Dead Man Walking Posted October 17, 2009 Report Posted October 17, 2009 (edited) Jebiga, pogresno smo se razumeli. Nisam mislio da nema nikakvu ulogu. Mislio sam u smislu prezivljavanja nema ulogu. I nemoj da mi kazes KAKO CES DA PREZIVIS CORAV. Jer svi znamo kada osetimo da smo zivotno ugrozeni instintkvina reakcija nam je rush adrenalina i bezanje ( ako je nepoznato ) ona neka default. Nekom je hvatanje obliznje motke + rush adrenalina. A neko nepoznato ni ne dozivljava kao opasnost. Pa upravo to bih ti i rekao. Nemaš ti vremena da bežiš, pesak ide u oči i neprijatno je kad ti jedno zrno upadne, a zamisli cela šaka. Zatvaranje očiju je u stvari bežanje u malom, ista stvar. A za one koji misle da je to retkost zamislite da živite u pustinji @Ejlin Napisao sam u prethodonom postu da ipak postoji nešto što "odluči" jer ne možeš sam sebi da puckaš ispred očiju. Edited October 17, 2009 by Dead Man Walking
bezlichni Posted October 17, 2009 Author Report Posted October 17, 2009 Elitisto: pa ti pričaš o uslovljenim reakcijama. Ako nešto ne znači opasnost biće naučeno da se tako i ponaša čovek u skladu sa time. Nisam sigurna da treptaj može da se "oduči" kad ti neko pucne ispred očiju jer to nije pre svega ni naučeno nego je fizički refleks. Ne znam da li si znao, kad hoćeš da proveriš da li neko zaista spava prinesi mu/joj zapaljenu šibicu ispred očiju, ako trepne na svetlo znači da ne spava nego se pravi. To je isto refleks. Hoću da kažem pitanje je da li ti je primer sa očima dobar jer možda se uopšte ne radi o instinktu nego o refleksu koji se stoga ne može ni odučiti. kada recimo uletis u sudar automobila ti kao ucesni. Instinktivno reagujes, okrenes volan stisnes kocnicu itd. NStiskanje kocnice ili okretanje volana jeste REFLEKSNA REAKCIJA. Ali je instintivno stanje to koje te je nateralo na tu refleksnu reakciju. Nije tvoj um razmisljao "oh vidi sudar, ovaj ide levo, ovaj desno ovaj njemu u bok, sta da radim, da li da zakocim, hocu li stati na vreme, da li da okrenem volan na levo ili na desno kako ce moj auto da se ponasa? " Vec instintivno kreces da stiskas kocnicu ili okreces volan u samoj milisekundi kada se sudar desava dok do tvog svesnog dela mozga josh nije ni doprela informacija o sudaru. Ne osetis strah, u tom trenutku. Strah osecas tek kada se sudar zavrsi i sok. TADA REAGUJES, refleks je taj koji je odradio reakciju instinkt je taj koji je dao komandu da se odradi. Jel se razumemo sad? Idem da spavam. ode mi noc.
johnnyzzz Posted October 17, 2009 Report Posted October 17, 2009 (edited) A otkud tebi veca inteligencija od marka? Jer je tvoj tata vise razmisljao. Ili njegov tata, Ili tata njegovog tate. Ili su svi unazad vise razmisljali. Samim tim se povecavao stepen inteligencije. Banalizovano. Dok markov tata nije puno razmisljao, mnogo je pio i spavao. I njegov tata. I tata njegovog tate. Neko je morao da ZARADI i STVORI intelekt da bi TI imao veci IQ od marka. nemam pojma! neke mutacije, zračenja, radijacija, nešto što može fizički da utiče na sam kod... raznovrsnost genetskog materijala se razvijala onoliko dugo koliko ima živog sveta na planeti, kroz sve vrste, i malo mi ne drži vodu da iko kao jedinka može da izmeni svoj kod... bar ne radom na sebi... Edited October 17, 2009 by johnnyzzz
Dark_Elf Posted October 18, 2009 Report Posted October 18, 2009 brate, ako ti naučiš ceo stari zavet napamet ništa od toga neće da se prenese na tvoje dete! i ako se nabilduješ najstrašnije, ništa od toga! ništa što ti kod sebe ne razviješ neće uticati na tvoje potomstvo... jer ti ne menjaš time genetski kod! a kombinacije genetskih kodova roditelja su ono što se prenosi na dete... Neće sa prvog oca na sina, ali ako generacijama ide sa oca na sina (ili majke, svejedno), onda se može uraditi nešto. Ja nekako smatram da je evolucija brža nego što nam se čini i da se mi brže prilagođavamo. Na primer, ako se nastavi sa trendom pušenja (mada ne bi valjalo), smatram da će tamo kroz 500-1000 godina ljudi da razviju otpornost prema nikotinu (odnosno katranu) i da će im vrlo malo smetati, ili nimalo. Ili zamisli da jedan čovek reši da hoda na rukama i to radi koliko god može i generacijama potom tako čine njegovi potomci, smatram da bi kroz 100 generacija definitivno njegov potomak još kao beba imao sjajne preispozicije za hodanje na rukama. Ne bi se rodio sa nogama umesto ruku za to bi bilo potrebno malo duže vremena, ali bi definitivno imao genetske predispozicije. No, da se vratimo na temu. I mene čudi kako pojedini mešaju refleks i instinkt. Potpuno različite stvari. Refleks je prosta (često puta brza) fiziološka reakcija, a instinkt mu više dođe kao nevidljiva strela vodilja - možda podsvest koja nam govori tačne stvari u bitnom trenutku, dok je intuicija nešto poput šestog čula. Bar ja tako to vidim.
