Death / Grind - noviteti

[Kumodraski Vo]

Pa preslusao sam sve zanimljivo, ono novo mi je sve krs..

[Kumodraski Vo]

 

[Haos sam ja]

Ide novi (posthumni) Chapel of Disease album u februaru. Ako bude i upola kao prošli biće to prava poslastica.

[WIZARD OF GORE]

ne znam da li je već neko kačio, ali...Bolt Thrower woršip, možda i malo previše woršip 🙄 nije ni važno ionako kačimo sve i svašta ovde 🙂

 

[[Nocturno]]

On 11/26/2023 at 9:38 PM, Haos sam ja said:

Ide novi (posthumni) Chapel of Disease album u februaru. Ako bude i upola kao prošli biće to prava poslastica.

Premijera za 2h

 

 

[Haos sam ja]

Jebe za sve pare.

[The Bowels Of Perdition]

Meni je thumbs down. Svašta mi smeta kod njih, ali najviše taj neki višak ambicije koji osećam u zvuku, napora da se snimi nešto pametno, slojevito, primamljivo, posebno, što nije problem samo po sebi - svi smo u večitoj potrazi za baš takvom muzikom - ali mene isključivo radi kada se ona desi kao incident, iz potpuno autsajderske pozicije, kada neko ekstremno talentovan ima poriv da svira nešto odvratno, odbojno i subverzivno (npr. death metal) i onda od tog govneta napravi pitu jer prosto can't help himself, jer bi napravio pitu od bilo čega. A osećam da ovi nisu ni blizu toliko talentovani, samo su godinama radili na tome da nabave sve sastojke za pitu - radi na tehnici, vežbaj majčin sine, probe, probe, to je to, usvirani smo, kompetentni smo, sad daj napucaj produkciju, daj melodiju, daj proggy brejk u sredini, neki polu-sentimentalni, polu-kontemplativni solo od dva tri minuta preko njega, onda postepeno ponovo ceo bend uleće iz sve snage, klimaks na kraju. I čitav prošli album i ova pesma mi zvuče tako, usiljeno, isplanirano, kao da su godinama radili na svakom sitnom detalju, sve u znoju lica svog, sa dosta napora. Ne mogu da prestanem da mislim na sve ovo dok ih slušam, intuicija mi kaže da su oni ta vrsta benda, iako je naravno moguće da je sve suprotno. Kako god, definitivno not my cup of tea.

Drowned pesma dobro vozi, naročito rif na 1:35.

[Haos sam ja]

Zanimljivo gledište. Definitivno se čuje i ovde i na prethodnom albumu, koji je meni lično genijalan, da ovi nisu neki surovi tehničari i povremeno to zvuči malo nespretno, a da su svakako ambiciozni. Ne znam šta je loše u tome jer se na taj način beži iz učaurenosti. Meni se čini da tebi, kao i drugim hardkor death metalcima, smeta čim se ubaci malo melodije i čim bend pokaže ambiciju da izađe izvan DM okvira, a posebno ako se javnost primi na takav projekat. A meni baš takvi albumi najviše prijaju i mislim da ovi ne samo da imaju prave sastojke za pitu nego znaju i da je naprave bez da dodaju previše brašna ili voća pa da bude gnjecavo. Možda nisu najtalentovaniji na svetu ali me podsećaju na Morbus Chron i Tribulation po toj ambiciji da DM učine lepim. E sad ako neko misli da DM treba isključivo da bude ružan i odvratan (zvučno a ne sentimentom slušaoca) - taj izgleda ni ne voli pitu, nego možda mnogo više ono od čega se pita ne pravi. Def ima mnogo usiljenih pokušaja da se pravi pita ali ovi su mi školski primer nekoga ko to uspešno radi. Uostalom, ovo će im biti poslednji album pa ćemo pitu morati da tražimo na nekom drugom mestu.

[azal]

ja iskreno nikad nisam cuo nista proggy ni virtuozno od njih, najzanimljivi detalj na proslom albumu mi bio taj neki bluesy/dire straits vibe na nekim solazama i melodijama, taj low gain ton u riffovima sto nije tipicno za death metalce. mada ovi ako imaju 3 prava death metal riffa sveukupno jebi me. ova pesma je 80% heavy/power metal sa death metal vokalom. 

svakako mi ova pesma nije na nivou najboljih pesama sa proslog. 

