Partibrejkers

[bo88gdan]

http://nocturnemagazine.net/vesti/4654/partibrejkers-snimili-nove-numere-i-najavili-spot

[Мајор Гашпар]

 

http://www.mediafire.com/download/u3uskgococv4i42/Partibrejkers+-+Srce+kuca+tu+je+%282010%29.rar

[bo88gdan]

http://www.youtube.com/watch?v=TMzEpwV2h_8

[Мајор Гашпар]

Само ово.

 

[bo88gdan]

Цане васпитач

[VoivodBG]

Izmešala su se tri prsta i rokenrol

AUTOR: DRAGOLJUB PETROVIĆ/FOTO: STANISLAV MILOJKOVIĆ

Beograd - Muzika je najveća stvar koju je Bog dao ljudima. Pa i dete prvo nauči da peva kad izađe iz raja u pakao. Znači, raj je materica, kad beba izađe, oseti da je došla u neobezbeđeni deo svoje ličnosti. I plače, kao da peva – kaže u razgovoru za Danas Zoran Kostić Cane, frontmen Partibrejkersa, jedan od najautentičnijih ljudi na srpskoj rokenrol sceni. Cane živi u Zrenjaninu, a ovih dana u Beogradu je sa bendom snimao spot za novu stvar “Sitna lova”, koja će se pojaviti na albumu “Sirotinjsko carstvo”:

 

-To je deo iz jedne pesme: “Pasji život, po meri čoveka, sirotinjsko carstvo sve nas čeka”. To je sve ovo što se dešava. Znači, beda – emotivna, materijalna, komunikacijska. Sad ubiremo plodove one žetve koju nismo sprečili.

Kada ste snimili pesmu za onaj crkveni album “Pesme između Istoka i Zapada” ljudi su se pitali – kakve veze imaju rokenrol i vladika Nikolaj? Kakve veze imaju pravoslavlje i seks, droga i rokenrol?

-Mašinerija je napravila tu žvaku i uputila je ljude da se tako ponašaju, a oni su to platili svojim životom. Onu su se odupirali smrću, ali je smrt bila jača od njih. Mi ih i dalje našom ljubavlju držimo za žive. Kad pustiš Džimija, on je i dalje živ. Pustiš Džima, i dalje je živ. Pustiš Dženis. Pustiš sve naše drugove koji su otišli sa ovih prostora – živi su. To je to.

Ali ružno je što je taj projekat ”Pesme između Istoka i Zapada” izazvao gomilu negativnih, žešće groznih emocija. Ali ti kad otvoriš te “Duhovne lire” Nikolaja Velimirovića na 23. strani, imaš pesmu koja metrički odgovara rokenrolu. Kapiraš, ti vidiš pesmu koja se peva sama. I kaže, evo me, tu sam za tebe. Svaki čovek, svaki umetnik, hoće da se oproba u tome. Pa Endi Vorhol je svake nedelje išao u crkvu.

Ideš li ti?

-Kad sam pametan odem. Nisam neki hrišćanin, ali se trudim. Verujem u Boga...

Oduvek?

-Da, ali sam posle dužeg vremena uspeo da to identifikujem i nazovem pravim imenom. Meni je to suština, jer svaki čovek hoće da se popravi. Neću, bre, da živim u svom bezakonju. Jer ako budemo živeli u svom bezakonju, u našem bezakonju će živeti i naša deca. Ako smo se mi izvukli, ili mislimo da smo se izvukli, naša deca neće, nego će da plate naše greške. Patiće. Kao što znamo, rok kajanja je neograničen. Nije ovaj svet toliko jednostavan, što je lažniji on je komplikovaniji. Radi se o tome da ljudi sve vreme sami sebi beže sa oka. A sebi ne možeš da pobegneš nikako. Bar onog trenutka kada se probudiš ujutru, staneš pred ogledalo i pogledaš se kakav si. Zašto ljudi ne mogu da vaspitavaju decu? Ne mogu, jer su prazni i nevaspitani. A da bi ti ušao u dijalog sa decom moraš da budeš u dijalogu sa samim sobom.

