Bata Trokrilni Posted August 4, 2009 Report Posted August 4, 2009 Nije bio još uvek Veliki vezir te godine, ali je bio na drugim visokim položajima već dugi niz godina, te je odatle i uticao da se obnovi Patrijaršija.
Prisoner of Dreams Posted August 4, 2009 Report Posted August 4, 2009 Тад је још увек био само везир (министар). Касније велики везир (што му дође као председник владе). Ако у некој књизи експлицитно пише да је био ВВ 1557. онда је то грешка, а ако се уопштено каже да је ВВ МПС обновио Патријаршију, онда не мислим да је то грешка. Ствар тумачења.
Baki Posted August 4, 2009 Report Posted August 4, 2009 Da, ali pitanje je koliko je on moga ili hteo da utice na obnovu patrijarsije kada je bio vezir, tj. kolika je njegova objektivna zasluga u tome. Ne znam, nisam pametan.
Prisoner of Dreams Posted August 4, 2009 Report Posted August 4, 2009 Велика заслуга, највећа. По свим респектабилним изворима. Он и још ових пар које сам горе навео су свакако више желели да сарађују са Србима него са Грцима. Управо је Соколовићев брат, Макарије, постављен за Патријарха. То је било у складу са општом турском политиком тог времена - покушај да се придобије српски елемент као најбројнији и најзначајнији на Балкану. Давање црквене самосталности Србима се тада чинило да иде руку под руку са унапређивањем турских интереса. Зато је Соколовићу и успело да испослује то код Сулејмана. На неки начин, деловало је као да је спојио лепо (дао веће привилегије раји из које је потекао) и корисно (обезбедио залеђе док су Турци јуришали ка Бечу). Међутим, баш је Патријаршија на дуже време сачувала клицу отпора према турској окупацији.
Baki Posted August 4, 2009 Report Posted August 4, 2009 Велика заслуга, највећа. По свим респектабилним изворима. Он и још ових пар које сам горе навео су свакако више желели да сарађују са Србима него са Грцима. Управо је Соколовићев брат, Макарије, постављен за Патријарха. То је било у складу са општом турском политиком тог времена - покушај да се придобије српски елемент као најбројнији и најзначајнији на Балкану. Давање црквене самосталности Србима се тада чинило да иде руку под руку са унапређивањем турских интереса. Зато је Соколовићу и успело да испослује то код Сулејмана. На неки начин, деловало је као да је спојио лепо (дао веће привилегије раји из које је потекао) и корисно (обезбедио залеђе док су Турци јуришали ка Бечу). Међутим, баш је Патријаршија на дуже време сачувала клицу отпора према турској окупацији. E vidis, sad se bas setih da je na jednom od tih predavanja bila i prica da si dokazi da je Makarije brat Mehmed pashe krajnje labavi, i da to verovatno nije tacno. Jebi me, ali nemam pojma na osnovu cega je to zakljuceno, davno je to bilo, ali znam da je tad profa naveo pun klinac nekih poprilicno ubedljivih izvora.
Мајор Гашпар Posted August 4, 2009 Report Posted August 4, 2009 Mozda mu nije bio brat, ali su bili u bliskom srodstvu.
angels deserve to die Posted September 29, 2009 Report Posted September 29, 2009 Mozda mu nije bio brat, ali su nosili isto prezime, po chemu je vrlo verovtno da su bili rod. Nije mi jasno kako tolikoi autori- i nashi i strani mogu da se sloze u jednom: da je Makarije brat (rod) Mehmedov, i da pogreshe. Baki, ajde priseti se malo tih izvora i reci koji je to profa bio
Baki Posted December 20, 2009 Report Posted December 20, 2009 Valjda je ta informacija prvi put nsapisana u Tronoskom rukopisu (?, ne drzite me za rec ako se tako zove dokument) iz 18. veka, dakle mnogo poznijeg vremena, dok svi hronoloski stariji dokumenti nigde ne pominju to srodstvo. Profa koji je sve to pricao jeste Vojin Dabic.
