Umemo li da govorimo srpski jezik?

[Dark_Elf]

Ovo je više "čuvaj psa da te zajedno sa razbojnikom pohara"

[Litthia]

:)

 

Off topic, brzo smisli neku gramatičku mudrost.

[Dark_Elf]

Zašto se kaže off topic?

Dokle više???

Zar mi nemamo svoju Srpsku reč za to? Nešto tipa "ugašen naslov"?

 

Umemo li da govorimo Srpski, pobogu?

 

:)

[Litthia]

 

Žao mi je što moram da te ispravim, ali "srpski".

[Dark_Elf]

srBski...

Srbcki...

 

Inače, došao sam ja bio davno na jednu genijalnu ideju kako objediniti muziku i jezik. Trebao bi mi samo jedan dobar lingvista i da se posvetim detaljnijem izučavanju muzičke teorije.

Komplikovano jeste, ali nije nemoguće.

 

Fora je... osmisliti jezik koji bi se svirao.

Pronaći odgovarajućih 4... 5... 10 tona za bukvalno svaku reč, osmisliti način na koje se oni grade (zato mi i treba lingvista) i sve to spakovati u jednu ili više muzičkih skala kako bi bilo melodično.

Ako bi se dobilo da bi skoro svaka rečenica zvučala kao autentična melodija, bilo bi vrh.

(i nemoj neko da mi ukrade ideju... curse na bilo kog, ko to učini )

 

A, šta mislite?

[Litthia]

Hm... Zanimljivo. Ali gotovo nemoguće, mislim ja. Ne bi mogao da pronađeš toliko elemenata u muzici koji bi odgovarali svim elemetima potrebnim za jedan jezik. Nije poenta samo u rečima. Jezik je složen sistem koji obuhvata mnogo elemenata (gramatika, morfologija, sintaksa, sematika, pragmatika, leksikologija, bla bla...)

 

Pronaći odgovarajućih 4... 5... 10 tona za bukvalno svaku reč, osmisliti način na koje se oni grade

 

Uf, ne znam kako da ti ovo objasnim u kratkim crtama.

U jeziku imaš foneme, grafeme, morfeme... Sve je to jako bitno i sve ima svoju funkciju. Svi jezici imaju različite fonološke sisteme, ne znam kako bi mogao da stvoriš fonološko-muzički sistem.

Sa druge strane, jezik ima artikulacionu bazu... Odnosno, skup navika da se spontano izgovaraju glasovi. Mislim da ovo malo teže ide u muzici. Odnosno, ne znam da li postoji osoba koja spontano može da stvara tonove, akorde (u ovo se baš ne razumem najbolje, ali valjda me shvataš)

A pre svega, predispozicije za jezik imamo svi, za muziku ne.

U muzičku teoriju se uopšte ne razumem, pa ti pričam sa lingvističke strane.

 

Možda bi to mogao da bude neki prostiji "jezik". Jedan muzički motiv-jedna reč, ali ton da predstavlja fonemu, morfemu, fon, alofon, grafemu (slovo) i tako dalje, to je meni nezamislivo.

 

Čak iako bi uspeo u tome, bi bilo suviše komplikovano i znali biste samo ti i lingvista o čemu se radi, a zbog složenosti svega, vremenom biste poludeli i izvršili samoubistvo. Dakle- ne.

[Dark_Elf]

Nema ni muzika baš samo akorde i tonove.

 

Ja mislim da je itekako izvodljivo, ali preumoran sam da sad detaljno analiziram, te ostavljam to inspiraciji dok pijem jutarnju kafu (za par sati ). U svakom slučaju, tvoj mi je post od koristi.

Ne bi bilo loše da još ljudi ostavi svoje mišljenje na ovu temu.

 

Laku noć...

[Litthia]

Pogledaću po knjigama pa ću ti reći nešto više. Lepa tema, zaista.

 

Laku noć!

 

 

EDIT: Pade mi na pamet... Ako bi se taj "muzički jezik" stvarao u odnosu na neki već postojeći, i ako i sa jedne i sa druge strane postoji isti broj elemenata koji su međusobno zamenjivi, možda bi bilo moguće. Hm...

