Istorija Srba

[Bata Trokrilni]

U redu je, Angroid ima drugačije tumačenje istorije od mene, zato što polazi od suprotne pretpostavke. On hoće da kaže kako su Srbi pod Turcima bili u kritičnom položaju i da im je pretila opasnost da nestanu. Ja tvrdim suprotno, da Srbima pod osmanlijskom vladavinom identitet nijednog trenutka nije bio ugrožen, posmatran kao nacionalni, a ne verski. Osmanlijsko carstvo je bilo tipičan primer imperije, koja nije nacionalna po svom karakteru, već je čini mešavina različitih naroda i etničkih grupa. Da su Osmanlije htele da sve Srbe pretvore u Turke-muslimane, zar bi dozvolili pravoslavnoj crkvi da opstane i štaviše pomogli joj u tome? Zar bi veliki vezir Mehmed paša Sokolović osnovao Pećku patrijaršiju? Dobro kaže Petar - mizeran je broj islamiziranih Slovena i to nije slučajno tako - ne zbog toga što je crkva pružila ne znam kakav otpor, već što ni politika samog Carstva nije bila da sve svoje podanike pretvori u muslimane. Mehmed Sokolović je bio Srbin koga su kad je bio dete odveli u Carigrad i preobratili, ali on nije zaboravio svoje korene. I on i njegova porodica su dosta uradile za srpski naord, pa i za tu crkvu o kojoj toliko raspravljamo. Problem je u tome što Srbi ni danas ne vide značaj toga. Mene su u školi učili o nekakvom "danku u krvi", kao sastavnom delu "turskog zuluma". Ono čemu me nisu učili je da je za tu decu "danak u krvi" bio ono što im je omogućilo da uspeju u životu i da neki od njih, poput Sokolovića, naknadno urade nešto za svoj narod. Kad je Sokoloviće potisnula albanska porodica Kuprilji (veziri Ćuprilići), bilo je jasno da će se položaj Srba pogoršati, a položaj Albanaca popraviti. Kao što vidimo, istorija se ponavlja - ni do danas Srbi nisu shvatili značaj lobiranja, a Albanci i sada to bolje rade od nas - i zato bolje stoje kod Amera, kao što su tada stojali kod Turaka.

 

Pošto sam pomenuo raskol 1054. - ne bih rekao, Petre, da su Srbi baš u većini bili pagani. A i da jesu, moje pitanje je bilo - koga je bilo više među HRIŠĆANIMA, pravoslavaca ili katolika? Kažu da je odnos bio 2:1 u korist katolika. Prvi srpski kralj, Dukljanin Vladimir, dobio je krunu iz ruku rimskog pape. Čak i 1217. će Stefan Prvovenčani takođe od pape dobiti krunu. E sad, to je upravo bio i prelomni period. Na primeru njegovog brata, Svetog Save, možemo videti dvoličnost u tumačenju međunarodnih odnosa koja je do danas ostala tradicionalno srpsko obeležje. Sveti Sava je žestoko kritikovao kratsše zbog zauzimanja Carigrada 1204, ali mu to nije smetalo da upravo pad Vizantije i težak položaj carigradskog patrijarha, iskoristi da napravi posebnu srpsku arhiepiskopiju. Tu leži početak vezivanja srpskog nacionalnog identiteta za pravoslavlje, jer veliki broj Srba, do tada katolika, prelazi pod okrilje nove, nacionalne crkve. Kako je jačala srednjovekovna država, jačala je i crkva, i obratno.

 

Da se osvrenem na napomenu da smo sa Grcima, Bugarima i Rumunima isterali Turke sa Balkana, jer smo mi bili pravoslavni, a oni muslimani. Ključna stvar - Prvi srpski ustanak 1804. uopšte nije počeo kao verski, već kao SOCIJALNI sukob. Raja se pobunila protiv gospodara. Ovaj ustanak je bio direktna posledica Francuske revolucije, koju je Napoleon širio Evropom. Sam Karađorđe je bio u bliskoj vezi sa grčkim masonskim društvom Heterija, čiji je cilj bio da na Balkan dovede prosvetiteljske ideje Francuske revolucije, što je bilo moguće jedino rušenjem Turske imperije. Dakle, Turska se našla na udaru zato što je zaostala srednjovekovna IMPERIJA, pre nego zbog toga što je bila muslimanska. Naravno, narod je trebalo motivisati nečim da se bori i gine, pa otuda rasplamsavanje nacionalnih i verskih osećanja.

 

Na kraju - reče Angroid da su muslimani izgradili svoj identitet tek u poslednje vreme. Postoji primer bitke na Kosovu 1831. godine, u kojoj je Husein Gradaščević poveo bosanske muslimanske velikaše protiv vojske turskog sultana. U toj bici su i Srbi učestvovali na strani Huseina. Znači, nešto ranije su stvari oko identiteta krenule da se razvijaju. Aleksa Šantić nije bezveze poručio muslimanima "Ostajte ovdje". Da su oni bili Turci, trebalo je i njih proterati, zar ne? Što ne znači da nije bilo takvih ideja i da se one nisu sprovodile, uključujući i ovaj poslednji rat. Samo, ja ovde govorim da je od toga najpre srpski narod imao štetu. Zaključak mog izlaganja je da Srbi treba iznova da definišu ko su, kao i da odrede šta je ideja vodilja njihove državnosti (a imali smo ih raznih, neke su propale, a neke će tek: "Velika Srbija", "Jugoslavija", "evropska Srbija"). U tom procesu crkva ne bi smela da ima dominantan položaj, jer se u prošlosti loše pokazala.

[Prisoner of Dreams]

Претпостављао сам да ћеш да поменеш Градашчевића

 

Али, он је само на први поглед изузетак од онога што сам горе тврдио. А заправо није. Јер његов покрет против Турске није био национално усмерен. Он је са другим босанским великашима (а неки га и нису пратили, него су допринели његовом коначном поразу) дигао буну због реформи које су после Руско-Турског рата 1829. године почели Турци да спроводе у свим својим провинцијама (а Босна је била једна од најзаосталијих и и најконзервативнијих), а које су се састојале у давању већих права хришћанској раји, а смањивању традиционалних беговских привилегија. Значи, то је био социјални, не национални покрет. Као, што ти тврдиш и за Први српски устанак где си делимично у праву, али превише занемарујеш национални и верски моменат. Јер црква је чувала сећање на слободу и некадашње царство и она је вековима иницирала буне на Турке. Уосталом, неки од вођа устанка су била свештена лица.

[Nisko_Se_Mazim]

Pošto sam pomenuo raskol 1054. - ne bih rekao, Petre, da su Srbi baš u većini bili pagani. A i da jesu, moje pitanje je bilo - koga je bilo više među HRIŠĆANIMA, pravoslavaca ili katolika? Kažu da je odnos bio 2:1 u korist katolika. Prvi srpski kralj, Dukljanin Vladimir, dobio je krunu iz ruku rimskog pape. Čak i 1217. će Stefan Prvovenčani takođe od pape dobiti krunu. E sad, to je upravo bio i prelomni period. Na primeru njegovog brata, Svetog Save, možemo videti dvoličnost u tumačenju međunarodnih odnosa koja je do danas ostala tradicionalno srpsko obeležje. Sveti Sava je žestoko kritikovao kratsše zbog zauzimanja Carigrada 1204, ali mu to nije smetalo da upravo pad Vizantije i težak položaj carigradskog patrijarha, iskoristi da napravi posebnu srpsku arhiepiskopiju. Tu leži početak vezivanja srpskog nacionalnog identiteta za pravoslavlje, jer veliki broj Srba, do tada katolika, prelazi pod okrilje nove, nacionalne crkve. Kako je jačala srednjovekovna država, jačala je i crkva, i obratno.

