Drugi svetski rat na našim prostorima

[Dark_Elf]

Feniks, nemoj se ljutiš, ali mi ovaj Nedić zvuči kao Čeda Jovanović.

 

Mislim, ne poznajem dobro tu stranu tadašnje istorije i neću iznositi nikakav stav, ali mi ono deluje kao da je pisao pod diktatom nekoga, pod prisilom.

 

Postuj još tekstova, ima ko čita.

[Feniks .]

Feniks, nemoj se ljutiš, ali mi ovaj Nedić zvuči kao Čeda Jovanović.

 

Mislim, ne poznajem dobro tu stranu tadašnje istorije i neću iznositi nikakav stav, ali mi ono deluje kao da je pisao pod diktatom nekoga, pod prisilom.

 

Pa kad nesto ne poznajes dobro, onda ne iznosi svoj tvrdnje...mada, i ja sam tako razmisljao, pa sam malo promenio stav, kad sam nasao malo zabranjene literature...Nedic je uvek bio za jedinstvo Srba, pa ma koliko bio protiv rata, i borio se protiv Nemaca, posle je na nagovor najvidjenijih Srba, pristao da bude u vladi, da spasava sta se spasiti moze...i spasio je hiljade srpskih izbeglica, to je cinjenica...A ovi crveni, ko ih jebe, sve su radili protiv Srbije, kao i danas...

 

 

 

 

Što se tiče Nedića - likvidirali smo ga!

 

ha ha, koga si ti to likvidirao nesreco, ti ne bi znao ni komarca koji te ujede da ubijes...

 

 

POVODOM GODIŠNJICE FATALNOG SIMOVIĆEVOG PUČA PRETSEDNIK VLADE MILAN NEDIĆ SRPSKOM NARODU

 

“Braćo Srbi i sestre Srpkinje!

Na predvečerju smo 27. marta, tužne trogodišnjice našeg propadanja i stalnog izumiranja. 27. marta pre tri godine, pojavio se najveći demon srpskog naroda, njegov grobar i njegov najljući neprijatelj – Dušan Simović. On je jednim bezumnim aktom samovoljno, zbacio zakonitu vlast sa jednom grupom političkih maloumnika oficira i u roku od deset dana upropastioo jednu veliku državu, Jugoslaviju, od 275.500 km. Sa 16,5 miliona stanovnika.

Proglasio se pretsednikom vlade; pretorijanski, janičarski, samozvano počeo da kroji kapu državi, koju su milioni njenih gradjana svojim velikim žrtvama i krvlju stvorili.

Ko ga na ovo ovlasti? Kralj – ne! Narod još manje. Šta je hteo ovim činom? Da posluži svome narodu – Bože sačuvaj! Nego tuđinu: Englezima, Amerikancima, Sovjetima, svakom đavolu samo ne Srbiji i Srpstvu.

Ceo je njegov rad osnovan na laži i prevari: i puč, i proklamovanje punoletstva Kraljevog, briga za monarhiju i Kralja, za demokratiju i udruženu opoziciju. Sve, sve sama obmana. On je ne misleći na posledice uvalio Jugoslaviju u rat, pa pobegao. On generalisimus naše vojske begunac sa bojnog polja, ostavio je vojsku i narod samom sebi da snose posledice jednog bezumnog poduhvata, avanturističkog i neuračunljivog. Doveo je zemlju u rat, pa pobegao i on i vlada. Njemu je bila preča žena, tašta, svastika, kći i zet no sudbina naroda i države. Pometao ih je u državne avione i odnevši i narodno zlato, pobegao pravo na meke dušeke udobnih londonskih hotela.

Taj grobar srpskog naroda i Jugoslavije posle trogodišnjeg ćutanja – povampirio se. Toga sumanutog čoveka ponovo su izvukli Englezi na tragičnu pozornicu sudbine srpskog naroda. Treba srpski narod da da još miliona žrtava. Što da se proliva fina engleska krv, kad može srpska seljačka. I zato su pozvali starog plaćenika Dušana Simovića, da im bude na pomoći.

 

SIMOVIĆ JE SVE PROKOCKAO

 

Simović se nije pitao ni 1941: šta će biti od srpskog naroda? Još će manje danas kada mu je ponestalo blago. Njegova luda politika prokockala je sve: narod, državu, nebrojene žrtve, velike materijalne i kulturne vrednosti. On se ne zapita: Šta ćemo dobiti u naknadu za to?

Kakva je to politika koja od gotovog pravi veresiju? Kakva je politika koja žrtvuje sve, koja baca u smrt milione svojih najboljih sinova, da bi povratila ono što smo već imali i što niko nije ugrožavao?

Posledica ove bezumne politike danas snosimo svi mi, koji smo ostali na domu i ona naša nesrećna deca u zarobljeništvu.

Zašto? Za koga tolika krv? Za čiji račun tolike patnje? Za koga tolike suze majki, udovica i siročadi? Za koga toliki grobovi opojeni i neopojeni? ZAR ZA ENGLEZE? ZAR ZA AMERIKANCE? ZAR ZA BELOSVETSKE JEVREJE STALJINOVE?!!!

Eto, braćo i sestre, te i takve blagodeti doneo nam je Dušan Simović 27. marta 1941. godine, on i njegovi pučisti.

Mi smo tu nesreću mogli prebroditi bez žrtava, ili ako ne sasvim bez žrtava, a ono sa minimalnim.

Mi smo mogli ostati neutralni do današnjeg dana, pa da nas glava ne zaboli. Ja sam ovo kazao usmeno i pismeno merodavnima još 1940. godine kao ministar vojni u vladi Cvetkovićevoj. Ulazak u rat smatrao sam kao najgore, najkobnije rešenje: prorekao sam rasulo Jugoslavije i njenu propast, a srpski narod da će platiti ceo ceh ove ratne pustolovine.

Nemačka je imala osobitog interesa da Jugoslavija bude i ostane neutralna, jer je svojom neutralnošću sprečavala Anglosaksonce da Balkan postane poprište rata.

Srpski narod i Jugoslavija stupanjem u rat rizikovali su sve da izgube, a ništa da ne dobiju. Eto, tu prostu i jasnu istinu nisu videli ni Dušan Simović ni naši političari, koji su samo želeli da se dočepaju vlasti, pa koštalo šta koštalo narod i državu.

