Vlasi

[Теша Тешановић]

Ovo je tema o istoriji,kulturi,muzici i svemu vezanom za vlahe iz istocne srbije

[Novaliis]

Odobrio, da vidimo ko su ti cuveni vlasi

 

Jedino sto znam o njima, a verujem i svi ostali, jeste njihova magija

[Fapril ethereal]

moja koleginica sa fakulteta je iz Bora i vlahinja je...

 

blesava je mnogo,ali mi se nije svideo njojzin stav da ne zeli seks pre braka...ni ona ni mnoga njena drugarica...pa zasto to rade sebi?

 

 

 

 

[WIZARD OF GORE]

baš dobra tema, samo je šteta što me mrzi da pišem bilo šta vezano za vlahe a ima dosta toga verujte mi

 

moja koleginica sa fakulteta je iz Bora i vlahinja je...

 

blesava je mnogo,ali mi se nije svideo njojzin stav da ne zeli seks pre braka...ni ona ni mnoga njena drugarica...pa zasto to rade sebi?

 

hmmm u mom kraju su vlajne poznate kao prilično promiskuitetne...to u boru je izgleda uticaj zagađenja vahduha

[Bata Trokrilni]

To što Vlasi ne stupaju u sexualne odnose pre braka, kompenzuje se time što često jako mladi stupaju u brak, negde oko 15-16. godine, tako da u svakom slučaju gube nevinost mnogo pre no što sam je ja izgubio. Loša stvar je to što u seoskim krajevima deca obično nemaju adekvatnu predstavu o sexu, tako da je bilo slučajeva da dvoje mladih sklope brak i onda se dve godine ljube i maze u krevetu, dok roditelji konačno ne provale da je to razlog što mlada nije zatrudnela.

[vudun]

http://www.youtube.com/watch?v=T32EFYA4yd8

 

 

NEČASTIVA STANIŠTA ZLA

 

• Saborišta "psihičkih moćnika" u svim državama su tajnovite rečice, predeli gde stalno prolaze ljudi i stoka, ali su u trendu i odavno napuštene kuće, oronule vodenice i crkvišta iz rimskog perioda. Obdareni vančulnim saznanjima, šamani, druidi, veštice ili vlaške vračare, svojim se moćima služe isključivo u prigodnom ambijentu. Deluju tamo gde se okupljaju njihovi čudni saveznici sa drugih planova, vile, đavoli i drakovi, koji se bude noću. I dok svetski magovi tvrde da tako čuvaju svete kultove svojih predaka, običan svet sumnja da oni to tumaraju po nečastivim mestima da bi navukli zlo. Saborišta "psihičkih moćnika" u svim državama su tajnovite rečice, predeli gde stalno prolaze ljudi i stoka, ali su u trendu i odavno napuštene kuće, oronule vodenice i crkvišta iz rimskog perioda.

 

Stepenište simbol uspeha

 

Posebnu snagu činima daju i mesta nekadašnjih nasilnih smrti, napuštena groblja ili stoletno stablo bez krošnje. A ako se više toga ispreplete na jednom mestu onda je to savršeno sklonište za potajni rad majstora magije, posebno za čuvene vlaške vračare koje tamo odlaze najčešće u gluvo doba noći, same i ćutke. Kako su priznale Slavoljubu Gacoviću, etnologu Muzeja u Zaječaru, tada se ne smeju osvrtati uokolo ili iza sebe. Čak i kada čuju razne krike, jecaje ili jeziv smeh, ne treba da zastanu, ili se ne daj Bože sapletu. To bi pokvarilo ritual koji su nameravali da izvedu ali bi im ugrozilo i rejting koji imaju kod svojih vodiča sa viših nivoa.

Mesta iza i ispred vrata se takođe smatraju kultnim mestima gde prebivaju duše predaka koji se često prizivaju u nesreći. Važno je i stepenište koje je oduvek bilo simbol uspeha. Vradžbine se izvode od najvišeg stepenika i završavaju na kućnom pragu. Prag inače funkcioniše i kao granica između svetog u kući i profanog van doma. - To pevanje uz stepenište u narodu znači napredovanje prema boljem. Ali i postepeno savladavanje nedaće koje garantuje uspeh - govorila je poznata borska vračara Desanka Perić.

 

Komplikovani rituali, međutim, koji zahtevaju angažovanje mnogih duhova, božanstava prirode, ponekad čak i energiju Sunca, Meseca i zvezda, moraju se bez obzira na snagu moći vračare, ipak izvoditi na za to određenim mestima. Tako se zvezda Danica zove posle ponoći i to pred stablom šljive, a za pomoć opsednutom bolesniku treba umilostiviti Šajmone na ledini, jer je čovek verovatno dok je preko nje gazio, učinio neku nepriličnu radnju.

 

Prokletstvo sa raskrsnica

 

Za obračun sa Drakom mora se naći najbliža vodenica, jer se on uvek nalazi pored nje. A prizivanje drugih demona bilo za borbu protiv tuđih vradžbina, ili kao apel u pomoć, izvodi se ritualno na raskršćima. Jer, raskrsnica je od pamtiveka mesto na kome se nešto koncentriše i potom ponovo razgranava. Većina puteva u Timočkoj krajini trasirana je hiljadama godinama unazad i kasnije je samo savremeno opremljena. Timočani znaju da su današnjim modernim saobraćajnicama nekada volovi vukli kola rimskih legionara, Ilira i Slovena. I još uvek je u narodu živ običaj da se od samoubica ne opraštaju na organizovanom groblju već na raskrsnicama.

Kod Vlaha se i danas, svaka posmrtna pratnja koja stigne na raskršće zaustavlja. Kovčeg se spusti i pop zastane. Tako se odaje počast davnim precima. Ali kako mnogi Vlasi tumače, ovaj običaj služi i za zbunjivanje pokojnika. Ukoliko se ne daj Bože povampiri neće znati da se vrati kući. Znajući sve to, raskrsnicom se kao kultnim mestom za uspešno "mađijanje", služe i profesionalci ali i običan svet. Ona je prebivalište mnogih magijskih moći, bilo da se tu nešto ostavi ili se sa nje pokupi. Otuda i mnoga sujeverja vezana uz nju.