 

Krunu nisu nikako mogli dobiti iz Vizantije

Razlog je vrlo jednostavan-za Vizantiju postoji jedan i jedini car ovozemljskog sveta(druga stvar sto je Karlo Veliki ucinio presedan )a ako se ne varam u njihovoj titulaturi i hijerarhiji i nema kralja tj basileusa,dok si na zapadu i pre i posle franacko/rimsko-nemackog cara imao pravu bulamentu kraljevskih titula

Vladimir je bio u neprijateljskim odnosima za Vizantincima i imao dugu istoriju ratovanja sa njima pa mu je i kruna iz Rima stigla kao porucena-slicna prica se ponovila i sa Stefanom Nemanjicem-ovaj put je papa video dobru priliku da davanjem kraljevske krune dodatno poljuja autoritet Vizantije kod njihovih doskorasnjih podanika i da prosiri svoj uticaj

Edited July 6, 2009 by Full_Metal_Yakuza

[Guest Bata Životinja]

Prince, ja mislim da tebi fali podosta politikološkog obrazovanja, uprkos tome što si kao završio FPN.

 

Osmanlijsko carstvo je bilo tipičan primer imperije, koja nije nacionalna po svom karakteru, već je čini mešavina različitih naroda i etničkih grupa. Da su Osmanlije htele da sve Srbe pretvore u Turke-muslimane, zar bi dozvolili pravoslavnoj crkvi da opstane i štaviše pomogli joj u tome?

 

Prvo, to kako se Osmanlije ponašaju najbolje dokazuje činjenica da Turci Seldžuci više ne postoje. Osmanlije su ih potisnule. Da je Beč pao, da je Turska bila do Minhena, ovaj kraj bi bio potpuno stabilan, što u geopolitičkom smislu nije bio, već je ovih hiljadu kilometara na kojem žive južni Sloveni bila oblast sukoba dvije imperije, dvije civilizacije, dvije religije, dva kontinenta. Jedina pozitivna stvar u tome je da i jedna i druga strana, na mjestu sukoba - Balkanu, moraju biti itekako oprezne. Da je front pomjeren iza Beča, ovo bi 'ladno, ali 'ladno bio forum na arapskom jeziku i ne bismo ni vodili ovu raspravu. Nas je Beč, paradoksalno, spasio svojom geopolitikom.

 

Kako to funkcioniše? Ima ona anegdota o knezu Milošu kada pita za narod, šta radi, priča li se nešto. Odgovore mu da Srbi viču po ulicama, svašta propagiraju itd... Miloš je rekao: priteži. Poslije nekog vremena pita Miloš ponovo šta narod radi, ovi mu odgovore: ćuti. Miloš veli: popuštaj! Budući da smo bili u sred velike civilizacijske bitke, naravno da smo imali specijalan položaj i ne bi nikako odgovaralo Turcima da naljute prve odbrambene redove, makar bili i civili.

 

Istu tu ''sreću'' smo imali i u sukobu kapitalizma i komunizma, koji je takođe ovdje imao granicu, što je Tito itekako iskoristio, tvrdi se da je čak 350 milijardi dolara dobio od Amera, no nije važno sad to. Važno je da, nakon pada komunizma i nakon što se civilizacijski sukob premjestio nekoliko hiljada kilometara na istok, u Ukrajinu ili Gruziju, te zemlje mogu imati koristi od klackanja, bar za sada. AKo se Rusija oporavi, možda se sfera uticaja vrati na Balkan. Ali mi upravo živimo ono što nam se pod Turcima nije desilo, dakle da smo duboko u pozadini američkih (neprijateljskih?) redova, sviđalo se to nama ili ne. I zato prolazimo tako kako prolazimo. Brišemo ćirilicu, EU nam je važnija od majke, Solana od Pavla a Obama od sv. Save. I identitet će nam biti izbrisan, kad-tad.

 

Mehmed Sokolović je bio Srbin koga su kad je bio dete odveli u Carigrad i preobratili, ali on nije zaboravio svoje korene. I on i njegova porodica su dosta uradile za srpski naord, pa i za tu crkvu o kojoj toliko raspravljamo. Problem je u tome što Srbi ni danas ne vide značaj toga. Mene su u školi učili o nekakvom "danku u krvi", kao sastavnom delu "turskog zuluma". Ono čemu me nisu učili je da je za tu decu "danak u krvi" bio ono što im je omogućilo da uspeju u životu i da neki od njih, poput Sokolovića, naknadno urade nešto za svoj narod.

 

ovo je potpuno neutemeljeno. Dakle ''tebe su u školi učili'', a šta to imaju da te uče u školi? Postoji ČISTO, NEPOSREDNO I OČUVANO NARODNO ISKUSTVO POD TURCIMA. I zove se NARODNA POEZIJA. Sad si ti našao da to prevodiš u neke ''interesne kategorije'' kao da su Sokolovići odlučili jednog dana da naprave zavjeru, da pošalju sina u Istanbul, da on tamo glumi nešto do punoljetstva, kao brani Tursku tu i tamo, kasnije dobije neki pašaluk pa vodi Srbiju, pošto nije zaboravio ko je i šta je. Pa imam samo par pitanja: što narod nagrdi te Turke u narodnom epu kad su bili tako bajni-sjajni? Što su najveći junaci tih epova bili protivnici Turaka? Šta kao narod tupav, ne zna šta mu se dešava pred nosom, ne zna da tumači sopstveno neposredno iskustvo već čeka nekog Princa ili Vojina Dimitrijevića da im oni u 21. vijeku objasne šta se njima dešavalo u 17. vijeku? Jest vala, taj narod nije osjetio to na sopstvenoj grbači nego je izmislio svoje nedaće i svoje hajduke i koga je sve slavio. Ne, pošto je životni standard bio krasan, samo onako na svakih par godina da pljuneš po jednog klinca i pošalješ za Stambol. Nije nego. Dvjesta hiljada je odvedeno u janjičare, jedan nam je napravio most. Sapienti sat.

 

Prince, sve što si ovdje rekao se totalno suprotstavlja autentičnom narodnom iskustvu opisanom u narodnoj poeziji i opjevanom od strane guslara. To, u slobodnom prevodu na svakodnevni srpski jezik znači da - lažeš. Svejsno ili nesvjesno, ideološki zatrovano ili iz nekih petih razloga... ali lažeš. I to čitavo narodno stvaralaštvo dokazuje.

 

Pošto sam pomenuo raskol 1054. - ne bih rekao, Petre, da su Srbi baš u većini bili pagani. A i da jesu, moje pitanje je bilo - koga je bilo više među HRIŠĆANIMA, pravoslavaca ili katolika? Kažu da je odnos bio 2:1 u korist katolika. Prvi srpski kralj, Dukljanin Vladimir, dobio je krunu iz ruku rimskog pape. Čak i 1217. će Stefan Prvovenčani takođe od pape dobiti krunu. E sad, to je upravo bio i prelomni period. Na primeru njegovog brata, Svetog Save, možemo videti dvoličnost u tumačenju međunarodnih odnosa koja je do danas ostala tradicionalno srpsko obeležje. Sveti Sava je žestoko kritikovao kratsše zbog zauzimanja Carigrada 1204, ali mu to nije smetalo da upravo pad Vizantije i težak položaj carigradskog patrijarha, iskoristi da napravi posebnu srpsku arhiepiskopiju. Tu leži početak vezivanja srpskog nacionalnog identiteta za pravoslavlje, jer veliki broj Srba, do tada katolika, prelazi pod okrilje nove, nacionalne crkve. Kako je jačala srednjovekovna država, jačala je i crkva, i obratno.

