Svemir

[Novaliis]

To i ja stalno govorim.

 

[sale 3sm Larry Flynt]

Sta mislite,da li je zivot kao forma kakvu mi znamo,u stvari samo neki primitivni oblik postojanja....u nasoj galaksiji?Mozda je Zemlja ili mozda cak Mlecni Put, neki najprimitivniji mikroorganizam,poput ameba.

Jbt sto vise obracam paznju na svemir sve vise me kopka koliko je za svemir beznacajno ne samo sta se sve dogodilo i sta se desava na nasoj planeti vec i u skupini galaksija u kojoj se nalazi i nasa.

[Novaliis]

Kada god razmisljam o tome pocinjem da tripujem. Sto je dublje razmisljanje, to mi se vise cini da smo mi samo (mislim na nas, planete i galaksije) atomi i molekuli koji zajedno cine neki visi nivo postojanja. I tako u beskonacnost. Sve je povezano, a najprimitivniji oblik te veze je recimo nasa planeta i mi. Svi smo toliko povezani medjusobno, preko vazduha koji udisemo, vode koju pijemo, hrane koju jedemo i misli koje mislimo a toga vecina nije ni svesna i mislimo da smo jedinstveni i odvojeni od svega. Jer materija samo kruzi oko nas, prost primer je voda (isparavanje - kisa, ucili smo to jos u osnovnoj skoli haha). A dalje, kako smo povezani sa ostalim planetama, zvezdama, galaksijama i ko zna kakvim svetovima, ko zna kada cemo shvatiti.

[Satanica]

Ja mislim da necemo nikada    Sve manje ljudi gleda gore nocu u zvezde i to je lose sto ne rade...tek tada dobijes pravi i realni utisak koliko si u stvari mali   

Edited September 22, 2010 by Satanica

[Novaliis]

Ja obozavam da gledam zvezde i to mi, da budem iskren, nedostaje kada zivim u gradu. To je samo jos jedan od razloga sto cu napustiti grad vrlo skoro, nadam se. Ne samo zvezde vec i Mesec, Sunce, drvece, vetar, zvuci prirode... To odvaja ljude od prirode i oni postaju nesvesni sve te lepote oko nas koja nas smiruje i uci nekim vecim vrednostima u zivotu. Covek se odvojio od planete i zivi u nekom svom svetu, izolovan od istine o zivotu.

[Satanica]

Ja bih vecno mogla da sedim u borovoj sumi,u magli i da gledam zvezdano nebo i mesec,jako je istripovano sve to...mada ponekada divlje svinje znaju da te pojure 

[Guest HEFEST]

Ja mislim da necemo nikada    Sve manje ljudi gleda gore nocu u zvezde i to je lose sto ne rade...tek tada dobijes pravi i realni utisak koliko si u stvari mali   

 

Bas tako.

[Lord Iffy Boatrace]

Ja obozavam da gledam zvezde i to mi, da budem iskren, nedostaje kada zivim u gradu. To je samo jos jedan od razloga sto cu napustiti grad vrlo skoro, nadam se. Ne samo zvezde vec i Mesec, Sunce, drvece, vetar, zvuci prirode... To odvaja ljude od prirode i oni postaju nesvesni sve te lepote oko nas koja nas smiruje i uci nekim vecim vrednostima u zivotu. Covek se odvojio od planete i zivi u nekom svom svetu, izolovan od istine o zivotu.

 

Svaka cast za ovaj post,misli si mi izuvukao iz glave...,identicna uzivanja i misljenja i ja imam.

[Lord Iffy Boatrace]

Ovo obavezno pogledati : Into the Universe with Stephen Hawking

 

http://megarelease.net/2010/05/11/into-the-universe-with-stephen-hawking-s01e01-03-hdtv-xvid-720p-x264-momentum-fqm-dhd/

 

Prevode mozete naci na:

 

http://www.sub-titles.net/en/ppodnapisi/podnapis/i/801839/into-the-universe-with-stephen-hawking-2010-titlovi

[sale 3sm Larry Flynt]

Ja mislim da necemo nikada    Sve manje ljudi gleda gore nocu u zvezde i to je lose sto ne rade...tek tada dobijes pravi i realni utisak koliko si u stvari mali   

 

Mozda se plase tog utiska.