Stefan34 Posted December 20, 2009 Report Posted December 20, 2009 (edited) Tako je. Niti jedan savremen izvor ne povezuje Makarija i Mehmed Pashu, to cine tek izvori (letopisi) iz 18. veka. Edited December 20, 2009 by Stefan34
Rehabilitovani Bagrem Posted December 29, 2009 Report Posted December 29, 2009 (edited) Srbi i Rusi Dubravka Stojanović, istoričarka Jedino što je zaista tradicionalno u rusko-srpskim odnosima jeste nesporazum. Gotovo po pravilu, tokom istorije, Srbija je u Rusiji videla „starijeg brata” koji će bezrezervno i do kraja zastupati njene interese. Sa svoje strane, Rusija je Balkan koristila kao prostor na kome se, pred konkurencijom, dokazivala kao velika sila. Koristila je zavađene balkanske državice da bi se preko njih približila večno nedostupnim „toplim morima” ili da bi preprečila „prodor na istok” onima koje je smatrala svojim neprijateljima. Suviše često tokom poslednja dva veka kreatori srpske spoljne politike nisu razumeli prirodu ruskih interesa na Balkanu. Događaji u poslednjih godinu dana pokazuju da ta lekcija još uvek nije shvaćena. „Gasna kriza” je, po ko zna koji put, pokazala suštinu odnosa Rusije i njenih „zavisnika” na Balkanu. Bilateralni sukob s Ukrajinom iskorišćen je, s ruske strane, za pokazivanje moći i ucenu Evrope. Srbija je tako postala jedna od žrtava ruske politike, i to malo vremena pošto su se izjalovila velika srpska očekivanja od Rusije - od Kosova do NIS-a. I onda, kao u nekoj priči: dok sam se pripremala za pisanje teksta o najnovijem srpsko-ruskom nesporazumu, gas je počeo da stiže iz Mađarske, Nemačke i Austrije. Bio je to događaj jakog simboličkog naboja koji je u meni, kao istoričarki, izazvao jednu istorijsku asocijaciju. Setila sam se velike istočne krize iz 1878. godine. Bila je to jedna od najvećih srpskih istorijskih kriza. Posle zajedničkog ratovanja protiv Turske, Rusija je izneverila svoju saveznicu Srbiju i u San Stefanu stvorila „veliku Bugarsku” koja je obuhvatala teritorije za koje je Srbija verovala da su joj egzistencijalno važne. Srbiju su tada „spasle” upravo Austrougarska i Nemačka, naravno i same braneći svoje interese. Organizovale su Berlinski kongres, na kome je Srbija dobila nezavisnost i teritorije koje je u ratu osvojila. U mitskim prepričavanjima srpske istorije, ta ključna situacija uglavnom se zaboravlja. Ozbiljna spoljna politika bi trebalo da vodi računa o istorijskim iskustvima. I, pre svega, da ne pravi početničke i nedopustive greške stavljajući u spoljnoj politici sve samo na jednu kartu. http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/74306/Srbi-i-Rusi Edited December 29, 2009 by johnny bravo 1
Rehabilitovani Bagrem Posted December 29, 2009 Report Posted December 29, 2009 Ne slazem se ni ja sa tekstom,pretera ga...
Stefan34 Posted December 29, 2009 Report Posted December 29, 2009 Ne slazem se ni ja sa tekstom,pretera ga... Sto pretera? Rusi su u to vreme lepo rekli srpskom predstavniku u Carigradu (parafraziram) - "Prva stvar su ruski interesi, za njima idu bugarski, pa tek onda srpski...". Da su Ruje tada odlucile da probaju preko Srbije da izadju na Jadran umesto preko pogoleme Bugarske na Bosfor, eee...
Rehabilitovani Bagrem Posted December 29, 2009 Report Posted December 29, 2009 Kako neko rece,Srbi su zadnjih 200 godina uvek ratovali sa ruskim strateskim neprijateljem,cak ponekad kad i Rusi nisu ni bili u ratu.Iskreno receno ne mogu ih kriviti,svaka zemlja bi tako isto postupila.Bratstvo,religija sve to je prazna prica.Jedino interesi,sto pre to skontaju ljudi to pre cemo uzeti sudbinu u svoje ruke i naterati politicare da pricaju i rade nesto konkretno a ne da se kunu u ovo ili one...