 

NEMAČKA JE TRAŽILA OD NAS NEUTRALNOST

 

Naš narod sam je prozreo svu ovu perfidnu englesku politiku, koja ga je uvlačila u rat ne za njegove interese, no za engleske. Zato rat 1941. nije ni ličio na ranije ratove. Zato ni srpsko oružje nije došlo do izražaja i srpski narod prevaren i izdan od svojih vodja, koji ga kukavički napustiše, položio je oružje. ON NIJE IMAO RAZLOGA DA SE BORI SA NEMAČKOM, KOJA MU JE BEČKIM PAKTOM 25. MARTA TE GODINE DALA SVE GARANCIJE ZA NJEGOV OPSTANAK, ZA NJEGOVU TERITORIJALNU CELOKUPNOST, ZA NJEGOVU SIGURNU BUDUĆNOST! Šta je Nemačka tražila od Srba? Samo da budu mirni, da gledaju svoja posla, da se ne mešaju u obračune velikih sila, da budu neutralni. Za takvo naše držanje nama je u ovom strašnom ratu bio obezbeđen miran život, osigurana sloboda, pa čak nam je obećan i izlaz na Belo more preko Soluna. Ovo nam Englezi kao Slovenima nikada ne bi dali, niti će nam dati ikad. Uz to bila nam je pružena mogućnost da izvozeći viškove svojih prizvoda i sirovina, upoznamo blagostanje kakvo srpski narod nikada ranije nije imao. Da smo sačuvali državu, da smo ostali izvan rata, danas bi po svome političkom značaju i ekonomskoj snazi drugu pesmu pevali.

Što se ne ugledasmo na Tursku. Kako je ona i koliko mudro postupila i svoj narod spasla od užasa rata za ove tri godine.

Zar smo mi morali prvi da uletimo u rat i bez ikakvih ugovorenih obaveza sa ma kim, i to sami samcati, goli kao prst, kad je stajalo Nemačkoj na raspoloženje nezaposlenih 200 prvorazrednih pobedonosnih divizija, koje su nas smlatile za deset dana.

Eto to je visoka politika velikog muža Dušana Simovića i njegove udružene opozicije. Ali srpski narod platio je i plaća ovu nesrećnu politiku svojih velikih muževa svojom kožom. Stotine hiljada Srba nema na ovom belom svetu, a pali su radi jednog partiskog pogrešnog računa, vođeni jednim demonom srpskog naroda.

 

 

PERFIDNOST ENGLESKE POLITIKE

 

Engleska politika i dalje je ostala perfidna prema srpskom narodu. Njoj je srpski narod služio za potkusurivanje; kad nije imala koga pri ruci da nahrani svoje krvožedne saveznike boljševike, ona je najradije davala srpske glave u zamenu za engleske i pila srpsku krv, mesto engleske. Njoj se dala prilika 22. juna 1941. godine da nas iskoristi. Njena politika, njena propaganda, njeni agenti JEVREJI i naši odrodi, anglofili, gurnuli su srpski narod u bunu protivu Nemaca, koji su pobedonosno napuštali Srbiju radi borbe sa Sovjetima.

Englezi su izmislili Narodno partizanski oslobodilački rat, prevarivši nacionalce da sa komunistima napadnu okupatora. Rezultat je bio porazan. Ta angloboljševička sprega koštala je Srbiju preskupo.

Pobuna je bila ugušena, Srbija razorena, mnoga ognjišta ugašena. Simović i kompanija ne zapitaše se: Kako je narodu? Za čiji račun mi ovo radimo? Ne, oni naprotiv i preko radia i preko letaka i preko svojih glasonoša vikali su i uz gusle pevali, uvaljujući sve više naš narod u nesreću.

Engleska politika nam je nanela veliku nesreću i time što je obmanjujući naš narod razbijala naše nacionalne redove, rušila našu narodnu slogu. Ona je htela da nas još jednom upotrebi kao slepo oružje svoje politike. Zato je Engleska ranije toliko hvalila Dražu Mihailovića, gledajući da ga iskoristi za svoje sebične račune. Zato su od strane Engleza najbolji srpski rodoljubi stavljeni pod slovo “Z”, mučki ubijani i time stvarani preduslovi građanskog rata, kao da se malo nesreća sručilo na srpski narod, pa je trebalo još da doživi i strahote građanskog rata. Napadi na srpske oružane odrede, koji služe samo Srbiji i Srpstvu, takođe su delo te podmukle propagande.

 

U SLOZI JE SPAS

 

Ali, oni koji su se zanosili ili se još uvek zanose engleskim prijateljstvom vide sada i naličje tog njihovog anglofilstva. Valjda je i njima sada jasno da je njihova bezumna akcija bila od suve štete po srpski narod. Sada bi trebali da i oni uvide da u veri u vlastitu snagu i narodnoj slozi leži naš spas.

Kad Draža nije hteo da daje Englezima onako i onoliko koliko su oni želeli, prosto su ga odbacili kao isceđen limun. U engleskoj računici pojavio se novi faktor nesrbin Josip Broz zvani “Tito”. Njemu su se Englezi više zaradovali no Draži, (koga su poslali u arhivu), bacili u staro gvožđe.

Udarili su u bubnjeve i talambase i zatrubili na sve strane proizvodeći ga, kao nekad Dražu, i za generala i za maršala, dajući mu i zlato, oružje i municiju, praveći mu čapraz-divane, šaljući mu delegaciju generala pa čak i lordovskih sinova na poklonjenje.

Zašto sve ovo, kad je Tito boljševik i neprijatelj engleskog kapitalističkog poretka? On treba momentalno da spasava situaciju, da ne lete engleske glave na evropskim bojištima. Bolje je jugoslovenske, odnosno srpske. I Tito je danas jedini miljenik Engleske.

Englezi vele, njemu ćemo dati sve, jer se on bori protivu Nemaca mesto nas. Neka ginu drugi što da se proliva aristokratska plava engleska krv. Englezi će I dalje ratovati pameću, a drugi krvlju i mrtvim glavama.

Kod Engleza je sve na prodaju i obraz i čast i poštena reč i garancija – SVE. Juče su uzdizali Dražu, danas mu viču dole. Pre su Kralja Petra i njegovu jugoslovensku vladu kovali u zvezde, zloupotrebljavajući londonski radio pozivajući Srbe da ustanu na oružje. Sad im ne treba ni Kralj ni jugoslovenska vlada. Zato je ona sad “veliko zlo”, banda avanturista i gomila reakcionera. Sad su sve i sva Tito i njegov komitet. Pre su obećali Kralju Petru Jugoslaviju i presto. Sad mu vele: posle rata narod će se izjasniti hoće li monarhiju i Kralja. A to glasanje treba da pripreme Josip Broz i njegove krvoločne bande, kojima treba da priđe srpski narod.

