Disciplin A Kitschme

[salebghouse]

 

 

 

 

[salebghouse]

košutnjak 1997.

 

!!!BACKBONE DISCIPLIN A KITSCHME!!!

[Atheist]

Uh, kad bi nasao taj ceo koncert u dobrom kvalitetu.

[salebghouse]

ima li ovde nekog sa art televizije?

[salebghouse]

ajde,ajde,pa to je samo jedan koncert...

[salebghouse]

:mad:

[salebghouse]

kultura crnog zuba-uskoro

 

Danas svako „pravi” muziku

RAZGOVOR: KOJA (DISCIPLIN A KITSCHME)

Podgorica - Kada kažeš Koja, na šta tačno misliš, reci mi?

Harizmatični muzičar, od raspada pionira novog talasa Šarla Akrobate pod etiketom Disciplina kičme (nakon “londonske faze” Disciplin A Kitchme) ili kao alter ego Zeleni zub, jedna je od najprepoznatljivih ličnosti ex-Yu alternativne scene.

Albumi Sviđa mi se da ti ne bude prijatno (Helidon, 1983), Svi za mnom! (Helidon, 1986), Zeleni Zub na Planeti Dosade (PGP RTB, 1990), Nova iznenađenja za nova pokolenja (PGP RTB, 1991), I Think I See Myself On CCTV (Babaroga Records, 1996), Heavy Bass Blues (Babaroga Records, 1998), Refresh Your Senses, NOW! (Babaroga Records, 2000), Kada kažeš muzika, na šta tačno misliš, reci mi? (PGP RTS, 2007), učešće na sondtracku Kako je propao rokenrol, pojavljivanje u ovom i par drugih filmova, samo su dio njegove biografije.

Frontmen DAK-a, koji bučnim basom trideset godina ispisuje istoriju popularne muzike u regionu, insistira da bude oslovljavan isključivo kao Koja, ne daje intervjue bez autorizacije, a ovog razgovora ne bi ni bilo da nije izabrao da jedno proljećno popodne provede u bašti restorana baš ispred redakcije “Vijesti”.

• Disciplina uskoro kreće na turneju po regionu, gdje nastupate i da li možemo očekivati da vas uskoro čujemo i u Crnoj Gori?

- To u stvari nije klasična turneja, a zakazano je više koncerata: 24. aprila je nastup na festivalu u gradu Pečuj u Mađarskoj, 2. maja Nova Gorica u Sloveniji, 15. maja je Mostar, dan poslije Sarajevo, zatim 22. maja Opatija i 23. maja Zagreb. Crnu Goru još uvijek dogovaramo, možda se nešto dogovori za ljeto.

• Vaš posljednji album \\\\\\\"Kada kažeš muzika, na šta tačno misliš, reci mi?\\\\\\\", nazivom i sadržajem obraća se slušaocu zahtijevajući od njega da preispita svoje poimanje popularne muzike. Kako biste vi formulisali odgovor na pitanje koje ste im postavili?

- Realno, naziv albuma je više konstatacija stanja u kome je danas rock muzika, ne samo popularna, sa znakom pitanja na kraju, tako da ne traži odgovor. Činjenica je da se “pravljenjem” (a ne stvaranjem!) muzike, danas bavi jako puno individua, nemuzičara, najviše zbog mogućnosti koje pruža kompjuter. Zatrpani smo najrazličitijim muzikama, lažnim “buntovnim” grupama, besmislenim vulgarnim hip hoperima, pošto tu kao i nije potrebna neki izrazita muzikalnost, bar tako oni misle, tako da zauzimaju prostor koji treba da pripadne novim talentovanim grupama i pojedincima. To je i diktat muzičkih industrija zapadnih zemalja, a na ovim prostorima je situacija dodatno opterećena poslijeratnom atmosferom, rascjepom jednog velikog tržišta na šest malih i konfuzijom koja sve to prati, tako da ovdje muzička industrija u stvari i ne postoji, samo njena imitacija. No, nadam se i očekujem globalno prezasićenje ljudskog uha preciznim, nemilosrdnim kompjuterskim lupovima i povratak osnovama, živim instrumentima koje sviraju muzikalni ljudi, gdje pomenuta ekipa neće imati šanse, te će se okrenuti nekom unosnom biznisu ili sportu, njihov je izbor.

 

• Komentar aktuelne krize svjetske muzičke industrije, piraterije kao globalnog problema, te nepoštovanja autorskih prava kod nas...

- Izbacivanjem CD rezača, pojavom MP3 formata, stvar je izmakla kontroli. Diskografske kuće ne zarađuju više kao prije, što je dobro, jer je to uvijek bila eksploatacija muzičara, ali sve je otišlo u drugu krajnost, maloprije pomenutu u odgovoru na pređašnje pitanje, i sve što pravovjernom kompozitoru i sviraču preostaje je nastup uživo, koji se ne da iskopirati, bar ne prvih par minuta! Naime, i nastupi uživo se takođe već štancuju, odmah poslije završetka koncerta, a video snimci napravljeni mobilnim telefonom su već sjutradan na you tube sajtu, tako da smo u prilično čudnoj, paparaco-špijunskoj atmosferi. Ono što je tu dobro je da grupa više ne smije da griješi uživo, pošto se SVE SNIMA!