Mada cini ti se,nebo je vecna intriga,uvek je zanimljivo.Astronomi-amateri malo malo pa nadju nesto.Covece koliko je nama toga nepoznato.Skoro smo tek saznali za nova tela,patuljaste planete i da ih uz Pluton(izgubio zvanje troo planete kao ove do sada) ima jos bar 4(Eris,Makemake,Haumea i Ceres)..

Mi ni nasu planetu nismo istrazili,svet okeana poznajemo povrsno,mesec tek dotakli....a koliki je univerzum.

Jes' da je skupa rabota to za nas,ali,Ima li ko od vas teleskop?Pratite li desavanja na nebu?

[feyd]

Sta mislite,da li je zivot kao forma kakvu mi znamo,u stvari samo neki primitivni oblik postojanja....u nasoj galaksiji?

 

jedno od ljudskih ograničenja jeste to što prepoznajemo život samo kao život sličan našem, tj. zasnovan na ugljeničnim jedinjenjima, kog karakterišu svojstva koja mi pripisujemo živim bićima zato što ih i sami imamo - rast, razmnožavanje, kurac-palac.

ne znam da li smo u kontekstu ukupnih dešavanja u svemiru primitivni ili ne, pošto bismo morali imati barem još jedan niz hemijskih reakcija kom bismo pripisali svojstvo života da bismo mogli da se poredimo s nečim.

tako da, posmatrano veoma ograničenim ljudskim očima, činjenica je da nismo primitivni. uopšte.

Edited September 23, 2010 by feyd

[Novaliis]

''Zamislite da usred vedre noci stojite na planinskom vrhu. Sami ste i daleko od svetlosti grada koje usled vlage zatamnjuju pogled u nebo. Dakle, smai ste na planinskom vrhu dok iznad sijaju zvezde. Gledate u njihov beskrajni broj razasut nad vama. Velike galaksije su tu, nadomak ruke. Svezanj zvezda ukrasava tamu dok se preko neba ukazuje Mlecni put kao ogroman dimni trag. Zvezde, svetovi, planete. Molekuli. E, pa, upravo tako bi mikroskopska stvorenja videla vas!

 

...Svako od nas je univerzum, univerzum u kome se planete, onsoano molekuli okrecu oko centralnog Sunca. Svaka stena, grancica ili kap vode je sastvaljena od mlekula u neprestanom pokretu.''

 

Ti Zauvek, Lobsang Rampa

[Dead Man Drinking]

Ja se amaterski bavim gledanjem u nebesa, no moj problem je što vrlo lako zaspim, tako da nemam baš mnogo posmatračkog staža. Iskreno, uglavnom se ne pitam šta kog đavola mi radimo ovde i ima li nekog gore, već jednostavno uživam u nebu. Mada i to je sve teže s obzirom na svetlosno zagađenje. Naime, dupeglavci iz gradskih vlasti kao da se trude da osvetljavaju nebo, a ne ulice, istovremeno trošeći pet puta više struje nego što je potrebno. Pri tom se ne bune samo astronomi i zaljubljenici u noćno nebo. Sve je više istraživanja i radova na temu negativnog uticaja noćnog svetla na životinje, ali koga je to briga. Elem, zbog hroničnog nedostatka slobodnog vremena kao i pristojnog neba u blizini Beograda još se nisam odlučio za kupovinu teleskopa. Umesto toga sam uzeo poveći dvogled, koji je sjajan za prva posmatranja i otkrivanje svemira. Savet za kupovinu astro opreme - najbolji teleskop je onaj koji se često koristi. Nema svrhe uzimati zver, ako se na posmatranje neba odlazi dva puta godišnje, ali nema smisla ni uzeti najjeftiniji izgovor za teleskop, jer ljudi često odustanu od svega usled lošeg pogleda.

