Secret Chiefs 3

[SixStepsOnTheMoon]

Intervju: Trey Spruance, Secret Chiefs 3

 

 

 

 

01. maj 2010.

 

 

 

Kada vas ometaju različiti „izbori“, poput beskrajne tenzije između „Koka Kole“ i „Pepsija“, odnosno Obame i Buša, kao da vam život zavisi od toga - kao da ova dva obrazuju izbor između nižeg i višeg - onda ste upali u odvratnu klopku. Ovu dvosmernu hipnozu možemo da vidimo svuda, apsolutno svuda.

 

Kako je prošla poslednja evropska turneja? Kakva su ti očekivanja u vezi sa ovom turnejom? Da li si ranije bio na Balkanu, odnosno u Srbiji?

 

Poslednje dve zapadnoevropske turneje su nam baš prijale. Zaključili smo da je Francuska dobra domaća baza u EU, i da odatle možemo da se širimo prema ostatku Evrope i dalje. Kad smo započeli ovaj intervju rekao sam: „Nameravamo da sviramo po Istočnoj Evropi 2010.!“ - a sada će to i stvarno da se desi! Mislim da je iz više razloga važno da bend kao što je naš poseti mesta poput Rumunije, Srbije, Turske, itd. Ne gajimo nikakve iluzije u vezi sa tim (sâm sam dosta putovao po ovim zemljama, ali još uvek nisam bio u Srbiji - i stvarno sam uzbuđen zbog toga!). Motiviše me to što barem jedan deo muzike koja dolazi iz anglo/američkog/EU mentalnog sklopa odražava neke više dimenzije u odnosu na žurke-seks-droge- jebeš sve-nema veze, ’ajd’ da rokamo-itd. stav. To je jedan tako otužan zatvor za um i srce... I potpuno mi je jasno kako ovakav stav uspeva da zarazi i nasamari ceo svet, da sve pretvori u roblje govoreći „Oslobodi se! Pridruži se besmislenom festivalu sranja i laži! To je tako zabavno! Nemoj da propustiš sve ovo dobro zezanje!“. Naša strategija protiv toga je bila ista još od početka (1995). U životu postoje mnogo bolje stvari. Hajde da, za promenu, slavimo neke od njih. Izgleda da je postalo maltene šokantno i jeretički poštovati srce u ljudima, bez obzira na to gde se oni nalaze, i NE OČEKIVATI od njih da postanu nemi i pasivni primaoci izmišljenog kompleta hedonističkih vrednosti. A svaka zemlja je različita (ne, one NISU sve iste, kao što neki ljudi kažu!). Za mene, jedini „univerzalni“ jezik je slaganje oko toga šta je ’više’ a šta ’niže’, a u ovom trenutku, nažalost, to uglavnom može da se uradi samo putem ’osećaja’. Razum je programiran na drugi način. U tom smislu, većina muzike koja se izvozi sa zapada, bez obzira da li je u pitanju folk, grindcore, techno, metal, jazz, avangarda odražava osnovne zapadnjačke vrednosti i pretpostavke - na primer ’osećaj’ da ne postoji cilj u životu, da možeš da biraš da veruješ šta je iznad a šta ispod (što znači da ispod i iznad ne postoje) i da je sve to isto, tako da treba samo da uživaš u životu, itd. Nismo ni u jednom trenutku prihvatili ništa od ovoga, zapravo smo se borili protiv tog ograničavajućeg stava još od početka, tako da nas zaista interesuje da posetimo mesta u kojima se ovakva borba odvija na kulturnom nivou. Naravno, to je bitka koja se gubi gde god da ste, i ne gajim nikakve iluzije u vezi sa tim. Ali mi dolazimo sa mesta gde je ovakva bitka u potpunosti IZGUBLJENA još pre više stotina godina... Iako je „nova“ zemlja, Amerika je i najstarija cinična pseudodemokratija na Zemlji. A SC3 nisu baš nešto naročito sputani dijalektičko-umnom mafijom sveta koja se poput pipaka širi odande. U stvari, delimično jesmo - može i tako da se tumači, pošto i u našoj muzici postoji vrlo mnogo mraka. Ne maskiramo ga i ne sakrivamo ga. Moramo da budemo realni u vezi sa situacijom, u suprotnom samo govorimo laži i projektujemo ’ideologiju’ - NIKADA! Pretpostavljam da ljudi zato mogu da se povežu sa našom muzikom, čak i na osnovu vrlo nihilističkih osećanja. Suština nije u projektovanju ideala nade... Već u tome da bivate isceđeni poput limuna sve dok vaša srž ne izbije na površinu - mesto sa kog sva istinska lepota u životu potiče... Sa kog je oduvek i poticala. A to je uvek povezano sa izborom između onog nižeg i višeg - niže je lakše, više je teže. Kada vas ometaju različiti „izbori“, poput beskrajne tenzije između „Koka Kole“ i „Pepsija“, odnosno Obame i Buša, kao da vam život zavisi od toga - kao da ova dva obrazuju izbor između nižeg i višeg - onda ste upali u odvratnu klopku. Ovu dvosmernu hipnozu možemo da vidimo svuda, apsolutno svuda. Ono što mi se sviđa u vezi sa dolaskom SC3 u Istočnu Evropu je zamisao o bendu koji ne upućuje ova pitanja kroz vrišteću levičarsku politiku, socijalne slogane, itd., već sa možda vitalnijeg i intimnijeg mesta, bližeg srcu.