Edited August 2, 2009 by Litthia

[Brynhildr]

Nego, što se tiče te "gajbe". Nikad niste čuli da je neko rekao: "Ovo je moja gajba"? Tj. imenica je gajba, pa se menja kroz padeže, tako da je gajbi sam isto kao kad kažete kući sam. I nije tačno da svi govore gajbi sam, dosta ljudi kaže NA gajbi sam, što deluje ispravnije, s obzirom da predlog NA ide sa lokativom, a ovde nam, očigledno, treba lokativ. Mada tu nedoumicu uspešno rešavam time što ne koristim taj izraz.

 

A što se tiče Parlamenta, na TV-u mahom čujem parlAment (mislim da je dugouzlazni u pitanju), dok ja npr. izgovaram ParlamEnt, što mi ne deluje ispravno gledajući s gramatičke strane, jer u srpskom jeziku akcenat nikad ne stoji na poslednjem slogu. Sad sam samu sebe bacila u rebus. Isto tako i reč element, kojoj isto u govoru akcentujem poslednji slog.

 

 

A ono poređenje sa hrvatskom i engleskog gramatikom me je baš nasmejalo.

Edited August 2, 2009 by Brynhildr

[Теша Тешановић]

Nego, što se tiče te "gajbe". Nikad niste čuli da je neko rekao: "Ovo je moja gajba"? Tj. imenica je gajba, pa se menja kroz padeže, tako da je gajbi sam isto kao kad kažete kući sam. I nije tačno da svi govore gajbi sam, dosta ljudi kaže NA gajbi sam, što deluje ispravnije, s obzirom da predlog NA ide sa lokativom, a ovde nam, očigledno, treba lokativ. Mada tu nedoumicu uspešno rešavam time što ne koristim taj izraz.

 

A što se tiče Parlamenta, na TV-u mahom čujem parlAment (mislim da je dugouzlazni u pitanju), dok ja npr. izgovaram ParlamEnt, što mi ne deluje ispravno gledajući s gramatičke strane, jer u srpskom jeziku akcenat nikad ne stoji na poslednjem slogu. Sad sam samu sebe bacila u rebus. Isto tako i reč element, kojoj isto u govoru akcentujem poslednji slog.

 

 

A ono poređenje sa hrvatskom i engleskog gramatikom me je baš nasmejalo.

 

e da sada kada se setim ti imas neki cudan akcenat,odakle ti taj akcenat?

[Шарки]

Zašto se kaže off topic?

Dokle više???

Zar mi nemamo svoju Srpsku reč za to? Nešto tipa "ugašen naslov"?

 

Umemo li da govorimo Srpski, pobogu?

 

:)

 

Ван теме. Промашена тема. Сети се писмених задатака из срБског језика.

[kuruz]

Шарки, види ово:

 

Grobari,mnogo ste se winuli u wisine,sad ce Rakocewic da was spusti na zemlju.Moci ce te samo da gledate kad wam budu dawali dzemaru.Jadni ste majke mi.Nema da dobijete ni je dnu,a kamo li da oswojite kup.Sa owim predskolskim timom,bolje da se i ne pojawljujete!Za Partizanom se tuguje,a za Zwezdom IDE!

(Watreni Zwezdas, 8. jul 2009 15:04)

 

 

 

Prevod:

Grobari,mnogo ste se vinuli u visine,sad ce Rakocevic da vas spusti na zemlju.Moci cete samo da gledate kad vam budu davali ......(nepoznata rec u savremenom srpskom jeziku-prim.prev.).Jadni ste majke mi.Necete da dobijete ni jednu,a kamoli da osvojite kup.Sa ovim predskolskim timom,bolje da se i ne pojavljujete!Za Partizanom se tuguje,a za Zvezdom ide!

(Vatreni Zvezdas, 8. jul 2009 15:04)

 

 

Превод превода:

Гробари, много сте се винули у висине,сад ће Ракочевић да вас спусти на земљу.Моћи ћете само да гледате кад вам буду давали ....(непозната реч у савременом српском ћириличном језику прим.прев.превода). Јадни сте мајке ми.Нећете да добијете ни једну, а камоли да освојите куп.Са овим предшколским тимом,боље да се и не појављујете!За Партизаном се тугује, а за Звездом иде!

(Ватрени Звездаш, 8.јул лета Господњега 2009 15:04)

 

 

Prevod prevoda prevoda:

 

nečastivi, mnogaje gordosti u vas su se slegle, sada će rab božiji bogougodni rakočević da vas upokoji ua prah prahu. Možno će vam samo biti gledati kada vam budu mazali džem.Siroti ste matere mi moje. ne biti možni ostvariti pobedu zemaljsku, a ni kup časni. Sa ovim malo ljeta sabornim timom, bolje se ne prikazujte. za partizanom se daje parastos, a za zvezdom hristovom se ide

 

(ognjeni zilot reda crvene zvezde, 8.jula leta gospodnjega)

 

Први пасус је битан, остало је спрдња са гробарског форума.