 

• Sve češće čujemo ocjene da je na muzičkoj sceni došlo do \\\\\\\"zamora materijala\\\\\\\", odnosno da vlada kreativna kriza. Da li se slažete?

- Sve dosada pomenuto je sigurno jedan od uzroka kreativne krize, mainstream je banalniji i dosadniji nego ikad, tako da je i alternativni izraz ekvivalentno neinspirativan. Ali, vrijeme je i da se monopol englesko-američke muzičke industrije zaustavi, jer već je prošlo više od 40 godina rock’n’rolla i postoje dobre i neotkrivene stvari i na drugim meridijanima. Npr. na japanskoj sceni se svašta dešava. No i dalje je engleski jezik prepreka svima kojima nije maternji, jer se moraju dopasti engleskim ili pak američkim disko kućama, koje kasnije to prodaju na svjetska tržišta, tako da tek poslije toga grupe mogu svirati koncerte po svijetu.

• Posljednji album izdali ste 2007. D a li radite na novom izdanju, kada planirate da bude objavljeno?

- Uvijek se radi na novim rifovima ili ritmovima koji kasnije ili ostanu ili se odbace, kad dođe do realizacije novog albuma. Na jesen ćemo sigurno početi da se bavimo novim pjesmama. Znači, iduće godine možemo očekivati novi album.

 

• Isplati li se danas uopšte objavljivati albume? Koji su motivi muzičara za takav poduhvat, ako znamo da se od njega teško može zaraditi?

- Dobro pitanje, koncept albuma se čini prevaziđenim, dovoljno je u stvari da se grupa samo oglasi bilo kako i da na osnovu toga pravi koncerte, jer od prodaje albuma u bilo kom formatu neće mnogo zaraditi. A ako autor ne može da zaradi, on neće moći ni da opstane. Ipod s mogućnošću arhiviranja hiljade pjesama i download po jednoj pjesmi samo doprinose gubitku albuma kao bitnog formata.

• Vaše pjesme se često bave raznim društvenim temama. Šta smatrate posebno inspirativnim za neke buduće kompozicije?

- Tekstovi ove grupe su, najjednostavnije, opis situacije u kojoj se autor nalazi i koju zatiče oko sebe. To nije poezija, takođe nema uobičajenih rima i poštapalica koje karakterišu domaći ili pak strani rock izraz, što jeste inače slučaj u 90 procenata pjesama rock’n’roll grupa, nema banalnih dnevno-političkih komentara, niti površnih “kao” ljubavnih stihova, sve je malo drugačije, sažeto i trudiću se da tako i ostane.

 

• Opet pjevate na srpskom, stvarate u rodnoj zemlji . Koji su razlozi za povratak korijenima. Hoće li DAK ponovo pokušati i u inostranstvu ili je ta epizoda definitivno završena?

- Britanska epizoda grupe je bila izazvana ratnim događajima u Jugoslaviji i nemogućnošću funkcionisanja grupe u postavi od dva člana iz Beograda i dva iz Zagreba na ovim prostorima. Nisam imao želju da učestvujem u tim dešavanjima i umjesto gubljenja vremena ovdje, odlučio sam da to vrijeme potrošim na drugom mjestu. Uspostavio sam band u Londonu, objavili smo u toj postavi tri albuma, svirali po londonskim klubovima, po Evropi i evropskim festivalima i trebalo je još par godina taljigati ne bi li se grupa još više ustoličila na evropskoj i engleskoj mapi. No, to mi je postalo dosadno, a i splet političkih događaja je opet usmjerio život grupe, te je tako NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije 1999, uz nekoliko personalnih doživljaja u grupi i oko nje, podosta odredilo smjer mog kretanja u smislu “povratka korijenima”.

 

• Bavite se i produkcijom, čiji albumi imaju vaš potpis i na čemu trenutno radite?

- Po dva albuma grupa Partibrejkers, Boye, Obojeni Program i ženskog kantautora Bo, po jedan od Električnog orgazma, Neočekivane sila koja se iznenada pojavljuje i rješava stvar, Popečitelja, Kontrabande, a prije nedjelju dana sam završio produkciju albuma grupe Zerkman Big Bang. Naravno, producirao sam i sve albume matične grupe.

• Kada se osvrnete na početke karijere, osamdesete, komunizam, novi talas... - šta je ono za čim najviše žalite?

- Ne mogu da odolim odgovoru pod brojem dva. Inače, ne žalim ni za čim.

 

• Šta biste preporučili mladim izvođačima, onima koji možda priželjkuju karijeru poput vaše?

- U se i u svoje kljuse.

 

• I, na kraju, otkud vi u Crnoj Gori?