 

Prva opasnost vreba već kada se neoprezno, kroz centar, preseče raskršće puteva. To nikada ne treba činiti, jer na raskrsnice mnogi bacaju predmete u koje sami pokušavaju da umetnu svoju nesreću, nadajući se da će ona preći na druge koji ih slučajno nađu i pokupe. U tu se svrhu, naravno, najčešće ostavlja ono čemu ljudi teško odolevaju - zlato ili novac. I dok se sa zlatom reskira, jer ono teško gubi svoja dobra zračenja koje nosi iz utrobe zemlje, novac je pravi rekvizit za prenošenje nesreće.

 

U Timočkoj krajini mnogi veruju da tako mogu izlečiti svoje bolesti poput kožnih osipa, glavobolje i drugih nedaća za koje se teško nalazi uzrok pa i lek.

 

Zato tri večeri zaredom protrljaju obolelo mesto vrednom monetom, a potom je ostave na raskrsnici da je neko u svojoj pohlepi pokupi. Pri tom ih, kažu, ne grize savest, jer se osećaju kao da su svoj lek nečim platili.

 

Leteća kletva i vračare za potrebe svojih pacijenata (koje zahtevaju mnogo truda) koriste raskršća. Pošto će im za uspeh biti potrebna sva sila stihijski raspoložene prirode, one biraju doba kada im u kontaktu sa njom niko neće smetati.

 

Duboku noć kada se krv ledi u žilama od tišine. Pred raskrsnicu se skidaju gole i samo njihov tihi šapat kojim izgovaraju bajalice para sablasni muk. Tako obično mole određene demone da izađu i pomognu da se neutrališu tuđe čini ili da se slične odašalju.

 

Raskrsnice su međutim veliki problem svim ljudima u svetu. U svakoj religiji one su poznate kao mesto za prenošenje zla. DŽ. Frejzer piše da Bahime koji žive u Ugandi prave kip od ilovače, koji liči čoveku. Veruju da ako se njime protrlja bolesnik pa se potom kip zakopa na raskrsnici, bolest obavezno prelazi na prvog prolaznika. Ritual izaziva jak strah među ljudima, pa ga je zakon Ugande zabranio, a one koji ga sprovode kažnjava smrću. Kod Badaga je, piše Frejzer, verovanje u mogućnost prenošenja zla išlo tako daleko da se mislilo da životinje mogu čak da preuzmu i grehove mrtvih.

 

Batanci na Sumatri imaju obred "primoravanje kletve da odleti" To se obično čini sa pticama koje inače nikada ne žive sa čovekom u kući. Upravo se zato nagoveštajem velike nesreće smatra kada bilo koja divlja ptica slučajno uleti u kuću. Sa sobom sigurno nosi zlo koje je preneto sa nekog nesrećnika, misle oni i zato je hvataju, premažu zejtinom, pa tek onda puste na slobodu.

 

Ni stara Evropa nije bila imuna od sličnih avantura. Tako je sačuvan zapis iz suda koji je proglasio vešticom i kaznio izvesnu Agnes Samson, jer je izlečila svog zemljaka Škota Roberta Kersa. Kers je oboleo od bolesti koje mu je preneo neki vrač iz Damfrisa. Agnusa poznata po svojim moćima preuzela je sve njegove simptome na sebe, mučila se do zore stenjući u strašnim patnjama, a kada ih je nadvladala želela je da bolest pomoću odeće koju je skinula sa sebe, prenese mački. Mačka se međutim iskobeljala, a odeća je slučajno dotakla Agnesinog suseda Daglasa. I dok je Kers potpuno ozdravio, Daglas je za par dana iskopneo i umro, Agnes je, kako je već tada vreme nalagalo, 1590. godine završila na lomači.

 

Sveta bolest - epilepsija

 

• U starom Rimu epilepsiju su smatrali prstom božjim, pa su čak i zasedanja Senata odlagali u vreme kada bi neko dobio epileptičan napad

 

• Vlasi za epileptičare žrtvuju psa ili lastavicu čijom se krvlju bolesnik poji, a daju mu se i pečena jaja od grlice ili obareno srce crne kokoške i šumskog ježa

 

Ono zašta se vlaška magija tredicionalno već više vekova smatra posebno moćnom je medicini i danas zagonetna bolest, epilepsija. Ne samo zbog toga što se tvrdi da su neke vračare zaista u mogućnosti da oteraju ovu bolest, koja i uzrokom i simptomima počiva na stabilnosti nerava, već i zbog toga što se misli da i same Vlajne koje padaju u trans ili granična stanja apatije i euforije iz kojih najbolje predviđaju, preživljaju epileptične trenutke.

 

Po kazivanju Radmile Novaković za koju njeni pacijenti tvrde da se može izboriti sa ovom bolešću, epilepsija dolazi od samog Boga. Pri tom se ona ne izjašnjava da li je smatra zlim ili dobrim darom, ali tvrdi da se takvim napadima može ovladati. I da se zapamćenim iskustvom u kasnijem normalnom stanju učiniti i mnogo dobrog drugima. A ovo shvatanje ni za dlaku ne odudara od onog sačuvanog iz spisa najpoznatijih starogrčkih lekara. I drevni antički učitelji su epilepsiju podvodili pod psihijatrijski termin "sveta bolest" od koje su bolovali neki poznati mudraci i proroci. U starom Rimu smatrali su je prstom božjim, pa su čak i zasedanja Senata odlagali u vreme kada bi neko dobio epileptičan napad. Koliko su takva uverenja prihvaćena u svetu vidi se i po prvobitnom prevodu grčke reči epilepsija kao "nastup". Tek kasnije ona se sve češće vezuje za nešto materijalno, pad, pa otuda i narodni naziv "padavica".

 

Prvi koji je pokušao da demistifikuje uzrok grčeva ovih bolesnika bio je Hipokrat (460-377. godine p.n.e) On je u svom delu "O svetoj bolesti" negirao stav da je epilepsija izazvana višim silama tvrdeći da je njen izvor u ljudskom mozgu.

 

Etnolog Gordana Živković, koja decenijama proučava tradiciju Vlaha pozabavila se predanjima o lečenju epilepsije u istočnoj Srbiji. U svom eseju na ovu temu, kaže da padavičari početak napada prepoznaju osećajem da im neko ili nešto duva u glavu. Muče ih razne halucinacije i priviđenja i tada uz strahoviti vrisak padaju na mestu gde su se našli. Ubrzo nakon pada počinju da škrguću zubima, grče se, a na ustima im se pojavljuje bela pena. Napad traje samo nekoliko minuta, ali nakon njega bolesnik je strašno iscrpljen. Kao da je danima bio prikovan za postelju.

