Jump to content

Recommended Posts

Posted

Nasukan

 

I smesno je

koliko ljudi su zli

jer priroda im nije takva

jer priroda nije takva..

Vec odavno izbrisane granice

i u dzepu karta.

Karta u jednome pravcu.

Karta za ostarelu dusu

u telu mladoga bca.

Karta brz imena i prezimena,

ime i prezime bez inicijala,

bez srednjega slova,

bez icega..

A opet sve je tu

i sve je na dohvat ruke.

Ali ruke vise ne slusaju um,

on vise ne vlada

one ne zele uzeti oprostaj

on zeli ispastati

ali nikada se ne pokajati

nikadane zboraviti osecaje

nikada ponovo doci u istu tacku

i posmatrati vatru kako tinja

nad pepelom imaginarnih ljustura

nevinih vecnih zatocenika..

Nikada vise ne slusati

jecaje sopstvenih mucenika

i govoriti nemustim jezikom

a znati kako se sve gubi..

Kako se sve gubi

u beskonacno maloj tacki

A znati da se jednom ljubi

A znati da je bela macka

presla put, crnoj macki.

I opet ovaj svet je pun boja

ali u ocima sve se svode na jednu

na onu prozirnu, onu bezbojnu..

Jer takva je sveta voda

takav je i zivot

jer takve su suze

takav je i zivot.

Sreca je sto smo culno ograniceni

i osudjeni na vecni pokusaj spoznaje

svakog oblika postojanja

koji nas okruzuje

koji nas zaduzuje..

Jer u suprotnom

bi ogluveli od nejasnoce price

koje pricaju jezici svakakvi

jer u suprotnom

bi oslepeli od istinske slike

naslikane osecanjima generacija

jer u suprotnom

bi zanemeli..

jer nista nije vredno govora

ako slusaoci nisu ptice..

Jer jedino je njima ostavljena prividna mogucnost

da pobegnu sa ovoga ostrva.

Ostrva okurzenog neprekidnom svetloscu

koja kao takva izgleda kao mrak

u nasem culno osakacenom svetu

svetu zaboravljenom od sebe samog.

I smesno je

 

 

 

Hvala vam

Posted

Aw.

Odlično, privukao me je naziv.

 

 

Pomalo mi u nekim delovima zasmetaju reči koje si odabrao/la, ponekad dobijem utisak nemušte igrarije a ponegde jezičke vežbe.

 

 

No, pesnik/inja ^_^ ima talenta.

(daj još nešto)

Posted

- Azizam : Hvala. Samo mi ako mozes reci na koje reci si mislio/la ? (stavicu veceras jos ponesto)

 

- B@K@ : Hvala. Nisam se bas trudio da prikrijem nesto..ako se tebi tako ucinilo onda super :rolleyes:

 

- Salvation : Hvala. To sto ti se cini da se "vucem" na delovima je zato sto ovo nije ono klasicna pesma (sa strofama i svime ostalim). Ovo je kao neka vrsta naratorovanja (ili kako se to vec kaze) tj ovo se prica ili recituje uz muziku, znaci u smislu je neke price ali sa kracim formama.. Ako imas prilike poslusaj album Jim Mrrison - 1978 - An American Prayer pa ce ti sve biti jasno.Nadam se. A naravno da uvek moze bolje ali onda tu nema skromnosti. A skromnost moze da bude vrlina, tako da...

Posted

Hehe... ne u smislu da si pokušavao nešto da slažeš ili ne iskažeš... mislio sam kako ima dobrih pesničkih slika i naratorskih momenata, talenat na trenutak zabrboće, ALI zataškano je lošom konačnom realizacijom... kad već pominješ, poslušaj taj album ponovo; a onda ga zaboravi i napiši nešto iskreno svoje (ovim ne aludiram na plagiranje), a zaista dobro... ili nešto kao drugi, ali bolje ili makar dostatno... a ako kvalitet pravdaš skromnošću, zaboravi - mora bolje...

Dakle, istu ovu pesmu napiši bolje... ako ti znači... ako ne, pozdravi se s njom i piši druge... imam ih i ja takvih onoliko, veruj mi, samo iznosim svoje dobronamerno viđenje...

Posted

Znam da su kritike dobronamerne :) nego taj album sam naveo samo kao primer , a ova pesma nema nikakve veze nisacim u tom albumu sem da je pisana kao recital uz muziku sto je slucaj i u tom albumu. A ovo za konacnu realizaciju...jbg meni se ne cini tako, valjda zato sto je napisana odjednom i onda...sta znam, tako da kakva takva je, ja je ne menjam :) jos jednom hvala za kritiku :)

Posted

- Man at arms : Hvala

 

Ти вредиш вечност

 

 

Осећам само да не слути на добро.

