Partibrejkers

VoivodBG · September 7, 2008

Tuga, nema teme o njima, pa da pocnemo: (biografija preuzeta sa bendovog sajta)

Zoran Kostić Cane (rođen 17. avgusta 1964. u Beogradu) pevačku karijeru je započeo u sastavu "Urbana gerila" da bi nastavio kao frontmen "Radničke kontrole" u kojoj su još bili bubnjar Žika Todorović, basista Srđan Đile Marković i gitarista Darko Milojković. Sa snimcima "Dosada", i "TV u koloru" pojavili su se na kompiliacijskom albumu "Artistička radna akcija" (Jugoton 1981.)

Na tim snimcima gostovali su gitarista Ljuba Sedlar (svirao je bubnjeve) i bubnjar Relja Obrenović iz grupe "Petar i zli vuci". Radnička kontrola nastupila je 1981. na smotri ABRS na Tašmajdanu kada je koncert prekinut zbog Canetovog provociranja publike, a njegovo ponašanje je izazvalo i moralno političke rasprave u dnevnim novinama. Nastupali su kao predgrupa u Ljubljani na poslednjem koncertu Šarla akrobate oktobra 1981. godine. To je ujedno bio poslednji koncert Radničke kontrole.

Grupu Partibrejkers osnovali su avgusta 1982. godine Cane, bubnjar Goran Bulatović Manza (rođen 1959.), gitarista Nebojša Antonijević Anton (rođen 20. februara 1961. godine u Zemunu) i gitarista Ljubiša Kostandinović (rođen 1959.) Manza i Ljuba su svirali zajedno u grupi Republika, a Anton je u drugoj polovini sedamdesetih svirao u grupama BG 5 (Sa Ivicom Vdovićem i Bojanom Pečarom), Butik i Šine. Gostovao je i na pločama drugih grupa, potpisujući se kao Riki Rif. Shodno svom razuzdanom ponašanju i po Canetovom doživljaju samih sebe, a u Manzinom prevodu, nazvali su se Partibrejkers (Žurkolomci).

Prvi nastup imali su 4. oktobra 1982. u "Dadovu" kao predgrupa sastavu The Fifties. Tokom sledeće godine svirali su sve intenzivnije. U Zagrebu su jednom prilikom za tri dana održali pet koncerata. Pošto ih je pažljivo slušao, za peti nastup zvuk je uradio Džoni Štulić i čak se ponudio da im bude producent.

Na ploči "Ventilator 202" (PGP RTB 1983.) objavljena je njihova pesma "Radio utopija", a na radio programima često su emitovani demo snimci pesama "Hiljadu godina" i "Večeras". Nove verzije tih pesama ubrzo su objavljene na singlu.

Prvi LP snimili su beogradskom studiju "O", a produkciju su uradili zajedno sa Kojom. Rhythm i blues u njihovom tumačenju, pojačan punk energijom doneo im je poštovanje publike, a pesme "Ulični hodač", "Ona živi na brdu", "Gubitnik", "Ako si..", "Stoj, Džoni" ponudile su šture, generacijski prepoznatljive iskaze. Na snimanju su gostovali Branislav Petrović Banana (usna harmonika) i Branislav Trivić (saksofon). Omot ploče radio je Anton, a u pesmi "Stoj, Džoni" iskoristili su prepev starog hita Čaka Berija "Johnny B. Good" koji je snimio Tomi Sovilj na EP-ju "Stoj, Džoni" (Diskos 1967.).

Uprkos dobrom prijemu debija, posle preslušavanja demo snimaka za drugu ploču, u Jugotonu su im zatvorili vrata pod izgovorom da u pesmama nema dovoljno bunta. U leto 1985. godine Manza je napustio grupu, pa je u grupi jedno vreme bubnjeve svirao Nenad Krasavac Kele (Disciplina kičme), a decembra 1985. godine prestali su sa radom.

Posle kraćeg Antonovog izleta sa grupom Plaćenici, ponovo su se okupili juna 1986. godine. Za bubnjevima je bio Vlada Funtek (ex Plaćenici), novi basista postao je Dime Todorov Mune (ex Radost Evrope), a iz grupe je otišao Ljuba. U mestu Bukovac, u studiju Milana Ćirića snimili su materijal za novu ploču koju ponovo niko nije želeo da objavi, a traka je mesecima stajala u PGP RTB-u jer niko nije bio zainteresovan da je presluša.

Partibrejkers su 1987. godine organizovali dva koncerta u beogradskom "Lotos" baru i od zarade kupili šesnaest Aleksandar torti koje su poklonili nezbrinutoj deci u Zvečanskoj ulici. Maja 1988. godine grupu je napustio Vlada Funtek, pa je jedno vreme sa njima svirao bubnjar Marko Milivojević, a 1989. godine je došao Igor Borojević (ex Potop, Banana).

