Jump to content

Recommended Posts

Posted (edited)

ne razumem ovu sliku iznad...

 

http://www.mediafire.com/?fmnn8nrp8xi

Cease Upon The Capitol - s/t (2007)za sve koji me vole, poshtuju ili barem cene u granicama pristojnosti...

 

da, imam josh jedan fini... The Snake The Cross The Crown - Cotton Teeth

http://rapidshare.com/files/16291366/The_S...e_-2007-MTD.tar

 

nova Yakuza je vr... valjd imate to... i nova neaera..

Edited by Out Of Time
Posted (edited)

Ovaj Reuben je dobar. Super je produkcija a i taman malo rock odmora.

 

CGTCAGTCAGTCATGCATGCATGCATGC

CACAGTCAGTCATGCATGCATGCATGCA

CATGCATGCAGTCAGTCATGCAGTCATG

CAGTCTGATCIHAVEAIDSTGCGATGCAT

ACGTCATGCAGTCATGCATGCATGCAGT

CACAGTCAGTCATGCATGCATGACGTAC

CAGTCAGTCAGTCAGTCATGCATGCATG

Edited by ██████████
Posted (edited)

Ha ha Tommy Vext peva? Zeldi...

 

edit:

Skroz ok bend, lepo cepaju. Pesme na mestu... nije los album. "Failed Creation"... very cool.

Edited by Sinstrel
Posted

Poslednja pesma na novom jesu-u..."Are we not perfect" je potpuno ok...i prva mi se koliko toliko svidela...ali ono ukupan je prilicno losh...previshe sam ocekivao...

Posted (edited)

Eshesh, daj mi jedan album koji nece imati neku negativnu kritiku :) Pazi tek ovo bracala i jos na nasem!!:

 

Port Royal - Afraid To Dance (Resonant 2007)

 

Sa ove-post-komforne udaljenosti ispada da je za zainteresovane najveći kunst bio izbeći stampedo razularenih post rok atova i istovremeno zapaziti graciozne i elegantne desperadose koji pokušavaju da izbegnu č(k)o®porativni iskorak. Žanr kao žanr, kol'ko dobrog - jedno XXX puta više mediokritetstva i asa nosi, ali.. da l' treba koriti Joy Division ili rane The Sisters Of Mercy kao inspiratore za kohortu eyeliner kreatura čiji je vrhovni domet (bio/ostao) pojavljivanje na nekom tevtonsko/skandinavskom tribjutu na kojem i besmisao dobija meta smisao. Ili, recimo, treba li poslati Karli Od Mosta udebljane i senilnošću načete ostatke The Smiths za sav mentalni bol koji nam je čangrljavi indie-pop-rock doneo... No, obično žanr/trend, šta već, počinje da umire (za (oko)hardcorenje fanove), a za prave sladokusce otvorenih ušija i očiju TEK počinje, kada se pojave prva i prava remek-dela koja na sva zvona obesmisle svo sektaštvo, po kojem je, recimo, post rock (naj)najpoznatiji i koji u 99 odsto nji'ovih konzumentskih slučajeva poprima oblike paranoje i homofobije. Na svu sreću, s vremena na vreme se pored giganata i prve ekipe (GY!BE, Mogwai, Mono, EITS) pojavi bend koji nas euforično vrati na onu početnu, gotovo mističnu tačku sa koje je sve, ali apsolutno sve MOGUĆE. Đenovljani Port Royal su se već okrunili na tada već više nego sjajnoj etiketi (Resonant) sjajnim debi albumom "Flares", koji je svojim prolongirano delay eksCitiranim izrazom uznemirio duhove ne samo post rock zbirova i observera već svih koji nadasve traže autentiku, ma gde ona bila locirana. Tako su ušli u onu malobrojnu nisku bendova gde nestrpljenje za sledećim izdanjem počinje maltene onog trenutka kada se i prvo preslušavanje ultimativnog albuma završi. Afraid To Dance, čuveni "difficult second album" je prevazišao sva i svakakva očekivanja. Opisivajući album čovek pokušava da spoji sve onako nespojivo, nemarno naslonjeno, ali ima se utisak da PR sve to rade u jednom dahu bez ikakvog pretencioznog samoljublja. Tranziciono srpski rečeno - ukrupnjivanje kapitala i stilova je donelo jednu zdravu intelektualno-arhitektonsku zvučnu i metasoničnu konstrukciju, nalik na Gaudijeve tvorevine. Logika je tu isključena, čist oblik & osećaj - nema šema, nacrta i šablona. Lagano bez ikakve mrzovolje grade raznorazna svetlucanja koja su istovremeno i pastoralna meditacija i visoko urbana kontemplacija. Bazirani primarno na instrumentalnom poimanju muzike, ovaj put po prvi put i slažu vokale - više kao efekat sam za sebe, a tamo gde su Mogwai, špartajući pustolinama post rocka, zamijetili likvidan elektronskotamni vilajet na uzvišici ali i samo bacili pogled i vratili se da sede u podnožju, PR su se bez straha širokim koracima uspeli, ušli i pokupili ono što se, mi već znamo iz priče, pokazalo dijamantskim sjajem - van zagonetke naslućivanja. Takođe, ako bismo ih podvrgli najdubljoj hipnorecesiji, videli bismo da tu ima i zvukova koje je John Peel tako voleo kod malo dalje od ranih Tangerine Dream. Ambijent je samim tim i svekoliko prisutan, u stvari PR jesu ambijent za one voljne da vide. Metež koji ova ploča pravi je jednaka seti koja ponekad čoveka inspiriše da traži i traži i pokuša da objasni taj neobično objašnjiv uticaj koji zvuci mogu da imaju za svet i okolinu. Muzika ponekad ima isceliteljsku moć. Ovo je jedan od priloga tomu. Događaj za sve nadolazeće sezone.

:D:lol:

Edited by Kent

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...