Jump to content

Recommended Posts

Posted

Ekonomija-naučna disciplina koja opisuje odnose između proizvodnje i potrošnje (resurs i raspodela istog)...svoje korene ekonomija vezuje za prvobitnu zajednicu, trampu ili razmenu...pojavom moneta (novca) ...bla bla.. :)

 

Osnovni principi ekonomije: Produktivnost, Ekonomičnost i Rentabilnost...

 

Predmet izučavanja Ekonomije kao naučne discipline jesu: Mikroekonomija i Makroekonomija...

 

 

A.

 

otišla sam na ručak ...slobodno nastavite...

 

 

 

 

 

Posted (edited)

Haha, sto je najjace 'studiram' ovo govno...ubij ti mene ako sam ja nesto naucio u vezi ekonomije, cak sam i sa fizikom bolje baratao :)

Edited by KazimKazim
Posted

modelatori...tx za appruv'al ...

 

 

 

...ne bih ja sad tu ubeđivala nikoga, kod mene ecc. porodična inspiracija...i svi imamo svoje razloge..ili voliš ili ne.

Fakultet je težak da teži ne moš biti, ne zato što je materija zahtevna, nego što su predavači (državni okvir) ubogi i retardirani i naravno puni sebe...OBEJ ;)

 

 

 

 

I da, ukoliko se odlučite za upisati: završavaju samo najuporniji i najimućniji... :razz: da bi takvi i ostali..ušuškani sinovi foteljaša...

 

 

 

 

A.

Posted
Zna li neko nesto o Ekonofizici ? Vrlo mlada oblast . Ja znam samo najosnovnije .

ja ne znam nista, pa bih ti bio zahvalan da to malo sto znas podelis sa nama :) :)

Posted
ja ne znam nista, pa bih ti bio zahvalan da to malo sto znas podelis sa nama :) :)

 

Pa to je bas minimalno , ali evo jedan tekst ( iz Mladog fizicara :) , kako to zvuci gej ) :

 

ekonofizika

ko bi rekao da se fizičari sjajno snalaze upravo u finansijama?

Miloš Božović o procesu sinteze fizilke i ekonomije

 

Ekonofizika je sigurno najmlađa grana moderne nauke, a obuhvata primenu metoda razvijenih u fizici (pre svega u statističkoj fizici) na proučavanje finansijskih tržišta. Koliko je oblast sveža svedoči činjenica da reč econophysics, koja se već više godina koristi u publikacijama, još uvek ne postoji u Websterovom rečniku. Odakle potiče ova nesvakidašnja ideja i zašto se fizičari od svih oblasti ekonomije najbolje snalaze baš u finansijama? Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo imati u vidu nekoliko činjenica. Najgrublja podela ekonomije koju možemo napraviti je na tri glavne oblasti: ekonometriju, mikroekonomiju i makroekonomiju. Ekonometrija je tehnički aparat obrade ekonomskih podataka, zasnovan na teoriji verovatnoće i statistici; u fizici bi odgovarala obradi eksperimentalnih rezultata. Mikroekonomija polazi od individualnih potrošača i proizvođača (firmi) koji maksimizuju svoje preference i profite, respektivno. Rigorozna matematička postavka mikroekonomije kulminirala je prilično apstraktnom teorijom generalnog ekvilibrijuma, za koju su Kenneth Arrow i Gerard Debreu dobili Nobelovu nagradu 1972. godine. Osnovni rezultat ove teorije je da kada se svi u ekonomiji ponašaju optimalno, cene će se podesiti tako da se ponuda i potražnja izjednače, što dovodi u agregatu do ravnoteže na tržištima. U fizici je ova teorija analogna (kvantnoj) statističkoj fizici, koja polazi od zakona kretanja pojedinačnih čestica, a kao rezultat ima da na makroskopskom nivou gotovo savršeno reprodukuje rezultate termodinamike, koja takođe ima ekvilibrijum kao osnovni koncept (pomoću koga se, na primer, definiše temperatura). Termodinamika je, dakle, analogon makroekonomije, oblasti koja proučava ekonomiju