Marta 1988. godine najzad im je objavljen drugi album koji je trebalo da se zove "Kobila i pastuv preljubnik" ali je dizajner zaboravio da stavi naslov na omot. Ploča je ponudila nove muzičke priloge za ozbiljnu karijeru: "Ja se ne vraćam", "Prsten", "Mesečeva kći", "Pet ispod nule", "Nema cure". Pesmu "Put" snimili su naknadno marta 1988. godine ukazujući na sopstveni novi muzički put. U to vreme MTV je snimio prilog o grupi.

Februara 1989. godine su uradili nove demo snimke. U ulozi ritam gitariste pomagao im je Srđan Gojković Gile iz Električnog orgazma. Novembra 1989. godine su objavili treću ploču sa takođe lepljivim pesmama "Kreni prema meni", "Zemljotres", "Hipnotisana gomila", "Ono što pokušavam".

Produkcijom se bavio Milan Ćirić, a Anton je otpevao glavni vokal u "Nema cure". Gost na ploči bio je Pera Joe sa svojom nezaobilaznom usnom harmonikom.

Tokom 1990. godine svirali su prvu veliku jugoslovensku turneju za koju se ubrzo uspostavilo da je bila i poslednja, bar u granicama SFRJ. Nastupali su kao predgrupa na jugoslovenskim koncertima grupe Motorhead. Krajem 1990. godine iz grupe je izašao Igor Borojević, a zamenio ga je Borko Petrović (ex Baby Kate). U toj postavi su objavili živu kasetu "Zabava još traje" snimljenu jula 1991. godine na koncertima u Zrenjaninu i Vršcu.

Februara 1992. godine na njihovom koncertu u SKC-u učešće su uzeli Emir Kusturica (ex Zabranjeno pušenje), Džoni Dep (ex Rock City Angels, The Kids) i Džim Džarmuš (ex Del Byzantinees). U to vreme u grupu se vratio Igor, a juna 1992. godine je otišao Mune, tako da je na basu bio Saša Vlajsović (NBG), a u postavu se vratio Ljubiša Kostandinović.

Uoči rata u Bosni, članovi Ekatarine Velike, Električnog orgazma i Partibrejkersa su formirali ad hoc bend Rimtutituku u okviru koga su snimili ciničnu antiratnu pesmu "Slušaj 'vamo". Izlazak singla u produkciji Radija B92 su promovisali 8. marta 1992. godine svirkom na kamionu koji je kružio beogradskim ulicama. Juna 1992. godine Rimtutituki su svirali u Beču na otvorenom prostoru u okviru antiratnog i antirasističkog festivala.

Septembra 1992. godine u studiju "O" su snimili demo za sledeću ploču. Među prvim bendovima iz Srbije su nastupali u Sloveniji, novembra iste godine. Publika ih je odlično prihvatila, a mediji su tome posvetili posebnu pažnju.

Marta 1993. godine su svirali u solunskom klubu "Milos", a organizovali su i turneju po Makedoniji. Septembra 1993. godine su učestvovali na zajedničkim koncertima u Pragu i Berlinu sa Električnim orgazmom, Ekatarinom Velikom i zagrebačkim Vješticama u okviru akcije "Ko to tamo pjeva?".

Aprila 1994. godine svirali su dva koncerta u Belgiji na multimedijalnom festivalu. Album "Kiselo i slatko" snimili su uz producentsku pomoć Vlade Negovanovića i brojnih gostiju u studiju: Srđan Todorović (bubnjevi), Zoran Radomirović Švaba (bas), Milan Mladenović (vokal, gitara i usna harmonika), Saša Lokner (klavijature), Nenad Petrović (saksofon), Pera Joe (usna harmonika), Čavke (bubnjevi), Gile (gitara), Branka K. (prateći vokali) i Puroni (udaraljke). Pesme kao "Molitva", "Ljudi nisu isti", "Hoću da znam" su ponele jasan pečat vremena u kome su nastajale.

Posle te ploče usledila je duža pauza i bilo je neizvesno da li će nastaviti zajednički rad. Ipak, početkom 1996. godine Cane i Anton su obnovili Partibrejkerse, ojačani mlađom ekipom iz Zrenjanina: basista Gojko Ševar (ex Gluve kučke), gitarista Srđan Graovac (ex Gluve kučke) i bubnjar Darko Kurjak (ex Oružjem protiv otmičara).

Objavili su kompilacijski CD "Najbolje od najgoreg" na kome su dve nove pesme "Ludo i brzo" i "Rođen loš", snimljene februara 1996. godine. Na povratničkom koncertu aprila meseca u Novom Sadu, okupili su 5000 posetilaca. Rasprodat koncert koji su održali na Tašmajdanu 29. juna 1996. godine ujedno je predstavljao povratak rock'n'rolla u glavni grad. U isto vreme je izašla i video kaseta "Poslednji dani slobode" (u izdanju radija B92), snimljena juna 1991. godine na koncertu u dvorištu KST-a.

Decembra 1996. godine su svirali u Frankfurtu u pozorišnom prostoru i dočekao ih je odličan prijem.

14. januara 1997. godine su nastupali na Trgu Republike povodom dočeka Nove Godine pred izuzetno velikim brojem posetilaca. U Londonu, u klubu "Zlatni papagaj" 17. februara su okupili oduševljenu publiku sa prostora bivše Jugoslavije.