 

Prvo, pokušavaš jedan vrlo složen period da tumačiš kao da je pasulj. Prvo, Stefan Nemanja je bio u sukobu sa Vizantijom, to podrazumijeva neke antivizantijske stavove i mnjenja, i to je već pitanje našeg položaja. Oni koji žele da nas poklope su nam vrlo blizu a možemo u pomoć pozvati Ugare kao katolike i pokušati održati neku ravnotežu. Sami preci Stefana Nemanje, kao i Vojislavljevići u Zeti, koji su bili u međusobnom sukobu tokom 12. vijeka, su koristili čas Ugare čas Vizantince da bi izvojevali svoju dominaciju ovim prostorom. Tako je otac ili djed Stefana Nemanje pomoću Ugara oslobodio sve oblasti od Dunava do Drača, dok je tadašnji Vojislavljević zvao u pomoć Vizantince da mu garantuju teritorije. Tu se ćurak mijenjao češće nego u Vuka Draškovića, i nema veze ni sa religijom ni sa nečijim autoritetom.

 

Činjenice što se tiče identiteta: prvo, Srbi su već imali ćirilicu, dakle skoro 200 godina prije raskola oni su bili civilizacijski bliži Vizantiji. Drugo, oni su prije svega ratovali sa Vizantijom i opet smatrali upravo Vizantiju sastavnim dijelom svog identiteta. Sava je pribavio autokefalnost onda kada je Vizantija bila maltene prognana sa evropskog kontinenta i imala središte negdje u maloj Aziji, kada je osvojena od strane krstaša koji su je držali pod svojom vlašću punih 60 godina, skoro pola trajanja čitave dinastije Nemanjića, a i krstaši i Dušan su imali isti cilj - titulu rimskog cara koju je nosio samo car u Konstantinopolju. Papa im je bio nevažan jer on stvarno i nije imao neku veliku moć, padao je u ''avinjonsko ropstvo'', šetali ga lijevo desno, mora da prihvati filioque jer je nekom germanskom divljaku tako palo na pamet jednog dana... ne kažem da je bio potpuno nemoćan, ali definitivno nije bio najcjenjenija glava u Evropi, to je bio upravo vizantijski car, koji ne dozvoljava da postoji ništa pod kapom nebeskom do samo on. Zato se po krunu i odlazi u Rim. Uostalom, u 13. vijeku to se i nije posmatralo kao raskol, crkve su se svađale i mirile i ranije, i u 15. vijeku su i dalje pregovarale o ujedinjenju. Stoga je nemoguće da tako žestoko zastupaš stav 2:1 katolici u odnosu na pravoslavce kada se to uopšte nije tako posmatralo u to vrijeme.

 

Da se osvrenem na napomenu da smo sa Grcima, Bugarima i Rumunima isterali Turke sa Balkana, jer smo mi bili pravoslavni, a oni muslimani. Ključna stvar - Prvi srpski ustanak 1804. uopšte nije počeo kao verski, već kao SOCIJALNI sukob. Raja se pobunila protiv gospodara. Ovaj ustanak je bio direktna posledica Francuske revolucije, koju je Napoleon širio Evropom. Sam Karađorđe je bio u bliskoj vezi sa grčkim masonskim društvom Heterija, čiji je cilj bio da na Balkan dovede prosvetiteljske ideje Francuske revolucije, što je bilo moguće jedino rušenjem Turske imperije. Dakle, Turska se našla na udaru zato što je zaostala srednjovekovna IMPERIJA, pre nego zbog toga što je bila muslimanska. Naravno, narod je trebalo motivisati nečim da se bori i gine, pa otuda rasplamsavanje nacionalnih i verskih osećanja.

 

jeste, nepismeni Karađorđe svinjar je bio u vezi sa masonima

Prvo, to nije socijalni sukob kada je socijalno raslojavanje etnički i vjerski uslovljeno!

Drugo, samo je trebalo da se kaže ''eto mene eto vas, rat Turcima'' i da svi krenu.

Treće, tumačenje ti se zasniva na zapadnom kompleksu koji pokušava da da primat grčkoj revoluciji, iako je počela 17 godina nakon srpskog ustanka. Od tog kompleksa ne mogu do danas da se oporave, čitavo vrijeme insistiraju da je Grčka bila prvi pobunjeni narod u Turskoj carevini.

Četvrto, pokušavaju da objasne čitav 19. vijek nekim uzdizanjem Napoleona, kao da je lik maltene sunce a čitava Evropa polje suncokreta, pa kao neki svinjar Đorđe Petrović čuo za Napoleona i onda htio i on da stavi ruku u sako.

Revolucija je nastala jer je dotjeralo cara do duvara. Ako su bile potrebne neke političke promjene, tipa dolaska Napoleona do Dubrovnika ili ekonomsko slabljenje Turske, ili kritičan broj lumpenproletarijata... to ni u čemu nema veze sa željom za ustankom, koja nije nastala 1804. ili 1799. godine ili kad su se prvi masoni pojavili na Balkanu, ili sa srpskim identitetom, koji takođe nije uslovljen pomenutim događajima, već je potpuno razrađen u narodnoj poeziji stotine godina prije Napoleona.

 

Na kraju - reče Angroid da su muslimani izgradili svoj identitet tek u poslednje vreme. Postoji primer bitke na Kosovu 1831. godine, u kojoj je Husein Gradaščević poveo bosanske muslimanske velikaše protiv vojske turskog sultana. U toj bici su i Srbi učestvovali na strani Huseina. Znači, nešto ranije su stvari oko identiteta krenule da se razvijaju.

 

a ovo si tek potpuno izvrnuo, zna se dobro da je srpska raja ISKORIŠĆENA zarad odbrane feudalnih privilegija. Isto kao što će, kada Tadiću počne da gori pod nogama, i sam Boris da se sjeti da je Srbin, pa kad počnu neki novi govori na Gazimestanu, čim nema ljeba da se jede političari idu na Gazimestan, od Lazara preko Gradaščevića do Slobe, a biće i Tadić vrlo brzo.

 

 

Sve u svemu, ova priča da su Srbi nešto izgubili odvajanjem od muslimana ne pije vodu, svuda su u 19. vijeku postojale nacionalne crkve, to jest svi pripadnici nacije su morali biti iste vjere, a ne da se ponovo fura austrougarska državotvornost. Što se mene tiče radije bi, ako bi zagustilo, pozvao 4-5 miliona Rusa da nasele sve od Vranja do Užica, vremenom bi naučili srpski a ionako su iste vjere. A da se sa islamom zajebavam to nemam namjeru. Nigdje gdje postoji islam kao religija oni nisu integrisani u društvo. U Francuskoj su uvijek faktor nestabilnosti, ne prihvataju francuske zakone i prosvjetiteljsku tradiciju, to je njihovo pravo i niko ne smije nasilno da ih asimiluje, a sa Albancima da se poređujem nemam namjeru, ti ljudi bi sutra i Jehovini svjedoci postali kad bi im to bilo u interesu, oni i nisu muslimani već uvreda za islam.

[Nisko_Se_Mazim]

Postoji ČISTO, NEPOSREDNO I OČUVANO NARODNO ISKUSTVO POD TURCIMA. I zove se NARODNA POEZIJA.

 

:)

Mora da je tebi mnogo dobro

To isto "neposredno i ocuvano narodno iskustvo" :) nam kaze i da je Kraljevic Marko bio zastitnik i pravednik potlacenih Srba

A istorijska realnost kojom izgleda slabo baratas nam govori da je bio najobicniji turski vazal,manje vise potpuno nevazna licnost koja je upamcena kao naslednik slavnog prethodnika i po tome sto je poginuo kao turski vazal

Istorijske cinjenice su jedno a narodna poezija nesto sasvim drugo-ali zaboravljam sa kim pricam

Inace Djordjeviceve i Ljusiceve knjige u sake pa procitaj malo zasto su Srbi digli ustanak

Edited July 6, 2009 by Full_Metal_Yakuza

[Prisoner of Dreams]

Цркве (религије генерално) су обликовале нације на Балкану, на добро или лоше.

 

Ево, још један пример везан за Бугарску, и за Македонију.