[MissDickinson]

Ĺ, ĺ

Ǵ, ǵ

Ń, ń

 

?

 

 

 

Tako nesto... Cini mi se samo da veliko "nj" nije imalo to... to... stagod iznad, izgledalo je kao "n".

Edited August 2, 2009 by MissDickinson

[Kokopelli]

Volela bih da vidim izvor ove informacije.

 

Ne možeš porediti gramatike različitih jezika. Ne postoji univerzalna gramatika. Treba jasno razlikovati službu i vrstu reči.

 

Završila sam engleski jezik i književnost i znam o čemu pričam. Pošto kod sebe nemam nijednu gramatiku, a rado bih ti našla tačan izvor, evo s neta vrlo poznata Collins Cobuild gramatika iz 2008. godine:

 

home

byCollins

1) noun, the place or a place where one lives

2) noun, a house or other dwelling

3) noun, a family or other group living in a house or other place

4) noun, a person's country, city, etc, esp viewed as a birthplace, a residence during one's early years, or a place dear to one

5) noun, the environment or habitat of a person or animal

6) noun, the place where something is invented, founded, or developed

7) noun, a) a building or organization set up to care for orphans, the aged, etc b)an informal name for a mental home

8) noun, sport one's own ground

9) noun, a) the objective towards which a player strives in certain sports b. an area where a player is safe from attack

10) noun, lacrosse a) one of two positions of play nearest the opponents' goal b. a player assigned to such a position

11) noun, baseball. another name for home plate

12) noun, Britain, esp England

13) noun, a home from home a place other than one's own home where one can be at ease

14) noun, at home a) in one's own home or country b. at ease, as if at one's own home c) giving an informal party at one's own home d) such a party

15) noun, at home in, on, or with familiar or conversant with

16) noun, home and dry definitely safe or successful. Austral. and NZ equivalent: home and hosed

17) noun, near home concerning one deeply

18) adjective, of, relating to, or involving one's home, country, etc; domestic

19) adjective, (of an activity) done in one's house

20) adjective, effective or deadly

21) adjective, sport relating to one's own ground

22) adjective, central; principal

23) adverb, to or at home

24) adverb, to or on the point

25) adverb, to the fullest extent

26) adverb, (of nautical gear) into or in the best or proper position

27) adverb, bring home to a) to make clear to b. to place the blame on

28) adverb, come home nautical (of an anchor) to fail to hold

29) adverb, come home to to become absolutely clear to

30) adverb, nothing to write home about to be of no particular interest

31) verb, (of birds and other animals) to return home accurately from a distance

32) verb, to direct or be directed onto a point or target, esp by automatic navigational aids

33) verb, to send or go home

34) verb, to furnish with or have a home

35) verb, to be directed towards a goal, target, etc

Hide additional definitions.

etymology

 

Old English hām; related to Old Norse heimr, Gothic haims, Old High German heim, Dutch heem, Greek kōmi village

 

Collins English Electronic Dictionary - Digital Edition: 2008 © HarperCollins Publishers 2008

 

HR gramatiku nisam mogla naći, ali sigurna sam da je tačno.

 

Ako možeš porediti jezike, zašto ne možeš porediti njihove gramatike? Jesi čula za komparativnu gramatiku? Nisam pričala o univerzalnoj gramatici, niti je ijedan post vodio ka tome.

Edited August 2, 2009 by Kokopelli

[Litthia]

23) adverb, to or at home

24) adverb, to or on the point

25) adverb, to the fullest extent

26) adverb, (of nautical gear) into or in the best or proper position

27) adverb, bring home to a) to make clear to b. to place the blame on

28) adverb, come home nautical (of an anchor) to fail to hold

29) adverb, come home to to become absolutely clear to

30) adverb, nothing to write home about to be of no particular interest

 

 

 

 

Ok. Tako jeste u engleskom jeziku, ali osnovno značenje reči je oblik imenice. Recimo, vidim kod ovih primera i predloge. Ne piše samo "home"- adverb. U engleskom jeziku jedna reč ima više značenja (u ovom smislu) a u srpskom različiti oblici jedne iste reči imaju više značenja, osim kada se radi o višeznačnosti, mada nije reč sada o tome.