 

Moć viline trave

 

Narod u Timočkoj krajini lek za epileptične napade tražio je pre svega u vračanju vrlo čudnim ritualima. I u melemima i u čajevima od bilja i trava, od crnog i belog luka, kadulje, ivanjskog cveća, pelina, kopriva i posebno odoljena za koju na Timoku tvrde da je Vilina trava. Zbog toga se i misli da je omiljena pesma vila "Da zna majka šta je odoljen trava / nikad sina ne bi ukopala". Za dijagnosticiranje stepena epilepsije, posebno kod dece epileptičara, koristi se grana divlje ruže, šipka. Kada padne, dete treba izmeriti crvenim koncem i potom ubrati granu divlje ruže iste dužine. Ona se stavljala na pod, ispod kreveta epileptičara i tokom 40 dana zaliva se svakog dana toplom vodom. Ukoliko bi se nakon toga grančica smanjila, bio je to pouzdan znak da će dete ozdraviti. Za prvu pomoć kod napada epilepsije koristila se kupka sa kučinom i nakon toga dugotrajno, uporno golicanje pacijenta. To, kažu, prene iz stanja transa i vrati ga u normalan materijalni svet.

Bolesniku, tvrde vlaške vračare, pomaže i kriška lubenice kojom mu se trljaju usta. Kasnije se preduzimaju i zdravstveni rituali sa životinjama. Za epileptičare se žrtvuju pas ili lastavica čijom se krvlju bolesnik poji. Daju mu se i pečena jaja od grlice ili obareno srce crne kokoške i šumskog ježa. Delotvorna je i slepoočna kost svinje zaklane na Božić. Kosti se nakon praznika naknadno dopeku za ritual, dok se ne pretvore u prah. Potom se pomešane u vodi daju bolesnome da ozdravi.

 

Epileptičari se kade i nad spaljenim krilima slepog miša i sa upaljenom zmijskom košuljicom,dok jedu obrok spremljen od njenog srca.

 

Amajlija za zaštitu beba

 

Najpoznatiji rituali za lečenje epilepsije su ipak takozvana označena mesta. To je po verovanju Vlaha bilo koji prostor gde bolesniku tokom napada, padne glava. Ono se obeleži krugom bele ili crvene boje i kada epileptičar ustane tu se zarije osvešćena motičica ili lopata. Zemlja u krugu se prekopa i kada se u njoj nađe neka bubica, glista ili bar komad ugljena, dobijen je znak da se sa obredom nastavi dalje. Bubicu treba zapaliti, ugljen stucati. Prah ili gar pomešati sa vodom i poprskati pa čak i zapojiti bolesnika. Neke vračare na tom mestu zakopavaju i kocku šećera ili bolesnome iznad glave zakuju gvozdeni ekser, a potom mu telo tri puta okrenu tako da mu se ekser nađe pored nogu. To je takozvano okretanje ili zbunjivanje sudbine ili inače vrlo često korišćeno zavaravanje demona u vlaškoj magiji. Kao preventiva za epilepsiju, ukoliko je u porodici već bilo slučajeva bolesti, novorođenčetu se desetog dana po rođenju pravi amajlija. Tada se obavi i dečje krštenje. Pravi se veliko slavlje kome obavezno prisustvuje i zdrav desetogodišnjak. Veći dečak treba bebi da odseče pramen kose, a potom i nokte i to prvo sa palca desne ruke i leve noge, a onda sa palca leve ruke i desne noge. Sve to se savije u zamotuljak i ušiva u odeću. Majka, a i samo dete kada odraste, mora voditi računa da amajlija uvek bude uz njega. Kosa i nokti su, inače, po verovanju Vlaha, jedine materije koje ne trule. One prate čoveka i do onog sveta i sačuvaće ga od epilepsije.

Za epilepsiju se tvrdi da je bogom dana i zato što se sumnja da slične napade dobijaju i Rusalje - Vlajne koje padaju u trans. Kao i mnogi druidi, šamani i magovi iz drugih kultura, Vlajne se često nalaze u stanju drhtavice iz koje prelaze u potpunu nesvest. Kada se povrate ne sećaju se ničega ali ljudi koji su im tokom transa bili blizu, kažu da one za to vreme predviđaju budućnost i da su sposobne da komuniciraju sa mrtvima. Ovi napadi obično spopadaju samo žene koje su i inače odabrane da se bave magijom. I obično ih snađu u dane mladog ili punog Meseca, na velike praznike svetaca, i obavezno na Duhove pred Svetu Trojicu. Ako je ovaj stav mnogih svetskih etnologa, koji je u svojoj knjizi "Ritualni trans" naveo Dragoslav Antonijević, tačan, onda se epilepsiji zaista može pridodati prefiks sveti, baš kao što to mnogi čine kad govore o čuvenom vlaškom rusaljskom transu.

 

Moćne ljubavne čini

 

• Najrasprostranjeniji predmet u ritualima ljubavne magije je katanac - simbol nečega što se da zarobiti i osloboditi

• Kako je Milka omađijala Laleta • Koje magije koriste prevarene žene, a koje muževi • LJubavne bajalice imaju moć psihičkog vezivanja ljudi koje liči na opsesiju.

Ako je verovati savetima vlaških vračara (na daleko poznatim po svojim moćima) proleće je pravo vreme da se prikupe svi rekviziti kako bi se tokom godine svi lepo zabavili praktikujući ljubavnu magiju. Moralne norme uvrežene u staroj evropskoj tradiciji kod Vlaha su oduvek odudarale. Ljubomora, posesivnost ili kratkotrajna promena partnera nisu bile zlo zbog koga bi neko bio napastvovan sopstvenom grižom savesti ili postavljan na stub društvenog srama. Mladi su se u ranijim vremenima, još od najranijeg detinjstva pripremali za polno sazrevanje, a promena partnera, u određenim granicama, bila je čak vrlo poželjna. Zato je još čudnije što je ljubavna magija kod Vlaha najrazvijenija, a romantične bajalice najbrojnije, najdelotvornije i skoro sve odreda imaju moć psihičkog vezivanja ljudi koje liči na opsesiju. Otuda je i najrasprostranjeniji eksponat u ovim ritualima katanac - simbol nečega što se da zarobiti i osloboditi. Iza njega slede med, kao bezopasno sredstvo koje lepi, ugljen koji u magiji simboliše ono što pali i bosiljak koji svojim aromatičnim mirisima opija. Crveni ili beli konac, so, šećer i voda iz kuće obavezni su za identifikaciju ličnosti u magiji, a dodaci na svu tu hrpu naizgled besmisleno sakupljenih predmeta, zavisi od pojedinačnog problema.