 

Бугари су негде средином 70-их година 19. века (не могу сад тачно да се сетим, чини ми се 1874) испословали од Порте, преко свог утицајног трговачког лобија у Цариграду, Егзархат, тј. своју црквену организацију, самосталну од Васељенске Патријаршије. Још битније, Егзархат је добио и јурисдикцију над целом Македонијом, над простором који је раније покривала Охридска архиепископија. У пракси је то значило да су Бугари далеко пре Грка и Срба почели са асимилацијом македонских Словена. Пре тога си имао масу словенског становништва које није имало јасну представу о својој националној припадности. Неки су себе сматрали Србима, неки Бугарима. Неки су се временом грцизовали. Али, читава једна генерација Македонаца је слушала литургију на бугарском језику, а деца најимућнијих су одлазила у бугарске школе (јер других није ни било). Касније су они стварали најрадикалније крило ВМРО. А све је почело са оснивањем црквене организације. Мучени Срби и Грци тек у 90-им годинама 19. века почињу да шаљу своје попове и учитеље у Македонију (ми конкретно за време владе Стојана Новаковића), ал Бугари су до тад у многоме већ обавили посао.

[Bata Trokrilni]

Prince, ja mislim da tebi fali podosta politikološkog obrazovanja, uprkos tome što si kao završio FPN.

 

 

 

Prvo, to kako se Osmanlije ponašaju najbolje dokazuje činjenica da Turci Seldžuci više ne postoje. Osmanlije su ih potisnule. Da je Beč pao, da je Turska bila do Minhena, ovaj kraj bi bio potpuno stabilan, što u geopolitičkom smislu nije bio, već je ovih hiljadu kilometara na kojem žive južni Sloveni bila oblast sukoba dvije imperije, dvije civilizacije, dvije religije, dva kontinenta. Jedina pozitivna stvar u tome je da i jedna i druga strana, na mjestu sukoba - Balkanu, moraju biti itekako oprezne. Da je front pomjeren iza Beča, ovo bi 'ladno, ali 'ladno bio forum na arapskom jeziku i ne bismo ni vodili ovu raspravu. Nas je Beč, paradoksalno, spasio svojom geopolitikom.

 

Kako to funkcioniše? Ima ona anegdota o knezu Milošu kada pita za narod, šta radi, priča li se nešto. Odgovore mu da Srbi viču po ulicama, svašta propagiraju itd... Miloš je rekao: priteži. Poslije nekog vremena pita Miloš ponovo šta narod radi, ovi mu odgovore: ćuti. Miloš veli: popuštaj! Budući da smo bili u sred velike civilizacijske bitke, naravno da smo imali specijalan položaj i ne bi nikako odgovaralo Turcima da naljute prve odbrambene redove, makar bili i civili.

 

Istu tu ''sreću'' smo imali i u sukobu kapitalizma i komunizma, koji je takođe ovdje imao granicu, što je Tito itekako iskoristio, tvrdi se da je čak 350 milijardi dolara dobio od Amera, no nije važno sad to. Važno je da, nakon pada komunizma i nakon što se civilizacijski sukob premjestio nekoliko hiljada kilometara na istok, u Ukrajinu ili Gruziju, te zemlje mogu imati koristi od klackanja, bar za sada. AKo se Rusija oporavi, možda se sfera uticaja vrati na Balkan. Ali mi upravo živimo ono što nam se pod Turcima nije desilo, dakle da smo duboko u pozadini američkih (neprijateljskih?) redova, sviđalo se to nama ili ne. I zato prolazimo tako kako prolazimo. Brišemo ćirilicu, EU nam je važnija od majke, Solana od Pavla a Obama od sv. Save. I identitet će nam biti izbrisan, kad-tad.

 

 

 

ovo je potpuno neutemeljeno. Dakle ''tebe su u školi učili'', a šta to imaju da te uče u školi? Postoji ČISTO, NEPOSREDNO I OČUVANO NARODNO ISKUSTVO POD TURCIMA. I zove se NARODNA POEZIJA. Sad si ti našao da to prevodiš u neke ''interesne kategorije'' kao da su Sokolovići odlučili jednog dana da naprave zavjeru, da pošalju sina u Istanbul, da on tamo glumi nešto do punoljetstva, kao brani Tursku tu i tamo, kasnije dobije neki pašaluk pa vodi Srbiju, pošto nije zaboravio ko je i šta je. Pa imam samo par pitanja: što narod nagrdi te Turke u narodnom epu kad su bili tako bajni-sjajni? Što su najveći junaci tih epova bili protivnici Turaka? Šta kao narod tupav, ne zna šta mu se dešava pred nosom, ne zna da tumači sopstveno neposredno iskustvo već čeka nekog Princa ili Vojina Dimitrijevića da im oni u 21. vijeku objasne šta se njima dešavalo u 17. vijeku? Jest vala, taj narod nije osjetio to na sopstvenoj grbači nego je izmislio svoje nedaće i svoje hajduke i koga je sve slavio. Ne, pošto je životni standard bio krasan, samo onako na svakih par godina da pljuneš po jednog klinca i pošalješ za Stambol. Nije nego. Dvjesta hiljada je odvedeno u janjičare, jedan nam je napravio most. Sapienti sat.

 

Prince, sve što si ovdje rekao se totalno suprotstavlja autentičnom narodnom iskustvu opisanom u narodnoj poeziji i opjevanom od strane guslara. To, u slobodnom prevodu na svakodnevni srpski jezik znači da - lažeš. Svejsno ili nesvjesno, ideološki zatrovano ili iz nekih petih razloga... ali lažeš. I to čitavo narodno stvaralaštvo dokazuje.

 

 

 

Prvo, pokušavaš jedan vrlo složen period da tumačiš kao da je pasulj. Prvo, Stefan Nemanja je bio u sukobu sa Vizantijom, to podrazumijeva neke antivizantijske stavove i mnjenja, i to je već pitanje našeg položaja. Oni koji žele da nas poklope su nam vrlo blizu a možemo u pomoć pozvati Ugare kao katolike i pokušati održati neku ravnotežu. Sami preci Stefana Nemanje, kao i Vojislavljevići u Zeti, koji su bili u međusobnom sukobu tokom 12. vijeka, su koristili čas Ugare čas Vizantince da bi izvojevali svoju dominaciju ovim prostorom. Tako je otac ili djed Stefana Nemanje pomoću Ugara oslobodio sve oblasti od Dunava do Drača, dok je tadašnji Vojislavljević zvao u pomoć Vizantince da mu garantuju teritorije. Tu se ćurak mijenjao češće nego u Vuka Draškovića, i nema veze ni sa religijom ni sa nečijim autoritetom.

 

Činjenice što se tiče identiteta: prvo, Srbi su već imali ćirilicu, dakle skoro 200 godina prije raskola oni su bili civilizacijski bliži Vizantiji. Drugo, oni su prije svega ratovali sa Vizantijom i opet smatrali upravo Vizantiju sastavnim dijelom svog identiteta. Sava je pribavio autokefalnost onda kada je Vizantija bila maltene prognana sa evropskog kontinenta i imala središte negdje u maloj Aziji, kada je osvojena od strane krstaša koji su je držali pod svojom vlašću punih 60 godina, skoro pola trajanja čitave dinastije Nemanjića, a i krstaši i Dušan su imali isti cilj - titulu rimskog cara koju je nosio samo car u Konstantinopolju. Papa im je bio nevažan jer on stvarno i nije imao neku veliku moć, padao je u ''avinjonsko ropstvo'', šetali ga lijevo desno, mora da prihvati filioque jer je nekom germanskom divljaku tako palo na pamet jednog dana... ne kažem da je bio potpuno nemoćan, ali definitivno nije bio najcjenjenija glava u Evropi, to je bio upravo vizantijski car, koji ne dozvoljava da postoji ništa pod kapom nebeskom do samo on. Zato se po krunu i odlazi u Rim. Uostalom, u 13. vijeku to se i nije posmatralo kao raskol, crkve su se svađale i mirile i ranije, i u 15. vijeku su i dalje pregovarale o ujedinjenju. Stoga je nemoguće da tako žestoko zastupaš stav 2:1 katolici u odnosu na pravoslavce kada se to uopšte nije tako posmatralo u to vrijeme.

