Pa ne hvatam se za kite.

Novi album:

http://www.mediaboom.org/383158-coheed-and-cambria-the-afterman-descension-2013.html

 

ako nekog zanima.. ja sam prestao da ih pratim odavno

Nisam ni znao da postoji tema, mislio sam da ovo treba na prog rock. Nisam preslušao ovo novo, al poslednji album im je najslabiji u karijeri i uz Year of the black rainbow jedina mrlja u prilično perfektnoj diskografiji.

Yup, ovaj novi je povratak na stari dobri pretenciozni proggy C&C zvuk.

Slušam ih sutra konačno uživo, možda koju godinicu prekasno ali uvek sam imao sweet spot za njih. 

Haha, dopisujem se ovde sam sa sobom ali ako...žao mi je što ovaj bend nema više fanova ovde, za mene su oni popriličan unikat, mogu da budu slađi od šećerne Kylie Minogue, ali i prog bara bar sa najvećima. Možda njihovo vreme pomalo prolazi ali mislim da imaju u arsenalu dovoljno da izvuku ponovo neku bombu koja ih je i učinila dosta popularnim.

Predgrupa su bili nemci The Intersphere, jako dobro i profesionalno zvuče, malo i preterano - svaki štim druga gitara, ono imaju na bini opremu u vrednosti od 20 soma evra po glavi stanovnika. Najviše podsećaju na Thrice i Dredg, super pesme, ponegde malo iritantno Backstreet boys pevanje, ali tehnički sve precizno, ukusno i pod konac. Dobar bubnjar.

CC bili super generalno. Voleo bih da je setlista sadržala malo više onih epic dugačkih pesama al ajde. Odradiše profesionalno mada je evidentno bilo da je sredina turneje, nit je početak da budu ultra naprženi, niti je kraj da ga odrade muški pa da idu doma. Ipak, publika u Berlinu ih obožava, bukvalno 2/3 osoba su imale njihov merch na sebi. 18 pesama, mada je lejm što na celoj turneji sviraju istu listu, bukvalno bez izmena, tačno znaš šta sledi. Muziciranje odlično, energija dobra, u publici nekih 500 ljudi, po gruboj proceni. Ispunih sebi srednjoškolsku želju da čujem ovaj bend uživo, bilo je slatko.

 

Bezvezna ova nova, ništa me ne radi.

 

Slabašan mi novi album na prvo slušanje. Produkcija je odvratna, zvuči jako plastično i u maniru novih pop standarda, ima čak i autotune-a u nekim pesmama plus imam neki love-hate odnos sa vokalnim melodijama koje ovde ne variraju baš mnogo. Jasno je da pop strana benda ovde preuzima primat ali opet znaju povremeno da ga zažare i podsete šta znaju kad se posmatra izolovano od pesme kao finalnog proizvoda. 2/3 albuma su neke osrednje pop pesmice sa distorzijom kod kojih čak ni šećerni refreni ne mogu da te uhvate u mašinu, ja jako volim ovaj bend ali stvar je u tome što su ti pop momenti uglavnom bili na mestu i radi promene dinamike a ne ovoliko dominantni. Završnica je ok, Ladders of supremacy i Window of the waking mind su najbolje pesme na albumu bez konkurencije, mada i one su tek half baked progressive pop rock epici u odnosu na najbolje momente iz diskografije. Minus poeni i na očajan omot (mislio sam da je prethodni najgori mogući dok nisam video ovo) koji pre priliči nekoj kretenskoj igrici nego omotu benda kome je dostupno bilo šta u artističkom smislu. Slušaću još malo ali ne nadam se prevelikoj popravci utiska.

Sasvim solidan novi singl kao najava za album koji izlazi u martu

 

Značajno bolji album od prethodnika koji je među najslabijim u diskografiji ali jasno je da su zlatni dani iza njih.

Aj da se ne dosađuješ solo ovde na temi...

Meni lično ovo zvuči kao Negativ, uplifting pop rock i ništa više.

Slušao sam samo  In Keeping Secrets Of Silent Earth 3, šta bi dalje preporučio?

Prva četiri i The Afterman albume. Pa šta da ti kažem, bend je kombinacija emocorea i light progressive rocka, ima odlazaka u pop vode, malo metala itd. Vokal je ljudima ili turn off ili im ne smeta i vremenom ga zavole.

Obrnuo sam "Good Apollo, I'm Burning Star IV, Volume One - From Fear Through the Eyes of Madness". dobar je.