- Apsolutno privatno.

 

Uskoro Funk-I-Lastiš Crnog Zuba

 

• Završavate projekat Funk-I-Lastiš Crnog Zuba, o čemu se radi?

- Tokom 2004. godine u legendarnom beogradskom klubu Akademija organizovao sam pet večeri pod imenom Funk-I-Lastiš Crnog Zuba, koja su sastojali od jam sessiona, začinjenih zidnim projekcijama mojih video animacija, kao i snimcima beogradskih ulica... Svirao sam gitaru, a gostovalo je dosta muzičara iz aktuelnih i aktivnih, mahom beogradskih grupa, kao što su Neočekivana Sila koja se Iznenada Pojavljuje i Rešava Stvar, Darkwood Dub, Eyesburn, RTS Jazz Orkestar, Električni Orgazam, Partibrejkers, Svitanje, Jarboli, Roze Poze, Popečitelji, Bo... Pošto je sve to snimano višekanalno i sa više kamera, sada to montiram i editujem i rezultat će uskoro javnosti biti dostupan. Ima jako dobre muzike, u free fusion stilu.

[salebghouse]

 

 

 

svi za mnom! 

 

političari+virusi

 

evil man

 

 

iza 9 brda/behind nine hills

 

 

oh,why?/zeleni zub

 

 

i've got those teknicolor eyes

 

zar je to sve?/is that really all

 

buka u modi/noize in fashion

Edited June 25, 2009 by salebghouse

[VoivodBG]

@Sale, mozes li da mi prosledis linkove ka Heavy Bass Blues albumu i Da Answer singlu?

[salebghouse]

heavy bass blues http://rapidshare.com/files/81103463/_1998..._Bass_Blues.rar

 

 

 

da answer http://rapidshare.com/files/81107399/_1999...Gofie_Nappy.rar

 

 

pass: filmuzika

Edited July 3, 2009 by salebghouse

[VoivodBG]

[salebghouse]

DISCIPLIN A KITSCHME-DO NOT! Edited July 12, 2009 by salebghouse

[Runner]

DISCIPLIN A KITSCHME-DO NOT!

 

Ovo nisam gledao 100 godina! Nenadmasiv kult iz 1996/97! Prejako!

 

Cini mi se da je postojao spot i za "Have You Ever Heard of Any Other Rhytm?", mada ne mogu da ga nadjem na netu.

[salebghouse]

postoji,ali nigde ga nema,kao ni ostalih spotova.evo ti

i

verzija pesme.

[salebghouse]

 

 

Edited September 21, 2009 by salebghouse

[VoivodBG]

Dok Disciplin A Kitschmu krajem oktobra očekuju tri koncerta po Hrvatskoj (22.10. Purgeraj u Zagrebu, 23.10 Uljanik u Puli, 24.10 09 Kocka u Splitu), kao i intenzivno razmišljanje o novom albumu, lider benda Koja ne miruje ni na drugim poljima.

 

Nedavno je, na otvaranju nove sezone Male scene pozorišta Atelje 212 bila prikazana predstava Dokle?!, po tekstu Milice Piletić, u režiji Alise Stojanović, za koju je Koja uradio muziku.

 

“Predstava je OK, kulturna, nije komedija niti vulgarna parodija, ozbiljna je i umetnička stvar, baš onako kako to i treba danas da bude. Pretežno mlađa ekipa okupljena oko predstave je odlična i prilično neestradna, a ako i neko slučajno pomisli da je tako, tu je muzika koja mu odagnava takve misli”, kaže za naš sajt Koja.

 

Inače, Kojin dugo najavljivani audio-vizuelni projekt po imenu Fank-i-lastiš Crnog Zuba konačno je završen i pretočen u 88-minutni muzički film, koji uskoro počinje svoj javni život, prvo po festivalima, a potom i u bioskopima.

 

Prva projekcija filma je zakazana za 21.10 2009 u 23h na Zagrebačkom Filmskom festivalu, dok će beogradska premijera biti na Festivalu autorskog filma krajem novembra u Domu Omladine.

 

Distributer je MCF (Mega com film) iz Beograda.

[salebghouse]

ko je gledao hadersfild, setice se

 

http://www.youtube.com/watch?v=DKL1hul-iF8

 

 

 

 

 

[salebghouse]

http://www.youtube.com/watch?v=eTjq-7JdgFU

[VoivodBG]

Fank-i-Lastiš Crnog Zuba na bis!

Zbog velikog interesovanja publike i današnje rasprodate projekcije, sutra će u 21h u Pogonu Doma omladine biti reprizno prikazan film Fank-I-Lastiš Crnog Zuba.

Koja je, ekskluzivno za naš sajt, prokomentarisao šta je za njega dobar jam session:

"Dobar jam session je onaj u kome nema ego-ispucavanja muzičara. To je dosta neobičan i nesiguran teren, pošto je sve bazirano na improvizaciji, ali na muzičarima je da to nikad ne pređe u improvizaciju radi improvizacije, kao što se u većini slučajeva desi, jer tada session gubi smisao. Jam session je ustvari pravi pokazatelj kreativnog duha jednog muzičara".