 

Hajde malo da porazgovaramo o „Le Mani Destre Reclise Degli Ultima Uomino“. Šta je toliko fascinantno u vezi sa muzikom za giallo filmove? Kako si došao na ideju da ovaj apokaliptični koncept pretočiš u soundtrack za giallo film?

 

Giallo je jedan vrlo ograničen format, a opet dozvoljava vrlo složene prikaze i ideje u okviru svog jednostavnog i ograničenog formata. Ovo pogotovo važi za muziku. Danas će većina ljudi da kaže „Soundtrack je fantastičan, kome je uopšte potrebna priča?“ Mislim da je situacija sa muzikom za giallo filmove suštinski slična onome što SC3 rade sve vreme. U giallo filmovima imaš kompozitore koji se prilagođavaju skučenom prostoru i razvijaju svoj jezik unutar njega. SC3 su isto tako razvili svoj jezik u kontekstu ograničavajućeg prostora ’rock’ benda. A pošto sam se potpuno pomirio sa tim da većinu ljudi zaista ne zanima „priča“, odlučio sam se za izrazito alegoričnu priču o bliskoj budućnosti, za horor film u svom umu, umesto da je nekom pričam. Rezultat ovoga je „Le mani destre recise degli ultima uomino”. To je priča o tri sestre (od kojih je jedna mrtva još na početku) koje su rastrzane u različitim pravcima moralnim izborima koje donose u svetu reorganizovanom zakonima o kontroli ishrane, zaštiti životne sredine, imigracionoj kontroli, RFID čipovima, itd. Bože, kakvu maštu ja to imam? Gde li sam pokupio sve te sulude ideje?

 

 

Da li bi mogao malo da rasvetliš ovaj Sophia-Cytherea odnos? Šta ovi likovi predstavljaju? Da li su oni inspirisani Argento-vim „majkama”?

 

Pa ne baš direktno Argento-om, ali da… Ovde je svakako u pitanju klasična ideja iz giallo filmova o misterioznim vezama između ženskih likova. Tri sestre su Sophia (koja je mrtva), Faith (Vera) i Cytherea. To je u stvari alegorija o Ljubavi. O ljubavi u tri dimenzije: kao Agapia (Sophia), Philia (Faith) i Eros (Cytherea). To je tragedija o gubitku Agapia-e (Sophia je bila pravoslavna monahinja) i o konfuziji koja nastaje usled njenog odsustva. Faith je katolkinja koja se probija kroz život, previše zabrinuta za svoju sestru, koja je (najblaže rečeno) nestašno dete. Obe žene je duboko pogodila smrt Sophia-e, i one su u velikoj žalosti. Faith pokušava da krene stopama svoje sestre (ali pošto je nepripremljena, stvara sebi ozbiljne mentalne probleme). Ona postaje opsesivno „religiozna”, ali i arogantna i narcisoidna. U izvesnom smislu, bez pročišćujućeg prisustva Ljubavi na nivou Agapia-e/Sophia-e, kroz Ljubav na nivou Philia-e, koju predstavlja Faith, prodire ‘demon’ u obliku samoljublja. Na intuitivnom nivou, ovo Cytherea-u tera još dublje očaj i bes. Ona je već emotivno poremećena, ali je i pritom i stvarno inteligentna i oduvek joj je bilo teško da svari sve te religiozne stvari. Očajna i frustrirana, ona sada počinje da bude stvarno besna, a malčice i luda. U suštini, ona odlazi u potpuni nihilizam, hedonizam i ateizam. Stvari se pogoršavaju kada se otvoreno pobuni protiv svoje sestre, koja je podjednako slaba i reaguje tako što sve više odlazi u lažnu pobožnost. Osećajući duhovno siromaštvo takve pobožnosti, Cytherea postaje vrlo otvorena za sve druge oblike duhovnosti. Ukratko, ona postaje zavisna od droge, možda čak i posednuta (barem Faith misli tako) i bez sumnje poprilično luda. Kad konačno doživi mentalni slom, Faith je prijavljuje na kliniku koja koristi RFID čipove da prati svoje pacijente. Tek odatle kreće pravi film! Posle toga stvari zaista postaju strašne! Ali da odgovorim na tvoje pitanje: da, možeš da posmatraš tri sestre kao tri nivoa ili modusa Ljubavi (Agapia, Philia i Eros), od kojih su dve bačene u haos (pa čak i ’zlo’) usled nedostatka primarnog modusa.