 

Kod nas se kaže IMENICA u funkciji priloške odredbe za mesto. Ne može nikako biti prilog. Englezi nemaju padeže, kod njih je sve mnogo lakše. Kod nas imamo promenljive i nepromenljive reči. Ne može me niko ubediti da su se odjednom pomešale u hrvatskom i da bilo koji oblik imenice koji je odgovarajuć može da se nazove prilogom. Vrsta reči je imenica. Služba reči je priloška odredba za mesto.

 

Naravno da sam čula za komparativnu gramatiku, ali moja poenta je bila da ako nešto jeste u nekom jeziku, ne znači da tako jeste i u drugom. U srpskom ovo neće nikada biti moguće.

 

 

 

[Ајлин]

@Brunhilda: znam da mnogi kažu NA gajbi, ali je "beogradski" samo GAJBI. Tehnički, to bi bilo kako se ispravno kaže u pogrešnom bg slengu. Pošto je to ispravno u neispravnom, time je i to neispravno, dakle summa summarum nije važno uopšte haha :)

 

[Dark_Elf]

EDIT: Pade mi na pamet... Ako bi se taj "muzički jezik" stvarao u odnosu na neki već postojeći, i ako i sa jedne i sa druge strane postoji isti broj elemenata koji su međusobno zamenjivi, možda bi bilo moguće. Hm...

 

Pazi... ne mora da liči u odnosu na neki postojeći jezik. Niti mora imati sve što jedan jezik ima (na početku). Jezik je živa stvar i unapređuje se vremenom, tako sam mislio i sa ovim.

Ne mora u početku imati nikakvu gramatiku, samo osnovnu...

Na primer, ako je rečenica: "Idem sad kući, pa ću da u 5 sati idem u školu", u ovom slučaju bi moglo i da bude (da se odsvira): "Kuća ja idem, posle škola moram u 5 ići"... znači, može biti slobodno "indijanski" sve dok se razume smisao. A posle bi već nadolazile ideje kako bi se pravilno rečenice gradile (u sprezi sa muzikom (a i stvarajući određena gramatička pravila).

 

Mislim, cilj je da recimo dva frulaša mogu izaći na livadu. Da sviraju i da se sve razumeju.

Zamisli tu lepotu.

[Litthia]

Pazi... ne mora da liči u odnosu na neki postojeći jezik. Niti mora imati sve što jedan jezik ima (na početku). Jezik je živa stvar i unapređuje se vremenom, tako sam mislio i sa ovim.

Ne mora u početku imati nikakvu gramatiku, samo osnovnu...

Na primer, ako je rečenica: "Idem sad kući, pa ću da u 5 sati idem u školu", u ovom slučaju bi moglo i da bude (da se odsvira): "Kuća ja idem, posle škola moram u 5 ići"... znači, može biti slobodno "indijanski" sve dok se razume smisao. A posle bi već nadolazile ideje kako bi se pravilno rečenice gradile (u sprezi sa muzikom (a i stvarajući određena gramatička pravila).

 

Gle... Jako mi je teško sve da ti objasnim bez upotrebljavanja nekih termina, a ti možda ne znaš šta svi znače.

Ne možeš samo da uzmeš da sviraš i kažeš- e, ovo je reč. Sad ću pokušati da ti objasnim zašti je tako.

 

Ako bismo odbacili sve ostale oblasti jednog jezika i usmerili se recimo, samo na fonologiju i fonetiku, bilo bi lakše i objasniti i shvatiti.

Fonetika-bavi se fizičkom stranom govora.

Fonologija-bavi se glasovnim sistemima.

Dakle, moralo bi da potoji nešto u muzičkoj teoriji što se podudara sa ovim terminima.

Zašto sam rekla po uzoru na neki postojeći jezik... Ti u jeziku imaš foneme. To je funkcionalni element u sistemu glasova. Fonema se realizuje kao fon ili kao glas. A fon se može realizovati na više načina. varijante realizacije fona zovu se alofoni. Prosto rečeno negde je a-a, negde je a-ei, negde je a-aj itd itd...

Ukoliko je to neki jezik koji ima alofone,diftonge, mislim da bi bilo suviše komplikovano ostvariti ovo u muzici. Jer koliko znam- jedan zapis nota možeš odsvirati na samo jedan način. Zato bi bilo bolje imati jedan jezik kao šemu za stvaranje.

