Bitrate

[gavrosaurus]

Какав bitrate преферирате?

Да ли сте пре за ону "quantity beats quality" варијанту или више волите већи bitrate где квалитет збиља чини разлику.

Лично, презирем 128к, све што имам на том bitrate-у (а да ме у довољној мери занима) сам пронашао на већем bitrate-u, једноставно не подносим лош звук.

Мислим, већ је mp3, капирам да треба имати бар мало достојанства.

Делите ли то мишљење?

[Demonic_Alliance]

ja delim... posto respawnujem svoju kolekciju, vrlo cesto skidam nesto sto vec imam, ali u boljem qual.

 

Uglavnom imam 256, 320, VBR~250 ili lossles format - FLAC. Ne idem ispod 192, sem ako je bash nesto sto ne moz' da se iskopa... A odavno sam prestao da gomilam muziku samo radi broja. Sad uglavnom drzim stvari koje cu nekad slusati.

[Apeiron]

Kad dobijem nesto na 128, to je kao i da nisam dobio.

 

Ispod 192, sto rece ovaj iznad mene, takodje ne idem. 320, VBR nekakav ali quality 1 ili 2... to je to.

[Killing Floor]

VBR ili FLAC nista drugo.

[imaginos]

bitrate nije jedini parametar u igri. bitno je da se koristi i dobar "kompresor"

 

flac je losless format, dakle, bez gubitaka, sto nije lose za arhiviranje neke bitne muzike, ali nema mnongo smisla trositi prostor na to kad je u pitanju muzika za slusanje, jer je moguce kompresijom postici isti kvalitet, tacnije receno mi ne cujemo razliku izmedju flac-a (loslesa) i nekih naprednih metoda kompresije na dovoljnom bitrate-u.

 

najbolje je uzeti foobar player koji ima ugradjenu opciju za abx testove (slepi testovi koji pustaju dve selektovane pesme i pitaju te da pogadjas koja je "bolja"), i tu svaki covek moze da vidi koliko zapravo cuje i koliko je osetljiv na kvalitet. ponovimo test 12-15 puta, pa vidimo kako stoje stvari. ;-) svako na pocetku misli da je "vunderkind" i da ima neverovatno osetljiv sluh ali za veeeliku vecinu ljudi vazi sledece: kad je u pitanju mp3, ako uzmes LAME VBR na >140kbps - sva je prilika da neces primetiti razliku izmedju toga i originalnog WAV-a. dakle, sasvim dovoljno. isto vazi i za AAC vec od 128kbps.

 

kad je rec o slusanju muzike preko bubica tu nema nikakavog smisla napucavati kvalitet jer te slusalice (koliko god ih platili) ne mogu da reporodukuju pun kvalitet (ogranicenje zbog velicine membrane, na primer). tu koristim m4a (mp4) format (zapravo, to je AAC) na 48kbps.

 

[Vlaja Buraz]

Meni je svejedno, posebno otkako sam otkrio lossless formate, već navedeni FLAC kao i nenavedeni APE.

Ono što me stvarno zanima ganjam da nađem tako pa da spržim na audio, a za slušanje na kompu mi je svejedno.

E sad, zavisi i od produkcije (starosti) muzike a i od parametara mp3 kodeka kako će šta zvučati, 128 može zvučati bolje od 192.

Jedino što mi ponekad zasmeta jeste VBR, međutim, sve je to nebitno. Bitno je da muzike ima i da se ista treba slušati.

 

P.S. Jedan od mojih omiljenih albuma, prvi album grupe Reef, Replenish, imam u mp3 formatu 96 kbps, jedva sam ga i tako našao, i nikako da se sjetim da od sestre iz Engleske tražim da mi zbavi original. Meni je bitno da ja njega imam i volim.

[imaginos]

Meni je bitno da ja njega imam i volim.

da... ovu recenicu treba postaviti na sred ekrana SVAKE rasprave koja se tice tehnikalija tipa bitrate-ovi, kompresije, zvucnici, audiofili i slicno - jer vrlo brzo ljudi izgube iz vida cemu sve to zapravo sluzi.

 

[Vlaja Buraz]

da... ovu recenicu treba postaviti na sred ekrana SVAKE rasprave koja se tice tehnikalija tipa bitrate-ovi, kompresije, zvucnici, audiofili i slicno - jer vrlo brzo ljudi izgube iz vida cemu sve to zapravo sluzi.

Ja je ne bih odvajao od one rečenice prije nje.

Čisto da ne bude zabune oko toga na šta se njega odnosi.