 

On je dodao da je u Londonu upravo putem jam sessiona pronašao ljude koji su posle bili u Disciplini.

"Međutim, ipak su to bili prevashodno klasični rhythm & blues ili soul sessioni, sa poznatim temama, ili pak jazz sessioni sa jazz standardima i ustvari predstavljaju još jednu priliku za vlasnika paba/ kluba da proda mnogo piva.…", kaže Koja.

Sessni iz serije Fank-i-Lastiš su po njegovom mišljejnu bili drugačije osmišljeni.

 

"FLCZ sessioni su bili događaji slobodnog stila i ispali su kreativno jako uspešni, no oni nikako ne bi bili takvi da tu nisu učestvovali pravi ljudi koji znaju da slušaju druge oko sebe, te proizvedu groove ili pesmu, tog trenutka na bini. Trudio sam se da se tu izgube žanrovske odrednice i zato su na FLCZ-u prisutni muzičari raznih generacija, iz naizgled potpuno različitih muzičkih svetova. Inače, koncertni snimci su protkani kadrovima beogradskih ulica i mojim animiranim video intervencijama, koji su na samim sessionima bili na zidu iza leđa muzičara, a sada su u filmu i u krupnom planu", objašnjava on.

 

Film će u oktobru biti prikazan na Zagrebačkom filmskom festivalu, a plan je da regularni bioskopski život započne 14. januara 2010 u bioskopu Doma omladine i još nekim beogradskim biskopima, te da se prikazuje što više i po ostalim gradovima i filmskim festivalima u Srbiji i regionu.

Distributer je MCF (Mega Com Film) iz Beograda.

U filmu se, pored Koje koji svira solo gitaru, pojavljuju: bubnjari Dušan Đukić Đuka (ex Inammorata, Pop mašina, danas Svitanje, KUD Kolo), Nemanja Aćimović (Sila, Jarboli, Lira Vega), Rade Vulić (Popečitelji), Kele (ex-Disciplina kičme), Alek Petrović (ex - Eyesburn), Buca (Disciplin A Kitschme); basisti Miki Ristić (Darkwood dub), Bata Božanić (RTS Jazz orkestar), Branko Marković (RTS Jazz orkestar na kontrabasu), Vladislav Rac (ex KKN, Presing), Švaba (El. Org); udaraljke Dejan Utvar (ex- Eyesburn, kao bubnjar ex-KZU, ex-Lira Vega, Autopark), klavijaturisti Vasil Hadžimanov (Vasil Hadžimanov band, Darkwood dub), Sonja Lončar (ex-E-Play, Jarboli), Miloš Petrović (ex-Jazzy, profesor čembala na Fakultetu muzičkih umetnosti); gitaristi Željko Nikolić (Roze poze), Vlaca Đorđevic (Sila, Lira Vega), Anton (Partibrejkers); flauta Ljuba Paunić (RTS Jazz orkestar), usna harmonika Banana (Električni orgazam); truba Zerkman (ex-Disciplina kičme, ex-Bukvar bukvar, Zerkman Big Bang), alt i bariton saksofon Dule Petrović (Dvojac bez kormilara, ex Eyesburn), trombon Nemanja Kojić Kojot (ex Eyesburn, Hornsman Coyote), koji se takođe pojavljuje u jednoj sceni i kao pevač. Vokali: Cane (Partibrejkers), Manja Đorđević (Disciplin A Kitschme), Vuča (Darkwood dub), Zoja (Lira Vega), Bojana Bulatović Bo (Bo).

Projekcija filma Fank-i-lastiš Crnog zuba, (na kojoj će, prema Kojinim rečima, biti dozvoljeno pušenje u sali!) je u sklopu Muzičke sekcije Festivala autorskog filma večeras u 21h u Domu omladine, posle čega će se festival zatvoriti uz Non-kravata party, na kome muziku pušta DJ Njegova Ekselencija Crni Zub (space-fonk-glam-rock).

[salebghouse]

evo rariteta, hvaljen youtube!

 

kosta bunusevac krunise zelenog zuba, akademija1986. navodno jedini zivi snimak tadasnje postave sa 2 bubnjara

 

 

zasto? spot snimljen u maksimiru 80-ih (sa boyama)

 

Edited December 17, 2009 by salebghouse

[VoivodBG]

Disciplin A Kitschme related:

 

U četvrtak, 21. januara, u klubu Muf (Svetogorska 14) nastupiće Zerkman Big Bang.

Zerkman Big Bang su nedavno snimili album koji je producirao Koja i trenutno traže izdavača.

Postavu grupe čine: Zerkman (ex Disciplina Kičme, ex Bukvar Bukvar, truba), Vlada (KKN, bubnjevi), Bane (KKN, bas), Adam (ex Straight Jackin, perkusije i sempler), a od skoro je u grupi i saksofonista Chicco.

