Current 93

[Nisko_Se_Mazim]

Koliko sam video-ne postoji tema

Anyway,da li ste slusali ovaj neo-folk bend sa nesto gothic zacina

Odlicni su-u sustini slican razvojan put kao Death i June-na pocetku je to bio neki goth-rock a posle su dosle akustare i neo-folk fazon...

Well?

[Thrym]

Cudi me da nije postojala tema.

David Tibet je stvarno velicina.

Ne bih se slozio da je muzika gothicna

 

[EnKi]

Da li cu se ja ikad nakaniti da nabavim sve od njih...U stvari, bar ovo malo novijeg datuma, ono staro tesko ko moze da slusa

Struja rulez !

[Novaliis]

''All the Stars Are Dead Now'' mi je omiljena. Fin tekstić mada mi je omiljeni tekst od pesme Crowley Mass.

[Thule]

Crowleymass Unveiled je simpatična stvar, ali eto podsjeti me onaj tvoj post na RMF da je ipak najbolja The Dream of a Shadow of Smoke. Eh, kakav tekst.

[Guest Pirate]

Ovo sam okacio na temu NEO FOLK ali moze i ovde, zar ne. Neke stvari ce biti jasnije.

 

Jedan moje prijatelj ne nedavno posvetio jedan lep post o neo folku na jednom drugom forumi. Evo njegov post, nadam se na je zanimljiv

 

Nedavno me kolega Ras na drugom topicu podsetio na termin „neofolk“ i činjenicu da o njemu nije bilo reči na ovom forumu. On je međutim pod taj termin svrstao potpuno drugačiju muziku od one koju ja nazivam neofolkom, dark (noir) folkom ili ponekad apocalyptic folkom. U pitanju je jedna od klasičnih terminoloških zabuna, slično odrednici noise koja takođe opisuje nekoliko potpuno drugačijih muzičkih pojava i pravaca. Ja ću dragom kolegi ustupiti pravo na korišćenje termina neofolk za “njegovu muziku” a оvo o čemu bih ja sad malo trubio oslovljavaćemo sa apocalyptic folk. Iako se žanrovski može smatrati opskurnom pojavom, reč je zapravo o velikoj i razuđenoj sceni sa velikom tradicijom koja me strukturalno na neki način podseća na black metal. Ja ovu scenu pratim već jako dugo ali u zadnje vreme ispadam iz igre jer su neki moji favoriti očigledno izgubili inspiraciju ili se preterano udaljili od žanra, trećerazredne kopije me ne interesuju naročito ali je verovatno da će ovo zatišje uskoro prekinuti neki novi talas bendova koji će osvežiti žanr. Ipak, ovde će biti reči isključivo o “staroj gardi” odnosno o dva autora koji su začeli i definisali stil koji danas nazivamo apokaliptičnim folkom.

 

Verovatno će za većinu neupućenih zvučati šokantno da se koreni muzičkog pravca koji u svom nazivu sadrži odrednicu FOLK zapravo nalaze u industrial ili post-industrial sceni. Čovek odgovoran za kovanicu apocalyptic folk je David Tibet, jedan od ključnih aktera cele ove priče. Za Tibeta se prvi put čulo prilikom saradnje sa Psychic TV i 23 Skidoo. Tibet 1983. formira Current 93, čiji se muzički izraz u toj ranoj fazi može opisati kao avangardni old-school industrial, dakle dugačke eskperimentalne kompozicije sazdane od monotonih tape loopova, čudnih zvukova, neljudskih krikova, tribal ritmova itd. Tematika najčešće okultna i morbidna. Iako potpuno drugačiji od onoga što Tibet danas radi, ovi stari radovi su apsolutno esencijalni za (relativno) razumevanje Tibetovog mikrokosmosa i onoga što će kasnije uslediti. Album koji dobro oslikava taj period Tibetove umetnosti je Dogs Blood Rising iz 1984 godine. Glavni Tibetov saradnik u ovom periodu bio je Steven Stapleton, bizarni lider kultnog eksperimentalnog sastava Nurse With Wound. Interesantno je napomenuti da jednu od sporednih uloga u C93 tog doba igra i punk legenda Steve Ignorant (Crass).