CD "Ledeno doba" su uradili u Kojinoj produkciji, a na snimanju su gostovali: Pera Joe (usna harmonika), Saša Lokner (klavijature), Puroni (udaraljke) i duvačka linija grupe Deca loših muzičara. Novim pesmama "Sjajnija budućnost", "Sit gladan", "Dobro radio loše radio" potvrdili su da su oni stari. Na disku se našla i Canetova pesma "Ne možeš mi ništa" koju je prethodno već snimila grupa Instant Karma na disku "Roll Over(Godine oktopoda 1987-1996)" (Take It Or Leave It 1996.)

Partibrejkersi su ploču promovisali velikim besplatnim koncertom koji su pod nazivom "Ne padaj pobedniče" održali 3. septembra 1997. godine u podnožju Kalemegdana, u blizini Nebojšine kule. Tim nastupom obeležili su petnaesti rođendan grupe. Početkom 1998. godine novi basista postao je Miodrag Karajanković (ex Jugosloveni), a grupu je napustio gitarista Srđan Graovac.

Posle šestogodišnje pauze svirali su 27. novembra 1998. godine u Sarajevu u rasprodatom klubu "Sloga". Na sledećoj kompilaciji "San i java" uz izbor pesama sa svih njihovih ploča dodate su dve nove "Da li sam to ja..." i "Krug".

Krajem 2000. godine nastupali su u Hrvatskoj.

Cane je gostovao na snimanju solo ploče "Evo sada vidiš da može" (PGP RTB 1989.) Srđana Gojkovića, "Zašto da ne!" (PGP RTS 1994.) Električnog orgazma. Pesma "Hoću da znam" upotrebljena je u filmu "Geto - tajni život grada". Anton je svirao na Giletovoj ploči "Evo sada vidiš da može" i "Letim, sanjam, dišem" (PGP RTB 1988.) Električnog orgazma.

Igor Borojević od 1990. godine radi kao producent tako da je potpisao ploče Bjesova, Kristala, Pilota, Dža ili bu i drugih. Komponuje za pozorište, a muzika za predstavu "Tramvaj zvani želja" je objavljena na istoimenoj kaseti u izdanju Metropolis Records 1994. godine. Polovinom 1997. godine otvorio je studio Fabrika.

Polovinom 1999. godine Hi-Fi Centar je na disku objavio reizdanje prvog albuma Partibrejkersa.

Album "Gramzivost i pohlepa" je odlično prihvaćen kako od strane publike, tako i od strane rok kritike u Srbiji i bivšim ex-yu republikama. Kao najveći hitovi izdvojile su se pesme "Žurim", "Pogledaj", "Noćas u gradu" i "Razmetljivko". Koncertno promovisanje albuma trajalo je više od dve godine.

Partibrejkers su nastupili širom ex-yu prostora... Bend je takođe promovisao ploču koncertima u Americi i Kanadi (6 koncerata: Hamilton, Toronto, Vankuver, Čikago, Los Anđeles, Njujork). Koncertna promocija albuma u Beogradu, sa dva rasprodana koncerta u Velikoj sali Doma omladine i kultnom klubu Akademija, kao i koncerti u Aquarisu (Zagreb) i BOF-u (Ljubljana) su svakako jedni od bitnijih nastupa benda u 2004 godini.

Početkom 2005 godine dolazi do promene ritam sekcije benda. Umesto bubnjara Darka Kurjaka i basiste Miše Karajankovića koji su bili u bendu dugi niz godina dolaze Dejan Utvar (ex Kazna za uši, Lira vega, Presing, Eyesburn) i Vladislav Rac (ex Kanda Kodža i Nebojša, Presing). Promovisanje nove postave Partibrejksersa desilo se u klupskoj atmosferi kluba Pazi Škola u Beogradu.

Takođe, koncerti po Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji su pokazali da bend savršeno funcioniše. Zajednički nastup sa Chuck Berry-em u Zagrebu je svakako jedan od najbitnijih momenata u karijeri benda.

Koncertom u bašti SKC-a, 2. septembra u Beogradu pred 2000 ljudi, Partibrejkers su vratili nadu u beogradski rokenrol i pokazalo se da je bend aktuelniji nego ikad, uprkos opštoj zbrci koju su napravile konfuzne tv i radio stanice i mnoštvo žute štampe koja na žalost kreira današnje viđenje života u Srbiji...

Bend trenutno završava materijal za novi studijski album... Takođe, snima se film o pripremi ploče koja će se najverovatnije pojaviti početkom iduće godine.