Ove estradne zvezde su svi “veliki vernici”. Svi nose neke krstače...

-Pa to je njima odevni predmet. Sve je to marketing. Svako priča šta želi.

 

Je l' slaviš Božić?

-Slavim. Imam ženu koja je od malih nogu u tome. Nije ona iz nekog betona došla pa joj se nešto desilo. Nas nije imao ko to da nauči. Ipak smo mi iz nekih blokova, iz radijatora, iz nekih regala, iz nekih 58 kvadrata i šest kvadrata lođe. Nije se pričalo o tome. To je bilo takvo vreme, sve kao nešto: nemoj da neko čuje... Jako smešno. Znaš kad je bila ona serija od Save Mrmka o hvatanju Draže Mihailovića na televiziji, izašlo je u Večernjim novostima: “Primećeno je posle serijala o hvatanju Draže da deca u školama jedni druge oslovljavaju sa: gde si, brate”. Tako je to bilo.

Pre 22 godine ti, Gile, Milan Mladenović i još neki rok muzičari, napravili ste projekat “Rimtutituki”, i tu ima onaj stih: “Nećemo da pobedi narodna muzika”. Je li, ipak, pobedila narodna muzika u Srbiji?

-Mislim, kako da ti kažem – narod uvek pobedi na kraju. Ovo je zemlja narodne muzike. Ali, opet, ima određene populacije korova koji ima lep cvet i od koga može da se pravi lek. To smo mi. Razmnožili smo se iz generacije u generaciju. Uvek težiš ka nekom idealu, da bude bolje, al' činjenica je da je ovo seljadija! Pogledaj ko ti svira za Novu godinu. Naše je samo da budemo svedoci svega toga i da budemo još jači. Da budemo pri sebi, svesni svega toga. I da se samo nasmejemo svemu tome.

Kažu da je rokenrol bio kontrakultura samo devedesetih. A posle 5. oktobra rokenrol se nekako rasplinuo i slušaju se narodnjaci.

-Nije se rasplinuo, on je samo očekivao neku malu podršku, ali je nije dobio. Rokenrol je bio žrtva svoje iluzije. Ali, postajemo jači. Svi ti udarci, svi ti otrovi, ako nismo posrnuli, kod nas prave veći imunitet prema glupostima. Otpor postoji. Otpor prema lažima, otpor prema manipulaciji, kalkulaciji, prema zlim mašinama. Znači, maske su pale.

Kakve maske? Misliš na političare?

- Pa maske! To da mi sad nekog čoveka koji nije toliko okej, činimo više okej nego što on jeste. Ćao, doviđenja. Sve su to džukci. Tako živimo, povukli smo se u svoje mišije rupe, gro ljudi voli da ih neko vodi i da im priča o slobodi. LJudi nemaju pravo na mišljenje, žrtve su svoje autocenzure, znači – u pola šapata muk se pravi, vreme ovo kičme nam savi. Ali, naoštrene su gitare, pojačana su pojačala, stanje gotovosti je na nivou crvenih lampica. Ne mislimo više o nama toliko, nego o pokolenjima. Doviđenja, pokolenja! Potrošili smo sve što je bilo poverenje. Mi više nismo ni bitni tu, naše je prošlo, samo da se ne obrukamo. Ali ovi što dolaze, mislim, frka je, omladina se žešće prokulovila. To je sad sve izmešano – i tri prsta i rokenrol i ne znam šta još. Omladini ništa nije jasno, ne razmišlja svojom glavom od tih ludačkih kutija, sole im glavu neki blogeri pod pseudonimima, kukavice, cave. A truju non-stop, mozak u rezervatu živi. Glupost oštećuje mlade duše. Prisutna je sve vreme laž koja živi od tuđe naivnosti. Ali – provaljeni su!