 

 

 

jeste, nepismeni Karađorđe svinjar je bio u vezi sa masonima

Prvo, to nije socijalni sukob kada je socijalno raslojavanje etnički i vjerski uslovljeno!

Drugo, samo je trebalo da se kaže ''eto mene eto vas, rat Turcima'' i da svi krenu.

Treće, tumačenje ti se zasniva na zapadnom kompleksu koji pokušava da da primat grčkoj revoluciji, iako je počela 17 godina nakon srpskog ustanka. Od tog kompleksa ne mogu do danas da se oporave, čitavo vrijeme insistiraju da je Grčka bila prvi pobunjeni narod u Turskoj carevini.

Četvrto, pokušavaju da objasne čitav 19. vijek nekim uzdizanjem Napoleona, kao da je lik maltene sunce a čitava Evropa polje suncokreta, pa kao neki svinjar Đorđe Petrović čuo za Napoleona i onda htio i on da stavi ruku u sako.

Revolucija je nastala jer je dotjeralo cara do duvara. Ako su bile potrebne neke političke promjene, tipa dolaska Napoleona do Dubrovnika ili ekonomsko slabljenje Turske, ili kritičan broj lumpenproletarijata... to ni u čemu nema veze sa željom za ustankom, koja nije nastala 1804. ili 1799. godine ili kad su se prvi masoni pojavili na Balkanu, ili sa srpskim identitetom, koji takođe nije uslovljen pomenutim događajima, već je potpuno razrađen u narodnoj poeziji stotine godina prije Napoleona.

 

 

 

a ovo si tek potpuno izvrnuo, zna se dobro da je srpska raja ISKORIŠĆENA zarad odbrane feudalnih privilegija. Isto kao što će, kada Tadiću počne da gori pod nogama, i sam Boris da se sjeti da je Srbin, pa kad počnu neki novi govori na Gazimestanu, čim nema ljeba da se jede političari idu na Gazimestan, od Lazara preko Gradaščevića do Slobe, a biće i Tadić vrlo brzo.

 

 

Sve u svemu, ova priča da su Srbi nešto izgubili odvajanjem od muslimana ne pije vodu, svuda su u 19. vijeku postojale nacionalne crkve, to jest svi pripadnici nacije su morali biti iste vjere, a ne da se ponovo fura austrougarska državotvornost. Što se mene tiče radije bi, ako bi zagustilo, pozvao 4-5 miliona Rusa da nasele sve od Vranja do Užica, vremenom bi naučili srpski a ionako su iste vjere. A da se sa islamom zajebavam to nemam namjeru. Nigdje gdje postoji islam kao religija oni nisu integrisani u društvo. U Francuskoj su uvijek faktor nestabilnosti, ne prihvataju francuske zakone i prosvjetiteljsku tradiciju, to je njihovo pravo i niko ne smije nasilno da ih asimiluje, a sa Albancima da se poređujem nemam namjeru, ti ljudi bi sutra i Jehovini svjedoci postali kad bi im to bilo u interesu, oni i nisu muslimani već uvreda za islam.

 

Budi precizan - ja sam konstatovao činjenicu da Osmanlije nisu pokušavae sve hrišćanske podanike da islamizuju, a ti to nisi osporio, već si samo objasnio zašto je tako bilo. Sa čim se ja slažem, naravno, tako da ti je taj deo komentara bio nepotreban. Ono sa čim se ne slažem je da nam danas kad smo u američkoj interesnoj sferi preti opasnost da izgubimo identitet. Što ga ne izgubiše Poljaci, Česi, Mađari, Rumuni, Bugari, Grci? Kao i u dosadašnjoj istoriji (što sam objasnio), i danas pre svega sami možemo da nanesemo štetu svom identitetu. Trenutno je nanosimo tako što sve žetone stavljamo na Kosovo, a ne vidimo da sve vreme gubimo - izgubili smo veliku Srbiju, izgubili Jugoalsviju, sada gudbimo i treću viziju - evropske Srbije, a da ne umemo da definišemo neku novu viziju, koja bi bila jasnija i realnija. Na kraju možemo i Vojvodinu da izgubimo, a i dalje će neko uporno ponavljati "Kosovo je Srbija", bez dodira sa realnošću.

 

Što se narodne poezije tiče, poznato je koliko neposredno iskustvo običnih ljudi može da bude ograničeno i koliko objašnjenja mogu da budu površna. Zato narodnoj poeziji ne treba mnogo verovati, ali je treba čitati, kako bismo videli gde pravimo greške i koje su to predrasude ukorenjene u srpskom narodu. Miloš Obrenović je svojevremeno rekao "Srbi poraz vole", i u pravu je. Narodna poezija je puna vezivanja za poraze. Od Kosova, preko Prvog srpskog ustanka - koji smo izgubili, a ipak je zastupljeniji u pesmama od Drugog - albanske golgote i Krfa, pa do sudbine četničkog pokreta - koji je takođe izgubio rat, ali je nažalost omiljeniji u narodu od partizanskog, pa i na svadbama trubači sviraju Spremte se, spremte i Od Topole pa do Ravne Gore. To je dakle pogrešan pristup - treba veličati i slaviti pobede i videti gde i kako možemo u budućnosti da pobedimo.

 

Jeste srednjovekovni period bio složen što se tiče verskih odnosa, ali ja iz njega izvlačim jednostavan zaključak - ako su tada mogli da postoje Srbi katolici, ili bogumili, ili šta već, šta je trebalo crkvi da naknadno svede identitet Srba na pravoslavce? Ja smatram da koncept srpske države treba da bude ateistički, da vera treba da bude isključivo privatna stvar svakog pojedinca i da ne sme da bude mešanja crkve u državna pitanja. To se odnosi i na islamsku versku zajednicu, ni ona ne sme da se meša u svetovna pitanja. Tako ćemo se i obezbediti od te pojave o kojoj govoriš, da se muslimani ni u jedno evropsko društvo ne uklapaju lako. Zato Francuzi i zabranjuju nošenje verskih obeležja u školama, šta ćeš, ponekad treba pribeći ekstremnim merama.

 

Ovo za Prvi srpski ustanak - ja znam da je Karađorđe imao veze sa Heterijom i da je cela dinastija Karađorđevića masonska, te da masoni stoje i iza Majskog prevrata. Ne može se zanemariti uticaj tih grupa. Raslojavanje u Osmanlijskom carstvu jeste bilo verski i etnički uslovljeno, ali opet - zašto je ustanak izbio baš u to vreme i zašto baš u Beogradskom pašaluku (a ne na nekom drugom delu teritorije naseljene Srbima), može se objasniti samo vođenjem računa i o drugim snagama koje su delovale.

 

Цркве (религије генерално) су обликовале нације на Балкану, на добро или лоше.

 

Ево, још један пример везан за Бугарску, и за Македонију.

 

Бугари су негде средином 70-их година 19. века (не могу сад тачно да се сетим, чини ми се 1874) испословали од Порте, преко свог утицајног трговачког лобија у Цариграду, Егзархат, тј. своју црквену организацију, самосталну од Васељенске Патријаршије. Још битније, Егзархат је добио и јурисдикцију над целом Македонијом, над простором који је раније покривала Охридска архиепископија. У пракси је то значило да су Бугари далеко пре Грка и Срба почели са асимилацијом македонских Словена. Пре тога си имао масу словенског становништва које није имало јасну представу о својој националној припадности. Неки су себе сматрали Србима, неки Бугарима. Неки су се временом грцизовали. Али, читава једна генерација Македонаца је слушала литургију на бугарском језику, а деца најимућнијих су одлазила у бугарске школе (јер других није ни било). Касније су они стварали најрадикалније крило ВМРО. А све је почело са оснивањем црквене организације. Мучени Срби и Грци тек у 90-им годинама 19. века почињу да шаљу своје попове и учитеље у Македонију (ми конкретно за време владе Стојана Новаковића), ал Бугари су до тад у многоме већ обавили посао.