Diskografija

2007 Sloboda ili Ništa Album - CD PGP-RTS

2002 Gramzivost i Pohlepa Album - MC/CD HI-FI CENTAR

1999 San i java Kompilacija - MC/CD HI-FI CENTAR

1999 Partibrejkers I Reizdanje - CD HI-FI CENTAR

1997 Ledeno Doba Album - MC/CD ZMEX

1996 Najbolje Od Najgoreg Kompilacija - MC/CD MuSicLand

1994 Kiselo I Slatko Album - LP/MC/CD PGP RTS/B92

1992 Zabava Još Traje Uživo - MC Sorabia Disc

1989 Partibrejkers III Album - LP/MC Jugodisk

1988 Partibrejkers II Album - LP/MC Jugodisk

1985 Partibrejkers I Album - LP/MC Jugoton

1984 Hiljadu godina/Večeras Singl Jugoton

Sajt benda:

http://www.partibrejkers.net/

Ovo je jedan od redjih "matorijih" bendova koje i dan danas slusam. Secam se kada me je cale kao klinca vodio na njihove koncerte, i od tada su mi se urezali u pamcenje, i eto dan danas ih slusam sa zadovoljstvom.

Dopada mi se sto je bend i dalje dosledan sebi, tacnije Cane i Anton, posto se ostatak benda lako da menjati tokom godina...

Uglavnom mislim da je Cane jedna od nasih najkultnijih licnosti sa te domace rok en rol scene, kada bi izdali knjigu svih njegovih "okultnih mudrosti" i dogadjaja, imalo bi to materijala za 4 zivota, pa cak mozda i za film.

_powerslave_ · September 7, 2008

Hah ladno nije bilo teme?

Inache koncerti Brejkersa su fenomenalni, uvek naprave ludnicu...

salebghouse · September 7, 2008

ovo za knjigu je super,zamislite to

cuveni video sa johnny deppom

http://www.youtube.com/watch?v=Z1C574mkfnc

GirlAnachronism89 · September 8, 2008

bio je dobar koncert u subotu.

(:

omiljene pesme su mi 1000 godina, mesečeva kći, ulični hodač...

RaVeN · September 8, 2008

Patribrejkersi su mi jedan od najgotivnijih nasih bendova...bas zbog onog kretena Caneta...doduse nije u formi zadnjih godina sto se tice kenjanja na koncertima...postao je koliko toliko ozbiljan...ali redovno "trezan" !!

Inace, gledao sam ih 3 puta ove godine...ako se ne varam, prvo u Sapcu, i bese dosta smorno....ne zbog njih, nego zbog jebene publike koja je bila kao u pozoristu....onda 2 puta u NS-u....na Block-rock festu u zeleznickom parku i trgu...na trgu je bilo bas otkidanje...

Njih nikad dosta uzivo !!

VoivodBG · September 9, 2008

Evo da malo zacinimo topic o raznim anegdotama i dogadjajima iz Canetovog zivota:

Cane sedi na stanici u nekoj nedođiji na periferiji Beograda, čekajući poslednji autobus za civilizaciju. Dolazi autobus, u njega ulazi neka riba, a Cane ostaje na stanici, iako sledeći bus dolazi tek za par sati. Riba koja je ušla vidi da on ne ulazi pa mu kaže: “Hajde, sta čekaš, nema autobusa do jutra.”

Cane odgovara: “S tobom, grobe, nikad!”

Dolazi Canetu Zdravko Čolić i kaže mu “E, Cane, meni se dopada to što vi radite, mogli bismo mi zajedno da napravimo neki koncert, nesto možda snimimo…”

Cane: “Hej, čovek. Na čemu si?”

Koncert u Smederevskoj Palanci, Cane izlazi na binu i vidi neke blago ruralne tipove u prvim redovima. Pogleda ih onako popreko i kaže: “Gde ste, seljani. Došli ste koncert, a? Što ne idete na njivu, da orete?” I ovi ga razbiju.

Zove Cane neku ribu telefonom. Javlja se njena baba i pita ko je. “Ovde Cane, mogu li dobiti Jelenu?”

“Evo, samo malo, Bane.”

“Ne, nije Bane. Cane. Kao cvrkut ptica.”

Kusta doveo Džoni Depa u Beograd, povodom premijere Arizona Drim ili tako nešto… Džoni svira sa Brejkersima u SKCu. pre nego što će opaliti po numeri “Johnny be good”, Cane najavi drugara iz Amerika i kaže mu pri tom: “Sviraj Džoni, tvoja devojka ce noćas biti moja.”

Negde 1990, svirali (Betmen) sa njima u Domu Omladine, i pred koncert u bekstejdžu se socijalizujemo – ja nešto filozofiram o bas žicama sa Munetom, Vojkan sa Antonom oko ne znam čega, tek se pojavljuje Cane odnekle i na nečije pitanje “De ti je riba..?” krene: “Poslao sam je kući da se obuje, došla je u patikama…”. Naravno, izgovoreno Cane-classique kroz nos…

Negde ’99 ili 2000 na koncertu u Beogradu neka devojka iz prvog reda pokušala da se popne na binu i da uruči cveće Canetu. I kako se pela Cane počne da viče u mikrofon “Akrepe siđi sa scene” naravno kroz nos. I, ništa, ta devojka čim je čula, vrati se postiđeno u publiku.