 

Veza sa punkom se međutim ne završava na ovome. Iz lokalno popularnog punk bend Crisis istupaju dva ključna člana – Douglas Pearce i Tony Wakeford, i sa Patrick Leagasom formiraju Death In June. Elemetni primitivnog punka bivaju zamenjeni elektronikom, militantnim ritmovima i kompleksnijim tekstovima. Bend se na prvih nekoliko albuma lomi između post-punka, post-industriala i akustičarskih elemenata te nezadovoljni Wakeford napušta bend. Ne zaboravite njegovo ime pošto će nakon neuspeha inicijalnog solo projekta Above The Ruins gospodin Wakeford formirati Sol Invictus, još jedan od esencijalnih apocalyptic folk bendova. Na sledećem albumu Nada! (1985), glavnu reč ima Leagas a ceo album predstavlja zaokret ka elektronici i nešto lakšem, pitkijem zvuku. Uprkos tome Leagas ubrzo napušta Death in June i Douglas Pearce konačno može da prodiše punim plućima. Leagas je inače po odlasku takođe formirao jedan prilično značajan bend, doduše nešto drugačijeg usmerenja - Sixth Comm.

 

U tom trenutku dakle imamo dva praktično one-man benda iza kojih stoje jake autorske ličnosti – Current 93 (David Tibet) i Death in June (Douglas Pearce). Obojica imaju za sobom prilično uspešne projekte (u underground razmerama), vrlo slična interesovanja (istorija, religija, okultno), obojica su ostala bez dotadašnjih saradnika i nemaju najjasniju ideju o pravcu u kom bi se kretali. Sudbina je naložila da se upoznaju i “porode” apocalyptic folk kao muzički pravac. Na svu sreću bili su dovoljno pametni da ne ugase sopstvene bendove formirajući novi već su oba funkcionisala paralelno ali uz obavezno učešće Tibeta na Douglasovim izdanjima i obrnuto. U oba slučaja pravi se nagli zaokret ka akustici i period njihove tesne saradnje se smatra zlatnim dobom apocalyptic folka a albumi koje su u to vreme realizovali su obavezna lektira.

 

Kada su Death in June u pitanju radi, radi se o sledećim albumima :

 

The World That Summer (1986)

Brown Book (1987)

The Wall of Sacrifice (1989)

But What Ends When the Symbols Shatter? (1992)

Rose Clouds of Holocaust (1995)

 

 

Current 93 sa opsesivno-kompulzivnim David Tibetom na čelu je uvek bio izdavački aktivniji i ukupan broj njihovih izdanja je zbilja zastrašujuć. Ogroman broj albuma, singlova, EP, živih albuma, limited ed. Izdanja, remixa, soundtrackova itd čini zadatak formiranja kompletne C93 kolekcije praktično nemogućim. Iz ove zlatne ere izdvajaju se sledeći albumi:

 

Imperium (1987)

Christ and the Pale Queens Mighty in Sorrow (1988)

Swastikas for Goddy LP (1988)

Island (1991)

Thunder Perfect Mind (1992)

 

Nakon pomenutih albuma dolazi do razmimoilaženja između Tibeta i Pearce-a. Tibet se okreće mističnom hrišćanstvu a Pearce je sve bliži pseudo-desničarskim ideologijama i dolazi do još jedne potpune transformacije oba benda. Tibet novog saradnika nalazi u Michael Cashmore-u čiji elokventni neo-klasičarski gitarski rad daje drugačiju boju narednim C93 izdanjima. Albumi poput Of Ruine or Some Blazing Starre (1994) i All The Pretty Little Horses (1996) kvalitetom ni malo ne zaostaju za prethodnim i uz Thunder Perfect Mind verovatno predstavljaju kreativni pik C93. Svakim narednim izdanjem Tibet pravi novi blagi zaokret te je na Soft Black Stars (1998) praćen samo klavirom u minimalističkom aranžmanu, Sleep Has His House (2000) je u celini inspirisan smrću njegovog oca i Tibeta prati samo harmonijum (slično orguljama) itd itd. Tibet je odgovoran i za jedan od najbizarnijih muzičkih poduhvata ikad – album The Great in the Small (2001) predstavlja bukvalno mix svega što je Current 93 ikada snimio, uključujući i neobjavljeni materijal. Dakle 60 minuta kakofonije koja najdirektnije vodi u ludilo sa preko 100 instrumenata u svakom trenutku. Od tog neobičnog načina za sumiranje karijere C93 uglavnom izdaje žive albume, remixe i remastere starog materijala, neobične mixeve i slično, novog materijala je vrlo malo.