Jugoslovensku vladu jure po raznim kontinentima zemaljske kugle. Sad daju jugoslovensko zlato bandi Titovoj, a teraju iz države one koji su po njihovom diktatu priredili 27. mart 1941. godine puč i upropastili narod i državu. Eto to je engleska perfidna politika, to je engleska zahvalnost, to je engleska pravda i poštenje. Ta Engleska kaže da se bori za sutrašnji bolji svet, za pravdu, i čovečanstvo.

Zbog te i takve Engleske srpski narod strada, proređuje se, gine, stalno je u životnoj opasnosti, stalno lebdi između života i smrti.

Eto takva je engleska politika sa svojim trabantima kod nas upropastila Jugoslaviju i srpski narod.

 

SRPSKI NAROD LEBDI IZMEĐU ŽIVOTA I SMRTI

 

Ja vam ovu žalosnu povest nisam ispričao da vas uplašim, ali sam kazao otvoreno i istinito: Srpski narod lebdi između života i smrti. Samo još jedan pogrešan korak, pa nas može đavo odneti. Stoga je dvanaesti čas da se manemo svoga ličnoga, da ne mislimo na naše lične interese, lične ambicije, partiske ludorije. Pa šta će biti u budućnosti ne vodeći računa o sadašnjosti, nego da mislimo šta nam valja raditi da ostanemo živi. NAJVAŽNIJE JE MISLITI SAMO NA SRPSKI NAROD, NA NJEGOVO SPASENJE I OPSTANAK. Misliti svojim mozgom i ići za svojim narodnim interesima. Ne slušati sa strane nikoga, ne povoditi se ni za kim.

Od Engleza i ostalih nemamo šta očekivati do nesreće i prevare. Moramo se pouzdati samo u se. Moramo biti načisto s tim da je Kralj engleski zarobljenik i da mora govoriti i raditi kako mu Englezi narede. Ta njegova naređenja, saveti i poruke iznuđeni su silom, pa za nas ne važe. Narod mora sam sebe spasavati i birati put kojim će ići.

Mi Srbi svi smo za Kralja i monarhiju, pa nam ne treba u tom pogledu poruke ni lekcije.

Nećemo služiti nikakvu novu vladu pučističku Simovićevu, ni ortačku Simović-Titovu. Simović je demon srpskog naroda i njegov grobar, a nesrbin Broz zvani Tito, najveći krvnik otkako srpski narod postoji. A pošto naši neprijatelji vide da srpski narod neće sa Titom u “oslobodilačku partizansku Titovu vojsku” to izmišljaju novu firmu radi trebljenja srpskog naroda deleći ga na monarhiste i republikance, ali će i tu konačno nasesti. Mi vičemo u sav glas: Mi Srbi, mi smo monarhisti.

I ove će godine trajati rat, a ko zna da li će se završiti i iduće. Zato svi Srbi ma gde bili moraju se držati ovih načela:

1. Sačuvati što više srpskih glava; ne liti srpsku dragocenu krv uzalud;

2. Svom Srpstvu matica je Majka Srbija;

3. NAJVEĆI NEPRIJATELJ SRPSTVA JE KOMUNIZAM - Njega treba trebiti iz srpske narodne njive, bez milosti do kraja.

4. Najveći je dušmanin srpskog naroda onaj koji deli Srbe na ma kakve frakcije, partije ili frontove. Svi Srbi moraju biti u jednoj jedinstvenoj falanzi, okupljeni u SVESRPSKOJ LEGIJI. Svi Srbi složno, bratski na okup, da se spasavamo sami.

5. Za sve Srbe nasušna je potreba da svuda čuvaju red, mir i rad. Svaki dan proveden u miru ojačava SRPSTVO i čuva ga za budućnost.

6. Ostati miran do kraja rata. Ujedinjen srpski narod ne može ništa iznenaditi ni u građanski rat uvući. Ovo je najbitnije.

7. Svuda organizovati srpske oružane jedinice protivu komunista uz pomoć nemačku i sa njima lojalno sarađivati svuda. Veru srpsku pravoslavnu i pradedovsku čuvati i štititi kao najveću srpsku dragocenost.

 

Ja sam siguran, draga braćo i sestre, da ćete me razumeti. Trogodišnje iskustvo nas je mnogo čemu naučilo. Uveren sam da više niko neće srpski narod ni zaludeti ni prevariti. Imajte na umu, sada dolazi najveća borba i najveće iskušenje; engleska pobeda u Evropi bila bi u stvari boljševička pobeda. Boljševizam kuca na vrata evropska. EVROPU BRANI NEMAČKA! Kapitulacija Badoljeve Italije pokazala je kakvim strašnim borbenim snagama raspolaže Nemačka. Mnogi će se teško prevariti ako hoće neko rešenje jer bi to rešenje imalo da prospe more engleske i amerikanske krvi, a to neće ni Englezi ni Amerikanci. Jer ko bi držao kolonije? Ko bi vladao polovinom sveta? Ko zbirao bogatstva zemaljske kugle? Otuda su oni gotovi da ispune sve zahteve Staljinove samo da i dalje teče krv tuđih vojnika i naroda a ne njihova. Posao je posao – vele oni.

 

DRAGA BRAĆO I SESTRE

 

Iz ovoga istoriskog mesta, iz beloga grada Beograda, bastiona unesrećenog Srpstva, na domaku plave Avale, tog vekovnog spomenika srpskog junaštva i mučeništva, u ime našeg opstanka poručujem vam:

 

Gospod Bog hoće da mi sami budemo kovači svoje sudbine. Došao je trenutak da se ostvari i duhovno i materijalno jedinstvo srpskog naroda. Ono mora da bude srpsko vjeruju sviju nas, da jednako mislimo i radimo i ne doživimo više 27. mart 1941. godine.

Jedan je neprijatelj pred nama: ENGLESKO-CRVENA AŽDAJA – TITO i svi oni koji se iza njega kriju i Srbe trebe. Zaboravimo sve zablude i lutanja. Udrimo složno protiv njih svi Srbi ma gde bili i srpskim se krstom krstili. Nema dvojbe, birajmo: Spas ili propast. Ako produžimo ovako razjedinjeni i razriveni, sigurno ćemo propasti; ako se složimo, spasćemo se, jer su Bog i pravda sa nama.

POMOZ BOŽE DA SE SRBI SLOŽE!

ŽIVEO SRPSKI NAROD!”- završio je Đeneral Milan Nedić svoj govor.