А тебе нема да самном делиш то.

Овај бол постаје исувише стваран.

Желим побећи одавде.

Изгубити свако сећање.

Издићи се изнад свега.

Јер крај пута је исувише мрачан,

исувише известан,

исувише не схватљив...

 

Тражим сврху постојања.

Сем тебе ништа не налазим.

Заувек ћу остати да трагам.

Само се у теби проналазим.

 

Вечност нам даје све могућности.

А један моменат је сасвим довољан.

Овај бол постаје исувише стваран.

Желим се борити за тебе.

Пронаћи оно осећање.

Вратити се у реалност.

Јер крај пута је исувише мрачан,

исувише известан,

исувише не схватљив...

 

Пронађи сврху постојања.

Само мене пожели наћи.

Заувек ћеш остати да трагаш.

Само те у мени проналазим.

 

 

 

 

 

Када те забораве

 

 

Шта када ти цео живот,

стане на један папир.

Када људи забораве да постојиш,

зато што те никада нису ни знали.

Када изгубиш осећај вредности.

Шта када осетиш самоћу?

А знаш да не можеш сам.

 

Погледај у очи истини, и лажи!

Оно што волиш.

Никада нећеш имати.

Послушај кишу како спира поруке.

 

У глувој тишини своје собе,

ти си сам,

и бојиш се.

 

И тражиш је у прошлости,

и тражиш је у будућности.

Себе си изгубио,

а да ли си је икада имао?

И утишаваш своје кораке.

Јер отишао си предалеко.

Предалеко да би се вратио.

 

Себи приписујеш грешке.

Другима тражиш оправдање.

Почетак је тако болан.

А једино бол сврху проналази.

 

У глувој тишини своје собе,

ти си сам,

и бојиш се.

 

 

  • 2 weeks later...
Posted
...И тражиш је у прошлости,

и тражиш је у будућности.

Себе си изгубио,

а да ли си је икада имао?

И утишаваш своје кораке.

Јер отишао си предалеко.

Предалеко да би се вратио.

 

Себи приписујеш грешке.

Другима тражиш оправдање.

Почетак је тако болан.

А једино бол сврху проналази.

 

У глувој тишини своје собе,

ти си сам,

и бојиш се.

Ове строфе твоје последње песме заиста боле!

 

  • 1 month later...
Posted

Uzdasi u...

 

Svaki uzdah nosi svoju pricu

i svaki govori u svoje ime:

"Ja sam buduci.."

"Kao sto i sami vidite.."

"Bilo je nezno poput.."

Svo to pocetci oznacavaju kraj

i svaki govori u moje ime.

I svaki stvara svoj svet.

Svet za koji su dva momenta dovoljna.

U prvom

ljubav, neznost i neizvesnost..

U drugom

bol, mrznja i secanja..

Dva momenta su sasvim dovoljna,

jer ono sto ce biti

i ono sto je bilo

su uvek jednakog rastojanja

bas kao ti i ja..

Rastojanja dugackog..poput duzine uzdaha.

 

 

 

 

..neku kritikicu..savetcic..bilo sta.. (ja nemam "redovan" net..ali vi koji imate malo pricajte u ovoj temi ako imate o cemu.. hvala :meshuggah: )

  • 2 weeks later...
  • 6 months later...
Posted

Pogled refleksije

 

Korenje je zatrovano iznutricama zemlje svete

obasjane svetloscu, na proslost oguglanu.

Pod sopstvenom krosnjom ruho je nepoznato,

jer tudjim ocima gledaju drugacije pozude.

U pokornom proglasu klevetnih istomisljenika,

zadrzacu dah, da bih ga tebi mogao darivati.

 

A srecni su samo oni koji srecu ne vide,

ispranog izusta, na ocigled samo svoj,

utrosenih principa zarad poistovecivanja tudjeg.

A najvise se zeli da drugi zeli za tebe

i tvoje slabosti ukrca u misli tvoje

u trenutcima tebi svojstvene neizmerne samovolje.

 

A moje oci nisu ogledalo duse moje,

vec su ogledalo zivota koji me zivi,

prosaran tudjim refleksijama, sapatnickim.

Na kratko okamenim prikaze slabosti

i u mracnim dubinama svetlost otelotvorim,

u nadi da kada umrem, ne mogu ponovo da se rodim.

  • 5 months later...
Posted (edited)
- Man at arms : Hvala

 

Ти вредиш вечност

 

 

Осећам само да не слути на добро.