 

Douglas P. nakon razlaza sa Tibetom pravi mnogo radikalniju odstupnicu potpunim napuštanjem akustičarskog manira i nalazi novog saradnika u Albin Juliusu, mastermindu kontraverznog projekta Der Blutharsch. Albumi Take Care & Control (1998) i EP Operation Hummingbird (2000) prezentuju potpuno novi Death In June – snažni, politički angažovani tekstovi praćeni bombastičnim, militantnim ritmovima i temama. Uprkos činjenici da je zlatna era DIJ “zvanično” završena rastankom sa Tibetom (a važi i obrnuto) i da je ovo jedan sasvim drugačiji Death In June, ove albume lično smatram remek delima svoje vrste i apsolutno ih preporučujem. Nakon toga, slično karijeri C93, Douglas se uglavnom bavi prepakivanjem starog materijala i raznim side-projektima a novog DIJ materijala ima vrlo malo.

 

Neki su to već verovatno i sami zaključili - za oba benda je karakteristično da imaju periode koje su stilski definisali upravo najbliži saradnici – highlight oba benda tj. definiciju apocalyptic folka predstavlja period kada su Tibet i Douglas P bili nerazdvojni. U ranijem periodu u C93 ulogu kormilara imao je već pomenuti Steven Stapleton a nakon razlaza sa Douglasom preuzeo je Michael Cashmore. Douglas je najbliže saradnike u fazama bez Tibeta našao u već pomenutom Albin Juliusu i još jednoj uber-kontraverznoj personi - Boyd Rice-u (NON). U neposrednoj Douglasovoj i Davidovoj blizini pored pomenutih motali su se i mnoge druge kultne underground figure kao što su npr. John Murphy (SPK), John Balance (Coil), Rose McDowall (Strawberry Switchblade), Ian Read (Fire + Ice), Tony Wakeford (Sol Invictus) i mnogi, mnogi drugi. Jedini dodir apocalyptic folka sa mainstreamom je putem gostovanja (često anonimnih tj. un-credited) nekih poznatih faca i osvedočenih fanova na albumima naših “junaka“. Pomenuću samo imena poput Nick Cave, Bjork, Will Oldham, Marc Almond, Ben Chasny itd.

 

Ovim bih lagano završio ovaj uvod u svet apocalyptic folka o kome je moguće pisati i pričati u nedogled. Daleko od toga da se priča završava sa Death In June i Current 93, tu je još more fantastičnih bendova ali biće prilike da se i o tome piše/razgovara, ovo je tek toliko da eventualno zainteresuje one koji za celu ovu scenu nikad nisu ni čuli.

 

Samo još jedna napomena: u vreme kada sam ja kročio u apocalyptic folk bilo je izuzetno teško doći i do informacija i do muzičkog materijala, ne pamtim ni jedan drugi pravac koji mi je zadao toliko teškoća. Albume sam nalazio teško, sporo i imao sam puno vremena da se svakom od njih dugo i snažno posvetim. Danas imamo mp3, p2p, brz internet i znam da među vama ima onih koji bi najradije rutinski skinuli celu diskografiju i pustili da drnda u pozadini ili samo stavili na policu. Nemojte to raditi. Ovi autori, tj. bendovi, tj. muzika traže vreme i pažnju. Ako sam vas iole zainteresovao za celu ovu priču krenite lagano baš od sledećeg materijala i posvetite mu punu pažnju:

 

CURRENT 93 :

Thunder Perfect Mind (1992)

Of Ruine or Some Blazing Starre (1994)

All The Pretty Little Horses: The Inmost Light (1996)

 

DEATH IN JUNE :

But What Ends When the Symbols Shatter? (1992)

Rose Clouds of Holocaust (1995)

 

Ako vam se ovo dopadne i kada ih apsolvirate, rondajte dalje, čeka vas obilje vanserijski interesatnog materijala, samo lagano…

Ukoliko bude interesovanja za temu biće još preporuka, fala na pažnji. :wave2

 

Originalan post na ovoj zanimljivoj temi http://www.hifi-forumi.com/forum/viewtopic...tart=45#p135783

 

poz

Edited September 3, 2008 by Pirate

[Thule]

Odličan tekst. Da nemamo ovoliko mnogo važnih tema zatražio bih dopuštenje da ovo okačimo kao i onaj uvod u industrial žanr.

[delay]

All The Pretty Little Horses...All The Pretty Little Horses...

Bolestan bend, i često previše skizzo za aktivno slušanje...ipak...