 

Da, i pošto sam ja sa juga Srbije, jedno vreme sam dosta proučavao taj proces. Velika Bugarska je stvarana triput: 1878, 1915. i 1941, svaki put sa ciljem da obuhvati prostor Egzarhije. Bugari su imali iskrivljenu predstavu da su Makedonci i Srbi iz Južnog Pomoravlja u stvari Bugari, i do dana današnjeg mnogi od njih imaju tu predstavu. Dok su Sovjetski Savez i Jugoslavija bili u neprijateljstvu, Sovjeti su sa Bugarima proslavljali jubilej Sanstefanskog mira.

[Prisoner of Dreams]

Da, i pošto sam ja sa juga Srbije, jedno vreme sam dosta proučavao taj proces. Velika Bugarska je stvarana triput: 1878, 1915. i 1941, svaki put sa ciljem da obuhvati prostor Egzarhije. Bugari su imali iskrivljenu predstavu da su Makedonci i Srbi iz Južnog Pomoravlja u stvari Bugari, i do dana današnjeg mnogi od njih imaju tu predstavu. Dok su Sovjetski Savez i Jugoslavija bili u neprijateljstvu, Sovjeti su sa Bugarima proslavljali jubilej Sanstefanskog mira.

 

Тако је. Читава бугарска политичка десница (а то је итекако одомаћено и у широким слојевима становништва) и данас говори о ''Западним провинцијама''.

 

Тренутно, њима ствари иду на руку. Од како су ушли у ЕУ, пар десетина хиљада Македонаца је затражило бугарско држављанство, због виза и томе слично.

 

[Bata Trokrilni]

I mnogi Srbi sa juga Srbije uzimaju bugarske pasoše po osnovu što im se prezime završava na "ov", pa onda dokazuju bugarsko poreklo.

[Prisoner of Dreams]

Ето. Јеби га.

[Bata Trokrilni]

Zato sad kad nama budu ukinuli vize, treba da iskoristimo to da ostvarimo uticaj na kosovske Albance.

[Prisoner of Dreams]

Пази, мала је разлика (по етносу, религији, језику) између Македонаца и Бугара.

 

Ми и Шиптари смо два света различита.

[Bata Trokrilni]

Jesmo, ali sa tim pasošima možemo da ucenjujemo i njih i Evropu, koja ne bi htela da je naglo preplave kosovski Albanci, sa mogućnošću putovanja bez vize. Oni to i znaju, zato verovatno ovoliko i odugovlače da nam ukinu vize.

[Prisoner of Dreams]

http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/...edonije.sr.html

 

Прочитајте и коментар

[Guest Bata Životinja]

Yakuza, ti si stvarno posebna vrsta budale. Da li je stav naroda prema Turcima drugačiji ako Marko jeste ili nije istorijski potvrđen? Da li to mijenja stav naroda jedan jedini milimetar? Dakle proseravaš se tu i ja trebam da ti odgovaram na gluposti. Marko Kraljević je projekcija, i pitanje je šta ta projekcija govori o odnosima Srba i Turaka (a ne govori ništa dobro), i tu istorijska nauka nema šta da traži, barem ne u ovom kvazifaktografskom obliku koji ti predstavljaš. Ako bi to bila nekakva vrsta istorije onda bi bila istorija sistema misli, ajde idi saznaj šta je to pa se javi.

 

za ostalo, ako imaš nešto da kažeš o počecima ustanka 1804. godine, onda i reci, nemoj da me smaraš floskulama

 

-------------------------

 

Budi precizan - ja sam konstatovao činjenicu da Osmanlije nisu pokušavae sve hrišćanske podanike da islamizuju, a ti to nisi osporio, već si samo objasnio zašto je tako bilo. Sa čim se ja slažem, naravno, tako da ti je taj deo komentara bio nepotreban.

 

o itekako je bio potreban, jer govori da Turci nisu mogli da koriste oružje u pretjeranoj mjeri, što ne znači da nisu koristili s vremena na vrijeme, i takođe govori da su korišćeni ekonomski pritisci i danak u krvi. To što je moglo da bude gore ne znači da je bilo dobro. O tome svjedoči narodna poezija. I pozivati se na jednog janjičara od 200 hiljada je besmisleno.

 

Ono sa čim se ne slažem je da nam danas kad smo u američkoj interesnoj sferi preti opasnost da izgubimo identitet. Što ga ne izgubiše Poljaci, Česi, Mađari, Rumuni, Bugari, Grci?

 

ja ne znam šta treba da ti odgovorim na ovo? Neuporedivo je. A ja ne znam kako nastaše Makedonci, Crnogorci, Bošnjaci i Vojvođani ako mi \'\'ne gubimo identitet\'\'? Kad je to, po tebi, naučno osnovano da se tako nešto tvrdi? kad dođe do beogradskog pašaluka? Mani me brate.

 

Što se narodne poezije tiče, poznato je koliko neposredno iskustvo običnih ljudi može da bude ograničeno i koliko objašnjenja mogu da budu površna. Zato narodnoj poeziji ne treba mnogo verovati, ali je treba čitati, kako bismo videli gde pravimo greške i koje su to predrasude ukorenjene u srpskom narodu. Miloš Obrenović je svojevremeno rekao \"Srbi poraz vole\", i u pravu je. Narodna poezija je puna vezivanja za poraze. Od Kosova, preko Prvog srpskog ustanka - koji smo izgubili, a ipak je zastupljeniji u pesmama od Drugog - albanske golgote i Krfa, pa do sudbine četničkog pokreta - koji je takođe izgubio rat, ali je nažalost omiljeniji u narodu od partizanskog, pa i na svadbama trubači sviraju Spremte se, spremte i Od Topole pa do Ravne Gore. To je dakle pogrešan pristup - treba veličati i slaviti pobede i videti gde i kako možemo u budućnosti da pobedimo.

 

ja ne znam kakve veze ima ovo sa onim što sam rekao? Ja rekoh da poezija odražava narodno iskustvo sa Turcima. To da li odražava i srpske poraze (mada Srbi nisu jedini koji pamte svoje poraze) je potpuno druga tema.

 

Jeste srednjovekovni period bio složen što se tiče verskih odnosa, ali ja iz njega izvlačim jednostavan zaključak - ako su tada mogli da postoje Srbi katolici, ili bogumili, ili šta već, šta je trebalo crkvi da naknadno svede identitet Srba na pravoslavce? Ja smatram da koncept srpske države treba da bude ateistički, da vera treba da bude isključivo privatna stvar svakog pojedinca i da ne sme da bude mešanja crkve u državna pitanja.

 

prvo, nadam se da shvataš da je to Hobs?

Drugo, tvoj koncept je - koncept. Normalnom čovjeku bi to bio normalan argument protiv. Kao da neki nisu pokušali da sprovode koncepte u djelo. Ima li ijedna zemlja gdje je riješeno islamsko pitanje? ajde da ne jurimo vjetrenjače

 

Ovo za Prvi srpski ustanak - ja znam da je Karađorđe imao veze sa Heterijom i da je cela dinastija Karađorđevića masonska, te da masoni stoje i iza Majskog prevrata. Ne može se zanemariti uticaj tih grupa. Raslojavanje u Osmanlijskom carstvu jeste bilo verski i etnički uslovljeno, ali opet - zašto je ustanak izbio baš u to vreme i zašto baš u Beogradskom pašaluku (a ne na nekom drugom delu teritorije naseljene Srbima), može se objasniti samo vođenjem računa i o drugim snagama koje su delovale.

 

to da li je kasnije postala masonska je nevažno, ako je 1804. godine bila masonska, u šta ne vjerujem, ako su masoni bili ključan faktor ustanka, na sljedećim izborima glasam za Čedu Jovanovića da se ruglo što brže raspadne. Toliko od mene o tom pitanju.