A stvaranje nekog novog jezika, sa sobom nosi mnogo problema. Uzmimo za primer interpunkcijske znake. U govoru su nam to pauze a šta bi to bilo u muziici? Postoje pauze i u muziici, ali kako bismo razlikovali koja pauza odvaja reči a koja pauza označava tačku, zarez, upitnik... Pošto jedna melodija zahteva nerekidnost da bi bila muzički lepa, to ne bi moglo biti ostvareno uz ovakve pauze, a bez pauza se ne bi moglo.

 

I recimo, ako u govoru napravimo lapsus, sagovornik će te razumeti, ali ako u sviranju omašiš nešto, kako da se zna da li je to neka nova reč ili nešto drugo?

Taj jezik bi bio prost. Jezici u svetu su bogati jer imaju gomilu sinonima, a ovde ne bi mogao da imaš sinonime jer se opet ne bi znalo da li je to neka potpuno nova reč ili već postojeća, samo u drugom obliku.

 

Ax, komplikovano je.

 

[Шарки]

Први пасус је битан, остало је спрдња са гробарског форума.

 

Хахаха, забога. Јеси ли ти правио ове преводе превода?

 

Џемара, ахахахахаха.

[Flash Of The Neon Light]

Zašto toliko koristiti te engleske pojmove u svakodnevnom govoru kad imamo svoj srpski jezik. Čemu te silne izvedenice kad za dosta njih imamo pojam na našem jeziku. Posebno me nerviraju one riječi sa slovom ''w'' kao što su : mawi, mawa, wepo, wowim i slična sranja. Sve je to pomodarstvo i pederluk. Sad je kao ''In'' govoriti engleski, mene zaboli šta ''In'', a šta ''Out''. Ja slušam black metal i ja sam ''Out'', ne gledam jebene fensi cure i nije mi stalo da budem glavni frajer u svom gradu. Boli me kara za sve trendove!

[Faustus]

 

 

Odlicno. Posebno zbog toga sto slusas blek i gramaticki si korektan.

Aj dosta patetike, svi mi mrzimo pozajmljenice i svi mi ih koristimo. Topla voda, najnoviji izum, topla voda! Order hiiiiiir...

[Bata Trokrilni]

@Brunhilda: znam da mnogi kažu NA gajbi, ali je "beogradski" samo GAJBI. Tehnički, to bi bilo kako se ispravno kaže u pogrešnom bg slengu. Pošto je to ispravno u neispravnom, time je i to neispravno, dakle summa summarum nije važno uopšte haha :)

 

Ne znam za rodžene Beogradžane, ali kad neko kaže "gajba", ja pomislim na dva moguća značenja:

- stan u kome prostitutka zadovoljava mušterije;

- stan u koji momci privode cure na kres kombinaciju.

 

Zašto toliko koristiti te engleske pojmove u svakodnevnom govoru kad imamo svoj srpski jezik. Čemu te silne izvedenice kad za dosta njih imamo pojam na našem jeziku. Posebno me nerviraju one riječi sa slovom ''w'' kao što su : mawi, mawa, wepo, wowim i slična sranja. Sve je to pomodarstvo i pederluk. Sad je kao ''In'' govoriti engleski, mene zaboli šta ''In'', a šta ''Out''. Ja slušam black metal i ja sam ''Out'', ne gledam jebene fensi cure i nije mi stalo da budem glavni frajer u svom gradu. Boli me kara za sve trendove!

 

Fora sa "w" je što cure koje to koriste savršeno zabole da li ih neko proziva zbog toga. Gotovo da pet para ne daju. Zato nećeš na ovoj temi videti neku od čwanica ovog foruma da dođe i raspravlja se s nama o tom pitanju. One smatraju da smo mi gwupi, i to je swe.

[Ајлин]

Ne znam za rodžene Beogradžane, ali kad neko kaže "gajba", ja pomislim na dva moguća značenja:

- stan u kome prostitutka zadovoljava mušterije;

- stan u koji momci privode cure na kres kombinaciju.

 

 

Što je babi milo, to joj se i snilo.

[Bata Trokrilni]

Što je babi milo, to joj se i snilo.

 

Eh, kad bi moja baba razumela današnji rečnik...

[Ајлин]

Baba si ti ne pravi se lud.