Jump to content

Recommended Posts

cuje se i da su je sekli da bude kraca.

 

koliko god da je ovo sve do sad poppy i manje proggy, idalje mi prija jer da su nastavili sa coal/the congregation fazonom gde je svaki riff nemelodicno seckanje dok te ne zaboli glava, mislim da bi smorili i boga i oca.

 

ovako je bar neka nova dinamika, sve sa ovim low gain gitarama, fokus skroz na vokal.

 

ali svakako se nadam da nece ceo album da zvuci kao biffy clyro neki :haha:

Link to comment
Share on other sites

Nisam odusevljen sa ove nove dve ali deluje da su istrgnute iz konteksta. Verujem da ce se dobro uklopiti kad cujemo album kao celinu. Inace, ovaj novi gitarista Robin se vrhunski uklapa uz ostale ficfirice, kad sam ga video sa Ishahnom nesto mi je govorilo da ce da vrlo brzo zavrsi u Leprousu.

  • Upvote 1
Link to comment
Share on other sites

nemate sta da se brinete, ubija album i zvuci kao dobri stari leprous samo sa malo manje metalskim zvukom gitare.

 

rip je malo sugav i fali outro za "Stuck"

 

ali nema nijedna ni polu prosecna pesma ovde, sve ubice. "Mirage" highlight za sad.

Link to comment
Share on other sites

nemate sta da se brinete, ubija album i zvuci kao dobri stari leprous samo sa malo manje metalskim zvukom gitare.

 

rip je malo sugav i fali outro za "Stuck"

 

ali nema nijedna ni polu prosecna pesma ovde, sve ubice. "Mirage" highlight za sad.

 

Ne znam da li sam vise sokiran albumom ili tvojim komentarom :)

Link to comment
Share on other sites

Izvrćeh album nekoliko puta. Bas mi je dobro legao. Nema pjesme u rangu Moon ili Slave s prethodnog albuma, ali svaka je dobra.

Malo smara ona na kraju i Coma nikako da se razvije u nesto znacajno.

Bubnjar koliko god da je ubica, nema gruv. On mi je kriv za dosta dionica sto tim konstantnim lomljenjem ritma ne daje dinamiku pjesmi. Ispravio se na Weight of Disaster.

 

Sve u svemu, ja i vise nego zadovoljan.

  • Upvote 2
  • Downvote 1
Link to comment
Share on other sites

vrhunski je album stvarno.

 

mislim da im je daleko najsareniji, jer iako je Bilateral saren, svaka pesma je sarena u slicnom fazonu, ako me razumete :D

 

na ovom albumu mozes da grupises pesme po parovima.

 

Stuck i From the Flame su singlici. malo jednostavniji, ali dovoljno proggy da zadovolje publiku, odlicni refreni, spremni za radio.

 

Captive i Illuminate su u slicnom fazonu The Congregation. Njihovi vec poznati seckani staccato riffovi, lepe melodije preko, odlicni refreni, sve sto treba u jednoj Leprous pesmi.

 

Mirage i Coma su najcudnije. Te dve pesme mi najvise deluju kao da su otisli malo dalje od starog materijala i probali nesto sveze da ubace. U Comi bubnjar opet pokazuje svoju izdrzljivost kao na Rewind.

 

Leashes i The Weight of Disaster mi bas lice na Bilateral, sto ne bih rekao za nijednu pesmu sa Coal i The Congregation. Leashes mi bas dosta lici na Mb. Indifferentia. Sporija melodicna stvar i refren koji bas puca. Einar peva bolje nego ikad a u ovom refrenu je bas jasna moc njegovog glasa kad ga pusti, kao na Mb. Indifferentia.

 

Bonneville i Malina su mirnije pesme ali opet ne neke baladice, ima interesantnih deonica, lepo i interesantno aranzirane. Bonneville me podseca na Foe jer otvara album i nije neka standardna strofa/refren pesma. Malina me mozda malo na Salt podseca po strukturi i atmosferi.

 

Jedino mi je poslednja stvar whatever. Kul eksperiment, nema benda, samo stringovi i Einar, ali predugo traje i nije mi toliko zanimljiva sve u svemu.

 

Jeben album svakako. Mislim da se lakse slusa od svih njihovih albuma bas zbog toga sto ima od svega po malo. Za svaku pesmu koja je malo napornija i svirackija imas pesmu koja je jednostavnija i melodicnija.

 

rekao bih i za kraj da nedostatak neke agresivnije distorzije na gitarama meni ne cini da ovaj album zvuci manje agresivan od bilo kog drugog Leprous albuma. Malo je ton vise "alternativan" ali je intenzitet ostao isti.

 

9.5/10

Edited by azal
Link to comment
Share on other sites

Jebote, ovi izbacuju spotove vecim intenzitetom od Rihanne. Sjajna pesma, u svakom slucaju, najbolja od ove 3 koje su ekranizovali, narocito delovi u kojima se Baard razmase. Nisam jos poslusao celu Malinu, ne zajebava mi se sa ovim sh kvalitetom koji je leak-ovao, ali sad me vec opasno privlaci.

Link to comment
Share on other sites

Poslusah konacno ceo, album je bombica. Meni se bas svidja produkcija i pitak zvuk gitara, sve zvuci vrlo prirodno i organski. Doduse, ovo je mozda najmanje gitarski Leprous do sada i rekao bih da su gitare ovde pre svega u sluzbi atmosfericnosti, ne toliko ritmike kao sto je karakteristicno za njih. Doduse ne bi nista falilo ni da su pustili malo vise da gitare prosaraju nekim melodijicama, ali sve je jako kompaktno, Leprous nikad nije ni spadao u one prog bendove koji te kupe virtuoznoscu. Ja ovaj bend volim zato sto mi je nekako kod njih sve na svom mestu, bez prevelike pretencioznosti, pa i kad neko iskoci (a najcesce Baard) to je sa stilom i merom.

 

Einar je definitivno u glavnoj ulozi ovde i sve se vrti oko njega, album je prilicno vokalnocentrican. To mi je mozda i jedina krupnija zamerka, malo mu ga je dao po Daniel Gildenlow stilu - aj vi ostali se sklonite malo u stranu. Leashes prva liga, iako ni na ostalim mestima nema pada intenziteta. U tom smislu vuce malo na poppy varijante proga, po ugledu na Agent Fresco ili recimo Good Tiger (koji ipak ima standardnije strukture pesama).

 

Kao sto sam i pretpostavio, cak i From the Flame i Stuck koje su bile malo meh kao singlovi, ovde kao deo celine zvuce jako dobro i fluidno. Moj favorit na prvo slusanje su definitivno Mirage i narocito Captive, stravicna stvar.

 

Iako ostajem pri stavu da je Einar apsolutno glavni ovde, mnogo mi se svidja sto je bas dobio vecu ulogu i prostor, odsustvom one mehanizovane ritmike on dobija na znacaju i fino filuje gde treba. Baard kida, posebno na drugoj polovini albuma, kao da se prvi deo zagreva i odradjuje posao uz tek povremene trenutke briljantnosti. Ali kad se razmase to je prava stvar.

 

Ja sam jedan od onih kojima je Coal bio razocaranje, a Congregation povratak na pravi put. Mislim da ovim albumom Leprous iskoracuje na ozbiljnu rock scenu, sigurni su u sebe i ovo je album koji apsolutno moze da se jako svidi i onima koji preziru metal. To je uvek plus, u mojoj knjizi barem.

 

Naravno, nema sumnje da je album viseslojan i da zahteva heavy rotation, ali na prvo slusanje ovo je zaista poslastica.

  • Upvote 1
Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...