[Guest Шејтанов Чобан]

Зато сам ја звезде увек посматрао са неког пропланка.Призор је невероватан,а и можеш видети много 'звезда падалица'

[Novaliis]

Dok sam ziveo na selu, pa i sad kada odem tamo, cesto nocu prosetam malo izvan naselja i imam obicaj da dugo posmatram nocno nebo, okruzen potpunim mrakom. Prizor je naravno, uvek neverovatan ali ima nesto sto veoma cesto vidjam a ne znam sta je. Znam da nije avion, jer njih lako prepoznam. To je svetlost koja ne treperi, izgleda potpuno isto kao zvezda ali se krece, cesto cik-cak putanjom, ponekad ubrza pa naglo uspori, cak i stane (i onda je nemoguce razlikovati je od zvezde) i uglavnm pocne da bledi i na kraju kao da nestane. Njih sam se nagledao bas cesto, ponekad i po vise puta za jednu noc, ali moram da priznam da ne znam sta je u pitanju. Da nisu sateliti ili tako nesto?

[Guest Шејтанов Чобан]

Рекао бих да су сателити,примећивао сам и ја то.

Бљеште толико јер су тик изнад атмосфере,претпостављам да су то они навиогациони.Телевизијски су на већој висини.

Наиме,једне године сам успео телескопом да ухватим путнички авион,виде се прозори и светла у авиону.Фантастично

[Novaliis]

Da napomenem da nemam teleskop, dakle sve sto sam video bilo je golim okom. Ne mogu tacno da kazem koliko su ta svetla bila visoko, ponekad mi se cinilo da su na visini kao i prosecan avion, tesko je reci.

[hypnos]

a koliko kosta ta oprema ?

[sale 3sm Larry Flynt]

a koliko kosta ta oprema ?

 

udahni pre nego odes na linak

 

To je kao amaterska oprema,pro je mnogo skuplja.

 

Evo sta kazu npr,sta treba gledati kod teleskopa

 

"Ako smo se odlučili za kupovinu teleskopa, kako ga izaberati? Nipošto ne kupujte teleskop u robnim kućama (Made in China), jer tamošnji prodavci, teško da znaju vaše prohteve i osobine teleskopa. Kako da prepoznamo nepoverljivog prodavca? Ukoliko Vam preporučuju teleskop na osnovu njegovog uveličanja, znajte da to ne karakteristiše instrument. Ukoliko hvale teleskop da raspolaže sa kojekakvim ekstra dodacima, koje dugi teleskopi nemaju, opet treba da znate da je teleskop krajnje jednostavna sprava koja se u principu nije menjala već više stotina godina. Ako prodavac nije u stanju da nam jednostavno objasni princip rada, najbolje da mu okrenemo leđa.

 

Ne smemo očekivati da ćemo preko našeg teleskopa videti galaksije , magline i slicno u istoj boji koji smo videli na slikama Hubble teleskopa ili da ćemo videti detalje Marsa slične snimcima sa svemirskih letelica. U početku, ovi daleki i sićušni objekti učiniće nam se bledi u bojama i detaljima siromašni, ali vremenom, naučićemo da prepoznajemo razlike u kontrastima i polako ćemo savladati „cake“ astronoma-amatera.

 

Preporučiti teleskop je vrlo teško. Moramo obratiti pažnju na više činjenica: koja je glavna tema za posmatranje, nosivost, stabilnost, estetiku, način čuvanja, finansije itd.

 

 

Na koje osobine teleskopa treba obratiti pažnju?

 

 

Prečnik: najvažnija osobina teleskopa. Cenu teleskopa prvobitno određuje njihov prečnik i moć sakupljanja svetlosti.Pošto na nebu tragamo za bledim tačkama, nije svejedno koliko svetlosti može da sakupi naš instrument. Možemo kupiti jedan ahromat (Refraktor) od 8 cm, planete i mesec će se prikazati u divnoj slici ali ukoliko želimo promatrati magline , galaksije, razna sazvežđa, komete, bićemo razočarani.Cena teleskopa nažalost raste zavisno od prečnika.

 

Instrumenti prečnika 10 cm, već sakupljaju dovoljno svetlosti, tako da možemo dobiti lepu sliku planeta i više hiljada objekata u dalekom svemiru. Naravno većina njih će izgledati kao mrlja, ali kod sjajnijih već možemo videti strukturu. Znači najbitniji je prečnik da bi instrument mogao sakupiti što više svetlosti.