 

U selima Timočke krajine i danas živi veliki broj vračara i proročica i svaka od njih zna veliki broj bajalica koje podstiču zaljubljivanje i trajno vezivanje. Jače ljubavne čini bacaju se bajanjem u sobi usled čega vračara tri puta baje dok mete kuću. Po priči Milke D. iz Majdanpeka ona je za muža dobila momka kojeg nije ni poznavala, ali joj se jako dopao na prvi pogled. I danas nakon desetak godina seća se kako joj je bilo smešno kada joj je vračara sa obližnjeg brda Krš bajala čisteći sobicu u svojoj oronuloj kućici od blata.

- Vračara je tri puta bajala dok mete po kući. Sakupljeno đubre iznosila je napolje i bacala ga u onom pravcu gde je Lale živeo. Prekrstila se i tri puta ponovila basmu: "Ne metem slamu, ne metem đubre, već metem sve mraviće, već metem sve stenice. Metlom ih pomeh, po Laleta poslah. Kada na njega naiđete da mi ga bockate, podbadate, meni da ga otpravite. Mira nigde da nema, ni sa kim da ne prozbori, dok se meni ne pojavi - seća se Milka.

 

Lale prema kojem je usmeren ovaj ritual postao je prava žrtva iznenadne strasti koja se u njemu rodila. Kako je već na prvom sastanku priznao Milki, patio je od kako je prvi put ugledao u holu bioskopa. Čežnja koja ga je opsedala bila je posledica nabacanih čini, ali on to nije znao. Shvatio je da je zaljubljen i dao sve od sebe da se približi i uspostavi vezu sa Milkom. Naravno veza se ostvarila munjevito, i kao i obično završila se brakom. Tako eto, ukoliko Milka nikada ne sakupi hrabrost da mu prizna šta je kao šiparica učinila, Lale nikada neće saznati kakvo ih je to čudo spojilo i odakle u njemu tolika potreba da joj još uvek, nakon dugog bračnog staža udovoljava u svemu poput do ušiju zaljubljenog pubertetlije.

 

Lepljivi prsti Poznat obred ljubavne vlaške magije počinje u svitanje. Vračara sa onim ko naručuje čini odlazi na potočić koji teče u pravcu istok-zapad i opkorači ga. Baje praćkajući strukom bosiljka po reci, a potom vodicu prska preko teglice sa medom. Med se kasnije daje osobi koju treba privući. Mažu se usne, trepavice i obrve, a ponekad i vrhovi prstiju kojim se voljena osoba dotiče. U bajalici treba naglasiti stihove: "Stavila mi na glavu Mesec sjajni, na prsa blještavo Sunce, na ramena dve zvezde Danice, na leđa ružu crvenu, po naručju i bedrima sitne zvezde, da ceo svet gleda u njih, a sa još većim žarom (ime onoga koji se privlači), da mu ne daju mira, ni kad leži, ni kad spava, ni kad priča, dok meni ne dođe da sebi srcu olakša..."

 

Vlasi misle da ponekad ponešto iz onoga što je suđeno može i izostati. Tada ljudi treba da se obrate za pomoć ne bi li sledili svoju kob. Za tu priliku vlaške vračare koriste posebne rituale namenjene onima koji se do poznog životnog doba još nisu usrećili, oženili ili udali: "Motam tkanicu u smotuljak da se u crnog petla pretvori, da kroz odžak izleti da ga kljunom u glavu kljucne, da ga tucne, da ga udari, da ga probudi, da mu mira ne da. Maramo, maramče u odžak te hitnuh u petla te pretvorih sa čeličnim krilima i gvozdenim kljunom. Kada na mog suđenog naiđeš, kljunom ga čukni, krilima mlatni, kandžama ogrebi, iz sna ga probudi, k' meni ga uputi, u snu da ga usnim na javi da ga poznam".

 

Lek za prevarene Blaži oblik lečenja neverstava je vrlo popularni obred sa tek omacenim mačićima. Obično supruga okupa mačiće koji još nisu progledali i tu vodu podmetne svom mužu da popije. Kažu da on nakon toga postaje slep kod očiju i kada su u pitanju druge žene. Prevareni supružnik pak, služi se jajetom kukavice. Kada ga bušenjem iglicom na vrhu isprazni i izduva, u šuplju ljusku stave se dlačice koje su od oba supružnika iseckane ispod pazuha. Rupica na jajetu se zalije voskom i u gluvo doba noći ono se odnese u neki skroviti deo stana ili se sakrije u šupljinu na zidu kuće.

 

Kada bračni par zajednički želi da se zaštiti od iskušenja neverstva treba da pođe u potragu za retkim puževima blizancima (koji nose dve slepljene kućice) i za slepim mišem. Vrhove njegovih krila treba odseći, staviti ih u šupljine puževih kućica i zaliti ih voskom. Na vrhu kućica zagrejanom iglom probušiti dve rupice i provući lančić kako bi se amajlija nosila oko vrata. Muškarci amajliju pripremaju tako što vrh desnog krila stavljaju u levu kućicu puža blizanca, a žene obrnuto. U ovoj vrsti svakodnevne jednostavne magije koristi se i moć kukavice. Treba se prišunjati drvetu sa koga ptica kuka, odlomiti parče kore, probušiti kroz nju rupu i tiho progovoriti "Kao što ti kukavice kukaš tako da i (ime) kuka za mnom". Kada vidi osobu koja joj se svidi treba da je pogleda kroz to parče kore, pa će se kletva pred drvetom sigurno ispuniti.