Pa ima priča kad su se dogovarali za turneju po Hrvatskoj iliti slično gde je Cane pitao: “A gde ćemo da spavamo, u Jasenovcu?”

Kad su se vraćali kombijem sa neke svirke i prolazili pored novog groblja: “Antone ‘oćeš da svratiš do svojih?”

Banetu iz “Džukela” poklonio knjigu s posvetom:

“Bane,

Cane”

Toronto, novembar 2003, The Opera house.

Prva šutke, završava pesmu i obraća se publici:

“Alo bre emigranti, smirite se, sve će biti u redu.”

Tokom sledeće pesme, publika se još više komeša a Cane biva i okupan pivom, završava pesmu, briše se peškirom i besedi:

“Pizda vam bre materina emigrantska, jel smo zato prešli ovoliki put. Pivom da nas polivate, kreteni.”

I do kraja nakon svake pesme ima par reči za publiku:

“Šta ste vi, a? Izrodi?”

“Džaba vam ovo mesto, džaba vam sve”

“I treba da ste emigranti”

“Ej, znate kad bi nam Hrvati ovako nešto uradili”

I za rastanak, uvežbano kiseli izraz lica i

“Sve vam je oprošteno. Zbogom!”

Za vreme bombardovanja kad su bili oni target koncerti na trgu, pita ga novinarka Studija B za komentar:

“Maaaa, sveeee je to oookeeej, samo oooovii gooooreee…”

Cane, jedan od najpozitivnijih likova na rnr sceni, negde u nekom manastiru pred polazak, igumanu: “Oče, blagoslovite pa da palimo!”

Na Kalemegdanu daje intervju za RTS. Usred priče ućuti, pogledom počinje da prati dešavanje iza kamermanovih leđa: “Veverica… juri je pas… pobegla na drvo… pravda je opet pobedila.”

Canetovi komentari u emisiji o Akademiji (klubu): “Svi koji su bili na Akademiji, ostali su i u budućnosti, a neki su ostali i u prošlosti.”

“Kad zezanje postane mučenje, onda jebeš zezanje.”

Jednom su Brejkersi svirali u nekoj vukojebini, i seljaci krenuli da ih gađaju kupusom, krastavcima, i raznoranim povrćem pa im je rekao:

“Šta je seljani? Rodilo? Aaa?”

Ili kad je radio intervju i pitaju ga o svađi sa Antonom a on će:

“Jebiga, neko je na krigli, a neko na igli.”

Prilikom nekog nastupa van (mislim da je Hrvatska bila u pitanju) pita ga carinik da li ima da prijavi neke droge. I on kaže: “Neeemamo ništa. Čekaju nas tamo.”

Pre par godina bio gost u emisiji “Nivo 23” koju vodi Velja Pavlović. Pošto su svirali u nekoliko gradova u Americi koji mesec ranije, Velja ga pita: “Kako ti se dopada Amerika?” Cane: “Njujork okeeej, Čikago okeeej, El Ej… mis’im ne’am pojma, kao neka montažna seljana.

Ipak, najjača priča sa pretprošlog Exita. Sedi cane na zidiću vip terase i prolazi Boris Tadić. Cane se prodere – Ej, Boki! Kad se Boki okrenuo, Cane mu kaže – Ma ništa, ništa…

lemmy sixx · September 9, 2008

Mi letos svirali sa njima na Palicu.I kada su oni zavrsili svoj nastup,mi iscimali Caneta da se slika sa nama.I sad se zgurali pred fotoaparat,i ajde da krenemo sa slikanjem,poceli mi da se lepo namestamo,kad ce Cane:"Sta se namestate bre,pa nismo narodnjaci.".Pocrkali smo.

Feniks . · September 9, 2008

Prosle godine odem ja sa drustvom u Sombor na Partibrejkerse...bila velika vrucina...izlaze oni i Cane pozdravi masu sa - Dobro vece, tropsko vece...

Posto je velika vrucina a na bini pice reflektori , Cane kaze liku za svetla - Ugasi ove kantice, sprzice nas

Kraj pesme, reflektori i dalje pice a Cane ce ovom liku - Ako si glup nisi gluv, ugasi ovo, hoces da nas sprzis

U prvim redovima naravno skakanje, sutka, nekog klinca dizu na masu...Cane gleda u njega i kaze - Da li ti roditelji znaju kako se ponasas veceras

Posle na koncertu u Apatinu, neku baci bocu piva na binu, Cane - Ti sto si to bacio, ako si bolestan, idi u bolnicu, leci se...

Mislim da je prosle godine na svirci u nekom klubu u BG rekao povodom toga sto iz mase stalnonarucuju pesme - Sta je bre seljaci, sto narucujete pesme, nije vam ovo svadba, ovo je rok koncert...

Sinstrel · September 9, 2008

Poslednji Canetov biser koji sam cuo je onaj gde je pred Rijeckom publikom izasao i pozdravio ih sa "Dobro vece Rekooo".