[Nisko_Se_Mazim]

Samo cigani razmisljaju od danas do sutra, to sto je Tito uradio za Srbe, videlo se par desetina godina kasnije...ali slepci ne vide dalje od svog nosa...kao sto bi danas dupe i majku dali za neki kredit...sta ce biti posle, to nikog ne zanima...

A sve te kredite sto je kao povoljno dobio, sve to mi sada placamo...ko to ne vidi, taj je bas slepcina...

 

A nije ti palo na pamet da u datom trenutku nije moglo bolje-a?

Para bilo nije i jedino su se sredstva mogla dobiti putem kredita-ne vidim sta je tu cudno,jer su takve kredite dobijale i druge zemlje,nismo mi neki poseban izuzetak

Inace u to vreme odnosi izmedju Zapada i nas nisu bili nikada bolji-jebiga videli Ameri da je Tito usao u carku sa SSSR-om(verovatno i carka kobojagi slucajno namerno )i da hoce da se otrgne iz njihovog zagraljaja pa su ga prihvatili oberucke a i Tito je izgleda pravilno ocenio da je Zapad mnogo ugodniji za saradnju

I opet se nije prevario u racunu-tadasnja jugoslovenska vojska dobila je od Amera na poklon eskardilu Saber aviona i svasta jos nesto-hrane,materijala i kojecega-dobrim delom bespovratno,zasuli su nas parama kao salatom i tim istim parama od prezrenog Zapada je podignuta jugoslovenska infrastruktura i industrija a SSSR-u je javno receno ne cime nam je ugled u svetu nesumnjivo porastao jos vise

Misli o tome i o onome sto sam rekao kada pocinje prava nesreca za nas-ovo sa Titom i partijom je samo logicni produzetak iste

Edited December 11, 2008 by Full_Metal_Yakuza

[Feniks .]

Po nas Srbe, tito je uvek bio zlotvor, primera ima milion...ako cete gledati samo svoje debelo dupe, da vam novcanik trenutno bude pun a da vas za ostalo nije bitno, i ne vidite sta se kuva dalje- onda je to druga prica, imamo razlicite prioritete...

Pocevsi od 2. svetskog rata, pa nadalje, sve sto je radio, bilo je protiv srpskog nacionalnog interesa...

A on je bio pametan u tri lepe, poslusajte njegove govore, kakve su to budalastine, pa to je stvarno smesno...pre ce biti da je on igrao onako kako su mu neki svirali...ali dobro, to je vec visoka politika...

Ako vec nista ne znate, citajte neke zanimljive knjige, koje se ne reklamiraju bas mnogo, recimo o tim kreditima, pa cete mozda promeniti misljenje...zasto je nama to davano, vrlo smisljeno...

I zasto je recomo siptarima ustavom iz 74.g. data autonomija i jos mnogo toga...pa mi jedini priznali muslimane kao naciju, i jos mnogo toga...

pametni ljudi planiraju mnogo unapred...u politici, veliki igraci planiraju po 50-100 godina unapred...a jadnici i cigani samo gledaju sta ce biti danas, pa ce danas za svoju guzicu uzeti recimo 100o evra, bez obzira sto ce taj koji ti to da- za izvesno vreme da te jebe i uzme desetostruko vise...

[Josif Visarionovič]

ajde jebote sta kopiras te romane od 10 tomova,ko da ce da cita neko

tito je bio veliki igrac,iako sad mi placamo te njegove dugove u svoje vreme je bio baja.

nije on nemcima oprostio razaranje jer je tako hteo vec zbog poteza na svetskoj sceni.

Edited December 11, 2008 by Josif Visarionovič

[Feniks .]

ajde jebote sta kopiras te romane od 10 tomova,ko da ce da cita neko

tito je bio veliki igrac,iako sad mi placamo te njegove dugove u svoje vreme je bio baja.

 

Pa kopiram, ne mogu da postavim celu knjigu ovde, pa vam kopiram sa neta...majku mu, kome sam dao knjigu o nedicu a nije mi vratio, krvi cu mu se napiti

ma da, bio je strasan baja, samo sto nas je gledajuci na duge staze strasno zajebao...

A kad vec kazes da niko nece da cita, onaj ko je iole pametan, cita sve strane, pa na osnovu njih formira misljenje...najbolje kad mi neki hriscanin ili komunista(ja nisam ni jedno ni drugo) nesto prica a ne zna da sam ja o tim temama vise nacian od njih, posle me bledo gledaju

Ne verovati ni jednoj strani u potpunosti, saslusas sve, pa svojom glavom i svojim mozgomako ga imas) procenis gde je otprilike istina i sta je najbolje za tebe...i u politici i u zivotu uopste...tako se razlikuju uspesni od neuspesnih, u bilo cemu...

 

 

recimo, pametni su znali da ce nas Englezi prevariti, dok su naivni i slepi njima verovali...

Bice malo i o nasim tzv. saveznicima...

[Ф1!!!]

За све оне који су против Ђенерала Милана Недића његова изјава:

 

“Лако је отаџбини дати живот, јер то боли секунд, два. Али није лако дати образ, јер то боли и у гробу. Ви ћете ме стрељати или обесити кад се трагедија сврши. Али ја ћу летећи ка рају, не ка паклу, видети бар милион Срба, који ми дубоко захваљују, јер их је у животу оставила – “моја издаја”.

[Josif Visarionovič]

ja imam formirano misljenje o tome kakav je tito bio,al necu o tome jer ce me napljuvati gomila a nisam komunista niti sam pristrasan.samo sam od pouzdanih ljudi slusao neke stvari koje nisu za iznosenje.i koje mogu da demantuju sve ovo,no to nije bitno,nastavite diskusiju

[Feniks .]

За све оне који су против Ђенерала Милана Недића његова изјава:

 

“Лако је отаџбини дати живот, јер то боли секунд, два. Али није лако дати образ, јер то боли и у гробу. Ви ћете ме стрељати или обесити кад се трагедија сврши. Али ја ћу летећи ка рају, не ка паклу, видети бар милион Срба, који ми дубоко захваљују, јер их је у животу оставила – “моја издаја”.

 

Bas tako...prihvatio je i spasio na hiljede Srba izbeglica...za te iste Srbe komuniste je bolela ona stvar...i kad mi neko kaze da je Tito bio dobar ze Srbe, najradje bih ga tresnuo tako glupavog...A ti sto pojma nemaju, najvise se prave pametni...