А тебе нема да самном делиш то.

Овај бол постаје исувише стваран.

Желим побећи одавде.

Изгубити свако сећање.

Издићи се изнад свега.

Јер крај пута је исувише мрачан,

исувише известан,

исувише не схватљив...

 

Тражим сврху постојања.

Сем тебе ништа не налазим.

Заувек ћу остати да трагам.

Само се у теби проналазим.

 

Вечност нам даје све могућности.

А један моменат је сасвим довољан.

Овај бол постаје исувише стваран.

Желим се борити за тебе.

Пронаћи оно осећање.

Вратити се у реалност.

Јер крај пута је исувише мрачан,

исувише известан,

исувише не схватљив...

 

Пронађи сврху постојања.

Само мене пожели наћи.

Заувек ћеш остати да трагаш.

Само те у мени проналазим.

 

 

 

 

 

Када те заборавe

 

 

Шта када ти цео живот,

стане на један папир.

Када људи забораве да постојиш,

зато што те никада нису ни знали.

Када изгубиш осећај вредности.

Шта када осетиш самоћу?

А знаш да не можеш сам.

 

Погледај у очи истини, и лажи!

Оно што волиш.

Никада нећеш имати.

Послушај кишу како спира поруке.

 

У глувој тишини своје собе,

ти си сам,

и бојиш се.

 

И тражиш је у прошлости,

и тражиш је у будућности.

Себе си изгубио,

а да ли си је икада имао?

И утишаваш своје кораке.

Јер отишао си предалеко.

Предалеко да би се вратио.

 

Себи приписујеш грешке.

Другима тражиш оправдање.

Почетак је тако болан.

А једино бол сврху проналази.

 

У глувој тишини своје собе,

ти си сам,

и бојиш се.

 

:)

 

 

Talentat je opsteprisutan,imas interesantan pristup,ali probaj da malo izadjes iz ovakve forme pisanja,npr. probaj da ne pises iz prvog lica malo cesce,to ce te malo osloboditi,poshto se stice mali utisak stegnutosti...

 

I drugo...

 

У глувој тишини своје собе,

ти си сам,

и бојиш се.

 

Ovu strofu ostavi samo za kraj...efekat je odlican ako je ne pominjes prethodno...

 

 

 

Uzdasi u...

 

Svaki uzdah nosi svoju pricu

i svaki govori u svoje ime:

"Ja sam buduci.."

"Kao sto i sami vidite.."

"Bilo je nezno poput.."

Svo to pocetci oznacavaju kraj

i svaki govori u moje ime.

I svaki stvara svoj svet.

Svet za koji su dva momenta dovoljna.

U prvom

ljubav, neznost i neizvesnost..

U drugom

bol, mrznja i secanja..

Dva momenta su sasvim dovoljna,

jer ono sto ce biti

i ono sto je bilo

su uvek jednakog rastojanja

bas kao ti i ja..

Rastojanja dugackog..poput duzine uzdaha.

 

...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

..neku kritikicu..savetcic..bilo sta.. (ja nemam "redovan" net..ali vi koji imate malo pricajte u ovoj temi ako imate o cemu.. hvala :meshuggah: )

 

Svaki uzdah nosi svoju pricu

i svaki govori u svoje ime:

"Ja sam buduci.."

"Kao sto i sami vidite.."

"Bilo je nezno poput.."

 

Strasan stih... :pivopije:

 

 

jesi li ti iz loznice

 

bistar si ti momak...xD :pivopije:

Edited by Sylar
Posted (edited)

Sjedim na skoljci...

Kenjam neprestajno...

Tata nije uzo papir...

Ali sa neba stize...

Pomoc od isuseka...

Kaze meni vako...

E moj Maki...

Da si vjerovo dobio bi...

Citavu rolnu...

A ovako sam ti donio...

Masan papir...

Pa ti vidi...

666

Edited by Vozd Jovan Pogani
Posted

 

" Vozd Jovan Pogani Posted Today, 01:47

 

Sjedim na skoljci...

Kenjam neprestajno...

Tata nije uzo papir...

Ali sa neba stize...

Pomoc od isuseka...

Kaze meni vako...

E moj Maki...

Da si vjerovo dobio bi...

Citavu rolnu...

A ovako sam ti donio...

Masan papir...

Pa ti vidi...

666 "

 

?

 

..ima nas raznih..

Posted
hvala na kritici.. :) samo ne razumem ovo zadnje o mojoj bistoci? :)

 

 

hehe...nije bilo namenjeno tebi :D

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...