 

Takođe, dok sam slušao „Le mani destre recise degli ultima uomino” nisam mogao da izbacim Phillip-a K. Dick-a iz glave - ne samo zbog svih tih stvari u vezi sa teorijom zavere, već i zbog tog spoja misticizma i naučne fantastike. Pominjete Phillip-a K. Dick-a kao važan uticaj na vašoj myspace stranici. Ali gde je tačno njegovo mesto u SC3 univerzumu?

 

Phillip K. Dick je bio neumorni tragač za istinom koji je razumeo dubinu ljudske prirode. Na individualnom nivou, to se manifestovalo tako što maltene žrtvovao za prijatelje - dok je na kolektivnom nivou znao kako da uoči skoro sve u vezi sa pretećim srcem tame (Imperijom). Ubeđen sam da se, shvativši to, žrtvovao kroz svoj rad. U tom smislu, a i zbog toga što je pred kraj života opsesivno čitao gnostičke tekstove, mnogi ga smatraju za paranoidnog ’gnostika’. Međutim, NIKAD se nije zadržao ni na jednom gnostičkom učenju. Nisu ga ispunjavala. Kako bi i mogla? Većina ljudi ne zna za period koji je proveo kao katolik, praktikujući evharistiju. Za njega hrišćanstvo nije započelo u kasnim godinama posle zraka svetlosti koji je iznedrio „Valis“. Regenerativni principi u „Ubiku“ na primer, iako su uvijeni u tehnološku terminologiju, opisuju metafizičke činjenice u vezi sa evharistijskom regeneracijom. On je živeo ove stvari. A spoznao je i krajnju finansijsku bedu, i paralelno sa njom bezosećajnu hladnoću impozantnog tehnološkog/ideološkog čudovišta kojeg smo sagradili oko sebe. Ali nije bio ogorčen i antisocijalan. Nije bio pun mržnje i reakcionarne politike. U potrazi za odgovorima, povukao se i savladao ideje helenske filozofije o civilizaciji, književnosti. itd. Ono što u stvari pokušavam da kažem je da Phillip K. Dick nije bio pisac „tehničke“ naučne fantastike koji je prosto razvio sklonost ka misticizmu i humanizmu usput. On je bio izrazito duhovni, metafizički filozof (ono što se na Zapadu, u vreme dok je još uvek bilo mesta za isto, nazivalo teologom), koji je oblikovao svoje duhovne uvide tako da budu razumljivi stvarnom svetu oko njega. Činjenica je da tehnološki svet u kome živimo i loše filozofije koje ga prate jesu samo još jedna emanacija Imperije. Ovo je istinito na toliko načina koji za dobar deo njegovih čitalaca i dalje ostaju nevidljivi. Suprotno od onoga kako se uglavnom interpretira, njegov slučaj ne predstavlja mistifikaciju sektaškog simbolizma i spajanje naučne fantastike i drugih književnih žanrova... U pitanju je fundamentalnije sučeljavanje. Zbog njegovog neumornog rada u tom pogledu, SC3 duguju PKD-u ogromnu zahvalnost, i taj dug nećemo moći nikad da vratimo.

 

Da li poznaješ Alan-a Bishop-a iz Sublime frequencies/Sun City Girls? Stvarno mi se dopao njihov pristup etničkoj/tradicionalnoj muzici. Da li možeš nešto da nam kažeš o tvom pristupu ovoj vrsti muzike? Koji su tvoji najvažniji etnički/tradicionalni muzički uticaji?