 

OBRAĆANJE ĐENERALA MILANA NEDIĆA SRPSKOM NARODU

ПОВОДОМ ТЕРОРИСТИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА

 

24. априла 1944. године

 

„Ето нам њиховог Ускрса, у црно завијеног Београда..."

 

Дижем глас против ових просвећених Вандала што су за овај злочин изабрали највећи хришћански празник у години.

 

Београде, наш бели граде, теби говорим и тебе питам: што си тако жалостан? У црном руху си, у плачу, у тешким сузама!

 

Зар сада када се пролеће буди, кад се животу радује мало и велико, небо и земља?

 

Знам, шта ти је Београде, мученички граде, тугујеш и нећеш се скоро зарадовати и забелети. О Ускрсу, највећем хришћанском празнику дошли су ти у походе просвећени Вандали, веле твоји савезници и пријатељи из Енглеске и Америке, дођоше на крилатим чудовиштима, ваздушним тврђавама, да те виде: да ли ти је тешко трогодишње ропство, које робујеш њих ради по њиховом наговору и савету. Дођоше да ти честитају светле празнике Христовог васкрсења јер су и они хришћани и бацише на твој бели град ускршња јаја, бомбе од 1.000 и 2.000 килограма, да те поздраве и осоколе, јадни мој бели граде.

 

И шта ово би?

 

Место радости и „верност за верност", приредише ти ову црну поворку, црне сватове, све мртвац до мртваца у дугам редовима, на стотине. Ко су ти мртви што у овој тужној поворци лагано путују на вечни починак? Твоја деца. Шта они коме нажао учинише? Никоме ништа. Сви су се они радовали васкрсу Христовом и у његовом васкрсу гледали свој.

 

Зар баш на Ускрс, кад је Христос опростио роду људскомраспеће своје на крсту? Зар Енглези и Американци, наши савезници, у које си ти Београде имао веру, њима се клео, у својој безазлености плео за њих џемпере и чарапе, рукавице и шалове? Зар они немају милости данас да ти опросте и да те поштеде, да бар на Ускрс злехуди залогај на миру поједеш, јадни мој бели граде! Ко су ови, што их данас пратимо вечној кући? Чујте страшну историју: деца и мајке из општинских породилишта у Крунској улици које је било понос Београда, деца из дечјих обданишта из Звечанске улице; чујте даље: мирно београдско становништво са Бајлонове пијаце, Александрове улице, Каленића гувна и толико друго. Ви ме гледате раширених зеница, јер знате да ту нема ни војничких објеката ни немачких станова, а камо ли шта друго. Они, просвећени Вандали, нису ни гађали војничке објекте, они су, јадна браћо моја, гађали вас, мирну и недужну децу, жене, старце, ваше мирне домове без одбране! Питате зашто? Да вам утерају памет у главу. Да вам кажу да не верујете никоме. Да у будуће гледате само своја посла, а не да се мешате у велику светску политику. Да гледате своје интересе и не тражите пријатеље тамо где их не можете наћи. И Енглези и Американци су вам очито казали, тукући вас страховитом казном најтежих бомби 16. априла 1944. год., да сте на погрешном путу. Све што сте желели, о чему сте сањали и говорили: да дођу наши Енглези, догодило се. Ето дошли су вам и донели су вам крваве дарове, вама и целом српском народу. Пре неки дан напујдали су Тита да улети у Србију, и два округа, ужички и краљевачки, опљачка до голе душе, пороби и побије. Ви сте и после тога товорили: неће нас Енглези. Пет пута англосаксонци бомбардују Ниш. Три пута Никшић, а ти бели мој граде, у јадној лудој самообмани велиш: неће нас Енглези. Верујеш ли и данас да тебе неће? Наши савезници ти шаљу Црнце и Кинезе као пилоте да ти покажу да је данас век трговине, да нема милосрђа, нема опроштаја. Ти, Београде, ипак верујеш да то није истина, да ти то подмеће пропаганда. Ево, сад видиш жртве твоје лакомислености, жртве твоје заблуде, твога наопако схваћеног патриотизма. Свима више верујеш, верујеш којекаквим белосветским изелицама, а себи, својима и свом рођеном не верујеш. Колико је твојих синова, пуних ината и пркоса, претило рођеној браћи својој: „кад дођу наши". За све су ти и такви имали више симпатија него за свој народ, за своју децу. Та њихова лажна уста кога нису окаљала и оговарала. Таквим београђанима нису добра ни она јуначка деца наша, онп соколови хероји, што својим млађаним животима бране и Србију и Београд и падају за отаџбину по Голији, Јавору, Чемерну, губећи животе у љутим окршајима са бандитским хордама Титовским, плаћеницима Енглеским. Обиђоше ли ови ту децу на бојишту или у болници? Донесоше ли им понуде?

 

Запиташе ли: децо наша, боли ли вас ране, што их задобисте нас ради?

 

Њихове очи блуде у бесконачну даљину и траже прекоморске пријатеље, а ниподаштавају браћу своју. Ево дошли су нам пријатељи.

 

ЕТО НАМ ЊИХОВОГ УСКРШЊЕГ ДАРА. У ЦРНО ЗАВИЈЕНОГ БЕОГРАДА.

 

Мој бели граде, отрезни се!

 

Гледај своју тешку и претешку несрећу!

 

Помози себи, па ће ти и Бог помоћи.

 

Остави се ината и севапа.

 

Пригрли своје, оно ти је најбоље, најрођеније, јер је твоје.

 

Не тражи по свету пријатеља, јер га нема, не тражи брата другде већ брата по српском млеку.

 

Воли српски народ и за њега се жртвуј, не за Енглезе, Американце, Совјете.

 

Ни у тикви суда, ни у странцу друга и брата.

 

Гледајте ове невине жртве што стиснутих зуба леже пред вама.

 

Они су неми протест противу свих наших грехова, заблуда и ината.

 

Хајте, брат уз брата, сестра уз сестру, сви у једно коло.

 

Чујте и запамтите: ове Ускршње жртве биће освећене. Јер за то вапије Божја правда. Освета ће бити страшна казна Бога живога за недела људска, за ове невине жртве!

 

Ја протестујем у име Српске Владе, пред Богом, српским народом, и целом светском јавношћу: што су Енглези и Американци, „наши савезници", због којих смо изгубили слободу и државу и већ поднели тешке жртве у крви, бомбардовали Београд, и толико још нових жртава му причинили, онај Београд који је страховито страдао због њих 6. априла 1941. године.

 

Дижем глас против свих просвећених Вандала што су за овај злочин изабрали највећи хришћански празник у години.