Kako ti se čini ova politika danas. Gledamo te iste face već 20 godina? Ti si bio protiv onog Miloševićevog sistema?

- Ma nije frka Sloba. Sloba je bio samo vrh pokvarenosti naroda. NJegovog kukavičluka i oportunizma. Narod je mislio da neće da mu se desi ono što se dešavalo 130 kilometara zapadno. Okrenuo je glavu da ne vidi šta je u stvari. Narod zato sada iskijava sve to. Znači, umiremo od malignih oboljenja, umiremo od nedostatka ideja, umiremo, nestajemo. Gadimo se sami sebi.

Ti imaš dvoje dece – sina od 22 i klinku od devet. Kad gledaš njih dvoje – koji su njihovi ideali danas?

- Nije njima frka, jer oni ne znaju za bolje. Moja ćerka, recimo, nije popila vodu iz česme. Pošto u Zrenjaninu, gde ja živim, ne sme da se pije voda iz česme. Ona, znači, pije iz plastike, doživela je ne znam ti ni ja koliko puta u životu temperaturu od 43 stepena, tako da sva ta deca samo nastavljaju ono što smo im mi napravili. Svu tu frku. A moji klinci su okej. Sin ima rokenrol bend Mentalna korekcija, šljaka, odvojio se od kuće, živi sam sa bubnjarem, ima klinku, fura svoj fazon. Mi brinemo non-stop o svojoj deci, ali kad oni izađu iz gnezda, kad budu izloženi ovim spoljnim uticajima mentaliteta, onda moraju da se sete kakve zadatke dobijaju u bazi. Znači, važan je imunitet svesti ako nećeš da živiš bez nje.

Pamtiš Beograd iz raznih perioda. Na šta ti liči danas?

- Velika je tuga. Pored one pukotine iz mog detinjstva ima još tri nove. Ni moja pukotina nije sanirana, a već ih ima još. Manipulacija sa ljudima, mozgovima, je neprestana. Zloupotreba čoveka je non-stop na sceni. Mladi ljude hoće da znaju sve to, hoće oni da slušaju, ali im se niko ne obraća. Sad imamo totalno ispuštene i ispušene generacije poluludih dečaka i devojčica. Noćas sam video jednu scenu kad smo snimali spot. Znači, onako, srce mi se skvrčilo. Video sam devojku, ima 20, 21 godinu, treba da uđe u Čumićevo sokače, golih nogu u toplim pantalonicama, na nekim štiklama, u nekoj kratkoj bundi sa nekom ortakušom... Bilo je pet, šest stepeni a ona je onako – ponudila sebe za neki navodni dobitak. Moguće je da će da se prehladi i da nema poroda. Zarad nekog trenutka i ostvarenja nekih svojih namera, htenja i želja. Jako je tužno bilo. A lepo devojče. Svaka je mladost lepa ako se ne potroši uzaludno.

Počeli su da pesme Brejkersa sviraju i trubači u Guči.

-Ja ne mogu tu ništa u smislu – da li ja hoću ili neću. Ja sam javno dobro. Tako se ljudi odnose prema meni. Ne mogu ja da odredim šta će da rade sa našim pesmama. Puštaju nas po raznim mitinzima, da li traže oslobađanje ili zatvaranje ovoga ili onoga... Ne mogu ja sad tu da dolazim i da vadim kablove iz razglasa. Ionako kruže te priče o meni – znaš, rekao ovo, rekao ono. Kao da si već doživeo smrt pa gledaš kako to sve ide posle tebe. Ako je mrtav, mogu sa čovekom da rade šta hoće. I ako njegovo delo nedvosmisleno govori protiv tih koji ga svojataju. Ali to nije važno – važno je da mi i dalje meljemo kad izađemo na binu, da razvaljujemo, da smo poput Ajaksa iz 73. godine. Totalni rokenrol. Kada izađemo – kidamo sve!