 

Da, baš dobro znam Allan-a! Mislim da je prvi put kad sam gledao Sun City Girls uživo (čini mi se 1992?) verovatno bio i prvi put da vidim pravu, psihičku povezanu improvizaciju. A ta improvizacija je bila toliko veća nego zbir njenih delova, stvarno se činilo da će zidovi početi da se krive, da će nebo da se otvori ili nešto slično. Stvarno. Bilo je otprilike „Ako je OVO moguće, šta je onda NEMOGUĆE?“. Najsmešnije je što u to vreme niko od mojih prijatelja, „dobrih muzičara“ koji su ih već gledali uživo nije bio toliko impresioniran... Izuzev Eyvind-a Kang-a. Ipak, ne verujem da zaista imam nekakav pristup etničkoj/tradicionalnoj muzici. Ono što u stvari pokušavam da kažem je da zapravo ne poznajem nijednu tradicionalnu muziku. Definitivno iz dubine duše reagujem na muzičke izraze Dastgaha, Oktoiha i Makama ali nisam, a nikad nisam ni bio, upućen ni u jednu od ovih tradicija. Ja sam samo proučavao tonske sisteme i tonalnu filozofiju koja leži ’ispod’ ili ’u pozadini’ ovih sistema. Tradiciju možeš da naučiš samo direktno od majstora. To je potpuno jasno. Ne bih čak ni pokušao da uradim tako nešto. Ne zato što ne želim ili ne bih voleo da to uradim, već zato što tome treba posvetiti čitav život, a ja sam već „kompozitor“ u zapadnjačkom smislu reči - i tome sam već posvetio život (čak i ako ne postoji mesto za nekog poput mene na „umetničkoj“ sceni, čak i ako sam prinuđen da učestvujem u „komercijalnom“ tržištu - što u principu mrzim, ali ne bi trebalo da se žalim pošto je po mene lično bilo u redu). Pošto, u tipično zapadnjačkom maniru pokreće moje Srce, proveo sam dosta vremena pokušavajući da shvatim kako univerzum funkcioniše, prvo razumom, i na kraju kroz muziku. Ovo me je dovelo do Pitagore i Suhrawardi-a i još nekoliko drugih ljudi, i trudio sam se da primenim njihove uvide, a da se pritom dobro zabavljam i pronađem relevantne veze. A čak sam i davao izjave, koje su ponekad bile oštra kritika (hipermodernizma), a ponekad urnebesne ili fino ironične stvari, koje je samo nekoliko ljudi moglo da razume (i koje su isto tako mogle da uključuju Šostakoviča, Webern-a ili Queen, tako da nisu uvek bile ’istočnjačke’). Ali sve one su bile orkestrirane u skladu sa dominatnim filozofskim izmišljotinama. Ne koristimo slučajno istočnjačke instrumente koji su u stanju da se prilagode tonalitetima koje upotrebljavamo. A takođe smo i promenili sistem pragova na gitarama i basovima da bi ih prilagodili ovim tonalitetima. To je samo po sebi urnebesno, kad malo bolje razmisliš o tome.

 

U poslednjih nekoliko godina desio se veliki rivajvl psychedelic folk-a, stoner rock bendovi su iznenada počeli da se pretvaraju u bliskoistočne gnostičke ansamble, tuvanski šamani su konačno izašli iz stepa, a gypsy punk-eri su još jednom jurnuli na kapije Civilizacije. Da li misliš da je etničkoj/tradicionalnoj muzici danas potrebna neka vrsta „alternativnog“ okvira kako bi mogla da komunicira? Da li misliš da ova vrsta alternative (nešto poput „alternativne folk muzike“) može da bude subkulturni odgovor na dehumanizujući pritisak modernog društva?

 