 

Strah od nesreće urokljivih očiju

 

• Najpodložniji uroku su mala deca ali i nezaštićeni odrasli • Beli luk je za Vlahe hrana, lek ali pre svega univerzalno sredstvo protiv svih zlih demona i verni pratilac čoveka od njegovog rođenja pa do posle smrti Zle oči poznate su i vlaškoj tradiciji. I mada se i bela i crna magija kod njih zasnivaju na basmama, travarstvu i energiji, veruje se da postoje oni koji urokljivim pogledom mogu naneti mnogo nesreće i to uglavnom nesvesno. Kako kaže vračara Desanka Perić, kada ugledaju nešto lepo oni to nekontrolisano požele tako jako, da čak iako se njima prohtev ne ostvari, to drugome nestane, pa makar mu i od samog Boga bilo dato.

Najpodložniji uroku su mala deca ali i nezaštićeni odrasli. Ali polje delovanja urokljivih očiju se praktično ne može ograničiti jer je dovoljno da se oni koji se inače bave magijom, samo nečemu začude ili zadive. Pod njihov uticaj tada padaju svi, pa čak i imanja, kuće, životinje ili stvari. Urok se u porodici uviđa odmah kroz bezrazložnu napetost koja se iznenada useli u nju. Stalne svađe i nervoze koje mogu imati i gore posledice brzo se evidentiraju, pa Vlasi danas odmah posećuju vračare u potrazi za lekom. Neophodno je prvo utvrditi da li je uopšte u pitanju urok. To se radi gašenjem ugljena i vidi se kada ugrevak pri gašenju padne na dno posude. Potom se traži krivac. Ne poimenice, nego odrednicima pola, srodstva ili komšijskih i poslovnih veza. Za tu priliku se prizivaju sve te kategorije a ugljen se baca u posudu sa vodom uz bajalicu:"Pošao (ime) putem, stazom, poš'o drumom velikim, sa devedeset devet ala, sa urokom i uročicom, sa počudištem se na njemu sreo. Možda je ureknut od udate žene, možda je ureknut jer je dobar, jer nije dobar, jer je debeo jer nije debeo, jer je lep jer nije lep...". Kada se izgovori svojstvo ili ime urokljivog ugljen treba da padne na dno posude i tada počinje ritual. Na stubu srama "Doletela bela ptica iz belog mora i donela belo mleko u bele kljunice, pa pustila na beli kamen, crko puko beli kamen crko puko ko dete ureko, ako bude muško ispuklo mu mudo, ako bude žensko ispukla joj sisa, ako bude devojka otpala joj kosa sve joj se druge podsmevale". Basme su različite ali se obično završavaju jakom željom, ne da se onom ko je urekao vrati zlo, već da ga svi ismeju.

 

Vračanje zla vlaške vračare ostavljaju za ozbiljnije situacije. A najgora kazna za takav čin po Vlasima je da za lakomost ili zavidljivost sazna javnost, i to preko sramote koju će urokljivac doživeti. Efikasan lek protiv uroka je i basma koju i danas znaju mnogi u Timočkoj krajini i koriste je za preventivu. Zabeležio je i preveo etnolog Paun Durlić po kazivanju Sofije Zlatić iz Crnajke. Za vračanje se pripremi voda koja se iz tikve baci na krov, a potom se dok se sa njega sliva, prihvati u sud u kome će se kasnije bajati. Vodi se dodaju bosiljak i tamjan i izgovara se: "Pošla (ime pacijenta) stazom, uroka uz put srela. Ne smej se ti (ime) jer će se ona nasmejati tebi. Ko je (ime) uročio - svisnuo, ko je urekao - prsnuo, oči prevrnuo. Ko je (ime) urekao, usekao - o glavi mu bilo. (Ime) osta svetla, čista, ko zvezda na nebu, ko rosa na zemlji, ko bosiljak u cvatu, (ime) u zdravlju da bude". Moć tamjana i belog luka Baka Ikonija iz Klokočevca, pogađa prošlost i proriče budućnost zrnevljem od kukuruza i kad ustanovi šta je stvarna potreba onog ko je pod urokom, pravi napitak nad kojim satima baje. Ona najčešće koristi bajalicu protiv uroka, koja kaže nikome ne može da naškodi, a sigurno pomaže kod problema. U desnu ruku uzme se britva u levu tamjan i dok se lagano dodiruju ponavlja se: "Crkni đavole, ti nemaš tamjan, ti nemaš nož, ja imam tamjan i imam nož, tamjanom te kadim, nožem te sečem, u vodi te gnječim. Voda se penuša a (kaže se ime onoga ko se brani od uroka), te više ne sluša. Ako ga je neko urekao, ako mu je neko presekao put, ako ga je neko omađijao ako je neko na njega ljut, više nema uroka, slobodan mu je put, odvezala sam mađiju niko više nije ljut. (Ime), ostaje čist kao svet kad se kupa u sunčevom sjaju, (ime) ostaje čist kao bistra voda izvorska, (ime) ostaje čist kao bosiljak u prolećnom gaju, (ime) ostaje čist kao Sveta deva Marija nebeska...."

 

Beli luk

 

I beli luk koji ima istoriju staru koliko i samo čovečanstvo vrlo je uvažen u magiji i etnomedicini Vlaha. On je hrana, lek ali pre svega univerzalno sredstvo protiv svih zlih demona. Verni pratilac čoveka od njegovog rođenja pa do posle smrti. Čen belog luka na čelu porodilje štiti i majku i novorođenče od uroka. Tokom života pouzdana je amajlija koja na putovanjima čuva od "razbojničkih" prepada đavola i nervoznih vila. Ali i od krvopija kada se noću prolazi pored groblja. Vlasi misle da beli luk i inače donosi dobro ukućanima pa nanizane vence kače o dovratak kuće. Sa leve strane on štiti od demona i donosi duhovni mir i sreću. Okačen sa desne strane vrata venac belog luka štiti dom od eventualnih neprijatelja iz okoline, sprečava svađe i obezbeđuje i materijalno blagostanje.Venac obešen u štali štiti životinje a u polju useve. I taj se metod preduzima kad god postoje nagoveštaji nekih bolesti, epidemija ili prirodnih nepogoda. Nošen u džepu, čen belog luka može sprečiti mučninu i nesvesticu a uz druge dodatke njegovi eterični mirisi vraćaju one koji padnu u trans, leči alkoholičare i epileptičare.