Nisko_Se_Mazim Posted December 29, 2009 Report Posted December 29, 2009 Kako neko rece,Srbi su zadnjih 200 godina uvek ratovali sa ruskim strateskim neprijateljem,cak ponekad kad i Rusi nisu ni bili u ratu.Iskreno receno ne mogu ih kriviti,svaka zemlja bi tako isto postupila.Bratstvo,religija sve to je prazna prica.Jedino interesi,sto pre to skontaju ljudi to pre cemo uzeti sudbinu u svoje ruke i naterati politicare da pricaju i rade nesto konkretno a ne da se kunu u ovo ili one... Da nije bilo Austro-Ugarske na Berlinskom kongresu Srbija ne bi dobila nista
Dragonhelm Posted December 30, 2009 Report Posted December 30, 2009 Толко нам је лепо било с Аустро'Угарском да смо једва дочекали да се ослободимо њеног топлог загрљаја. И вратили се Русији наравно. Само не видим која је сврха писања таквих једностраних чланака. Наброје кад су на с Руси зајебали, а не помену све ствари које су нам користиле. Па ми смо државу изградили својом крвљу и њиховом помоћи. Букурешки мир, Акерманска конвенција, Једренски мир, Михаилово добијање градова, Први светски рат. Шта би било од нас да нсимо имали њихову помоћ... Ето, та Источна криза, па Руси су у хиљадама добровољаца дошли да се боре у Србију. Командант наше војске је био руски генерал Черњајев. На Ђунису наши сви побегли, Руси сви изгинули. И ко је ултиматумом спречио Турке да наставе ка Београду. Опет Руси. После смо ко пичкице у други рат 1877. ушли тек кад је пала Плевна и кад је рат већ био фактички готов. Људи свесно бирају да буду русофоби, из овог или оног разлога. То је њихов избор, ту се не може ништа. Ал не треба пренебрегавати неке чињенице.
Nisko_Se_Mazim Posted December 30, 2009 Report Posted December 30, 2009 Da bas je lepo bilo posle ubistva kralja Aleksandra i eliminisanja Austro Ugarskog uticaja u Srbiji-spoljnu i unutrasnju politiku zemlje krojili razbojnici iz Crne Ruke (koju vidim pojedine javne figure danas jos krste i patriotama a ubistvo kralja nazivaju patriotskim aktom,o brother ),sto je na kraju krajeva Srbiju i uvuklo u rat(izmedju ostaloga ) Ne znam da li si svestan da smo upravo zbog "brace Rusa" ispusili u prvom ustanku-Bukrestanski mir je bio krajnje nepovoljan za Srbiju (za razliku od Ickovog mira koji smo ovako lepi i pametni na nagovor Rusije odbili i nastavili da ratujemo )a posle njega je usledila i strahovita turska odmazda Sto se tice Djunisa-pa znas kako u taj prvi oslobodilacki rat Srbija je nespremna,sa nedovoljno opremljenom i organizovanom vojskom usla upravo na podsticaj Rusije 2 2
Dragonhelm Posted December 30, 2009 Report Posted December 30, 2009 Тај период је најдемократскији у историји Србије, а до рата је свакако морало да дође због АУ амбиције да избије на Солун. Наравно, могли смо да се натртимо и кажемо изволте. Али ми са АУ нисмо имали шта да тражимо, оног тренутка кад је окупирала Босну и истакла своје претензије да се прошири ка југоистоку, ми смо постали природни непријатељи. Букурешки мир је био највише што је у том тренутку могло да се добије. Ичков мир је нудио више, али није нудио међународне гаранције, какве смо добили Букурешким (који је био мировни уговор Турске и Русије, међународни уговор). Оно што Турци обећају, они могу и да погазе, ако то није гарантовано међународним уговором. Да је Карађорђе имао и мало смисла за дипломатију, прихватио би услове БМ и не би ни било одмазде. Зато је Милош искористио пун потенцијал Букурешког мира и добио аутономију, а Србији дуг период мира. Србија је у рат ушла 1876 пре свега јер Милан није могао да поднесе да кнез Никола и Петар Мркоњић ратују, а он не - био је млад и зелен, имао је 22 године и плашио се да ће Никола да претендује на престо уједињене Србије и ЦГ. Званична Русија нам је говорила да сачекамо. Карцов, панслависта и посланик у БГ је давао двосмислене изјаве и Милану је то било довољно. А то везивање за Аустроугарску је нешто најгоре што нам се десило у 19. веку - нисмо добили ништа, сем дела онога што смо већ освојили и подршке да се прогласимо краљевином, а одрекли смо се Босне, Санџака, нисмо имали самосталну спољну политику и морали смо да за АУ интерес градимо железницу која нас је банкротирала. Успут смо склопили и неповољни трговински уговор. Милан је морао да мења Владу јер то нико није хтео да потпише. Толико о томе. 1