agregata individualaca i/ili firmi (na primer, jedne države) kao celinu. Prirodno je zapitati se postoji li u ekonomskoj nauči tako efektan prelaz sa mikro nivoa na makro nivo kao što je to slučaj u fizici? Odgovor je: delimično. Razloge za to ne treba tražiti u eventualno pogrešnim ekonomskim teorijama, već u relativno skorijem datumu početka razvoja potpuno mikroekonomski zasnovanih makromodela, koji je usledio osamdesetih godina dvadesetog veka kao posledica čuvene Lucasove kritike. Ne treba zaboraviti da je i u fizici najpre nastala termodinamika kao generalizacija eksperimantalnih rezultata dobijenih do sredine devetnaestog veka, pa su tek potom J. C. Maxwell, L. Boltzmann, J. W. Gibbs i drugi postavili temelje mikroskopski zasnovanoj statističkoj fizici, čiji je termodinamika samo granični slučaj velikog broja čestica. Slična situacija je bila i u ekonomiji - makroekonomija je do skora bila samo poluempirijska teorija. Sada možemo dati odgovor na pitanje sa početka. I individualci i države imaju jedan zajednički problem: u svakom trenutku moraju imati dovoljno sredstava da zadovolje svoje potrebe. Instument koji ovo omogućava je finansijsko tržište koje pomoću pozajmica, obveznica, kredita, futures-ugovora i sl. pomaže da viškovi dobara jednih pokriju nedostatke dobara kod drugih. Specifičnosti finansijskih tržišta, kao što je empirijska činjenica da cene akcija na berzama slede geometrijsko Brownovo kretanje, čine metode razvijene u fizici veoma poželjnim. Uz nove alatke statističke fizike, kao što je skorašnji prodor u shvatanju i opisivanju haotičnih sistema, prirodno je očekivati da će takvi i slični rezultati veoma brzo prepoznati finansijska tržišta kao plodno tle za testiranje modela. (Kao ilustraciju treba na umu imati da jedna godina trgovine na berzama i tržištima hartija od vrednosti stvori oko 18 GB podataka, tako da ne treba previše brinuti oko materijala za analizu.) Velike konsultantske kompanije u USA i Evropi teže da što bolje shvate eventualne zakonitosti tržišta i tako svojim klijentima (to su često investicione banke i fondovi, a nekad i vlade pojedinih država) daju maksimalno precizne prognoze i savete za buduće investicije. Na mnoga od pitanja koja nastaju u želji za shvatanjem ovih zakonitosti nije moguće odgovoriti korišćenjem konvencionalnih ekonomskih principa. Na primer, da li cene na finansijskim tržištima imaju potpuno slučajna kretanja (da li slede pure random walk) ili ipak postoji neka ne toliko očigledna zakonitost? Postoje li neki trendovi koje je moguće uočiti na duge staze (kao što je to slučaj u makroekonomskim podacima gde se uočavaju jasne i predvidive tendencije rasta u, recimo, bruto nacionalnim dohocima, što je prvi opisao Robert M. Solow)? Da li su veliki udari na berzama neizbežni? Takva pitanja zahtevaju pre poznavanje fizike neuređenih sistema nego klasične ekonomije zbog veoma kompleksnih interakcija koje dovode do onoga što se vidi u stvarnosti. Kao rezultat svega navedenog imamo dramatičnu činjenicu da gotovo 70% američkih fizičara danas posao nalazi u finansijama ili srodnim oblastima. Sa jedne strane, potražnja za njihovim znanjem, kvalitetom obrazovanja i specifičnim treningom razmišljanja je velika. Sa druge, moderna fizika je postala prava interdisciplinarna nauka koja se zbog svoje nezaobilazne metodološke superiornosti veoma brzo širi ali i sve više fokusira na biologiju, nanoinžinjering i - od-nedavno - ekonomiju, dajući ovim naukama kao specifičnu notu neodoljivu kombinaciju teorije i intuicije.