 

Kvalitet Optike: vrlo je bitno da optika instrumenta dostigne granicu diffrakcije. Ovaj naziv potiče iz 19. veka od poznatog engleskog fizičara Lorda Rayleigha .On je uvideo da se dvojne zvezde mogu videti razlučene( razdvojene ) ako se centar Airyevog diska druge zvezde nalazi u prvom tamnom difrakcionom prstenu prve zvezde .Kada se zvezda gleda velikim uvećanjem (npr,300x )vidi se da ona nije viša blistava titrajuća tačka nego sitan kružić ,okružen sve slabijim prstenčićima.Taj kružić se zove Airyev Disk i u idealnom slučaju sastoji se od 84% ukupne svetlosti.U prvom prstenu vidi se 7% svetlosti u drugom oko 4% i tako dalje sve manji postotak svetlosti.Ova pojava zove se Difrakcija.

 

Cena: Danas se mogu kupiti teleskopi od 3 do 4 hiljada dinara, naravno, radi se o jeftinim kineskim teleskopima o kojima ne vredi mnogo pričati ( Koliko para toliko i muzike ! ).Za kvalitetan teleskop poznatog proizvođača( Skywatcher,Celestron, Meade...)potrebno je izdvojiti minimalno 3-4 stotine evra za manji instrument, a za one veće 300-400 mm (prečnik objektiva ) 3-4 hiljade evra.Naravno u našim uslovima teško koji amater može sebi priuštiti takav instrument.Kod nas ( i u svetu ) amateri najčešće kupuju teleskope sa prečnikom objektiva od 150-200 ili 250 mm.Cene ovih teleskopa kreću se ( u zavisnosti od proizvođača i kvaliteta optike ) od 400-800 Eura.

 

Teleskop za početnike: Teleskop sa pratećom opremom (stalak, okulari), koji nešto vredi, kreće se između 25,000-50,000 dinara. Sve što je jeftinije, obavezno moramo proveriti detaljno. Ukoliko nemamo dovoljno para, za početak uzmimo provereni binokular. I to je bolja varijanta, nego da se bakćemo sa neupotrebljivim teleskopom, koji će nam oduzeti volju za bavljenje amaterskom astronomijom..

 

Drugo rešenje je,( ukoliko nemamo dovoljno para) da kupimo optičke elemente i da sami sastavimo teleskop. Rezultat može biti isto toliko kvalitetan, jedino što će se estetski razlikovati od fabričkog teleskopa ( ali nemora da znači !!! )

 

Tipovi teleskopa:

 

Refraktori (instrumenti sa sočivom)

Reflektori ( instrumenti sa ogledalima) Newton teleskopi

 

Isti prečnik sočiva i ogledala ne daju istu vrednost. Od refraktora 8 cm je minimum koji vredi kupiti, a kod Newton teleskopa 12 cm – ra.

 

Osnovni podatci teleskopa: Fokus, Prečnik Objektiva i Svetlosna Moć. Maksimalno uvećanje teleskopa =D*2 (Prečnik objektiva *2) Npr: Prečnik objektiva vašeg teleskopa iznosi 100 mm to znači da je njegovo maksimalno uvećanje 200X ( 100*2=200 X) da biste znali koja je svetlosna moć vašeg teleskopa podelite Fokus sa Prečnikom objektiva NPR: Fokus 1000 mm / Prečnik Objektiva 100 mm = 10 što znači da vaš teleskop ima svetlosnu moć f/10.

 

Hlađenje teleskopa: ukoliko teleskop iznosimo iz ugrejane prostorije u hladnu noć, slika će biti vrlo „nemirna“. Zbog nastalih promena u temperaturi u, optici (u celosti u teleskopu) dolazi do turbulencije vazduha koji,» iskrivljuje « sliku. Ako defokusiramo sliku jedne sjajne zvezde, videćemo konstantna pomeranja koncentričnih krugova odnosno vidimo vibraciju toplote. Kod manjih teleskopa dovoljno je sačekati pola sata ali kod većih čekanje je sat-dva. ( kod prečnika iznad 20 cm hlađenje možemo ubrzati sa ventilatorm)

 

Čuvanje i održavanje teleskopa: Teleskop neko posebno održavanje i ne zahteva. Najbolje je da ga čuvamo na stalnoj temperaturi na mestu zaštićenom od prašine. Najveći neprijatelj optike je prašina. Sočiva praktično služe za ceo život, ogledala možemo aluminizirati na svakih deset godina. Mehanički delovi su takođe dugog životnog veka.