[Novaliis]

Ljubitelj sam horor filmova, igrica itd. i nisam nesto strashljiv ali dok slusam Tibeta na nekim pesmama sav se uznemirim

Mislim da je on jedini covek koji je u stanju da me uplasi. Cak me i od one macke na coveru Thunder Perfect Mind-a podilazi jeza.. creepy

[delay]

Pa kad nije zdrav u mozak. Ona muzika jebe cak i drudkh po koeficijentu sjebavajuceg efekta.

 

 

 

[Novaliis]

Pa kad nije zdrav u mozak.

 

To i ja govorim, a onda se neki njegovi fanovi naljute na mene.

 

Ali to ne znaci da je los, dobar je on. Zanimljiv u krajnjem slucaju.

[Nisko_Se_Mazim]

All The Pretty Litlle Horses je ustvari jedna decija uspavanka

 

Ali za tako nesto-isuvise je morbidna

[Novaliis]

All The Pretty Litlle Horses je ustvari jedna decija uspavanka

 

Ali za tako nesto-isuvise je morbidna

 

Mislim da svi tekstovi na tom albumu nisu njegovi, zaboravio sam ime tog lika od koga je ih je preuzeo.

[Talvi]

http://www.youtube.com/watch?v=siRzVkcBEu0

 

E, tako.

[Сталкер]

Ninini naaa!

 

 

Davno ih bas nisam pustao, umeju biti jezivo dobri na momente, mada mi u njihovoj izvedbi kakofonija pokadkad i zasmeta.

[Novaliis]

Moja omiljena stvar:

http://www.youtube.com/watch?v=UpTeVZG0cK4&feature=related

 

Thunder Perfect Mind I i II su mi najjezivije pesme, pored The Starres Are Marching Sadly Home (Theinmostlight Thirdandfinal) koja je vrhunac jezivosti ikad.

Edited January 13, 2011 by Novaliis

[Talvi]

Samo "Lucifer Over London".

[iron will]

И не само то, него и:

 

http://www.youtube.com/watch?v=AD9x0MLzVOU

 

Ова композиција је раме уз раме са The End (Doors).

[Novaliis]

Prava psihodelija.

 

Poslednji njegov album koji sam nabavio je Aleph at Hallucinatory Mountain i na njemu je takodje dosta psihodelicnih gitara. A spomenucu i I Have a Special Plan for This World, u kojoj David recituje reci Tomasa Ligotija, americkog gothic/horor autora, jako dobra stvar.

 

Evo jednog dela te pesme

http://www.youtube.com/watch?v=oqi4VpdMNmE

 

Pesma je inace duga 22 minuta.

 

Edit: kao sto neko rece na youtube-u: the more you listen to it, the more it will make sense.

Edited January 20, 2011 by Novaliis

[Talvi]

Current 93 – And When Rome Falls (2012)

 

[Novaliis]

Awesome!

[VoivodBG]

 

 

http://uploaded.net/file/0tty84vz/LastAllField2014.rar

[Kumodraski Vo]

 

 

http://uploaded.net/file/0tty84vz/LastAllField2014.rar

 

To majstore, skida se !

[Cyprian's apprentice]

imam veliki respekt za matorog mackara i drago mi je sto je konacno doziveo nesto nalik na uspeh, ali odavno vise nemam zivaca da pratim njegove apokalipticno-koptsko-gnosticko-cartoon-viktorijansko-new age amplitude. fala puno za link u svakom slucaju, verovatno cu po difoltu da ga preslusam i verovatno po difoltu nece da mi se svidi .

[Kumodraski Vo]

imam veliki respekt za matorog mackara i drago mi je sto je konacno doziveo nesto nalik na uspeh, ali odavno vise nemam zivaca da pratim njegove apokalipticno-koptsko-gnosticko-cartoon-viktorijansko-new age amplitude. fala puno za link u svakom slucaju, verovatno cu po difoltu da ga preslusam i verovatno po difoltu nece da mi se svidi .

 

Ja nemam reci da opisem koliko je dobar album, nesto najbolje sto sam cuo ove godine do sada.

Samo mi nije jasno kako se ranije nije setio da ubaci jazz u svoj zvuk,

Sjajn album sto se mene tice, jedina losa tacka je gostovanje Nika Kejva na poslednjoj pesmi, koga bas i ne gotivim ali ovde ga ljudi vole, pa kapiram da ce i to biti plus.

Jedva cekam veceras da mi svi po kuci polegaju pa da ga natenane jos jednom izgustiram.