Jump to content

Consecration


Buddha

Recommended Posts

Evo prikaz koncerta od nekog dečka iz Niša:

 

Prva koalicija „Balkanrock“-a i niškog „SKC“-a reztultirala je sklopom bendova koji se ne vidja svakog dana u Nišu. „Repression release“,“Styptic“,“Deadrise“ i „Consecration“ imali su čast da nam prvi dokažu da širom Srbije postoji underground gitarska scena koja tavori po klubovima i čeka svojih „5 minuta“ da eksplodira svom snagom.

 

Iako zakazan za 8 sati koncert je počeo sat vremena kasnije, sve u nadi da će se broj prisutnih koji je dopirao do miksete odnosno do sredine šanka(kako je kome lakše za orijentaciju) povećati. Medjutim s obzirom da je ovo u neku ruku pionirski poduhvat nije teško shvatiti zašto su ljudi, koji su inače navikli na oprobana imena koja pune pravni svake godine, skeptični prema tamo nekim ljuljačima iz Beograda. Šta pa ima veze! Na prvoj svirci „Pistolsa“ nije bilo ni 10 čoveka a gle kakvo sranje napraviše u istoriji, i to ne samo muzike. U 9 sati su utihnuli „Meshuggah“ i „Killswitch engage“ koji su do tada unajveće roštiljali sa zvučnka i na binu su izašli „Repression release“.

 

Momci su ovom prilikom dobili malo zahvalniju minutažu od uobičajnog takmičarskog sakaćenja od „tri pesme i ćao“. Prisutni su imali prilike da čuju stvari sa njihovog prvog EP-ja „Black and gray“, koje su već poprilično poznate nišlijama, kao i dve nove stvari simboličnog naziva „Represion“ i „Release“. Uz malo prepojačan mikrofon i nekoliko nespretnih solaža „Rotten fruit“, „Asking God“ i posebno „Revolution“ su uspele da skrenu pažnju na poprilično brz uspon ovog relativno mladog benda, da razdrmaju publiku i spreme ljude za ono što sledi. A ono što je usledilo je „Deadrise“.

 

Beogradjani zvuče ko mosh pit „Heaven shall burn“ i „Hatebreed“-a, tako su i krenuli-odma’ u kosku. Ova muzika ne zna za balade i kukumavčenja već drobi kamenje u bubrezi, žvaće džigericu i sadomazohizuje bubne opne. I dok rifovi kovu u mali mozak pevač „peva“ na onom izmišljenom metalskom/HC jeziku koji nama smrtnicima zvuči uvek isto: „UUUUUU“, WAAAAAAA“, „OOOOORGH“. Bem li ga o čemu se dernja, možda je tablica množenja ili recept za bakin kolač...stvarno ne znam. Jedno je sigurno, ovu metalcore mašineriju su svi primetili. Neki su samo složili teleće poglede dok drugi nisu gubili vreme i otišli da se makljaju. Udri mujo u tarabe ili metalca bližnjeg svoga pa tako i moja arkada dobi flaster za drugara na neki dan. Jebiga...ima i tvrdoglavijih.

 

Skor na poluvremenu- 2:0.

 

Usledio je mali odmor dok se „Styptic“ naštimovao a onda su gitare zasvirale niški tango. Uz matore „Clockwise“, „She gets to me“ i druge, čuli smo i neke, za sada, „no name“ pesme sa sto godina očekivanog „Noesis“-a. Za vreme „Styptic“-a je i broj publike bio najveći tokom cele večeri, tako da je bilo ljudi i po najudaljenijim ćoškovima od bine. Poklopili su se oni što kasne i oni što će „još malo pa da si idu“, jer su posle „Styptic“-a ostali samo oni što su znali šta ih čeka.

 

Ovo do sada su bili „Sounds“ a na kraju je usledio „Struggle“, sa „Consecration“ kao glasnogovornicima. Već na prvih 10 sekundi prve pesme „Rinasek“ koja otključava magacin „Hemofarma“ ili „Zdravlja“, dve šake preostalih prisutnih su utonuli u kolektivnu mantru dok je „muka“ lagano curela niz zvučnike da bi već na narednim „H1N1“ i „Aligator“ krenula da gazi sve u slowmotion-u slemujuće glave. Sa zvukom ukorenjenim duboko u spore a teške melodije „Isis“-a, „Tool“-a i „Neurosis“-a, ali u isto vreme laganim deonicama koje krase drugu polovinu diskografije „Anathema“-e kao i u povremenim izletima u post-rock zvuke „Mogwai“-a i islandskih vilenjaka „Sigur Ros“, „Consecration“ definitivno predstavljaju jedinstvenu pojavu na muzičkoj sceni ne samo Srbije nego i Balkana. Te večeri su na pravnom sve te vožnje po centralnom nervnom sistemu, ne kraće od 6 minuta, ipak trajale prekratko. Ostavili su nas oduševljene zvukom i u nadi da ćemo ih uskoro videti opet...natenane.

 

Do 1 je sve bilo gotovo. Organizatori i svi prisutni su mogli da odu kući mirno da spavaju ponosni na sebe što su pomogli da manja imena srpske muzike udju na veća vrata do nečijih ušiju i po mogućstvu mozga. Te večeri su overdrajvovi razbili koncertne stereotipe koji su počeli da liče na „Dan mrmota“. Neka ovo bude kamen koji će pokrenuti lavinu...bas kao u crtaćima.

 

Skor na kraju- 4:0 za muziku

Link to comment
Share on other sites

uuuu..... kad ce vec taj februar? pa posle jaguara!

 

Pita uciteljica odeljenje:

 

Uciteljica: Da li neko zna da mi kaze ime neke divlje zivotinje?

 

Random klinja: Krava!

 

Uciteljica: Krava nije divlja zivotinja.

 

Random klinja: Miš!

 

Uciteljica: Nije ni miš!

 

Ganci:Jaguar!

 

Uciteljica: BRAVO GANCI! Ajd kazi jos!

 

Pa jaguar, februar, mart...

  • Downvote 9
Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...