 

Клањам се пред свима невиним жртвама и зовем све београђане да се врате самима себи, мајци Србији и Српству, на њих само да мисле јер као што видите у свету, браћо, нема љубави.

 

Слава жртвама енглеско-америчког терора, мученицима нашег мученичког Београда!

 

Живео српски народ!

 

Живела мајка Србија!

 

[Nisko_Se_Mazim]

Po nas Srbe, tito je uvek bio zlotvor, primera ima milion...

 

Ma zlikovac jedan-samo je postavio infrastrukturu i industriju na noge americkim parama i za 10 godina od rata stvorio najvecu vojnu silu u jugoistocnoj evropi

 

Ako vec nista ne znate, citajte neke zanimljive knjige, koje se ne reklamiraju bas mnogo, recimo o tim kreditima, pa cete mozda promeniti misljenje...zasto je nama to davano, vrlo smisljeno...

 

Pa naravno-u politici nema vecnog prijateljstva vec samo vecnog interesa

Palmerston bese

 

I zasto je recomo siptarima ustavom iz 74.g. data autonomija i jos mnogo toga...pa mi jedini priznali muslimane kao naciju, i jos mnogo toga...

 

Pa znas kako da nije bilo tog ustava mozda bi gledali gradjanski rat i raspracavanje Jugoslavije 18 godina pre

 

pametni ljudi planiraju mnogo unapred...u politici, veliki igraci planiraju po 50-100 godina unapred...a jadnici i cigani samo gledaju sta ce biti danas, pa ce danas za svoju guzicu uzeti recimo 100o evra, bez obzira sto ce taj koji ti to da- za izvesno vreme da te jebe i uzme desetostruko vise...

 

Primera kao Tito ima koliko hoces-kao sto su i Englezi svojevremeno osvojili parcence Irske,tu doselili protestanata kao pleve pa u posledicama istog poteza uzivaju i dan danas

[Ф1!!!]

Писмо које је Недић написао у затвору

 

''У тамници кући необичној"

 

Нареднику Милутину Г. Лукићу уз Загорице, као и његовим друговима Величковићу и Ћирићу - Мосбург.

 

Врло сам вам захвалан и обавезан на послатом хлебу, бутеру и сиру. Све добијам уредно и тако се исхрањујем јер ова логорска храна за мене стара није. Ви то и сами знате.

 

Пре сте ми слали и вести, то ме је морално крепило. Сада сте престали. Јавите ми шта има ново код наших у Немачкој, мојих људи у Италији и шта ради Дража у Србији. Напредује ли наша борба противу крвника Тита.

 

Ја се надам, да ће ситуација сасвим ускоро да се промени у нашу корист. Вама је тешко чекати ја то знам, али како наш народ каже: "Стрпљен, спашен".

 

Моја је жеља да као прост редов станем у редове наше војске и да заједно ослободимо мајку Србију, која цвили као гуја у процепу.

 

Молим вас, нека се неко јави ђенералу Илији Брашићу да ме извести шта зна о момо брату ђенералу Милутину Недићу и о српској влади, која је остала у Тиролу, Кицбихелу, када су ме ухапсили Американци на тражење Тита. Већ је пети месец како лежим у жицама. Ако треба и ако ће то помоћи Србији и српском народу, ево мога тела, нека га убију и нека секу. Ја ћу бити најсрећнији када будем умро за Српство и Правду Божју и људску.

 

Вас моји драги другови поздрављам нашим поздравом:

Живела мајка Србија.

Живео српски народ.

Живео Краљ Петар II.

 

3. новембра 1945 год.

Мосбург

[Feniks .]

Onom pametnjakovicu gore...Jugoslavija je vestacka tvorevina, koja nije trebala ni nastati, svetski mocnici su je stvorli, da bi je kasnije lako rasparcali...iz svog interesa...ali slepci ne vide dalje od nosa, tj. od novcanika....da vam ja dam svima po 100 evra, svi bi mi dupe ljubili...nema veze sto bi vam ja to posle sve uzeo, sa debelom kamatom...

 

evo, za pacenike koji tvrde da je Nedic bio izdajnik, malo iz njegove biografije...pa vidite da li je takav covek mogao biti izdajnik...

 

Генерал Милан Недић рођен је 2. септембра 1878. године у Гроцкој од оца Ђорђа, тада среског начелника и мајке Пелагије, учитељице. Порекло породице Недић је из села Заоке код Лазаревца, од браће Дамјана и Глигорија, два позната и призната јунака из боја код манастира Чокешине (на Церу). Мајка Милана Недића је родом са Космаја, унука кнеза Николе Михајловића, пријатеља и саборца Карађорђевог, о коме је много писао Сима Милутиновић Сарајлија.

По завршеној Крагујевачкој гимназији, Недић је ступио у нижу школу Војне академије 1895. године са 28. класом питомаца. Године 1904. завршио је и Вишу школу Војне академије са 12. класом слушалаца, а затим ђенерал-штабну припремну и одмах преведен у струку. У чин мајора унапређен је 1910, потпуковника 1913, пуковника 1915, дивизијског ђенерала 1923. и најзад армијског ђенерала 1930. године. Као веома запажен официр постављен је за ордонанс - официра Краља Петра I у својој 38. години, 1915. био је ђенералштабни пуковник - најмлађи у српској војсци у ратовима за ослобођење.

У Балканским ратовима добио је низ одликовања и медаља за храброст. У време Српске голготе, прелажења српске војске кроз Албанију и Црну Гору, био је у заштитници. Приликом пробоја Солунског фронта командовао је јуначком пешадијском бригадом Тимочке дивизије. После рата обављао је дужности команданта Пешадијске бригаде Тимочке дивизије (1918),начелника Штаба Четврте и Треће армијске области и команданта Дравске дивизијске области. Био је начелник Главног ђенералштаба (1934-1935),Министар војске и морнарице (1939-1940).Дао је оставку на дужност министра јер нису уважени неки његов предлози.

За време априлског рата командује јединицама 3 Армије на простору Македоније и покушава да спречи делове 12 немачке армије да приђу из правца Бугарске. Тај фронт је убрзо потпуно био сломљен и Недић је морао да се повуче ка унутрашњости Србије. У априлском расулу бива један од ретких генерала који није доспео у заробљеништво. Живео је у свом стану у Немањиној улици за време читаве окупације.