Edited July 7, 2009 by Bata Životinja

[Bata Trokrilni]

Dobro, nemoj mnogo da se nerviraš. Korektno si odgovorio. Samo, o identitetu Srba bi tek trebalo da raspravljamo. Ja sam izneo svoje mišljenje po tom pitanju, okrivio crkvu za doprinos krnjenju srpskog nacionalnog bića i rekao da ne mislim da nam Amerika nešto posebno ugrožava identitet. Ti si neke od tih teza osporio, ali pritom nisi izneo svoje viđenje toga šta Srbija kao država treba da preduzme da Srbi ne bi ostali bez identiteta. Ja, kao što vidiš, ne kritikujem samo, iznosim i konstruktivne predloge. Rekao sam da polazište treba da nam budu dve propale vizije - Velike Srbije i Jugoslavije, i jedna koja je sve bliža propasti - evropska Srbija. Po mom mišljenju, Srbija ne bi trebalo da se stidi nijednog svog istorijskog projekta samo zbog toga što je doživeo neuspeh, već da proba da uzme korisne elemente svake od tih triju vizija i napravi novi državni projekat. Mi ne možemo da postavimo granice na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, niti da obnovimo Dušanovo carstvo, ali možemo makar da stremimo ka tome da jednog dana podelimo Bosnu sa Hrvatima i povratimo Crnu Goru. Takođe, mi ne možemo da obnovimo ideju jugoslovenstva, ali možemo da radimo na takvom hrvatsko-srpskom dijalogu koji će zauvek izmiriti dva naroda, rešiti sva otvorena pitanja među njima i popraviti međunarodni položaj i jednih i drugih. Ne možemo ni silom da uđemo u EU, ako ona nas neće, ili ako sama doživi krah, ali možemo da usvojimo pozitivne evropske vrednosti i primenimo ih kod nas - da postanemo veći Evropljani od Evropljana, pa će posle oni moliti nas da im se pridružimo. To je strategija, a o taktici za ostvarenje tih ciljeva možemo da razgovaramo. Ja sam se nadao da će meni država dati šansu da radim na tome, ovako mogu samo da pričam u prazno, ali jebi ga, i to je nešto. Naravno, ja ću svoju viziju Srbije uvek uklapati u viziju globalnih odnosa koje priželjkujem, u čemu se takođe razlikujemo.

[Guest Bata Životinja]

dobro, ovo je tema ISTORIJA Srba, ako hoćeš o budućnosti....

[Prisoner of Dreams]

možemo makar da stremimo ka tome da jednog dana podelimo Bosnu sa Hrvatima i povratimo Crnu Goru.

 

Тако је. И нема више никаквих ''савезних'' држава, никаквих ''федерација''. Сви смо Срби, живећемо у једној држави, зваће се Србија.

[Guest Bata Životinja]

a što ne Srpska?

 

kao Mađarska, Švajcarska, FrancusKA, NjemačKA ...

[Nisko_Se_Mazim]

....za ostalo, ako imaš nešto da kažeš o počecima ustanka 1804. godine, onda i reci, nemoj da me smaraš floskulama

 

Ustanak u Srbiji je izbio jer su Srbima ukinute prvilegije koje su uzivali

Imali su lokalnu autonomiju i samoupravu a u rukama obor kenzova je bilo i lokalno sudstvo,plus nadleznost da za Turke ubiru porez

Turci nisu boravili po selima i posebnim fermanom nisu imali pravo da se mesaju u te lokalne stvari,niti da tu prebivaju-u varosima cu vec cinili gro stanovnistva(Valjevo npr je pre ustanaka bila skoro pa cisto turska kasaba,naravno posle srpske revolucije i 1815 se i to menja )

Plus srpski odredi su ratovali na strani Turaka tokom celog 18. veka kad god je bilo potrebno(sta mislis gde su ratnicki zanat ispekli knezovi )a na konto toga su i uzivali povlastice,narocito trgovacke(svi vidjeniji ljudi su jelte bili gle cuda stocarski trgovci,kao uostalom i Kardjordje i Milos )

Medjutim dolaskom dahija stvari su se iz korena promenile,a i to je vec period Otomanskog Carstva kada isto krece da se raspada po savovima pa je u mnogim provincijama zavladalo bezvlasce a Beogradski pasaluk je samo jos jedna epizoda

Dahije su uvele teror(uostalom u pitanju su bili odmetnici od sultana,a neki od njih se nisu mnogo razlikovali od najobicnijih razbojnika)plus subase u svakom selu(hanovi i panduri)i tako krenuli da se mesaju u srpske lokalne stvari cineci svakojaka nasilja

E zbog toga se digla raja u Srbiji

Inace francuska revolucija je pocela pazi sada-kao pokret plemstva

 

Yakuza, ti si stvarno posebna vrsta budale. Da li je stav naroda prema Turcima drugačiji ako Marko jeste ili nije istorijski potvrđen? Da li to mijenja stav naroda jedan jedini milimetar? Dakle proseravaš se tu i ja trebam da ti odgovaram na gluposti. Marko Kraljević je projekcija, i pitanje je šta ta projekcija govori o odnosima Srba i Turaka (a ne govori ništa dobro), i tu istorijska nauka nema šta da traži, barem ne u ovom kvazifaktografskom obliku koji ti predstavljaš. Ako bi to bila nekakva vrsta istorije onda bi bila istorija sistema misli, ajde idi saznaj šta je to pa se javi.

 

Budala moze pre da bude covek koji uzima narodno predanje kao neki arsin

Inace mislim da sam vec napisao kako su do pre dahija ziveli "jadni" Srbi u Beogradskom pasaluku i koliko narodna poezija nema veze sa cinjenicama-ali komedija se nastavlja :)

Edited July 7, 2009 by Full_Metal_Yakuza

[Guest Bata Životinja]

ja ti rekoh da prvo saznaš šta je istorija sistema misli, pa da se javiš, ne znam šta je u tome toliko teško? Tri riječi u google staviti?

 

što se uzroka ustanka tiče, stvarno mi je dosta, umoran sam od tvog iživljavanja

 

dakle ja napišem

ako su bile potrebne neke političke promjene, tipa dolaska Napoleona do Dubrovnika ili ekonomsko slabljenje Turske, ili kritičan broj lumpenproletarijata... to ni u čemu nema veze sa željom za ustankom, koja nije nastala 1804. ili 1799. godine ili kad su se prvi masoni pojavili na Balkanu, ili sa srpskim identitetom, koji takođe nije uslovljen pomenutim događajima, već je potpuno razrađen u narodnoj poeziji stotine godina prije Napoleona.

 

u čemu se Ljušić suprotstavlja ovome što sam napisao? Ajde reci jedan jedini aspekat koji se razlikuje? Ni u čemu ne odbijam to marksističko objašnjenje, samo smatram da nije dovoljno. A ti mi odgovaraš kao da ja tvrdim da pitanje privilegija i dolaska dahija ni u čemu nije značajno.

 

Jesam li ja to tvrdio? Gdje sam to rekao. Jel treba da spelujem? G-D-J-E S-A-M R-E-K-A-O?

 

umoran sam od ovoga, jer si glup i svađaš se sam sa sobom i svojim izmišljenim neistomišljenicima. Saberi se. Ili mene bar ostavi na miru. Otkačio sam te jednom, mogu i drugi put, iako ne volim da ignorišem ljude, osim imaginosa. Ako si baš zapeo, ja ne mogu više da učestvujem u tvom bezumlju, ako hoćeš ignore samo reci, nemoj da me kritikuješ za nešto što nisam rekao. Dosta više.