Ako se nosi pod kapom beli luk otklanja urok i migrenu koja sa njim ide. Po receptu koji je zapisala etnolog Gordana Živković, beli luk izgnječen i uvijen u gazu služi i za masažu čela protiv glavobolje, zajedno sa svinjskom mašću. Pomešan sa pelinom dezinfikuje i leči rane po koži. Nakon što simptomi bolesti prođu, gazu sa masom ili čen koji je otklonio nelagodnosti treba baciti u vatru ili reku sa rečima "Sa (ime) rane na beli luk prešlo i u vatru došlo".

 

Kod bolnih menstruacija, za koje se isto sumnja da su od zlih očiju, žene Timočke krajine jele su ogromne količine belog luka i zapirale su se rastvorom od četiri kašike sirćeta na dva litra mlake vode. Urokom se diže i pritisak a da bi se regulisao preporučuje se da se tri glavice luka potope uveče u čaši vode i da se ispije na prazan stomak ujutru. Beli luk je Vlasima nezamenjivi pratilac i do onog sveta. Dobro je da se pred smrt okači oko umirućeg jer štiti od eventualnih napasti koje čoveka mogu naterati da zaluta ili se povampiri. A predostrožnosti radi neke porodice u okolnim selima Bora i Zaječara, venčiće belog lukaodnose na groblje i prvih 40 dana. Da bi, kažu svojim jakim mirisom rasterao lutajuće demone koje bi možda da uznemire mrtve.

 

Beleg stvara impotenciju

 

• Po zapisu dr Aleksandra Nicića i dr Jovana Protića, žena sa kojom imaju seksualni odnos pogleda ga dok spava kroz prsten zamočen u menstrualnu krv, pa muškarac nakon toga oseća stalnu potrebu za njom • Muškarci u Timočkoj krajini u velikom broju veruju da njihova polna snaga može da zavisi od ćudljivosti žena Kada je M. L.(44) iz Rudne Glave kod Majdanpeka nedavno shvatio da mu seksualna moć drastično opada poverovao je tradiciji svog rodnog kraja da ga je neka žena uz pomoć vlaške magije učinila impotentnim. Pronašao je "zloću", nakon silnih rasprava uspeo je da dobije beleg kojim je "vezan" i njegovo zdravstveno stanje opet se vratilo u normalu. Skandal doduše nije prešao granice njihovog zaseoka, ali je opšte poznato da se slični slučajevi ponavljaju već decenijama i da muškarci u Timočkoj krajini u velikom broju veruju da njihova polna snaga može da zavisi od ćudljivosti žena. Tim pre što medicina još uvek nema tačna obrazloženja za uzrok impotencije, a još manje lek za nju. Čak se i profesor dr Savo Bojović, naš poznati seksolog, slaže da je to veliki problem. A prva iskustva farmacije pokazuju da se impotencija, ukoliko je hronična, ne može suzbiti ni "vijagrom". Zato valjda muškarci iz Timočke krajine i veruju u sve priče o vlaškim vračarama. A dugi niz godina njih sakupljaju i naši najeminentniji lekari koji se bave istorijom narodne medicine i etnolozi. Među njima je najpoznatija Zorica Divac koja je radila obimna istraživanja na ovu temu.

Ona je razgovarala sa mnogo muškaraca koji su bili nesposobni za bilo kakav seksualni doživljaj, sve dok nisu uvideli da im polni organ (bez obzira na stvarnu želju) "proradi" samo sa određenom ženom. Utvrdivši da su omađijani a ne bolesni nije im preostajalo ništa drugo nego da se i sami za pomoć obrate vračarama.

 

Trojka za seks!

 

"Simptomi impotencije po kazivanju naroda su vezanost muškarca da ne može ni sa jednom ženom ili da ne može samo sa određenim ženama. Sem polne nemoći muškarac se oseća loše, napuštaju ga i snaga i volja da se bori, pa može i da umre... U ovako tešku situaciju muškarca dovodi žena koja uz pomoć vračare baca čini i (zbog posesivnosti, strašne ljubomore ili osvete) vezuju svog muža ili ljubavnika", piše Zorica Divac i navodi reči jedne svoje sagovornice iz Gamzigradske banje kod Zaječara. "Mog prijatelja je ljubavnica vezala gvožđem, kako je ne bi varao sa svojom suprugom. Čoveku su čak šlogirala i leđa. Nijedan lekar nije mogao da mu pomogne. Tek kada je saznao za magiju ljubavnica ga je, pod pretnjom, odvezala i on se oporavio". Postoje i primeri kada žena vezuje svog muža da bi dobila slobodu za raznovrsniji ljubavni život. I to obično obave vlaške vračare koje za razliku od drugih ovu vrstu čini ne nazivaju crnomagijaškim. One ne boluju od takvih predrasuda jer smatraju sebe pozvanima da pomognu svakome ko imse obrati za pomoć. Svoje psihičke moći Vlajne za ove potrebe upotpunjuju raznim korisnim rekvizitima poput konca, igle, biljaka, ljudske krvi, pepela, balege. Bitni brojevi u bajalicama koje izgovaraju dok vračaju su trojka - simbol seksa, sedmica broj ljubavi i devetka, kontakt sa višim zlim silama. Od boja se koriste crna koja upija i crvena koja ograničava, svejedno štiti li upad pozitivne ili negativne energije. Izbegavaju samo zelenu koja oslobađa. Blaži oblik vezanosti muškarac može da doživi i ukoliko je bio žrtva zanimljivog magijskog rituala sa prstenom.

Po zapisu dr Aleksandra Nicića i dr Jovana Protića, žena sa kojom imaju seksualni odnos pogleda ga dok spava kroz prsten zamočen u menstrualnu krv. Muškarac nakon toga oseća stalnu potrebu za njom, žiganja i trnjenje ispod pleksusa.Razvezivanje se vrši na kućnom pragu kada vračara muškarcu veže noge konopcem i onda ih munjevitim pokretom razveže. Vezivanje na daljinu Vlaška magija jedna je kažu od retkih koja vezuje i na daljinu. Kada ošacuju muškarca koga žele, a sa njim još uvek nisu stupile u fizički kontakt, žene se u Rudnoj Glavi služe obredom sa crnim koncem. Sačeka se da željeni naiđe i dok skoncentrisano gleda u njega, na koncu vezuje devet čvorova uz određenu basmu.