RaVeN · September 9, 2008

Evo jos malo:

Drzali Brejkersi neku press konferenciju u NSu i svasta tu bilo, a poslje dosao Milan Mumin i krenuo da grli i ljubi Caneta, i Cane se odmaknuo, brise se po licu i kaze Muminu:

- Koji ti je covece?

Kaze njemu Mumin:

- Pa Cane ja te volim!

Na to ce Cane Muminu:

- Pa voli malo sebe.

Jednom prilikom, na svirci u Zrenjaninu rekao 'Koje je ovo selo, ne mogu ni pikavac da bacim, a da ne zapalim slamu'

Na jednom koncertu u nekom manjem mestu,neko je bacio kamen na bini pa je cane rekao "sta je seljaci kameno doba,a"

Koncert u Hrvatskoj,odmah na pocetku: "cao familijo!...."

Video Cane neke likove kojima je pauk odneo kola pa im dobaci:"sta je seljaci,pauk vam odneo volove"

Na poslednjem koncertu Šarla akrobate u Ljubljani, 5. oktobra iste godine, predgrupa je bila Radnička kontrola i opet je Cane uspeo da iznervira publiku. "Čoveče, cela sala krenula da nas bije zbog mene, pošto sam rekao 'Šta je, Slovenci, 'oćete Četvrti rajh?'."

"I, onda, na kraju, svi samo pamte 'Šta je, bre, Hrvati?'", kaže Cane sećajući se rečenice koju je izgovorio u Sloveniji 1992, na prvom koncertu posle rata na kojem su i Hrvati mogli da vide Brejkerse.

Cпопала га нека риба у граду да јој да број, а он јој каже:

“Пиши: 6 5 4 3 2 1”

U Novom Sadu ljetos šutnuo plastičnu čašu sa pivom sa stejdža u publiku i naravno dobio dvije – tri nazad iz publike:

“Gaaadjaaj Maamuuuu!”

Pouzdano postojeća Canetova izjava: “Liše te svega, pa ličiš na lišaj.”

На Егтиту, почетком двехиљадитих: "Србијо, не буди у курцу, Србијо!"

Синоћ бејах на новобеоградском кеју, у блоку 45, било је... "Где сте, блокеји?"

Обраћа се публици директно: "Где сте, савски пацовчићи?"

Jedan intervju na B92:

:)

EDIT: i jos jedan :

Edited September 9, 2008 by RaVeN

VoivodBG · September 9, 2008

Inace sve one gornje anegdote su inspirisale jednog lika sa psihopatologije foruma da napravi sopstvene saljive anegdote o gospodinu Zoranu "Canetu" Kosticu.

# Jednom se Cane, na koncertu Brejkersa za obnovu Manastira Grgurovi Konaci kraj Malajnice i Stubika, na kom su svirali sa Thin White Rope i Flock of Seagulls, polio kerozinom i zapalio. Dok je goreo, prišla mu Gina Gershon i on joj mrtav ladan kaže “E, idi puši kurac Hrvatima… i to onim ratarima sa sela”... I svi se nasmijaše!

Car!

# Jednom davno se Cane našao u čudu videvši domaćina kako u kuću unosi svetlost džakovima. Stade, gleda i na um mu padne… Priđe umornom domaćinu i zabesedi: Ne valja ti zaludnoga posla, domaćine. Nateraj svetlost da ti sama dođe. I uze, izbuši dvije velike rupe na zidovima kuće, te veli: Ovo su ti prozori. Pokrij ih staklom koje mi koristimo da pravimo caše koje odlično nadopunjuju escajg kojim se služimo evo već stotu godinu dok na američkom dvoru jedu nogama.

Domaćin se zahvali Canetu i u miru nastavi žetvene radove…

U sledećem broju:

Kako je Cane izmislio pčelu

# Jednom Cane, na putu sa radne akcije obnove manastira Stupovi, kod Đurđeva, sretne čoveka koji sedi kraj puta, noseći šešir sa mrežom i plače…

“Jeeeboteee, misim… sto cmizdriš matori?” – upita ga produhovljeni roker.

“Ne mogu više! Stršljen nije od boga dat da se drži u košnici a i med gorak, gotovo opor mu je…” – odvrati Stršljenar.

Cane utom uze dva stršljena, mužjaka i nemužjaka, stavi ih u džep i ponese svome duhovniku. Sutradan, dodje na isto mesto i zabesedi jos uvek tužnom čoveku: “Na ti ovi, na ubodnom planu osiromašeni stršljeni… sad ih poteraj i mjed im zamuzi o Krstovdanu, ne pre”. Siromašak posluša i, zaista, već o Časnim Verigama poče oboženim stvorovima sladak med slivati se niz spolovila…

Sad vec ex-stršljenar zahvali se Canetu ali ovaj već niz drum pošao ne bi li stigao da gostuje na radio Svetigori.

“Nazovi ih Pčele, po nasem drugom demu… I reci sestri da je toliko ružna da joj ne bih dao ni tuđ k*rac da puši”- samo je rekao…

#Jednom se Cane, na koncertu Brejkersa za obnovu Manastira Grgurovi Konaci kraj Malajnice i Stubika, na kom su svirali sa Thin White Rope i Flock of Seagulls, polio kerozinom i zapalio. Dok je goreo, prisla mu Gina Gershon i on joj mrtav ladan kaze "E, idi pusi kurac Hrvatima... i to onim ratarima sa sela"... I svi se nasmijase!