Da, mislim da može. Stvarno me nervira kad, na primer, vidim iranske black metal bendove kako slave nordijske bogove, a da pritom imaju sopstveni nacionalni ep o Shanameh-u koji mogu da upotrebe, odnosno Zend Avesta-u ili nešto drugo. Kao prvo, nervira me i žao mi je kada bilo koji narod, bilo gde, mora da bude zatrpan gomilom stranih vrednosti. Žalosno je kada neko slepo i voljno veruje u to, kao da će život postati bolji samo zato što sada imaš mobilni telefon, itd... U svakom slučaju, kada konačno nastupi teskoba, izazvana svešću o tome šta je neko trampio za učešće u modernom životu, jedna od stvari koje možeš da uradiš je da uzmeš neke od ovih stvarčica i pokušaša da stvoriš muzičku kulturu koja nije potpuno pokorna vrednostima koje dolaze u paketu sa tim stvarčicama. Naravno, apsolutno protivljenje ovim vrednostima vas stavlja u neku vrstu manastira. Ali ako to stavimo na stranu, ne moramo da prihvatimo da su loša filozofija i loše ideje koje dolaze sa modernošću neotuđivo spojene sa ovim predmetima koje bacaju na nas. Po meni, rešenje nije samo u oponiranju, kao što to rade pankeri na Zapadu, već i u zameni ovih pseudofilozofija nečim boljim, i izražavanju tih boljih stvari kroz muziku na svaki mogući način. U tom smislu mislim da može. I nadam se da će muzičari širom sveta koji osećaju potrebu za ovakvom subkulturom, iskoristiti svaku priliku da se suprotstave civilizaciji smrti koja sebe naziva ’modernost’ tako što će svedočiti o nečemu mnogo superiornijem u odnosu na nju. Naravno, u najvećem broju slučajeva, oni će odbraniti isto staro đubre o partijanju ili nešto slično, kao da je to „univerzalna konstanta“ koja nas sve ujedinjuje. To je jedno totalno sranje od perspektive, po mom mišljenju. Ono zapravo formira suštinu hipnotičke vradžbine koju baca sama moderna zaostavština, koja sebe opravdava u ’progresivnim’ idejama renesasnog humanizma – a čije plodove konačno beremo u obliku žudnje za ’oslobođenjem’ po cenu propasti planete, vladavine Kvantiteta u obliku korporativnih vladara (oligarhije) i oštre podele stanovništva na materijalne pobednike i gubitnike. Zbog ovoga moram da iz osnova odbacim ovaj „univerzalni“ partijanerski mentalitet kao deo problema: neobuzdani hedonizam predstavlja doktrinu bogatih oligarha, a romantična muzička identifikacija sa „epizodnom“ klasom kriminalaca vas ne svrstava u drugačiju kategoriju. Ona samo pravi od vas sanjara. Ona samo pokazuje kvalitet vašeg srca - pokazuje da prihvatate tu kriminalnu oligarhiju i da želite da budete deo nje.

 

 

Gde se tačno sastaju muzika, matematika i misticizam?

 

Moram da priznam da muzika, samim tim što je inherentno geometrijski i fizički fenomen, ima i svoju nevidljivu dimenziju. Mislim da čoveka može lako da zanese njena mehanika. Ali takođe, lako je i ignorisati lepotu te mehanike i pretpostaviti da je ’intuicija’ dovoljna da čoveka vodi ka muzičkoj lepoti i istini. Ono što po meni daje život primenjenoj muzici, jeste međuigra njenih vidljivih i nevidljivih aspekata. Heraklit je rekao: „Harmonija je veća ako je Nevidljiva , nego ako je Vidljiva“. Uvek moramo da priznamo da prvenstvo pripada nevidljivom aspektu. A to je u stvari aspekat „Neograničenog“, odnosno spiralne prirode harmonske progresije. Aspekt „Ograničenog“, odnosno cirkularne prirode harmonske progresije, predstavlja aspekat koji nije zasnovan na prirodi, već na matematici. U ovom delu nastupa čovek - njegov kreativni čin može ili da ga udalji od sećanja na Neograničeno, ili da ga odvede ka njemu. Može da se kaže, i to vrlo određeno, da vas Vagner udaljava od tog sećanja na stvaran način (ali ga i konceptualizuje drugačije, zamenom nestalih harmonskih ’činjenica’ libretom koji ga pretvara u Ideal), dok stvari poput klasičnog iranskog Dastgaha ili vizantijskog Oktoiha definitivno vode ka sećanju i to na dokazivo stvaran način (što znači da i te kako odlaze sa one strane matematike, iako se trude da koriste pravilne harmonske veze tamo gde drugi žele da ih potpuno zaborave). Naš ciklus harmonske muzike postoji negde između ova dva - da budem iskren verovatno bliže Vagneru - ali je definitivno u potrazi za sećanjem na harmonsko Nevidljivo, a ne za zaboravom na njega.

 

Dali misliš da „mikrotonovi“ predstavljaju „prirodno stanje“ muzike ili su oni samo „atomizacija“ regularne skale?