 

Najjače dejstvo međutim među rekvizitima za izazivanje impotencije imaju predmeti uzeti sa pokojnika. To su maramica na kojoj se sakupljala izlučina iz usta umrlog u periodu između smrti i ukopa, prsten sa njegove ruke, igla i konac. Do njih se teško dolazi jer pokojnika rodbina budno čuva baš zbog moguće zloupotrebe njegovog energetskog stanja za "nečiste" radnje. Ali se vračare vođene unutrašnjim instinktom ipak snađu. Ušunjaju se i neprimetno u odelo umirućeg zabodu špenadlu. Vade je kada bolesnik umre i još dugo nakon toga koriste je za obrede. Ženi koja bi da veže ljubavnika vračara da iglu i ova treba da svog dragana bocne u stražnjicu i to u trenutku orgazma kada on tu bol neće osetiti. Mađija, kažu, sa svojim delovanjem počinje odmah a da žrtva kasnije ne zna da objasni šta joj se to tako neobično desilo i kako je to "vezana". Bez tog podatka međutim retko da ga koja vračara može osloboditi pritiska. Najupornije vračare za odvezivanje muškaraca traže pomoć i od svete djeve Marije. Ali su imza svaki slučaj pri ruci i užarci kojima započinju obred, gvozdeni nož da iseku vezu, tamjan da oteraju zle demone i beli luk da spreči dela. Vračare se trude da otkriju bar neki detalj vezan za osobu koja je čini naručila i potom nesrećnika nateraju da pođe u potragu za njom.

 

To je uglavnom badava posao, pa se muškarci često služe pretnjama ili silom prema partnerki na koju sumnjaju da ih je vezala. Tada može doći čak i do tragedija. Po zapisu Zorice Divac jedan je mladić često posećivao stariju žiteljku sela Šarbanovac kod Bora. Nakon izvesnog vremena shvatio je da je opčinjen. Nije mogao da opšti ni sa jednom drugom ženom iako su one bile i mlađe i lepše. Tek nakon teških batina baba je priznala da je vezivne čini zaista napravila i beleg odavno bacila u baru. Jadnik ju je ubio i nakon toga završio u zatvoru. Ali se njegova muškost, nažalost, ni tada nije povratila.

 

[WIZARD OF GORE]

ko da čita ovaj monstruozni kopi/pejst.....

[hypnos]

sta je ovo,koliko ima ovdje podataka

[Теша Тешановић]

To što Vlasi ne stupaju u sexualne odnose pre braka, kompenzuje se time što često jako mladi stupaju u brak, negde oko 15-16. godine, tako da u svakom slučaju gube nevinost mnogo pre no što sam je ja izgubio. Loša stvar je to što u seoskim krajevima deca obično nemaju adekvatnu predstavu o sexu, tako da je bilo slučajeva da dvoje mladih sklope brak i onda se dve godine ljube i maze u krevetu, dok roditelji konačno ne provale da je to razlog što mlada nije zatrudnela.

 

prince jel mozes ti da kazes nesto a da pritom se ne zalis na to kako nisi dovoljno jebao u zivotu?

[Ајлин]

haha

ne može

 

baš mi je drago da si otvorio temu. čitala sam dosta o vlasima sasvim slučajno.

 

evo da nabacim malo za one koji vole da pejstuju:

vlah na mnogim jezicima (slovenskim naravno) znači "stranac"

na poljskom włoske buty su italijanske cipele.

 

 

 

[vudun]

ko da čita ovaj monstruozni kopi/pejst.....

 

Onda ti barem odgledaj klip legendarnog & neponovljivog Tozovca, pesma za sva vremena. Odmori malo od PornGrindGore-a.

 

[Ајлин]

pa gde si ti nele majka mu stara!

[vudun]

Rekoh vam ljudi, bejah preokupiran rešavanjem sveCke finansijske krize ... ali vlada je na kraju odbila moj akcioni plan, zlikovci.

[Bata Trokrilni]

prince jel mozes ti da kazes nesto a da pritom se ne zalis na to kako nisi dovoljno jebao u zivotu?

 

Ja se ne žalim, samo pravim poređenje. Naprotiv, ne samo da se ne žalim, već mi je i drago zbog činjenice da sam malo jebao u životu. Štaviše, ubuduće verovatno neću ni jebati, jer sam tako sam odlučio. Imaš problem s tim? Mogao sam da kažem i ''gube nevinost mnogo pre Teše'', ali mi učtivost nalaže da ne uzimam druge ljude kao primer, pa uzimam sebe. Zadovoljan?

[Ајлин]

dobro je, a jel možemo sad da pričamo o vlasima pošto mene tema baš zanima ali za razliku od finansija i ekonomije ovde nemam mnogo šta da napišem a u wiki ne verujem preterano pa ako ima neko stručniji...

 

 

ajte izvolte...

[Bata Trokrilni]

Reči Vlaška i Vels imaju isto etimološko poreklo. I jedna i druga teritorija bile su granične oblasti Rimskog carstva, pa je valjda zbog toga. Ispravite me ako grešim.

[WIZARD OF GORE]

Onda ti barem odgledaj klip legendarnog & neponovljivog Tozovca, pesma za sva vremena.

 

toliko zaludan nisam

[Ivan_Creed]

prince jel mozes ti da kazes nesto a da pritom se ne zalis na to kako nisi dovoljno jebao u zivotu?

 

:)

[Милица]

moja koleginica sa fakulteta je iz Bora i vlahinja je...

 

Ne Vlahinja, Vlajna! Umiru od smeha kad cuju Vlahinja i Vlah, "pravilno je" Vla i Vlajna.

 

Imam i ja koleginicu Vlajnu, od nje sam cula dosta o njima.

 

 

Da, cula sam da su mnogo promiskuitetni, cak imaju obicaj da se menjaju zena. Muskarci koji jebu zenu jedan drugom se medjusobno zovu "fashulji" ili tako nesto

 

Reči Vlaška i Vels imaju isto etimološko poreklo. I jedna i druga teritorija bile su granične oblasti Rimskog carstva, pa je valjda zbog toga. Ispravite me ako grešim.

Cula sam nekoliko teorija o ovome, izmedju ostalog i ovu. A cula sam i da su im Sloveni nadenuli to ime, jer su uglavnom svi bili pastiri, pa su ih Sloveni povezivali sa Velesom, koji je izmedju ostalog bio pokrovitelj pastira.