Nisko_Se_Mazim Posted December 30, 2009 Report Posted December 30, 2009 Тај период је најдемократскији у историји Србије, а до рата је свакако морало да дође због АУ амбиције да избије на Солун. Наравно, могли смо да се натртимо и кажемо изволте. Али ми са АУ нисмо имали шта да тражимо, оног тренутка кад је окупирала Босну и истакла своје претензије да се прошири ка југоистоку, ми смо постали природни непријатељи. Do rata nije moralo doci U Srbiji a i medju Srbima van Srbije je postojala austrofilska struja,a jedan od predloga same AU je bio da Srbija postane sastavni deo monarhije koja bi za tu priliku bila konstituisana po trojnom principu-Austrija,Srbija i Madjarska Букурешки мир је био највише што је у том тренутку могло да се добије. Ичков мир је нудио више, али није нудио међународне гаранције, какве смо добили Букурешким (који је био мировни уговор Турске и Русије, међународни уговор). Оно што Турци обећају, они могу и да погазе, ако то није гарантовано међународним уговором. Да је Карађорђе имао и мало смисла за дипломатију, прихватио би услове БМ и не би ни било одмазде. Зато је Милош искористио пун потенцијал Букурешког мира и добио аутономију, а Србији дуг период мира. Turska bi vrlo verovatno ispostovala sve sto je obecala jer se u tom momentu nalazila u prilicno nezavidnoj situaciji Cak stavise ustanicke vodje su uslove hteli i da prihvate,sve dok se nije umesala Rusija Ovo sto ti navodis su ciste pretpostavke Србија је у рат ушла 1876 пре свега јер Милан није могао да поднесе да кнез Никола и Петар Мркоњић ратују, а он не - био је млад и зелен, имао је 22 године и плашио се да ће Никола да претендује на престо уједињене Србије и ЦГ. Званична Русија нам је говорила да сачекамо. Карцов, панслависта и посланик у БГ је давао двосмислене изјаве и Милану је то било довољно. А то везивање за Аустроугарску је нешто најгоре што нам се десило у 19. веку - нисмо добили ништа, сем дела онога што смо већ освојили и подршке да се прогласимо краљевином, а одрекли смо се Босне, Санџака, нисмо имали самосталну спољну политику и морали смо да за АУ интерес градимо железницу која нас је банкротирала. Успут смо склопили и неповољни трговински уговор. Милан је морао да мења Владу јер то нико није хтео да потпише. Толико о томе. Ja delove Juzne Srbije i medjunarodno priznanje nezavisnosti ne bi nazivao nista Plus kasnija tajna konvencija i sklapanje vojnog saveza Za razliku od brace Rusa koji su hteli te teritorije da pripoje novostvorenoj velikog Bugarskoj preko koje bi vrsili uticaj na Balkanu-iskreno jebalo se njima za Srbiju tada I ne bi rekao da nismo dobili nista-u to vreme Srbija je privredno napredovala,pre svega je je AU bila glavno trziste za izvoz stoke pa je to dalo i zamaha toj trgovini Ono sto je Srbiju posle ruiniralo i dodatno oslabilo pred rat je Carinski rat 1