[The Bowels Of Perdition]

Eto, a ja recimo mislim da Chapel of Disease ne mogu da prismrde sophomorima Morbus Chrona, Tribulationa, Necrovationa, ili Venenuma recimo, koji su bili progresivni i totalno outside-the-box albumi, ali mračni, sjebani, istripovani, čula se neka autentična muka na njima, i u tom smislu su bili mnogo bliži onome što je za mene esencijalno bitno u death metalu - ta primalnost, mrak, prljavstina, teskoba, ali sa mnogo muzikalnosti, elegancije i sofisticiranosti. Te dve naizgled nepomirljive krajnosti kad spojiš i kad učiniš da izgledaju skroz prirodno jedna pored druge - to je za mene najbolji death metal. Odsustvo potrebe da se ispadne kul, a ispalo se kul preko svake mere upravo zato - mislim da je ta motivacija vrlo bitna.

I apsolutno mislim da je ambicija u tom karijernom smislu, tipa daj da nešto uradimo i napravimo nešto, a da si pritom kao poligon za tu ambiciju izabrao najnekonvencionalniji subkulturni idiom kao death metal prilično besmisleno. Uspeh će se desiti spontano, ako treba da se desi. Bendove kao Dead Congregation prati nenormalan hajp bez da su prstom mrdnuli, a i sad kada imaju status koji imaju ne obaziru se previše. Slično je i za Blood Incantation čini mi se. S druge strane, već godinama se dopisujem sa Matt-om iz Horrendous-a koji radi kao profesor u nekoj srednjoj školi, mrzi to što radi i bogu se moli da Horrendous "uspe", što ja apsolutno čujem na ovom poslednjem albumu. Čujem taj ambiciozni neizdrž i sve te kompromise, i žulja me. Sve je ovo totalno subjektivno, naravno, kapiram da mnogi to ne čuju ili im ne smeta, i to je skroz ok.

Btw, loše si me procenio, nemam problem sa melodijom, imam problem sa atmosferom. Sulphur Aeon je vrlo melodičan, od prvog albuma pa zaključno sa ovim novim, ali su im albumi grandiozno mračni i to im daje integritet, nema trunke sladunjavosti. A tu sladunjavost, tu prijemčivu melodičnost čujem i kod Horrendous i kod Chapel of Disease. Za mene je to red flag u death metalu. Loše si me procenio i za problem sa masovno obožavanim bendovima - Blood Incantation je bogovski bend, Tomb Mold koji važe za hipstere takođe obožavam, da ne nabrajam dalje. Dakle, volim ono što volim, a ako se to što volim uklapa u definiciju "volim sve što vole mladi", so be it. Tako da, bez etiketiranja molim!

[Haos sam ja]

Nemoj da se vređaš, nisam mislio ništa loše i evo izvinjavam se ako je nešto zazvučalo grubo. Jasno mi je u kom grmu leži zec, verovatno se razlikujemo samo oko shvatanja sladunjavosti i kompromisa, čini mi se da ti automatski nešto konvencionalnije momente i outside uplive doživljavaš kao kompromise da bi se neko probio ili "uspeo" (što je u mnogim slučajevima zaista i tačno, da se razumemo), a ja mislim da je kod mnogih bendova to samo posledica kreativnosti, želje da se rašire muzički i probaju nešto izvan zone komfora. Meni žanrovske etikete nisu bitne, u smislu da neki žanr mora pod obavezno da zvuči baš tako i tako. Taj lik iz Horrendous da je hteo da uspe ne bi i dalje ostao u okvirima DM ma koliko rastegnuti bili, sigurno je mogao da svira heavy metal ili nešto drugo. Možda tu neki kompromis i postoji ali nije radikalan i ja nemam isključiv pristup tome. Meni nije bitna ni motivacija, ni namera, ni da li je kul ili nije - bitan mi je samo finalni proizvod, ima dosta primera da su ne baš dosledni i "true" izvođači uspevali da iznedre baš dobru muziku. Ostalima ostaje da se pale na true priču i izbacuju zaboravne stvari. Na kraju krajeva, ukusi su različiti, meni je bitno da slušam muziku bez nekih predubeđenja i a priori ušančenosti. Ko voli drugačije, i to je sasvim legit ali po meni nije ok otpisivati nešto samo zato što se ne uklapa u svetonazor. Evo, možemo CoD zvati i pop bendom, nebitno, dajte još takvog popa.

1 hour ago, azal said:

ja iskreno nikad nisam cuo nista proggy ni virtuozno od njih, najzanimljivi detalj na proslom albumu mi bio taj neki bluesy/dire straits vibe na nekim solazama i melodijama, taj low gain ton u riffovima sto nije tipicno za death metalce. mada ovi ako imaju 3 prava death metal riffa sveukupno jebi me. ova pesma je 80% heavy/power metal sa death metal vokalom. 

svakako mi ova pesma nije na nivou najboljih pesama sa proslog. 

pa i nisu proggy ni virtuozni (posebno za visoke kriterijume onoga šta je tebi proggy i virtuozno) ali defintivno se čuje ambicija vezana za sklapanje pesama, da budu dugačke, da se ubace nemetal uticaji, da strukture ne budu konvencionalne itd. Ne moramo ih ni zvati DM bendom, bitno da je odlična muzika.