 

Ne, UOPŠTE ne mislim da je ’atomizacijska’ perspektiva harmonska. Sam termin „mikrotonovi“ je pogrešan. Tonove generiše priroda, a najbolji način da opišemo delove tona je kroz proporciju. Ne postoji nikakva rešetka nad prirodom pomoću koje možemo da definišemo koliko tu podela ima. Harmonija predstavlja ’tenzigritet’ – tautološku strukturu samoodržive tenzije. Heraklit ju je zamišljao kao tenziju koja samu sebe zateže. To je potpuno ispravno. Njegova metafora je metafora suprotnosti: luk i konopac koji se zatežu suprotno jedan u odnosu na drugog, ali koji odapinju željenu strelu u vidu ’harmonskog’ pomirenja. Tu nema mesta za ’atomizaciju’. Atomska teorija primenjena na muziku može da potiče samo od veštačke rešetke koja je izgubila osećaj za harmonski TONOS, što u prevodu znači širenje tenzije i što je osnova reči „ton“. Kad ovo izgubiš iz vida, izgubiš i princip harmonskog jedinstva, i onda je naravno sasvim moguće da postaneš „gluv na tonove“ , kao i da sumnjaš u postojanje harmonije na ovom nivou. Samo na ovaj način čovek može da zamisli „mikrotonalnost“ kao dalju „atomizaciju“ suštinski arbitrarno temperovanog sistema od dvanaest jednakih tonova. Ovaj sistem ima razloge da postoji, a oni leže u umereno konsonantnoj harmonskoj simultanosti beskrajnih modulacija unutar hromatskog sistema koji je približno zasnovan na harmonskoj progresiji kvinti. Ali koncept atomizacije unutar tog sistema je u suštini disharmonski. On može da bude zabavan i interesantan (ja se zezam sa tim), ali ne bi trebali da gajimo iluzije u vezi sa njegovom harmonskom osnovom (pri čemu mislim na serijaliste i kasnije mikrotonalne eksperimentatore). S druge strane, ljudi poput Mesijana i Slominskog, pa čak i Koltrejna (koji je dosta pozajmljivao od Slominskog) su sigurno radili sa tautološkim harmonskim/geometrijskim principima filtriranim kroz rešetku od 12 tonova. U njihovom slučaju to je više poput pikselizacije: iza pikselizirajuće rešetke zapravo postoji struktuirana zvučna slika. Kod njih se često javljaju „unazad zategnuti” (palintonos) harmonski univerzumi spakovani u ’digitalni’ kvaziharmonski format zapadnih instrumenata. Ovo ne važi za, na primer, Ksenakisa. Njegov univerzum je na sličan način analogan (kao i Ligetijev) i uključuje beskrajno više tonalnog prostora, ali je u osnovi lišen „unazad zategnutog” samoodrživog tonos-a koji je na bilo koji način povezan sa stvarnom zvučnom arhitekturom (iako može da „predstavi” ovakvu tenziju u fizičkom svetu arhitekture, ali dok god je u pitanju zvuk on je u suštini disharmonski).

Znam da si prijatelj sa Zorn-om još iz perioda Mr. Bungle-a, svirao si sa njim u nekoliko navrata, učestvovao si na nekim „Tzadik“ izdanjima, a jedan od poslednjih Secret Chiefs 3 albuma, bio je deo njegovog „Book of angels“ serijala. Kako izgleda raditi sa Zorn-om? Kakvi su ti utisci sa Zorniana festivala u Milanu od pre dve godine?

 

Super smo se proveli na tom festivalu! Moram da priznam da, posle dvadeset godina poznanstva, mogu bez oklevanja da kažem da je Zorn jedno zaista divno ljudsko biće. Mislim da bi svet bio daleko manje živopisan bez njega: bez njegove muzike, ličnosti, posebnih talenata, bez njegove sposobnosti da sjedini toliko različitih talenata kako bi uradio toliko toga za neverovatno kratko vreme. Obično Zorn-ovi komadi dosta zavise od inspiracije svirača, ali njegovo komponovanje je potpuno neverovatno, sa godinama postaje sve bolji i bolji. Harmonije za Masada-u, iako možda ostavljaju utisak da su urađene brzinu zato što ih ima toliko mnogo i zato što su generalno jednostavne i modalne/tonalne, nekom mogu da se učine kao „drugorazredna“ kategorija komponovanja u poređenju sa njegovim skorašnjim kompozicijama za gudače ili nekim eksperimentalnim radovima. Na „Xaphan“-u sam hteo da naglasim neprikosnoveni integritet čak i ovih kompozicija koje deluju jednostavno. Dobro komponovanje je dobro komponovanje. Ako ste aranžer možete da uradite MNOGO TOGA sa ovakvim harmonijama, što nije slučaj sa lošim komponovanjem. Tako da sam totalno odlepio aranžirajući ih, i mislim da to pokazuje da čak i ove njegove male kompozicije imaju užasno velik integritet, i služe kao svedočanstvo muzičkog umeća najvišeg ranga. Sarađivati sa Zorn-om predstavlja čast i čisto zadovoljstvo.