I jos jedan video intervju iz 94 pred preobracenja u pravoslavnog rokera, heh...

Zanimljiv intervju sa Canetom na b92

http://www.b92.net/kultura/pop/intervju.ph...p;nav_id=275960

Cane u Zagrebu: Ako ste razbili Engleze!

"Braćo i sestre, sretni vam praznici! Drago mi je što ste razbili smrdljive Engleze", rekao je u svom stilu harizmatični frontmen Partibrejkersa Zoran Kostić-Cane na koncertu u zagrebačkoj Tvornici u nedelju uveče.

Tako su Cane i Partibrejkersi pokazali hrvatskoj publici da osim dobrog starog rokenrola umeju i da prepoznaju pravi sportski uspeh, a pobeda hrvatske fudbalske reprezentacije nad Engleskom (3:2) na čuvenom Vembliju, kojim su prepotentni Britanci izbačeni iz trke za EURO 2008. godine, to svakako jeste.

Puna dva sata Brejkersi su svirali nove i stare hitove, pokazujući da dobra muzika zaista nema granice. Fanovi u Zagrebu su uspeli čak dva puta da izvedu na bis. Posle prvog bisa, publika ih je uporno dozivala, a Cane se odazvao tek na povik: "Cane, pederu!". Uz osmeh, Cane je uzvratio: Vidim, vi volite pedere" i za fajront otpevao: "Najbolje se putuje".

Cane „Partibrejkers”

Napred u prošlost

Sve pišti i zuji, ali tako je kako je u ovoj zemlji u kojoj zbog nekog ima smisla mučiti se

Šta smo sve mogli da uradimo, a nismo. Kolika je naša odgovornost, a koliko su nas odredile objektivne okolnosti? Čovek sam pravi i gubi svoje šanse. Da li znamo cilj našeg putovanja kroz život, ili je naše lutanje samo bežanje od sebe? Igra obmane na ovim prostorima ne prestaje. Noć naše nesvesti se ne da, ne pušta nas. Sebe sebi objasniti je najteže.

Puna mi je glava razmišljanja na ovu temu.

Zarobljen i obmotan mislima koje ne mogu da razmrsim, zaputio sam se sa bendom u noći poslednjeg dana stare godine u jedan grad da njihove građane, uglavnom mlade, uvedemo u novu godinu. Dok smo putovali na odredište nismo imali osećaj da se radi o nekom specijalnom povodu, kao da se nova godina nećka da preuzme breme od stare godine i istakne svoj kalendar i da pozitivno iznenadi ljude koji nešto očekuju od nje. Boljitak za svoj jedini život. Uz put nema svečarske atmosfere, sve je mračno i sivo, napunjeno zebnjom i brigom,prasne neka petarda da nas podseti šta je danas. Nigde ljudi, sakrili se. Pritajena depresija čeka svoju euforiju. Optimizam i sreća kasne na doček. Uz svu opreznost na putu, stigli smo na mesto događaja. Nikakav trg već bina u dvorištu doma omladine. Kao da je sve nekako skrajnuto samo da prođe.Bina izgleda O. K., čak je i okićena. Jako je hladno – minus sedam stepeni Celzijusovih. Zašto cela naša država nije dom za omladinu već mladi iz nje beže uvek kad im se ukaže prilika. Ulazimo u renovirani deo doma, još miriše na novo. Pozdravljam se sa ljudima i opazim na stolu–šta? Vinjak. Ludačko piće iz starog vremena bivše države i naših roditelja. Zaboravljen, samo se pojavio. Ljudi koji su ga konzumirali zvani su ,,rubinovi manekeni”. Mnogi su mrtvi, a neki su nestali u svome ludilu od njega. Negde sam čitao da ga kotiraju među pet najjačih sredstava po razornom dejstvu koje ima na uživaoca. Na kraju krajeva, svi smo mi imali iskustva sa njim u vreme odrastanja. Možda zbog toga nismo nikad ni odrasli ni postali zreli. Naš domaći originalni proizvod. Usamljeni vitez i dalje ima svoje podanike.Nema zezanja sa nama.

Vreme nam prolazi u iščekivanju nastupa. Dolaze prve vesti o tehničkim nedostacima na bini. Naš tonac kaže da ne rade monitori. Da se nećemo čuti. Naša posla. Daš velike pare, a posle ne znaš šta ćeš s tim što si kupio. Dok smo raspravljali šta nam je činiti odlazim do klozeta, ve-cea, toaleta, klonjare. Kad tamo u novom renoviranom objektu, iz prazne gradske kase, imam šta da vidim: Njegovo visočanstvo nikad poražen ni prežaljen čuči čučavac. Ne mogu da verujem: košmarni pratilac kroz prošlost i sadašnjost već umazan ostatkom nečije ljudskosti. Kao da mi se ceri kroz pokvarene zube i govori: Gde si? Šta je? Da me nisi zaboravio?. Ošamućen izlazim iz klonjare. Živa prošlost vuče me za rukav.Već sam zaboravio šta je trebalo da uradim. Čučavac i vinjak. Previše toga za jednu noć. Kakav optimizam nude, kakve nade bude, kakve zore sa njima rude, dok opravdavaju jedno drugo. Dostojanstvo i identitet.

