kasno, a pošto nemam snage, a ni hrabrosti da pišem o ovome što upravo gledam, ostaviću vam brdo skrinšotova, ali molim vas, gledajte ih isljučivo na vašu odgovornost, uostalom ko i sve na ovom blogu, i mojne da posle bude da nisam upozorio. Molim lepo.

 

I još samo jedna stvar povodom ovog zloslutnog satanističkog crteža gore, tj. omota jednog albuma stanovog hevi metal benda na kome je deo čuvenog citata serijskog ubice Karl Pancrama, "Rob 'em all, rape 'em all, kill 'em all", verujte da se nešto slično i meni dogodilo. Naime, čini mi se da je to bilo u 5. ili 6. razredu osnovne škole, '89 ili '90, baš negde u doba kada je sniman i ovaj dokumentarac (slučajnost?!). Dobili smo na likovnom zadatak da nacrtamo omot albuma nekog svog zamišljenog benda, i svi smo se privatili mašte, ja sam naravno crt'o neku totalnu nebulozu, a moj drugar iz klupe, da ga ne imenujem sad, se dosetio i komotno preslikao omot istog ovog hevi metal albuma gore, samo mnogo bolje naravno, i dobio čistu peticu. E vidite, taj dečko je posle završio u zatvoru, U ZATVORU BRE, a kad bi vam rek'o za šta je ležao ne biste mi verovali, tako da ta priča o naivnim dečijim crtežima uopšte nije smešna kao što možda na prvi pogled izgleda, ja svedok. A da ne pričam o detaljnoj analizi prednjeg omota Slayerovog albuma REIGN IN BLOOD od strane eksperata, jebeš mi sve ako ikada više budem pustio tu ploču.

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/04/exposing-satanic-web-1990.html

Posted

Metnuo da se skida, zajedno sa onim dvodjelnim dokumentarcem o nasim poznanicima serijskim ubicama.

 

Brate, samo naprijed sa blogom i ostalim aktivnostima. Jedna od prvih stvari koje uradim ujutro kad se probudim i upalim komp jeste da provjerim ima li sto novo na abraxas blogu hehehe.

 

7789.jpg

  • Upvote 1
Posted

Hvala brate moj na iskrenoj podršci, kad bi samo znao kolko mi znači. :pivopije:

 

 

Abraksasov Vodič Niz Dokumentarni Film - rezerviši svoj primerak il' umri !

 

Raja, Abraksasov Vodič Niz Dokumentarni Film je konačno u autu, u prevodu izišo je, evo upravo se presijava na dlanu moje otvorene leve šake, a sve u smislu Left-Hand Path filozofije. Knjiga će najverovatnije tokom sledeće nedelje moći da se pazari u svim većim knjižara diljem Srbije (da, dobro ste pročitali, biće je i u svim većim gradovima verovali ili ne), sa posebnim osvrtom na Beograd, a kad kažem Beograd naravno da se tu podrazumevaju i Plato i Beopolis i još 365 čuda, no sa tačnijim informacijama se javljam čim ih bude bilo. Inače, cena u knjižarama će biti 400 dinara, i ja mislim da je to skroz fair price, šta vi kažete ?

 

A sad ono što je možda i najbitnije. Što se tiče ex-YU prostora da ne kažem "regiona", pošto tamo ne dosežu ove srbijanske legalne distribucije, bacamo se na stari dobri anderground DIY distro fazon, dakle svi koji želite da posedujete ovaj omanji o-kult u nastanku, javite mi se na mejl [email protected] da bi' znali koliko primeraka u koju državu da šaljemo, jer šta sad, pošaljemo npr. 20 komada u Sarajevo a tamo samo 3 kupca, tako da se nadam da kontate šta sam hteo da kažem.

 

Da zaključim, javi se na [email protected] i rezerviši svoj primerak SADA da te unuci ne bi kleli SUTRA, jer su svi drugi đedovi sačuvali svoj Vodič a njihov đedo jok. Peace/War.

 

thebookofson2.jpg

 

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/04/abraksasov-vodic-niz-dokumentarni-film.html

  • Upvote 1

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...