До напада нацистичке Немачке на Совјетску унију у окупираној Србији је владао ред и мир, што је омогућило примање великог броја српских избеглица. Број избеглица у Недићевој Србији је био: 600.000 Срба из западних делова Југославије, 86.000 деце са тог подручја, 150.000 Срба са Косова и Метохије, десетине хиљада Срба из Срема и Бачке, између 20 и 30.000 Словенаца и унитарних Хрвата. За све је њих требало обезбедити храну, дати им кров над главом, обућу и одећу, пружити им лекарску помоћ а децу школовати.

На инсистирање највиђенијих Срба прихватио је место председника владе Србије, и поред тога што је неколико пута одбијао јер га је снашла тешка судбина када је у експлозији муниције у Смедереву изгубио сина јединца и трудну снаху. Влада која је носила назив Влада Националног спаса оформљена је 29. августа 1941 са ђенералом Миланом Недићем на челу и постојала је све до 4. октобра 1944.

 

 

Милан Недић (десно) као председник Владе националног спаса у Београду 1943.

Као председик владе Недић се залагао за мир у Србији и покушају да четничке и партизанске одреде врати из западне Србије кућама. Када је ствар постала нерешива, Недић је приступио ликвидацији комунистичког покрета кога је сматрао као покретом који прети миру у Србији. Отпочиње са формирањем добровољачких одреда у циљу борбе против комуниста.

Након повлачења партизанских снага из Србије покрај 1941. Недић организује Србију. Преосталим четничким одредима у Србији дозвољава легализацију, тј. стављања под његовом командиом. У тренуцима немачког слома, видећи да ће пасти у руке комуниста одлучује да напусти земљу. Из Београда креће 6 октобра 1944 за Аустрију, у Кицбилу где ће се сакупити и отали чланови владе. Тамо покушава да оформи поново српску владу, али без успeха.

Енглези 1. јануара 1946 испоручили Милана Недића новим југословенским властима. Боравак Недића у истражном затвору је био тајанствен.Наводно се припремао процес.Милан Недић је довођен сваког дана на саслушање код мајора Мила Милатовића. 5.фебруара су београдске новине објавиле да је Милан Недић извршио самоубиство у истражном затвору тако што је искористио непажњу стражара и скочио кроз прозор. У емигрантским круговима посумњало се у ово. Наводно је Милан Недић бачен кроз прозор јер се припремало његово суђење пред Нирнбершким трибуналом.

Милан Недић је за живота објавио своје три запажене књиге: "Српска војска и солунска офанзива" (Издавачка књижара "Напредак", Београд, 1932) и "Српска војска на Албанској Голготи" (Штампарска радионица Министарства војске и морнарице, Београд, 1937) и Краљ Александар Први Ујединитељ (Штампарска радионица Министарства војске и морнарице, Београд,1935).

Носилац је више одликовања, међу којима су Карађорђеве звезде са мачевима трећег и четвртог степена.

[Ф1!!!]

Војвода Момчило Ђујић о Недићу

 

[Josif Visarionovič]

100 evra je 100 evra.mozes da platis komunalije za tekuci mesec.

[Feniks .]

Војвода Момчило Ђујић о Недићу

 

 

Lepo kaze, najveci neprijatelji Srbije, jugosloveni i komunisti, koji se stide Srbije i opet bi se lizali sa svima...bratstvo i jedinstvo, kakva laz i zamka za Srbiju, tamnica...

 

100 evra je 100 evra.mozes da platis komunalije za tekuci mesec.

 

vazi, davacu ti ja 100 evra svaki mesec, nije problem...samo ce te to kasnije malo skupo kostati, nemoj posle ovde da kukas kako sam ovakav-onakav

 

[Bata Trokrilni]

Onom pametnjakovicu gore...Jugoslavija je vestacka tvorevina, koja nije trebala ni nastati

 

Svaka država je veštačka tvorevina. Nije sigurno kao biljka iznikla iz zemlje.

 

[Feniks .]

Svaka država je veštačka tvorevina. Nije sigurno kao biljka iznikla iz zemlje.

 

Pa pametnjakovicu, zna se na sta sam mislio...Jugoslavija je stvorena sa jednim ciljem, videlo se odmah da je to bure baruta i da se moze rasturiti vrlo lako...kad god to veliki mocnici pozele...sto se i obistinilo...

Kamo srece da nije doslo ni do kraljevine SHS...ima jedan odlican govor vojvode Misica o tome...

 

[Nisko_Se_Mazim]

Onom pametnjakovicu gore....

 

Ma jasta svi smo mi slepci i glupaci a sreca pa imamo tebe da nas izbavis iz mraka u kojem zivimo

A Jugoslaviju je inicirao tada cika Aleksandar-hteo covek da uspostavi balkansko gospodstvo ali vidim ja da se moji postovi ovde slabo fermaju dok o Djeneralu Nedicu imamo celu epopeju-nisam znao da je ovo tema o Djeneralu

BTW jugoslovenstvo kao ideja je daleko starija od Krfske deklaracije-slicna strujanja su postojala jos od pocetka srpskog ustanka,pa onda Ljudevit Gaj i Knez Mihajlo(balkanski savez)itd itd

Kakav zapad kakvi bakraci

Edited December 11, 2008 by Full_Metal_Yakuza

[Feniks .]

Evo, da ne prepricavam, sta je zivojin Misic mislio o jugoslovenstvu...verovatno je i on po vama izdajnik, jer nije za bratstvo i jedinstvo i slicne gluposti...

 

ЖИВОЈИН МИШИЋ О ХРВАТИМА И ЈУГОСЛОВЕНСТВУ

 

О војводи Мишићу и његовом војевању доста се писало. Његов стратегијски подухват у Колубарској бици да из одступања и тоталног расула војске, пређе у офанзиву и да далеко јачег непријатеља за свега неколико дана протера из земље и данас се проучава у многим војним академијама у свету.

 

Међутим, мало је познато да је Мишић био и добар – политичар. Недавно су пронађене белешке војводиног секретара Милорада Павловића, које – поготову за све наше прилике, боље рећи неприлике, у којима смо се нашли – говоре о Мишићевој политичкој мудрости и далековидности.

 

После покушаја Хрватске да створи своју независну државу, регент Александар је марта 1919. Послао Живојина Мишића да обиђе Загреб, Карловац, Госпић, Глину, Сисак, Вараждин,Огулин…и види какво је стварно расположење. Након разговора са око две хиљаде људи из свих слојева (чуо је шта мисле франковци и народњаци, коалиционаши и радићевци, па и политички неопредељени људи) славни војсковођа је одмах по повратку рекао регенту Александру: “Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице…сви они једно мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш…ствар је пропала…Ништа се неће моћи учинити. То нису људи на чију се реч може ослонити. То је најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило".