[marcoman]

V0 ftw

[Demonic_Alliance]

Fakat je da razliku izmedju 128 i 192 moze da primeti dosta njih, a 192 i navishe retko ko (ko tvrdi da ume uglavnom se folira). Al kad je vec na dohvat ruke, sto ne sacuvati u visem kvalitetu... DVDovi su skoro pa dzaba - kako god okrenes ne moz da skodi.

Najcesce ono sto moze da se nadje po torrentima je grebovano EAC-om i encodirano ili u FLAC ili LAME encoderom, sto je najbolja postojeca kombinacija...

 

NAravno na mp3 plejeru sa onim krs slusalicama i 128 je sasvim dovoljno, ali kad mi se vec moze, sto da ne cuvam u boljem formatu.

[Nazzgul]

Imam stvari i od 96, ali preferiram 200 + !! Mnogo se jasnije, bolje, dublje,... cuje svaki instrument. Takodje ne krci kad malo odvrnes :)

[gavrosaurus]

svako na pocetku misli da je "vunderkind" i da ima neverovatno osetljiv sluh ali za veeeliku vecinu ljudi vazi sledece: kad je u pitanju mp3, ako uzmes LAME VBR na >140kbps - sva je prilika da neces primetiti razliku izmedju toga i originalnog WAV-a. dakle, sasvim dovoljno. isto vazi i za AAC vec od 128kbps.

 

kad je rec o slusanju muzike preko bubica tu nema nikakavog smisla napucavati kvalitet jer te slusalice (koliko god ih platili) ne mogu da reporodukuju pun kvalitet (ogranicenje zbog velicine membrane, na primer). tu koristim m4a (mp4) format (zapravo, to je AAC) na 48kbps.

 

 

Fakat je da razliku izmedju 128 i 192 moze da primeti dosta njih, a 192 i navishe retko ko (ko tvrdi da ume uglavnom se folira).

Имао сам ситуацију да ми је код куће био лик који је као музичар, од њега сам покупио и неке књижице за гитару итд. и повела се ова прича, пусим исту песму на 128 и 192 и човек није приметио разлику иако је мени то било тако очигледно да ме је готово изнервирало. Било ми је невероватно да то неко не примети. Чак и без поређења (како би па и могло да се пореди кад слушаш први пут?) осетим губитак у снимку и зато ми 128 јако смета.

+ кад смо код слушалица, на њима се чак и боље чује проблем са слабијим снимком, пробао сам 128, 160 и 192 и последњи солидан bitrate је 160 али последњи, на 128 ми је музика већ била значајно оштећена, иако имам плејер са свега 256 и простор ми много значи не могу да идем испод 160 јер ме мучи лош квалитет.

Када сам рипујем са оригинала (са којима немам никаквог контакта, не занима ме, у питању је џез који добијам уз магазин) никада не рипујем на било шта друго сем 192k.

[Divlji Tigar]

Ja ripujem na 320k, a imam neto muzike i na 128, 160, 192. 256.

[Џрк]

ja delim... posto respawnujem svoju kolekciju, vrlo cesto skidam nesto sto vec imam, ali u boljem qual.

Ne idem ispod 192, sem ako je bash nesto sto ne moz' da se iskopa.

 

[Vic Rattlehead]

160 kbps je sasma dovoljno.

[goThic]

kad ripujem (a to nisam uradio vec mesecima) onda 320lame...

ako skidam, gledam da je iznad 192...

 

ne jurim lossless...

[gavrosaurus]

Мени је lossless заправо бесмислен, током свих ових година јурњаве за музиком било је свакаквих иживљавања и риповао сам по свакаквим критеријумима и није било потребе да bitrate буде већи од 192.

Пажљивим поређењем оригинала и снимка, једноставно нема разлике а не видим сврху да се заузима простор.

Свакако га пребацујеш на диск, зато би било 500MB а не 90?

[Vic Rattlehead]

Taman tako.

[WIZARD OF GORE]

e ovo je stvarno smesno.....recenice tipa "ja sam pravi audiofil i ne drzim nista ispod 320kbps" su stvarno nebulozne...ako hocete kvalitet trebate imati dobro pojacalo, dobre zvucnike i cd plejer (ili gramofon) i originalne nosace zvuka (cd, dvd, vinyl) i to je to, nemojte da se zamlacujete sa tim glupostima xyz kbps....eto da neko dodje kod mene kuci i da mu pustam 20 albuma (svi kodovani razlicitim bitrejtom) daj boze da u 20% slucajeva pogodite koji je bitrejt u pitanju

 

[gavrosaurus]

Уопште не видим разлог за куповину оригинала, винила само због разлике у звуку која је, потврђено, у данашње време толико мала да је готово неприметна ...

По мени је управо то замлаћивање.

[Vlaja Buraz]

Ne vidiš ti, ali ima ko vidi.