[bezlichni]

Slichnosti izmedju Srpskog jezika i Indijskog Sanskrita

 

Agan − oganj (fire);

bagas − bog (god);

brath − brat (brather);

bhala − bela (white);

chata − ceta (platoon);

deti − dete (child);

div −div;

dina − dan (day);

dasa − dete (child);

dama −dom (home);

girya − gora (mountain);

grad − grad (city);

iskra − iskra (spark);

kada −kada(when);

kuta − kuca (house);

lip − lep (pretty);

lot − ljut (angry);

laghi − laki, lagan (light);

ljubhva − ljubav (love);

matr − mater (mother);

 

 

more − more (sea);

mil − mili (dear);

nabas − nebo (sky);

nava − novi (new);

paraha − prah (dust);

prati − protiv (against);

panca −pet (five);

pena − pena (bubbles);

rabh − rob (slave);

rosa − rosa (dune);

sa − so (salt);

sila − sila(might);

sas − sest (six);

stan − stan (lives there);

sabha − soba (room);

stala − stol (table);

tata − tata (dad);

ta − taj (that person);

tvar − stvar (thing);

trassti −tresti (shake);

trang − trag (track);

tamas − tama (dark);

tri − tri (three);

triydosa − trinaest (thirteen);

 

evo odakle sam iskopao koga zanima

http://sci.tech-archive.net/pdf/Archive/sc...02/msg00237.pdf

 

Ima kako znam josh gomilu.

 

\

Koment? Noone?

[Dersu Uzala]

Slichnosti izmedju Srpskog jezika i Indijskog Sanskrita

 

Nije sve tacno, otprilike malo vise od pola. Problem je i spelovanje na zapadne jezike sa Devanagari skripta. Ali tu je. Ima jako puno slicnih reci, nemoguce da je puka slucajnost.

 

Uostalom, http://spokensanskrit.de/.

 

Ovi moji Indusi u firmi misle da smo mi deo Arijevaca koji su davno dosli u Indiju preko Pakistana. Pa smo onda otisli nazad za Evropu. Imaju oni te price.

 

Prebacujem svoj odgovor Gojku sa teme 'bem ti život ovde, jer ne bih da o tome offtopicujem tamo gde se ne broje postovi. Dakle, govorilo se o filmu Boj na Kosovu. Ja sam se setio rečenice pred kraj filma, gde saradnik Vuka Brankovića kaže "Ako Srbi hoće napred, moraju što pre da zaborave Kosovo" i pokušavam da pokažem zbog čega ta rečenica i danas vredi. Sledi Gojkov odgovor i moje komentar posle.

 

 

 

Nisam siguran da su Srbi iz Beogradskog pašaluka, koji su se pobunili protiv dahija 1804. imali u vidu Kosovo kao vodilju njihove borbe za oslobođenje. Kosovski mit je živeo u srpskom narodu, kao sećanje na "izgubljeno carstvo" (iako je carstvo izgubljeno pre toga, kad su ga velikaši podelili), ali daleko od toga da je bilo glavni motiv za oslobađanje. Uostalom, i da jesi u pravu, ja ovde upravo to i kritikujem. Sa čisto teritorijalnog aspekta, ima daleko važnijih srpskih teritorija od Kosova, Bosna recimo. Sad se svi nešto hvataju priče o "nacionalnom identitetu", svodeći ga na kosovski mit. A ja kažem njima - kad vam je već identitet na umu, što ne pogledate istini u oči i priznate ko je taj identitet okrnjio prethodnih nekoliko vekova? Srpska pravoslavna crkva. Ona je, doduše, imala donekle i pozitivnu ulogu, jer je branila identitet, ali samo NEKIH Srba, tj. Srba pravoslavaca. Sa druge strane, iz srpskog nacionalnog korpusa izopštila je sve one koji su prešli na drugu veru, ili od početka bilu u njoj. Ja to crkvi najviše zameram, što je obogaljila upravo taj identitet o kome pričaš, sada me neko ubeđuje da zarad tog identiteta ja treba da se borim za odbranu manastira te iste crkve, koji se nalaze na Kosovu. Možda ću se i boriti, ali ako oni prvo priznaju istorijsku grešku i promene politiku. Ne može vera da određuje naiju. Zato smo tu gde smo. Što nisu Hrvati odbacivali svoje sunarodnike, već su, naprotiv, asimilovali tuđe? Čak su i muslimane u Drugom svetskom ratu proglasili za "hrvatsko cvijeće". Kad ćemo mi tako? Što se Albanci ne dele po veroispovesti, već su svi jednako Albanci - i muslimani i katolici i pravoslavci i ateisti? Kad ćemo mi tako? Ne možemo biti velika nacija, dok ne shvatimo da nije Kosovo krivo za gubitak našeg identteta, već to što smo dozvolili kvazi-autoritetima da nam ga određuju.

 

Moja politika je upravo suprotna. Ja smatram da Srbija treba da napreduje u svakom pogledu, pre svega ekonomski, i da promenom nekih shvatanja, a pre svega pogleda na svoju istoriju, promeni predstavu koju ljudi u svetu imaju o njoj. Onda više niko neće da se stidi da kaže da je Srbin. Naprotiv, za Srbe će početi da se izdaju i oni od kojih to ne očekujemo. Stvorimo uslove da i kod nas, kao u razvijene zemlje Amerike, Evrope i Australije, dolaze ljudi iz svih krajeva sveta da studiraju i rade i da u tome budu što uspešniji. Uklopimo ih u naše društvo, neka nauče naš jezik, neka dobiju naše državljanstvo, neka stvore porodice sa našim građanima - i eto nam nove generacije naprednih Srba, nećemo više brinuti o beloj kugi i ostalim glupostima. Tako se to radi u civilizovanom svetu, tako se reprodukuje i jača jedna nacija. Ali ne, naši "nacionalisti" se i dalje drže mera "rasne čistote" (a genetika je dokazala koilko Srbi i svi narodi na ovom prostoru ionako imaju izmešane gene), dok crkva brine o "verskoj čistoti". U stvari, ispada da sam ja mnogo veći nacionalista od njih, jer je meni zaista stalo do unapređenja moje nacije, dok oni nastavljaju da je osakaćuju, kao što su to radili stotinama godina.

 

Slazem se, nemam sta da dodam niti oduzmem. Iako me niko nije nista ni pitao .

 

 

Jedno pitanje za sve - da li znate kojoj je hrišćanskoj crkvi pripadala većina Srba, hrišćanskih vernika, u trenutku raskola 1054. - zapadnoj ili istočnoj? Iz odgovora ćete skontati mnoge stvari vezane za ulogu hrišćanstva i pravoslavlja u srpskoj istoriji.

 

Katolickoj ortodoksnoj naravno. Iliti u prevodu univerzalno najstarijoj.

[Dersu Uzala]

Medjutim dolaskom dahija stvari su se iz korena promenile,a i to je vec period Otomanskog Carstva kada isto krece da se raspada po savovima pa je u mnogim provincijama zavladalo bezvlasce a Beogradski pasaluk je samo jos jedna epizoda

Dahije su uvele teror(uostalom u pitanju su bili odmetnici od sultana,a neki od njih se nisu mnogo razlikovali od najobicnijih razbojnika)plus subase u svakom selu(hanovi i panduri)i tako krenuli da se mesaju u srpske lokalne stvari cineci svakojaka nasilja

E zbog toga se digla raja u Srbiji

 

Inace, valjalo bi napomenuti da su te dahije upravo svi dojednog iz redova Janjicara. Oni 'danak u krvi' borci.

[bezlichni]

Nije sve tacno, otprilike malo vise od pola. Problem je i spelovanje na zapadne jezike sa Devanagari skripta. Ali tu je. Ima jako puno slicnih reci, nemoguce da je puka slucajnost.

 

Ne znam u principu jezici se menjaju, pa samim tim i spelovi.

I ja lichno sumnjam u puku sluchajnost evidentno je da smo nekad preko neceg nekako imali uticaje Sanskrita.

 

No sto se spelovanja tiche to je malo i za lingviste zajebano.

 

Evo srpski, malo problematichan za razumevanje ovog gore Vojvodjanskog modernog srpskog

i ovog dole raskog, i moravskog ( starog srpskog )