 

Kako da izaberemo teleskop?

 

 

Kod odabira teleskopa, postavimo sebi pitanje: za šta ga zapravo želim koristiti? Oni koji pokušaju da nabave univerzalni instrument, shvatiće da je to nemoguće. Za promatranje dubokog svemira potrebno nam je veliko vidno polje, dok za posmatranje meseca i planeta treba nam veliko uvećanje. Fotografisanje bez ekvatorialnog osovinskog sistema je nemoguće, a za vizuelna promatranja, dovoljna nam je lako prenosiva azimutalna oprema.

 

Teleskop mora da zadovolji pet važnih kriteriuma: najvažniji kriterium je optički kvalitet. Minimalna preciznost optičke površine treba da je jedna osmina vidljivog svetlosnog talasa ( oko 0,00055 nm ). lambda/8 .

 

Drugi kriterium je putanja svetlosti sa najminimalnijom pokrivenošću. U teleskopu svaki tačkasti izvor okružen je sa difrakcionim prstenovima. U idealnom slučaju 84% svetlosti dolazi u sredinu, ostalo u prstenove. Što je veća centralna opstrukcija (u Newton-teleskopu) to više svetlosti odlazi u prstenove tako da je slika manje kontrastna. Po opštoj prihvaćenoj vrednosti, dimenzija pokrivenosti ne bi smela da pređe 15% od prečnika glavnog ogledala. Mala opstrukcija (pokrivenost ) odgovara posmatračima planeta, međutim u okularima širokog vidnog polja rubovi slike će biti tamniji.

 

Treće, nije na odmet imati ekvatorialnu montažu sa motornim praćenjem. To nam je potrebno prilikom fotografisanja i posmatranja planeta.

 

Četvrto, stabilna Montaža. Da nebismo morali čekati po nekoliko minuta da se slika smiri posle fokusiranja ili podešavanja montaže potrebno je imati što stabilniju montažu.

 

I peti kriterium,Teleskop treba da je lako rasklopljiv i pogodan za nošenje.

 

Refraktori

 

Teleskopi sa sočivima. Dele se na Ahromate i APOhromate. Rafraktor Ahromat je ograničen u veličini kvalitetne aperture koju može da dostigne, a time direktno u svetlosnoj i razdvojnoj moći. Razlog je: Hromatska Aberacija. (slika obojena veštačkim bojama, naročito po rubovima)

 

Ovaj tip teleskopa ima najniži nivo neželjene svetlosti u fokuseru i u blizini polja slike. Odsustvo centralne opstrukcije daje prednost u nivou kontrasta u poređenju sa Newton reflektorima i katadioptričkim teleskopima.Udobnost osmatranja je osrednja zbog (uglavnom) dugih tubusa. Preporučuje se kako za vizuelna osmatranja tako i za astrofotografiju. Zahtevi za održavanjem su minimalni, cena ovakvog teleskopa je skoro dva puta veća od cene ekvatorialnog Newton teleskopa. APOhromat, zahvaljući upotrebi specijalnog optičkog stakla i/ili trećeg sočiva u objektivu refraktor apohromat ima u proseku 5 puta niži nivo hromatske aberacije od refraktora ahromata. Kontrast slike kod ovih teleskopa je na najvišem nivou. Zahvaljujući kraćem tubusu, udobnost posmatranja je vrlo dobra.Ova vrsta teleskopa je odlična za vizuelna osmatranja a posebno se preporučuje za astrofotografiju.