Dragonhelm Posted December 30, 2009 Report Posted December 30, 2009 Царински рат је управо манифестација шта се дешава кад се потпуно подредиш аустријском туторству. Сав наш свињски извоз је зависио од њиховог каприца. А Турци, са својим источњачким марифетлуцима, не поштују договоре са рајом, што смо имали прилике више пута да се уверимо. Постојала је идеја о тријалистичкој основи АУ монархије (али Мађари никад нису хтели на то да пристану), али не видим како је то на било који начин боље од самосталности за коју смо се толико борили. Ваљда предлажеш да смо требало својевољно у нове окове, шта? По Тајној конвенцији смо се обавезали да нећемо ни један уговор са страном земљом да потпишемо док нам АУ то не одобри и да нећемо да сплеткаримо у БиХ и Санџаку. Почели су да нас опкољавају са свих страна. После су подржавали Албанце и послали из Беча свог човека да прогласи Албанију, све усмерено против нас јер су нас доживљавали као смртну претњу. Тад је у АУ живело више Срба него у Србији. И није им баш била уживанција. Главни разлог што нисмо пристали на Ичков мир је што су нам страшно порасла муда после Иванковца и Мишара. Преко ноћи смо од аутономије почели да размишљамо како смо у стању да се ослободимо и још приде припојимо и Босну и Стару Србију и обновимо Душаново царство (што су нам сами Руси рекли да је нереално). Ми смо једва дочекали кад су нас почетком 1807 Руси позвали у наставак рата. Карађорђе уопште није ни размишљао да прихвати Ичков мир. Разлаз са Русијом који је довео до тога да Руси подрже 1878 Бугаре, а не нас, ниси ни започели Руси, него кнез Михаило, коме је АУ канцелар Андраши продао 1867. причу да је спреман да подели са Србијом Босну (да ми добијемо до Врбаса и Неретве), а у исто време је Босну нудио Хрватима. Стари мађарски трик, завадиш Србе и Хрвате и решиш посао. Онда је Михаило отпустио русофила Гарашанина и да је Михаило поживео могуће је да би се потпуно окренуо Аустрији. То је изнервирало Русе и природно је да су се окренули ЦГ и Бугарској (преко које је пут ка Цариграду ближе, јел да). А 1876 је овде владао такав романтичарски занос (Змајеве песме, Вукове збирке епских циклуса и те форе)да смо веровало како смо народ супермена, да можемо зубима да кољемо Турке. Јавност је желела рат. Михаилова народна војска коју је створио 1861 је била на принципу- узмеш сељака, даш му пушку и ето ти војника. Наивно. Зато смо и пропали у том рату. Нису то претпоставке, Ћоровић, Јовановић, Стојан Новаковић, Васиљ Поповић и други који су се бавили тим периодом лепо пишу о томе.
angels deserve to die Posted January 25, 2010 Report Posted January 25, 2010 (edited) Ne slazem se ni ja sa tekstom,pretera ga... Mislim da nije preterala, zena je sasvim realna. Rusija je u svemu shto je uradila za Balkan (shto dobro, shto loshe) prvo videla svoj interes, pa je onda pruzala "bratsku" ruku. Sasvim je bespotrebno toliko njeno velichanje u medijima- to je chista manipulacija. Edited January 25, 2010 by angels deserve to die
STARSHOOTER_SUPREME Posted January 26, 2010 Report Posted January 26, 2010 Ja mislim da je Srpska istorija u kafani,sve sto iole vredi u kulturoshkom i nauchnom svetu rodjeno je u kafani,sto reche Mika Alas : dobro je uvek otvoriti kafanu,posle svake bitke lepo je popiti cashu vina
bezlichni Posted January 26, 2010 Report Posted January 26, 2010 Ja mislim da je Srpska istorija u kafani,sve sto iole vredi u kulturoshkom i nauchnom svetu rodjeno je u kafani, Ustvari kad malo razamislis sve sto je stvoreno kod nas stvoreno je u kafani. Lose, dobro, kulturno, seljacki, dziberski, naucno, debilsko itd... Volimo plemensko ognjiste pa to ti je, nekad gologuzi oko vatre, sad oko shanka. Greje i jedno i drugo.
tier_mfkr Posted January 26, 2010 Report Posted January 26, 2010 Najveca se umetnost u kafani vazda stvarala!
Мајор Гашпар Posted March 11, 2010 Report Posted March 11, 2010 Да не отварам нову тему... У продаји је други број часописа "Историја". Цена 99 дин. Доста добрих текстова (додуше мало у стилу "Забавника").. У овом броју пишу о: -Нобелу -француским СС дивизијама -Косовском боју -грофу Сави Владиславићу -Наполеону и Карађорђу -Александру Македонском -Хенри Форду -Мата Хари -Галилеју -Хипократу итд.
Recommended Posts