 

Pored klupskih nastupa, Zerkman Big Bang su svirali na festivalima u Subotici, Požarevcu i Nišu.

Ulaz je besplatan, a koncert počinje u 22h.

 

21.1. Klub Muf Beograd, Zerkman Big Bang besplatan ulaz

[Night's Blood]

Ja volem ovu pesmu.

 

http://www.youtube.com/watch?v=9F-e2RfJ_Qg&feature=related

[salebghouse]

 

ovo je malo starije

 

http://www.youtube.com/watch?v=Iayi0GD4f0A

 

 

[salebghouse]

dvd fank i lastis crnog zuba ce uskoro izaci (trebao je jos u februaru  ). ovo je intervju iz 2007.

 

Intervju – Koja, Disciplina kičme >

 

 

 

Protiv stihije

Nebojša Grujičić

 

"Svojevremeno je Diciplina kičme bila uvek prva na top-listi ‘Mračnog diskomera’ Studija B, na kojoj su bile pesme koje ljudi najviše mrze i koja je postojala nasuprot top-listi regularnog ‘Diskomera’. Disciplina je uvek nervirala neke ljude, i tako će biti i danas sa ovim albumom, uopšte ne sumnjam u to. Niti me zanima. Da je drugačije, bilo bi bezveze"

 

Disciplin A Kitschme je upravo objavila novi album pod nazivom Kada kažeš muzika, na šta tačno misliš, reci mi? Album se u izdanju PGP-a ove nedelje pojavio u prodaji, a njegova beogradska koncertna promocija održaće se u subotu 26. maja, u Pogonu Doma omladine. To je i povod razgovoru sa Dušanom Kojićem Kojom, čovekom koji je tokom poslednje tri decenije svojom pojavom i svojim teškim basom obeležio istoriju domaćeg rokenrola.

 

"VREME": Ovih dana se u beogradskom Domu omladine upravo slavi trideset godina od pojave Novog talasa. Kako ti danas gledaš na taj period?

 

KOJA: Novi talas je osim velike muzičke promene, doneo i velike promene u tekstovima pesama, koji su konačno počeli o nečemu da pričaju. Do tada je bila prava retkost da neko u pesmi kaže nešto više od puke rime. Kako je naš jezik prilično rogobatan za rokenrol, ta je promena značila i njegovo konačno prilagođavanje ovoj vrsti muzike. Osim toga, kada smo mi počeli da sviramo, počelo je i da se zarađuje od muzike, tako da je to postao normalan "posao", nešto čime se baviš i od čega pokušavaš da živiš, što je okej. Nisu više samo opšte popularne stvari zarađivale od sviranja, napravljena je scena.

 

Danas se ovo vreme često vidi kao zlatno doba.

 

Da, i niko se ne seća rđe u zlatu. Meni se ni tada mnogo toga nije dopadalo, ni u tzv. Novom talasu, a ni inače.

 

U filmu Sretno dijete hrvatskog novinara Igora Mirkovića, koji se bavi Novim talasom u Jugoslaviji, ti si jedan od retkih koji se ne pojavljuje, a Šarlo Akrobata jedva da se i spominje. Zašto si odbio da učestvuješ u filmu?

 

Zato što ja nisam to srećno dete (smeh). A ako i jesam srećno dete, onda sigurno nisam na način predstavljen u filmu. To je pop muzika sa kojom nemam ništa. Zato sam i "novi talas" više voleo da zovem "nju vejv", jer se termin novi talas nekako vezao upravo za ono kakvim ga Sretno dijete setno danas predstavlja – pop muzika za zabavu i ples. To mene nikada nije zanimalo, jer sam smatrao da kroz muziku treba nešto i da se kaže. Na kraju, ispostavilo se da sam bio u pravu što sam odbio da učestvujem u filmu. Još kad sam video da je u filmu i Bijelo dugme... Kad smo već kod istih, zanimljiv podatak je, recimo, da je neka čuvena ploča Bijelog dugmeta "Live in Kulušić" snimana 1981. na dan kad je Šarlo Akrobata imao na istom mestu zakazan nastup. Par dana pred koncert (a mi već u nekom drugom hrvatskom ili slovenačkom gradu na turnejici), organizatori su nam samo rekli da je koncert otkazan zato što Bijelo dugme mora tu da snima live ploču tog dana! Šta ja imam tome da dodam?

 

Mirković te je zvao?

 

Da, došao je do mene, i ja sam ga tada samo pitao je li to privatni ili dokumentarni film. On kaže: "I jedno i drugo." "Pa kako sad to?" Inače, to je film manje-više o zagrebačkoj sceni... Onda sam ga pitao: "Imate li vi neki novac?", a on je rekao: "Ne, ma kakvi". "Ko je u filmu?", pitam, on kaže: "Taj i taj, ti i ti." "Jesi ih pitao šta su radili 1991, šta su radili do pre dve godine?", a on mi odgovori: "Mene to ne zanima." "Znam da tebe ne zanima, ali mene jako zanima, a trebalo bi i drugi to da saznaju." I tako se nismo dogovorili. Što se ispostavilo kao potpuno ispravna odluka. A taj navodni nekomercijalni projekat je završio tako što je išao u regularnu bioskopsku distribuciju, a objavljeni su i DVD i knjiga!