 

Newton – reflektori

 

Ovaj tip teleskopa možemo nazvati »teleskopom amatera», daju vrlo dobru sliku a i najjeftiniji su. Teleskop sa sočivom od 8 do 10 cm ne dostiže kvalitet Newton-reflektora od 20 do 30 cm, koju možemo nabaviti za istu cenu. Uzimajući teleskop male svetlosne moći, centralna opstrukcija neće biti značajna, a i slika je prihvatljivo kontrastna. Vrlo blizu je slike refraktora. Činjenica je da ogledalo upoređujući sa sočivom, rasipa mnogo više svetlosti a ujedno i smanjuje kontrast. Druga slabost je što je kraj cevi otvoren, što može da prouzrokuje vazdušnu turbulenciju unutar tubusa i da nam upropasti sliku.

 

Treće, položaj okulara primorava posmatrača da se postavi u vrlo neugodan položaj. Pored toga, nakon nekoliko godina aluminijski sloj se oxidira i gubi sjaj. Površina obloženo kvarcnom zaštitom, dužeg je veka, lakše se čisti i reflexivna moć je veća. Da bi postigli što bolju sliku često moramo podešavati (justirati) optičke elemente, koji se prilikom transporta i montiranja razštimuju. U kvalitetno izrađenim teleskopima ove vrste, kontrast je vrlo dobar u aperturama (otvorima) os 200 mm do 250 mm zahvaljujući između ostalog maloj centralnoj opstrukciji. Koriste se za vizuelna posmatranja, a odlični su i za astrofotografiju.

 

Uzimajući u obzir sve gore navedeno idealan izbor za nas je: dobro konstruisan 15 do 25 cm, f/5 do f/7 Newton-reflektor. Kvalitet slike i moć razdvajanja dostiže kvalitet koji daje refraktor od 8 do 12 cm, isto tako sakuplja mnogo više svetlosti, povećavajući graničnu magnitudu. Idealan je za „gradskog posmatrača“, što zbog transporta, što zbog svetlosnih zagađenja. Naravno neka svako uzme u obzir svoje okolnosti: za šta želi da koristi instrument, kakve mehaničke radnje je u stanju sam da reši, kakva je pozicija osmatranja, koliko često želi da osmatra, finansijsko stanje itd.

 

Za amatera najbolji teleskop je taj koji baš koristi. Što ga više upotrebljava, sticaće veća iskustva."

 

 

Evo jos jednog sajta

 

teleskopi,4 komada 100 dinara

Edited September 26, 2010 by sale 83

[Guest Шејтанов Чобан]

Ево уосталом,како то изгледа са неким полу аматерским телескопима

http://www.youtube.com/watch?v=-__HdUGKmSM

http://www.youtube.com/watch?v=ubE8lDDxxwc

 

 

Сасвим довољно за нас обичне смртнике да будемо задивљени овим призорима

[Novaliis]

Dakle niko ne zna sta sam ja to video? Treba mi bilo kakvo objasnjenje jer moram da znam..

[Guest Шејтанов Чобан]

Majesty of the Nightsky

[Lord Iffy Boatrace]

Dakle niko ne zna sta sam ja to video? Treba mi bilo kakvo objasnjenje jer moram da znam..

 

I ja sam to video 3-4 puta bas isto kako si opisao i uvek sam se pitao sta je to?Takodje mi se desilo 2 puta da vidim zelenkasto svetlo malo vece od toga sto smo mi videli i prelece brze nego taj objekat i za to ne znam sta je,a takodje sam video i onaj "fenomen" koje su novine opisale kao NLO(mada ja sumjam da je bas taj fenomen bio NLO posto se par puta naduo i 2-3 komada su prsla kao vatromet) koji se kretao iz pravca Petrovaradina ka gradu i nestajao u daljini,proslo je oko 20tak svetlecih narandzastih kugli,ja stanujem na dvanaestom spratu i svako vece gledam u nebo i cesto se moze videti neka cudna pojava...

Edited September 27, 2010 by BruceBruce

[Rehabilitovani Bagrem]

khm...puno tih svetala sto se vide je zapravo zbog prelamanja svetlosti i vestackih satelilta.

 

NLO-s don't exist,get over it people...

[Lord Iffy Boatrace]

khm...puno tih svetala sto se vide je zapravo zbog prelamanja svetlosti i vestackih satelilta.

 

NLO-s don't exist,get over it people...

 

ne bih se slozio sa tobom...