Da li još uvek povremeno sviraš sa Asva-om?

 

Ne, nisam skoro. Ali mislim da je Stuart brilijantan, i da će uvek isplivati sa nekim interesantnim idejama. Nadam se da će nastaviti sa Asva-om, ili sa nečim drugim, a ja ću uvek biti rad da mu priteknem u pomoć ukoliko bude hteo.

Šta čitaš/slušaš ovih dana?

 

Čitam „Philokalia“-u („Dobrotoljublje“) i slušam neke cd-ove za učenje jezika. Odlučio sam da uradim nekoliko lekcija srpskog pre nego što dođemo. Verovatno šest ili tako nešto, zato ne očekujte mnogo! Srpski se nadmeće za moju pažnju sa turskim i rumunskim, a već sam ranije bio u obe ove zemlje, tako da one imaju početnu prednost.

Hvala ti puno za intervju. Samo još jedno pitanje: Šta misliš da će da se dogodi 2012. (osim Olimpijskih igara)?

 

Nadam se da će da će ljudi konačno da prerastu projektovanje trulih, kriptohrišćanskih apokaliptičnih koncepata na druge kulture, i podmetanje izmišljenih strip scenarija u nema usta iščezlih drevnih naroda, koji više nisu tu da svim tim belim ljudima kažu koliko su u stvari glupi i koliko su pogrešno protumačili sve (oslanjajući se pre svega na svoje fantazije, na mutne odjeke koji su posledica razdvojenosti od sopstvene Tradicije). Ali nisam baš toliko naivan da verujem kako će svi uspeti da prerastu ove stvari. Pošto se „ništa“ ne dogodi, pokušaću da uživam u milion post hoc objašnjenja o tome kako je to bio transformacioni i evolutivni događaj, poput semena koje je zasađeno i kome treba vreme da proklija, bla bla bla... U tom smislu, nešto će sigurno da se desi. Aparat ’vere’ će biti iskorišćen za odbranu besmislenih invokacija, zasnovanih na shvatanju misterija istrebljenih civilizacija koje je na nivou crtanog filma, kao poslednji čin kolonizacije: kao vampirizacija njihovih duhovnih ostatka kako bi se stvorio imaginalni spektakl kriptoprotestantske New Age apokalipse, čisto zabave radi, pre nego što se pređe na sledeće drevno proročanstvo o kraju sveta...

 

www.myspace.com/secretchiefs3

www.webofmimicry.com

www.myspace.com/fat32duo

www.myspace.com/chessmith

 

 

razgovarao - nikola uroševiĆ

[Cyprian's apprentice]

evropska turneja od 16 juna do 18 jula, ipak .

[AstralliS]

Prošlog puta su mi izmakli, jerbo nisam ni znao da su svirali.

[Cyprian's apprentice]

izgleda nista od toga ovog leta, al' dobro ako je za neku utehu preskocili su ceo region:

 

18.06 . BE . DISKMUIDE @ 4ad

19.06 . NL . MAASTRICHT @ LandBouwBelang (Festival "Het Knap Biek")

20.06 . DE . FRANKFURT @ Nachtleben

21.06 . FR . THIONVILLE @ Place Claude Arnoult ("Fête de la Musique")

22.06 . FR . ROYERE DE VASSIVIERE @ Le Villard

23.06 . FR . TOULOUSE @ Mix'Art Myrys

24.06 . ES . MUNGIA @ (Festival "Txosnaz")

25.06 . ES . VIGO @ Illa de San Simon (Festival "Sinsal")

26.06 . PT . BRAGA @ Vila

27.06 . PT . LISBOA @ Zdb

28.06 . ES . MADRID @ Caracol

30.06 . ES . ZARAGOZA @ Albergue

03.07 . DE . LARZ @ Datscha (Festival "Fusion")

04.07 . DE . HAMBURG @ MS Stubnitz

05.07 . DE . SIEGEN @ Vortex

06.07 . BE . LA LOUVIERE @ La Taverne du Théâtre

07.07 . FR . PARIS @ Glazart ("La Plage")

08.07 . CH . BERN @ Reitschule

09.07 . FR . SAINT-FRANCOIS-DE-SALES @ Foyer de ski de fond (Festival "Underground Family")