 

Vratimo se Disciplini kičme. Prošlo je šesnaest godina od poslednjeg albuma namenjenog ovdašnjoj publici, Nova iznenađenja za nova pokolenja.

 

Da, izgleda da je tako. Mada ne bih baš tako brojao. Disciplina je sve vreme postojala, samo u drugom obliku, a objavili smo i tri engleske ploče. Što se tiče naše bivše zemlje, grupa jeste bila zamrznuta negde od 1992. do 1997, kao i sad od 2002. do 2005. U međuvremenu, kao što svi znamo, nekadašnja zajednička velika soba se podelila, i sada je sve drugačije nego što je bilo. Ali kako je Disciplina kičme oduvek bila malo spacy u odnosu na okruženje, moja pozicija se u svemu tome nije mnogo promenila.

 

Kada je izašla ploča Nova iznenađenja..., tadašnji najvažniji rok časopis u zemlji "Ritam" objavio je u junu 1991. godine svoj poslednji broj u kojem je, pored ostalog, bio i intervju sa tobom. Čitajući danas taj broj, koji se nalazi i u arhivi sajta Popboks, niko ne bi mogao da zaključi da se u zemlji bilo šta dešava. A u tom trenutku je počinjao rat.

 

To je otud što niko nije verovao da će se sve to zaista desiti.

 

Hoću da kažem da se tadašnja beogradska rok scena, uprkos deklarativnom angažmanu, na pragu rata ponašala kao da je se on ne tiče. Čak su se oni malobrojni koji su hteli da upozore i reaguju, podsmešljivo komentarisali u stilu "Vidi ovog, šta se pali".

 

U atmosferi tih dešavanja ja to vidim kao odbijanje onog što će se desiti. Jer svi su bili napolju 9. marta... Niko nije očekivao dalji pogubni razvoj događaja... Čitav taj umetnički krug bio je potpuno zatečen. Dok su se oni razbudili, neka druga ekipa je zauzela prostor i uspostavila red onakvih ratnih dešavanja. Kako je do toga došlo, zašto, kako, odakle je u stvari sve to krenulo, razmišljaćemo čitav život, a usput i saznajemo mnoge stvari. U svakom slučaju, tada je dosta ljudi sa gnušanjem odbijalo sve to što se dešavalo, kao da su zažmurili... I da bi se sačuvali u vremenu koje je dolazilo, ostali su u vakuumu narednih deset godina, i tek nakon toga nastavili da dišu na isti način kao i pre. U međuvremenu, neki ljudi su nestali. Mnogi ljudi su nestali. To je najtužniji rezultat tih vremena. Ali je kod mnogih ostala i volja da se nastavi dalje, što je takođe zanimljivo.

 

Prva pesma na novom albumu zove se Bunt. Protiv čega?

 

Bunt kao svesno stanje. Bunt protiv haosa. I to haosa koji ljudi sami izazivaju, bilo da govorimo o politici ili muzici. Sve izgleda kao šala, ali sve što se dešava nije nimalo naivno, niti je ikakva dečija igra. Roboti-vojnici koji se danas bore u pustinji, gradovi sa blade-runner atmosferom, kodovi, čipovi, tagovi, CC TV-i, o kojima smo pevali 1997, nalaze se svuda oko nas. Bunt je u stvari blagi savet kako sve to tretirati.

 

Na novom albumu imaš i pesmu Neko mora to da spreči, upravo protiv lakoće zabave i usiljenog veselja.

 

Beskrajna šala odvlači pažnju ljudi i zarobljava mozak. Svi se danas šale! To je nametnuto veselje, u kojem se svi problemi rešavaju upotrebom smajlija ili frazom "tenkju", i gde je sve okej, i sve je cool, a nije cool! Mi smo ovde svedoci nepodnošljivog, besmislenog i histeričnog veselja, ali svugde je tako. Zabave ima i previše, toliko da više prestaje da bude zabava. Svuda je isto, i takvo stanje predstavlja opis ovog vremena. To jest – loše stanje. Razmišljao sam da li da zbog toga kukam ili ne, ali se ispostavilo da treba da kukam.

 

Pesma Političari, virusi je prošle godine najavila novi album.

 

Političari su i dalje najveće pop zvezde. Ljudi su danas ovde, kao, mnogo razočarani onima za koje su glasali. Pa i treba da budu razočarani. Da li bi bilo normalno da su ti ljudi okej? Ne verujem da bi. Glasali su ljudi tako, jer su morali, jer je to bila stvar golog opstanka. Političari, virusi je zapravo pozdrav političarima u stilu: "OK, dosta je".