 

i neki linkovi :

 

http://eskola.hfd.hr/mini_projekt/mp4/mp4.htm

 

http://www.unifr.ch/econophysics/

 

http://www.ge.infm.it/~ecph/index.php

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Econophysics

 

http://www.rsphysse.anu.edu.au/econophysics/

 

http://www2.physics.umd.edu/~yakovenk/econophysics.html

 

http://econophysics.blogspot.com/

 

http://cscs.umich.edu/~crshalizi/reviews/i...o-econophysics/

Posted

Ekonometrija, Operaciona Istrazivanja + matematika+statistika... su najtuzniji predmeti na ecc-u...sablon i racunaljka...tuga

 

 

Inace, dodala bih da Finansijski sistem, kolevka finansijskog trzista, f. institucija i f. instrumenata :pravila:

 

 

Finansijsko Trziste (uopste trziste=equlibrij traznje i ponude) odnosno trziste Kapitala, t. Novca, Devizno t. i trziste finansijskih Derivata...

 

 

ma divota jedna...

 

 

A.

Posted

@planina u pokretu

a da...

ekonofizika..nisam znao da to tako zovu sad.

polazi sve od markowitz-eve portfolio teorije... + npr. teorja igara...

Sushtina je: predvidjanje i uochavanje povezanosti pojava na osnovu matematichkih i statistichkih modela.

npr.

imamo nezavisnu promenjllivu x(npr. dohodak) i zavisnu prom y(npr. shtednju).

na osnovu prethodnih prethodnih kretanja dohotka/shtednje mozemo zakljuchiti kako ce se u buducnosti kretati ovaj odnos...yi=a+bxi - jednostavan linearni model...

...pitate se kako sad to znam...trenutno uchim bash ekonometriju...pa se sad malo kurchim :mrgreen:

Posted

završio sam ekonomski u bgu, mada sam kad god mi je trebalo pravo objašnjenje nekog pojma išao na wikipediu.

 

bilo je zanimljivih predmeta, a i suvoparnih i kretenskih, mada volim da kažem da sam o realnoj ekonomiji više naučio u kafani nego na faksu, mnogo bre teoretisanja i mudrovanja

Posted (edited)

Ali opet ne kontam kako neko moze da upotrebi dinamiku fluida ili kvantnu mehaniku ne berzu :

 

There are, however, various other tools from physics that have so far been used with mixed success, such as fluid dynamics, classical mechanics and quantum mechanics (including so-called classical economy and quantum economy), and the path integral formulation of statistical mechanics.

 

EIDT : Sad nesto nadjoh da oni uzimaju statisticke modele koji se upotrebljuju u ovim oblastima , samo sto umesto cestica se koriste ljudi uz jos neke korekcione faktore , pa naprimer model za predvidjanje zemljotresa dobro opisuje ponasanje berze posle njenog kraha .

Edited by Planina u pokretu
Posted
završio sam ekonomski u bgu, mada sam kad god mi je trebalo pravo objašnjenje nekog pojma išao na wikipediu.

 

bilo je zanimljivih predmeta, a i suvoparnih i kretenskih, mada volim da kažem da sam o realnoj ekonomiji više naučio u kafani nego na faksu, mnogo bre teoretisanja i mudrovanja

 

da...taj rad...

na faxu uchish samo da prepoznash...

a u kafani se uchi real deal! :rockdevil:

Posted
nego....shta mislite....kad ce se zavrshiti ova finansijska kriza?

 

 

Pa to ni jedan ekonomista ne moze precizno da kaze. Mada kod nas se kulminacija ocekuje u martu. Jer ljudi jos kupuju po inerciji

Posted
nego....shta mislite....kad ce se zavrshiti ova finansijska kriza?

 

2010. prva polovina.

 

kapiram da je toliko potrebno da svi počistimo svoje dozvoljene minuse i skinemo po koju kilu pešačeći umesto vozeći se kolima.

 

bottomline, izgledaćemo bolje a neki od nas možda i čvrsto reše da ne ulaze više u overdraft :D

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...