 

 

Niko nas ne zove

 

-Gde sviramo!? Ne sviramo po Srbiji, niko nas ne zove! Ne pamtim kad smo bili recimo u Nišu, da ne pričam Gornji Milanovac, Valjevo... Ne zovu nas, a mi smo tu kao zapete puške.

 

 

 

XY me zvao u rijaliti šou

Zvao me XY da uđem u rijaliti šou. A kod iks-ipsilona, u njegovoj baraci od studija, snimali smo 1992. godine “Mir, brate, mir”. Ironija sudbine. Samo što XY nije tada bio TV magnat nego debeljko u sirogojno džemperu i vojnim pantalonama. Kada me zvao u rijaliti šou, rekao sam mu: “Što me ranije nisi zvao da ti kažem da ne radiš to što si uradio”. A on kaže: “Pa nisam ja za sve kriv”.

“Rimtutituki” i “Mir, brate, mir” niko nije obeležio kad je bila dvadesetogodišnjica. Samo su ljudi iz Sarajeva uradili jedan intervju sa preostalim živim članovima te skupine. Mi smo se pobunili protiv nasilne mobilizacije, bio je to jedan od glavnih momenata otpora mladosti, ali to niko nije notirao osim Bosanaca.

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/scena/izmesala_su_se_tri_prsta_i_rokenrol.561.html?news_id=274062#sthash.hVEeCgwY.dpuf

[bo88gdan]

Сад хтедох да поставим овај линк , Цане по навици појашњава неке ствари

[VoivodBG]

[bo88gdan]

U pravom duhu Partibrejkersa

[Мајор Гашпар]

Цане не греши.

[VoivodBG]

[VoivodBG]

posle duzeg vremena uzeo ponovo da preslusam album Ledeno Doba, i izdvojio bih Kraj Mora kao absolutni biser na albumu. Plus ide i na uklapanje flaute u lagane Antonove rifove. Uh!

 

[Мајор Гашпар]

http://www.prva.rs/web-tv/info/exploziv/10760/exploziv---05032014/30851/-igra-rokenrol-2-deo.html

[VoivodBG]

 

mogli su organizatori da postave sliku sa svezijom postavom.

[Мајор Гашпар]

[VoivodBG]

[VoivodBG]

[bo88gdan]

http://balkanrock.com/brejkersi-u-nisu-ziveo-covek-ziveo-zivot-zivela-nada/

[Saša Grbić]

Zna li se kad će album izaći?

[salebghouse]

dzuboks br. 162, 18.4.1983. god. mozda prvi intervju u karijeri

 

[Runner]

Zna li se kad će album izaći?

 

Spominjano je da ce izaci u junu. Navodno prvo samo na vinilu, onda kasnije ce ga staviti na free download, a onda eventualno i na CDu.

[bo88gdan]

Sto na vinilu prvo ?

[Runner]

Cane kaže: "Do juna, najverovatnije. Biće ploča. Prava vinilna ploča. A zašto... Zato što ploča ne može lako da se piratizuje. Ko to uspe, svaka mu čast. Da ne ulazimo u to da je kupovina ploče nešto posebno, gleda se omot, čita se šta piše na njemu, prevrće se u rukama... To je neverovatan doživljaj. Kao da držiš knjigu u ruci."

[bo88gdan]

Lepo kaze , jos da moze nesto i da zarade od toga bilo bi odlicno , sada realno ploce kupuju samo kolekcionari i die hard fanovi

[VoivodBG]

Cane je izgleda zaboravio da i ploce mogu da se prebace u mp3 format.

Vinil je ponovo oziveo tokom godina i ima bolju prodaju od diskova i mp3. Mi nazalost nemamo jako trziste za prodaju vinila...

Videcete novi album ce izaci u 300-500 primeraka i kada se rasproda to ce biti to, a preprodavci ce da narokaju cene...