 

Odakle nova melodioznost kod Discipline kičme na novom albumu, naročito u pevanju?

 

Mislim da je to nešto čega još nije bilo na dosadašnjim albumima... U tom smislu zadovoljio sam sebe. U grupi u ovom trenutku imamo tri vokala, Manja koja ima odličan bluesy vokal, Buca koji takođe može dobro da zapeva, a i sâm sam počeo da pevam, ne znam šta mi se desilo, ali tako mi se dopalo. Tu još učestvuju Vlaca, gitarista Sile, i Banana iz Orgazma, njih dvojica pevaju sa nama. Trans-bluz pleme. Vokale na ovom albumu neko bi nazvao i "hipi", ali ja sa tim nemam problem, tako nam je bilo zanimljivo. Ali album ima i teži fazon, dosta je crna ploča, volim da to zovem i dalje pločom. Iako se čitav život bavim crnim stvarima, ovoga puta imamo nešto teže gruvove. S druge strane, sve liči na staro. Pa naravno! I uvek će da liči. Jer to je ta grupa!

 

Koja je napunila evo skoro punih 25 godina...

 

Moramo da znamo da su sve ploče koje čine velike rokenrol momente, i koje se i danas slušaju, kao npr. Sticky fingers, ljudi snimili između svoje dvadesete i tridesete godine. Muzička industrija je tako postavljena da grupe postoje tri-četiri godine, koliko ih publika traži, i onda gube ugovor sa velikim diskografskim kućama. Ali ipak, ako ti bend postoji 25 godina, onda moraš da nađeš dobar razlog i dobar način da postojiš sve to vreme. Da izbacuješ nešto što je različito i značajno, najpre tebi samom kao autoru, koji na prvom mestu mora da bude zadovoljan, pa tek onda i publici, tako ja to gledam.

 

Svojevremeno je Diciplina kičme bila uvek prva na top-listi "Mračnog diskomera" Studija B, na kojoj su bile pesme koje ljudi najviše mrze, i koja je postojala nasuprot top-listi regularnog "Diskomera". Disciplina je uvek nervirala neke ljude, i tako će biti i danas sa ovim albumom, uopšte ne sumnjam u to. Niti me zanima. Da je drugačije bilo bi bezveze.

 

Sam si rekao da rok muzici daješ još najviše pet godina života.

 

Otprilike 1987, shvatio sam da rokenrol definitivno više ne postoji, da je sa njim gotovo. Ali nisam javno hteo da o tome pričam, jer nam se još malo sviralo (smeh). To ima veze i sa razbijanjem muzičke industrije putem interneta, sa svim tim MP3, IPod fazonima i drastičnim padom prodaje CD-ova, i sa medijima u kojima rade ljudi koji nemaju veze sa bilo čim.... A i vreme je čudno, ovde dosta ljudi posle svega nije uspelo da se pokupi i snađe. Neverovatne stvari su se desile. Prvo ljudi nisu želeli da dovedu stvari u red jer im je odgovarao haos, a sad kad su se svi na to navikli, izlečenje će biti mnogo teže.

 

Koncerata nikad nije bilo više i nikad nisu bili masovniji, čekaju nas i Egzit, Rolingstonsi, Pepersi, ali srpska rokenrol scena skoro da i ne postoji. Kako to objašnjavaš?

 

Ne može ni da se očekuje da postoji. Scena se taman ustanovila u onoj velikoj zemlji, koja se u međuvremenu rasparčala, tako da sad svako ima neku svoju malu scenicu, više ili manje razvijenu, ali sve je to bezvredno. One više nemaju nikakav značaj. Plus što autorstvo, naročito u muzici, polako nestaje sa horizonta. Dobro, možemo tu da govorimo i o ekonomskom momentu, da cena ulaznice za koncert, recimo, ne može da bude ista u Nišu i Beogradu, ali posledicu su takve.

 

S druge strane, ima mnogo tribute bendova, i kod nas i napolju. Recimo, Tribute to Abba u Engleskoj mogu da sviraju po četiri-pet večeri uzastopno pred 2000 ljudi. Dakle, ljudi koji ne sviraju ništa svoje, već interpretiraju tuđe. To nije loše za muzičare koji ne znaju šta bi sa sobom, a znaju da sviraju, pa, kao, evo sad imaju posao. Ali ako to prevagne, onda oni koji su autori nemaju prostora, jer je tribjut bend mnogo jeftiniji.

 

A kad govorimo o mlađim grupama, moraš da imaš neko iskustvo da bi imao bilo šta da kažeš. Postoji fenomen o kome smo pričali u Bedroom music, sa Heavy Bass Blues iz ‘98. Podstrek za taj tekst je bila izjava Ronija Sajza koji je govorio kako klinci u svojim spavaćim sobama prave muziku na svojim kompjuterima, i kako je to uzbudljivo, bla, bla, bla. Pa sad je, kao, lako praviti muziku jer je sve dostupno. Imaš druga koji ti namesti matricu na kompjuteru, a ti samo uzmeš mikrofon i preko toga pričaš. A mikrofone danas svako dobija sa kompjuterom. Tako se mnogi bave muzikom bez ikakvog razloga. Kao što su ljudi nekad valjali benzin u flašama ili cigarete na kartonskim kutijama, tako se sada bave muzikom.