 

Razlikuju se inace narecja vlaskog iz okoline Negotina i okoline Bora, mada ne znam tacno koja je "granica" izmedju dva narecja, samo znam da su jako jako smesni jedni drugima kad pricaju.

 

I znam da kazem LASTA na vlaskom rendurika... tacnije, to E se jedva cuje, vise je kao r'ndurika.

Znala sam jos nekoliko reci ali sam ih pozaboravljala.

Edited January 4, 2009 by Милица

[WIZARD OF GORE]

o nemoj me terati da se frljamo sa vlaški izrazi

 

još jedna činjenica (?) o promiskuitetnosti: za vlajne je sasvim normalno da tolerišu neverstva svojih muževa, čak šta više to je sasvim normalno u njihovom shvatanju braka da ne kažem da je to pohvalno ili čak poželjna osobina kod muškaraca

[Bata Trokrilni]

Ne Vlahinja, Vlajna!

 

Ma, nek jedu lajna. Ni Nemci sebe ne zovu Nemcima, pa ih mi zovemo tako.

 

[Ајлин]

kako bre niste čuli vlašku svadbu sad bi vas kazim izgrdio

"vla je vlajnu oženio a obiš'o pola sveta"

ihhhhaaaaa

 

još jedna činjenica (?) o promiskuitetnosti: za vlajne je sasvim normalno da tolerišu neverstva svojih muževa, čak šta više to je sasvim normalno u njihovom shvatanju braka da ne kažem da je to pohvalno ili čak poželjna osobina kod muškaraca

 

vidi ovo bi i srbi poželeli a neke srpkinje tolerišu neverstva iako nisu vlajne

nije čudo što pored takvog seksualnog attituda imaju endemičan sifilis tamo u krajini

 

 

no ajd malo neka se javi neko sa više znanja o poreklu naroda jako me interesuje

[Nestvarna]

Imala sam bar 3 cimerke koje su Vlajne i bas sam se dosta druzila sa njima.Mogu reci da su malko mracan narod, ne racunajuci na magiju.Jos dok sam bila u srednjoj, I godina, secam se da je majka moje drugarica bila jako ljuta sto ona ne zeli da se uda, bas je bilo strasno.Prema njima, oni vuku poreklo od Tračana i smatraju da su oni pravi Rumuni, a ne ovi koju se tako zvanicno izjasnjavaju.E sad, bas ta mala iz srednje mi je pricala da je njena porodica i uopste taj kraj, da su svi promenili imena i prezimena jer smo ih mi, Srbi ubijali zbog toga sto su.Mnogi su primili Hrišćanstvo mada se i dalje drze svojih obicaja i verovanjima.I jedno je sigurno, niko nece poricati da postoji Vlaška magija ali niko nece ni za zivu glavu priznati da ima bilo kakve veze sa njom

[Dersu Uzala]

Reči Vlaška i Vels imaju isto etimološko poreklo. I jedna i druga teritorija bile su granične oblasti Rimskog carstva, pa je valjda zbog toga. Ispravite me ako grešim.

 

Interesantna zamisao. Znam jednu Velsanki, i to je to. Vlahe i ne znam. Niko mi se vise ne predstavlja kao Vlah?!? JA mislim da nije u pitanju lokalitet (kao tu i tu ih mozete naci) nego neka ideoloska ili etnicka narodna skupina. Velsani se doduse pre svega tripuju da su Kelti.

 

[East]

Ajooooj al ste nasli temu....zivim okruzen njima citav zivot pa jos moram i ovde da citam...doduse Zajecar je ja mislim jedini grad u tom kraju gde oni nisu vecina stanovnistva mada ko to zna vise,u velikom broju slucajeva moze se provaliti samo po cudnom prezimenu na ic-capsanovic,lupuleskovic,tatrabeskovic....

 

Sto se porekla tice tu je besmisleno i pricati posto se i oni sami dele na par jako suprostavljenih struja,pocev od onih koji smatraju da su deo rumunske manjine (cinjenica je da im jezik jeste slican i jeste romanski...),zatim oni koji smatraju da su Sloveni,to jest srbi stocari koji imaju odredjene izrazite karakteristike zato sto su se zadrzali u planinskim predelima pa su pokupili tako svasta nesto od susednog stanovnistva....do onih koji smatraju da su potomci dacana ili Tracana i da su oni ustvari pravi starosedeoci a da smo ih mi i Rumuni asimilovali...

 

U Rumuniji je cak ,jes da je minoran,ali prilicno aktivan pokret za pripajanje svih ovih oblasti njima,ili omogucavanje stvaranja vlaske republike...mada to je vec zlonamerno ali bezazleno lupetanje...ako je neko polagao pravo na nas to su Bugari )))

 

Ovde postoje odredjeni stereotipi (pod ovde mislim na istocnu Srbiju iako sad kucam iz Bga ) koji su delom potkrepljeni istinom sa tim pricama o magijskim ritualima,vrackama raznim,posto da,to se jeste zadrzalo,al pa sta,zar nismo svi nekad bili pagani?...Najveci razlog zasto postoji odredjeni animozitet prema njima jeste taj sto su apsolutno ogledalo kicha,gde generacije rade po Austriji,Nemackoj,zidajuci ovde dvorce,takmiceci se sa komsijama ko ce podici veci,sa sve lavovima ,tigrovima,labudovima,konjima...i slastecim bojama...Inace ako nikad niste videli neko takvo selo ,mnogo ste propustili,istripovali bi ste da ste u Folk Svajcerskoj sa sve robnim kucama,kineskim prodavnicama...ali bez stanovnika,zato sto su svi u inostranstvu a pare im sluze samo za pokazivanje...a to im je i najveca poenta...I sve tako do MUZIKE koja im je obelezje.

 

Obicaji tipa,ti ugovoreni brakovi dok su mladi i slicno se jesu zadrzali,ali ono,mnogo manje nego kod roma npr...opet se to sve vise svodi na pokazivanje,sto vise zlata,dukata,pokloni se citaju preko razglasa i radi se o hiljadama evra,s tim sto se sve to naravno pamti pa je poenta da se vrati kad se bude vencavao neko iz kuce koja je dala poklon ))ALI BRATE KO NIJE BIO NA VLASKOJ SVADBI NE ZNA STA JE ZIVOT-najmanje 3 dana alkoholisanja,orgijanja,nasilja...ama cist metal )))

 

itd itsl.