 

Кад га је Александар запитао шта мисли, без двоумљења му је одговорио:

 

“ја сам с тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити: дати им њихову државу".

 

“А границе” - обрецну се Александар. “А где су границе тој њиховој држави и ко ће их повући ?"

 

Мишић се мало насмеја:

 

“Границе ће тамо бити где их ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину него онде где историја и етнографија кажу: где нам језик и обичаји, традиције и најзад где се сам народ по слободној вољи определи, па ће то бити и право и Богу драго."

 

Сад се Александар насмеја:

 

“То би Талијани оберучке прихватили. Ми бисмо тада Хрвате просто гурнули у наручје Талијанима."

 

Мишић поскочи:

 

"Нека им` је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити…Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша: незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи… Не заборавите, Височанство, моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати" – рекао је на крају војвода Александру – и потом сео.

 

Evo, da ne prepricavam, sta je zivojin Misic mislio o jugoslovenstvu...verovatno je i on po vama izdajnik, jer nije za bratstvo i jedinstvo i slicne gluposti...

 

ЖИВОЈИН МИШИЋ О ХРВАТИМА И ЈУГОСЛОВЕНСТВУ

 

О војводи Мишићу и његовом војевању доста се писало. Његов стратегијски подухват у Колубарској бици да из одступања и тоталног расула војске, пређе у офанзиву и да далеко јачег непријатеља за свега неколико дана протера из земље и данас се проучава у многим војним академијама у свету.

 

Међутим, мало је познато да је Мишић био и добар – политичар. Недавно су пронађене белешке војводиног секретара Милорада Павловића, које – поготову за све наше прилике, боље рећи неприлике, у којима смо се нашли – говоре о Мишићевој политичкој мудрости и далековидности.

 

После покушаја Хрватске да створи своју независну државу, регент Александар је марта 1919. Послао Живојина Мишића да обиђе Загреб, Карловац, Госпић, Глину, Сисак, Вараждин,Огулин…и види какво је стварно расположење. Након разговора са око две хиљаде људи из свих слојева (чуо је шта мисле франковци и народњаци, коалиционаши и радићевци, па и политички неопредељени људи) славни војсковођа је одмах по повратку рекао регенту Александру: “Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице…сви они једно мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш…ствар је пропала…Ништа се неће моћи учинити. То нису људи на чију се реч може ослонити. То је најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило".

 

Кад га је Александар запитао шта мисли, без двоумљења му је одговорио:

 

“ја сам с тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити: дати им њихову државу".

 

“А границе” - обрецну се Александар. “А где су границе тој њиховој држави и ко ће их повући ?"

 

Мишић се мало насмеја:

 

“Границе ће тамо бити где их ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину него онде где историја и етнографија кажу: где нам језик и обичаји, традиције и најзад где се сам народ по слободној вољи определи, па ће то бити и право и Богу драго."

 

Сад се Александар насмеја:

 

“То би Талијани оберучке прихватили. Ми бисмо тада Хрвате просто гурнули у наручје Талијанима."

 

Мишић поскочи:

 

"Нека им` је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити…Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша: незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи… Не заборавите, Височанство, моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати" – рекао је на крају војвода Александру – и потом сео.

[Bata Trokrilni]

Alternativa stvaranju Jugoslavije na kraju Prvog svetskog rata bila je obnova Austrougarske. Treće opcije nije bilo, to naši nacionalisti samo tripuju da bi sile pobednice podržale stvaranje Velike Srbije. I da je stvorena, bila bi to ništa manje multietnička država nego Jugoslavija, s tim što bi međuetničke tenzije bile još veće i na kraju bi se ta država isto kao i Juga raspala u krvavom građanskom ratu. Mislim, nije neophodno samo nagađati šta bi bilo da je bilo, imamo primer Kosova i Makedonije - oni su posle balkanskih ratova ušli u sastav Srbije (dakle ne Jugoslavije), pa su sada nezavisne države isto koliko i Hrvatska i Slovenija.

[Ф1!!!]

нема проблема ставите текстове и о металостругару, али не заборавите да напишете чињенице: да се у првом светском рату борио ПРОТИВ Срба, да је онда кад је избило оно срање са ссср све фабрике из Србије пребацио у хрватску и словенију, да је све неистомишљенике слао на голи оток итд...

 

 

[Feniks .]

Velike sile su nas uvek gurale u ratove i uvek smo najgore od svih prolazili...i kad smo im lizali dupe, popusili smo...Dok slepci i dalje veruju tim istim pricama...i opet pusimo...u svakom pogledu...

[Josif Visarionovič]

pa normalno,kako su rusija i amerika lomili koplja letos preko gruzije.direktan rat supersila je prakticno nemoguc

[Feniks .]

pa normalno,kako su rusija i amerika lomili koplja letos preko gruzije.direktan rat supersila je prakticno nemoguc

 

U pravu si...ali mi manji onda trebamo biti pametni, ne ginuti za druge...kao sto smo radili u drugom svestkom ratu...i popusili vise od svih...zajebi ti da li smo bili na ovoj ili onoj strani, kad je izginuo silan narod, da smo bili pametniji, bilo bi nas mnogo vise...i bile bi neke stvari mnogo drugacije...treba znati sta se valja iza brda a ne poleteti odmah, kao riba na udicu...

Mogu ja svima vama da placam pice u gradu, vi mislite kako sam ja strasno dobar dasa, onda na kraju vidite da sam vas onako pijane opljackao, sve vam odneo...glupo poredjenje ali shvatate...

 

[Nisko_Se_Mazim]

Evo, da ne prepricavam, sta je zivojin Misic mislio o jugoslovenstvu...verovatno je i on po vama izdajnik, jer nije za bratstvo i jedinstvo i slicne gluposti...

 

Shvati da smo sami kumovali svojoj nesreci i da nas niko nije terao

Prvo Aleksandar i karadjordjevicevska garnitura pa smo videli kako je prosla Kraljevina SHS i kasnije Jugoslavija a posle Tito i partija koji opet na iskustvu od 1918 do 1941 nista nisu naucili pa se nisu setili da novu drzavu formiraju kao konfederaciju kod koje bi samo vojna komanda i jos neke stvari bile zajednicke ali u njihovim ocima to je bilo protivno novom socijalistickom poretku

Dakle jugoslovenska ideja je lepa i grandizona zamisao ali kao sto smo videli kroz istoriju ovih krajeva ona nije bila ostvariva-end of story