 

Hip-hop grupe čine danas najaktivniji deo beogradske scene. Šta o njima misliš?

 

Čuje se neka nepismenost, nedostatak osnovnog obrazovanja... A to nije čudno, s obzirom na to kakav je rečnik godinama upotrebljavan i kakav im je jezik godinama isporučivan sa medija, a što uostalom i danas traje. Svi se bave pijačnim i dnevno političkim žargonom, baratajući fondom reči koji je, shodno tome, prilično skučen, uz neki bezrazložan bes. Čast izuzecima, ako ih ima.

 

Početkom devedesetih postojala je u Beogradu generacija bendova koji su bili pod očiglednim uticajem Discipline kičme, ali ona je nestala. Novim generacijama izgleda neverovatno da se takva muzika nekad ovde uopšte svirala.

 

Doživeo sam i to da mi je, pre par godina, jedan mlad dečko, kada me je prvi put video, iskreno upitao: "Pa zar ti postojiš?" Kakva rečenica! Danas se, recimo, toliko ljudi kači na EKV, očigledno im fali osnovna formacija rok grupe, koja osim što stavi distorziju na gitaru, nešto pri tom može i da kaže. Gladni su smisla i sadržaja. Što se mene tiče, potrudio sam se snimajući ovaj album, i mislim da on ima i smisla i sadržaja. Nažalost, sve oko nas je postalo dosta banalno, moramo se ponovo baviti osnovnim stvarima. Partibrejkersi isto imaju novi album. Ljudi moraju da rade, inače će se sve zatrti. Danas, ja mogu da igram ulogu "legende", bio bi to sasvim okej život, ali me više od toga zanima da sviram, i da u tom sviranju uživam, kao što je to bilo i na početku.

 

Ja sam nekim mlađim ljudima koji su imali bendove govorio da moraju da naprave tekstove na srpskom. A oni mi na to kažu: "Ali ako pevamo na srpskom, onda taj tekst mora da bude mnogo dobar." Zanimljivo! Njima je nedokučiva ta veština i uopšte mogućnost da se na srpskom nekad onako sviralo. A i nije bila neka veština. Tada je bilo normalno da se peva na maternjem jeziku, a sada svi neguju iluziju i naivno verovanje da će time što pevaju na engleskom neko na njih da obrati pažnju, i da će tako uspeti na zapadnom tržištu. A toga nema. Mogu eventualno da prođu na Pesmi Evrovizije, na kojoj, kako čujem, cela istočna Evropa peva na engleskom i svira se metal, r’n’b, bilo šta, a nose se i Ramones majice...

 

I na kraju, čemu služi nova ploča grupe Disciplin A Kitschme?

 

Kao i uvek, kulturnom i smislenom otporu. Tome da život ne bude stihija.

 

A uputstvo za upotrebu?

 

Slušati glasno, najglasnije. Kao i do sada.

 

 

http://www.transmeet.tv/default.aspx?id=807

Edited March 13, 2010 by salebghouse

[salebghouse]

izaslo najzad!

 

* Veliki posao otkrivanja druge strane Beograda nikad ne može da se završi, ali jedan mogući pravac pokazao si samim snimcima - od poslastičarnica, preko trafika do zapisa kamera iz ulaza i zgrada. Šta sve to znači Crnom Zubu?

 

Crnom Zubu je drago. Milo mi je što sam uspeo da ovekovečim neke trenutke i momente po gradu, kojih, nažalost, danas, samo pet godina posle, više nema, kao što je npr. knjižara Kultura, koja se nalazila na plakatu za sessione, potom bioskopi 20. oktobar, Avala. Da, poslastičarnice koje se takođe gase ili pretvaraju u nešto drugo, sve one radnjice kratkog veka sa suludim imenima. Tu je i enigma iz mladosti - gargojl u ul. Majke Jevrosime, kojeg je Crni Zub u prošlosti često posmatrao, kao i uvek inspirativna skulptura Peruna s Novog Beograda. I naravno, mnogo gradske vreve...

 

 

Osvojite DVD Fank-I-Lastiš Crnog Zuba

 

disk se dobija uz novi broj "vremena", a ima i 20ak minuta bonus snimaka koji nisu prikazani u bioskopima. ima stvarno odlicne muzike, a mozda najbolje je to sto se dosta poznatih muzicara moze videti u drugacijim ulogama od onih na koje smo navikli. vidi se da se svira uglavnom ono sto padne na pamet u trenutku, a od svega sto je izvedeno  probrane su najuspelije pesme. i, raritet- koja i kele opet sviraju zajedno, makar sa dodatim gitarama