 

Ja se sjećam kako mi je bilo prvi put čuti Led Zeppelin sa CD-a, prije nekih 12 godina, dupla kompilacija LZ Gold, moj komšija Dado, Technics CD player kupljen prije rata, ogromne kutije 2 x 150, pojačalo one ljubljanske firme što joj se ne mogu sad sjetiti skraćenice, i ogromna praznina u zvuku nastala usljed remasterizacije (i prečišćavanja) za koju je zaslužan originalni Zeppelin producent, Pejdž Džimi, lično.

Jako teško sam prihvatio taj zvuk, a i dan danas imam gramofon, a i te ploče što idu na nj.

 

Sa druge strane, imam stub sa Fischer zvučnicima 2 x 160 vati (oznaka "studio quality"), na pojačalu bas je na 3/10 a visoki na 8/10.

E, to je hrskavo, a iznad kuće je potporni zid pa da čuješ kako se lijepo lomi zvuk činela pri udaru od beton.

 

Ovdje jeste priča o kvalitetu mp3, ali, nisu pomrla sva djeca cvijeća, a u njihovoj galaksiji mnoge nelogične stvari imaju smisla, molim da se poštuje politička korektnost u tom pogledu.

 

Za "muziku koja se danas pravi" manje-više je svejedno, sve je ionako digitalija, međutim, distorzija se jednostavno bolje lijepi za vinil (a i magnetnu traku), i džaba sve.

 

***

 

Nego, konkretno nešto, jedan primjer: neki albumi Paula Gilberta koje je miksovao Bruce Bouillet, a tu spadaju i Racer X albumi nakon ponovnog okupljanja, nađite ih pri kompresiji 192 pa mi recite da vam to zvuči dobro. Volio bih da znam u čemu je fora, sa tehničke strane.

 

***

 

Al' opet, suština se može ogledati u riječima mog krupnog drugara Stoleta koji je jednom prilikom rekao o muzici:

"Glupačo, nije to sir da se pokvari."

[Vitamin K Experience]

Ne razumem zašto bi se iko pilićario za kilobajte kada postoji

 

V0

 

i prosečni hard diskovi od 250GB?

 

Pointless, IMHO.

[RedOrange981]

192 kbps..

[imaginos]

Za "muziku koja se danas pravi" manje-više je svejedno, sve je ionako digitalija, međutim, distorzija se jednostavno bolje lijepi za vinil (a i magnetnu traku), i džaba sve.

 

imam dva misljenja a propo teme distorzija-produkcija-vinil

 

1) dzimi, robert, john i john su snimali ZA PLOCU, dakle, potenciometri na pojacalima, mikrofoni i sve ostalo je bilo "namesteno" tako da dobro legne na vinil. licno mislim da to moze isto tako fenomanalno da zuvci na CD-u, ali pod uslovom da se sve snimi iz pocetka. to se naravno nece desiti.

 

2) digitalija i te kako moze da nosi toplu distorziju (onu koja greje oko srca ). najbolji primer za to koga trenutno mogu da se setim je "scenes from a memory" album dream theatera. kad je u pitanju zvuk gitare, taj album uopste ne prati moderne tokove "reske distorzije" a la rammsten/korn/in flames/i_svi_ostali. dakle, danas je moderno, pozeljno i komercijalno isplativo da imas takvu distorizju na albumu. to sto se u 75% slucajeva taj zvuk ne uklapa u muzicku ideju benda, sto se cesto ne slaze sa glasom pevaca, sto ume da zamara i da zvuci tanko, sto je takva distorzija na gitari impotentna bez basa (pa to onda utice na bas linije i bogatsvo muzike u smislu sadrzaja - jer danas mnoge basiste mozes zameniti kakvim oktaverom), to nema veze. vazno je da gruva.

 

 

---

 

Ne razumem zašto bi se iko pilićario za kilobajte kada postoji

zato sto taj prostor brzo pojedu por... ovaj, htedoh reci, filmovi obrazovnog i dokumentarog karatkera. :)

 

inace, ja sam se ozbiljno nosio mislju da celu kolekciju prebacim na jedan takav disk i da nabavim onu fijoku za hard diskove, pa kad se taj popuni, da mogu da ih menjam po potrebi.

 

[Шарки]

Sa druge strane, imam stub sa Fischer zvučnicima 2 x 160 vati (oznaka "studio quality"), na pojačalu bas je na 3/10 a visoki na 8/10.

E, to je hrskavo, a iznad kuće je potporni zid pa da čuješ kako se lijepo lomi zvuk činela pri udaru od beton.

 

Признајем само Руди Чајавеца.

 

Иначе, битрејтујем у 192, некако ми има најбољи звук а не заузима бога оца.