10.07 . FR . MARSEILLE @ Hôpital Caroline (Festival "Mimi")

12.07 . FR . OULLINS @ Clacson

13.07 . FR . BORDEAUX @ Saint-Ex

14.07 . FR . BLOIS @ Chez Matthieu

15.07 . FR . ROUBAIX @ Ara (Salle Alcatraz + Bar Live)

17.07 . NL . AMSTERDAM @ Occii

22.07 . PT . SINES @ (Festival "Musicas Do Mundo")

23.07 . PT . BARCELOS @ (Festival "Milhoes de Festa")

 

americka turneja u oktobru, a onda izgleda ponovo evropska, mada za sad pominju samo uk, holandiju, belgiju francusku i island... jebem li ga, cim saznam nesto vise, javljam.

 

inace u avgustu izlaze na vinilu prva dva, a u septembru i oktobru i druga dva albuma.

[Cyprian's apprentice]

balkanska turneja tek 2012. btw ako je neko zainteresovan za informacije o sc3, fat32 itd. nek se javi macario-u za njuzleter:

 

[email protected]

[Lou]

izgleda nista od toga ovog leta, al' dobro ako je za neku utehu preskocili su ceo region

To kao "da i komšiji crkne krava"?

[azal]

ja cu biti u americi u septembru na svu srecu

[Cyprian's apprentice]

@Lou

ono jes' malo tako zazvucalo . ma mislio sam, ne izostavljaju nas zato sto vise ne zele da dolaze, nego zato sto uopste nisu planirali balkan ovaj put.

 

@azal

 

bole te kurac . 'ajd' ako ti nije cimanje da ti dam neke pare da mi pazaris nesto od wom, trenutno kuburim sa garderobom .

Edited June 16, 2011 by Cyprian's apprentice

[Dick Starbuck]

donesi novi orange tulip conspiracy, trebalo bi u septembru da izadje.

[SixStepsOnTheMoon]

http://www.youtube.com/watch?v=nuY8KeIxmdM&feature=related

[Grobodan]

 

http://www.mediaboom.org/364945-secret-chiefs-3-second-grand-constitution-and-bylaws-1998-2012-vinyl.html

[kuruz]

фала

[Cyprian's apprentice]

moguci datum za beograd 11. novembar 2012 - jos samo da nadjemo organizatora/promotera . ako znate nekog pomagajte.

[Uruk]

a koliko je fleksibilan datum? recimo da bude malo ranije? imam neke ideje za organizatora, ali klimavo je to...

[Cyprian's apprentice]

jbga izgleda samo ovaj, vec su utvrdili rutu.

[Lou]

Javite azalu, još nije omanuo.

[azal]

prosli put je jedva bilo 100 ljudi ja mislim, ne znam.

[Lou]

Prošli put sam ih propustio, sada će biti 101.

[Cyprian's apprentice]

kako stvari stoje mislim da nece da bude ovog puta. i prosli put zamalo da ne bude, da nije bilo danila i zlajine dobre volje.

[Uruk]

ja mislim 80 ljudi da je bilo prosli put.

 

 

realno, ne bi sad veca posecenos bila. ja sam mislio da ne bi lose bilo iskontaktirati Voju Pantica, on je veliki Zorn fan, pa bi ih mozda ugurao na Beogradski Jazz Fest, tamo ljudi dolaze po defulutu, cak ne znaju ni kako zvuce izvodjaci za to vece, tako da bi se njima mozda isplatilo. Ali BJF se zavrsava 28. oktobra ove godine, mislim.

 

pitaj ljude iz Gun-a, mozda jedino ako oni budu hteli da se dogovaraju medjusobno, ne znam.

[VoivodBG]

Prodajm dvd - Live At The Great American Music Hall 2007 +++ Aylaqruh:hurqalyA. Dvd je samo jednom pogledan, stanje pakovanja i dvd-ija 5. Kontakt na pm.

 

 

 

 

[VoivodBG]

dvd je prodat.

[Cyprian's apprentice]

zvanicno potvrdjeno: 11.11. 2012, gun club, secret chiefs 3 po drugi put medju srbljima!

 

+ a. P. A. t. T. (uk) + domaca podrska (najverovatnije)

 

organizacija: bad music for bad people

Edited August 30, 2012 by Cyprian's apprentice

[VoivodBG]

http://www.last.fm/event/3374133+Secret+Chiefs+3+at+Gun+Club+on+11+November+2012

[Uruk]

oujea