[[Nocturno]]

Bend pratim od prvenca, kada mi je @Karlo SEdoneo iz DE prvi album i split 7" sa Lifeless. Tada su mi bili dosta dobar mladi bend sa velikim potencijalom, neskrivenim uticajem Morbid angela. Sa sledecim albumom, The Mysterious Ways of Repetitive Art su dokazali da znaju da sviraju, da mogu da rade nesto originalno a da ih ne stavljaju bas u isti kos sa Morbus Chron ili Tribulation. Taj album mi je bio album godine, vrteo sam ga do iznemoglosti.

Kada se prethodni pojavio, taj dire straits death metal, u pocetku sam bio poprilicno razocaran jer nisam ocekivao da ce skrenuti u tom pravcu. Na njihovu zalost, u istom trenutku su izasli i Sulphur Aeon kao i meni omiljeni Svartidaudi. Chapel nije uspeo da mi toliko cesto upadne na slusanje kao ova druga dva ali kada sam se vratio posle neka tri meseca i prihvatio taj album kao nesto originalno i fun - postao mi je dosta dobar ali mi koncentracija uvek opadne posle trece numere. Te prve tri pesme sam preslusao sigurno jedno 50 puta, dok ostatak ni upola od toga 😄

Od novog albuma ocekujem opet novi pravac i vise atmosfere, s obzirom (ako sam dobro procitao negde) da je miksao neko iz Ruins of Beverast, prostite sto ne pamtim imena tih likova. 🙂

[VoivodBG]

 

[Talvi]

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/tetragrammacide-typho-tantric-aphorisms-from-the-arachneophidian-quran

rani Nile worship, opasno jebanje

[Talvi]

https://abyssaltomb.bandcamp.com/album/buried

Quote

FFO Obituary / Morta Skuld / Allen West era Six Feet Under

odličan opis, naboli su Westovo rifovanje u bobu

[[Nocturno]]

sta sam ti ja skrivio?

[Talvi]

njih pitaj, ne mene

[The Bowels Of Perdition]

On 10/3/2023 at 3:46 PM, Haos sam ja said:

Stiže novi Vastum u novembru

https://www.fromthebowelsofperdition.com/2023/12/07/vastum-interview-2023/

Edited December 8, 2023 by The Bowels Of Perdition

[HUMAN]

sl godine novi Spectral Voice

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/track/red-feasts-condensed-into-one-2

 

[oʞɾoƃ]

https://sentientruin.bandcamp.com/album/extirpation-dirge

Evo jedna death/doom poslastica, baš ozbiljno izuva album.

[Najtmerinjo Najgori]

 

[Najtmerinjo Najgori]

 

[Milosh87]

 

[kuruz]

konačno jebo ih otac

[The Bowels Of Perdition]

Samo da podelim par razmišljanja i utisaka o trenutno aktuelnim izdanjima:

- Nikada nisam bio naročito impresioniran bendom uprkos postavi, ali novi Spectral Voice prosto nije moguće ignorisati. 50% šarma je u zvuku i produkciji, mnogo igranja sa efektima i frekvencijama, pored same muzike pravo uživanje je slušati i zvuk albuma, Riedl/Kolontyrsky su u međuvremenu postali ozbiljne zanatlije audio inženjerstva, a i ovaj Wendler iz Black Curse je očigledno jaka autorska ličnost. Rifovi monolitni, mnogo atmosfere, mnogo patosa. Dobar, pošten album.

- Cruciamentum pristojan, drži pažnju, ali ni u jednom momentu ne uspeva da se uzdigne do izuzetnosti. Hajp samo delimično opravdan, nažalost. Ipak, vinil je prelep i generalno ima smisla posedovati album. Vraćam mu se relativno često, uživam u njemu u razumnoj meri, ali nema klimaksa.

- Drowned, nakon dva preslušavanja, najbolji album koji sam čuo u poslednjih par meseci. Riffs for days, sve se lepi, sve ostaje, potpuno sam oduševljen. Mnogo bolji od prošlog, kome opet ništa ne fali. Za dugo, temeljno preslušavanje, top-shelf DM.

Od malo dubljeg undergrounda, preporuka za Sovereign (NOR), Dipygus (US) i Abyssal Rift (US). Albumi koji imaju duplo dno, ne vidi se na prvu koliko zapravo nude, a nude dosta.

I za kraj, nije DM, ali nema veze - Angrenost, portugalski BM bend, album izašao za End All Life Production (NOEVDIA sub-label). Jednom rečju - fantastično.