Vraćam se među domaćine i njihove žalopojke o gradu i ljudima u njemu. Vole svoj grad, ali su u njemu izgubili kondiciju za bolju budućnost. Jeftin život obično ne mari za budućnost. Nerešene stvari koje nas prate postaju deo nas. Još ako čovek ima planove i nada se, dubina njegovog razočaranja će biti veća od onog koji ništa od života ne očekuje.

U tom trenutku neko signalizira da je vreme da se popnemo na binu. U međuvremenu doneli su neke kutije koje bi trebalo da zamene monitore koji kao ukras stoje na bini. Izlazimo na scenu i vidimo gomile razdragane dece koja su srećna što nas vide. Počinjemo. Sve pišti i zuji, ali tako je kako je u ovoj zemlji u kojoj zbog nekog ima smisla mučiti se. Završava se sve na najbolji mogući način. Utrpavamo se promrzli u kombi i krećemo put kuće. Neki su se i bolje proveli od nas.

Edited September 9, 2008 by VoivodBG

_powerslave_ · September 9, 2008

prvo u Sapcu, i bese dosta smorno....ne zbog njih, nego zbog jebene publike koja je bila kao u pozoristu....

E jes bilo smorno zbog publike...dodushe mali je bio prostor, a dosta ljudi, da su svirali recimo na slf-u bilo bi 10 puta bolje...ne znam dal si ih gledao pre nekih 5 godina na slf-u? to beshe cert za pamcenje....

RaVeN · September 9, 2008

Jaooo, svaka ti cast....kakav memory refresh....bio je to prvi SLF i moj prvi put da ih cujem uzivo...jednom recju...NEZABORAVAN KONCERT !!!

lemmy sixx · September 9, 2008

Jedan intervju na B92:

:)

"Ma nema veze,mozes da pogresis jos koji put,ja sam tolerantan."

salebghouse · September 9, 2008

meni je i dalje najbolja fora casa koja ga pogadja u glavu dok najavljuje dzoni depa

VoivodBG · December 17, 2008

Zadruga,Partibrejkersi,Gatuzo... 20.12.2008. BOOGALOO

Ovogodišnji uvod i najava najvećeg festivala u Hrvatskoj Rokaj Festa 2009. je koncert na kome će nastupiti velikani rock scene Partibrejkers, legende punka Zadruga te mlade snage Gatuzo i Gretta kao warm up nakon rasprodanog Kseta.

PARTIBREJKERS - već dvadeset pet godina jednakim intenzitetom dokazuju što je to rock'n'roll - Canetovim tekstovima, Antonovim izvrsnim gitarskim dionicama i energijom cijelog banda koju konstantno donose iz albuma u album i koncerta u koncert.

ZADRUGA - legendarni zagorski punkeri Zadruga iako već godinama nisu izdali novi album, još uvijek su sveprisutni na domaćoj glazbenoj sceni, a njihovi koncerti su uvijek poslastica za sve vesele punk fanove.

GATUZO - dinamičan i žestok zagrebački rock dvojac (gitara-bubanj), koji su dobili nagradu Status za najperspektivniji mladi rock bend i Porina za najbolji alternativni rock album.

GRETTA - zagrebački rock kvartet koji je nakon skoro dvije godine rada objavio prvi album Fanatik i dobio dobre kritike, te nakon rasprodanog koncerta u Ksetu, ovaj put će dobiti priliku da zagriju publiku u Boogaloou.

U subotu 20.12. u Boogaloou, stanite rame uz rame s vječnim rock bendovima Partibrejkersima i Zadrugom, te onima koji tek dolaze Gatuzo i Gretta.

Ulaznice u pretprodaji po cijeni od 80 kn, na dan 100 kn. Pretprodajna mjesta: Integral pothodnik, Dallas, Dancing Bear.

Patent_pending · February 25, 2009

Karte su danas u pretprodaji u domu omladine i na svim mestima Eventim-a, po promotivnoj ceni od 800 dinara.

Edited February 27, 2009 by LazaGNR
http://www.yumetal.net/forum/index.php?showtopic=32159

VoivodBG · March 26, 2009

Sa ovomesecnog koncerta:

Lik iz publike: "Cane, pusi kurac!"

Cane: "Ohoho, imamo i Srbe u publici"

Nekom liku: "Alo nekulturni degenerice, ako ti se ne svidja, slobodno izadji.."

"Sta je ovo? Jednom nogom u grobu, a drugom djuska (na prvi pogled malo starijim damama na balkonu, ali posle pauze od pet sekundi..) - a kakva mu je tek publika..."