bezlichni Posted October 18, 2009 Author Report Posted October 18, 2009 nemam pojma! neke mutacije, zračenja, radijacija, nešto što može fizički da utiče na sam kod... raznovrsnost genetskog materijala se razvijala onoliko dugo koliko ima živog sveta na planeti, kroz sve vrste, i malo mi ne drži vodu da iko kao jedinka može da izmeni svoj kod... bar ne radom na sebi... Tu se slazemo. Al zvanichna nauka zobri drugacije. No, ja ipak idalje mislim da je sustinska razlika coveka od zivotinje sto moze da menja i transformise svoje instinkte.
КЈО Posted October 21, 2009 Report Posted October 21, 2009 (edited) Развијање мозга, у суштини. Меморијски капацитет је постао трошан обзиром на гомилу информација које су постале "битне". Пошто се човек ослања на окружење и користи капацитете природе, сопствену природу је у стању да запостави пошто ће тело као природна креација почети да губи своје физичке капацитете. Људи ће постајати дебљи, депресивни, крхког тела... Али зато су ту теретане :D Животињски илити анимални инстинкт кроз вид хипер сензитивности јесте присутан код људи. Али човек у својој "еволуцији" одавно иде "праволинијским" током, за разлику од неких животиња. Сузбија своју природу својом рационалношћу да би добио "победу" над природом. И док трепнемо већ је човечанство у водама транс-хуманистичких идеја. О инстинктима је најбоље причати у домену психологије у односу на страхове као и трауме пошто су то сфере о којима је могућа огромна свота философирања. Подржавам идеју о којој Елитиста прича (у домену тога да не би требало да изгубимо своје природне карактеристике), али сматрам да мало тога може да се учини поводом примарних инстинктивних особина. Ипак је за то потребно доста генерација - но поново питање се поставља - Шта ће нам? Уколико наставимо да ходамо, већ сада, "виртуелном стварношћу" учења на основу "књига" - долазимо до модификовања гена (на радост свих особа рођених у знаку Бика, хе хе хе) што би евентуално водило и к ономе што смо могли да видимо једино у Science Fiction филмовима, односно књигама (да не кажем - романима)... И досадило је и Богу и Оцу препуцавање и, као што рече Елитиста, "Направите магарца од некога" - ако желите да разумете, разумите. То што ћете да говорите где је ко погрешио и како је исувише банално. Макар у овом под-форуму да не буде квази-комичара и напаћених беспосличара. :] Edited October 21, 2009 by КЈО
imaginos Posted October 21, 2009 Report Posted October 21, 2009 I ajstajn vam savetuje " trebalo mi je 10 godina da zavrsim svoja skolovanja trebace mi josh 15 da ih sve zaboravim" a jel on to hteo da kaze da uopste ne treba ni ici u skolu? salu na stranu, postoji granica: sa jedne strane je konsktruktiva sumnja (koja nastaje kad primetis nesto konkretno sto se ne slaze sa onim sto si do sad ucio, i krenes da ispitujes to), a postoji i beskorisna sumnja tipa "otkud ti znas da je sve stvarnost, sta ako mi zivimo u matriksu i nama se realnost projektuje u mozak od strane masina - otkud znas da imas oci i usi, mozda je to sve samo iluzija". ta vrsta sumnje se vrlo brzo pretvara u praznu retoriku zato sto iza nje ne stoje neki konkretni podaci, ponovljivi eksperimenti i naucni metod. ispoljavanje konkstruktivne sumnje je "statusni simbol" pametnih, ali zahteva da iza te sumnje stoje neki konkretni stavovi, a ne samo negiranje postojecih. lako je biti u poziciji kriticara (to moze svako uz mrvicu retorike), a autoriteti zaista svetu predstavljaju i izlazu kritici svoje konkretne stavove i ideje. jedno je kad bogatas kupi rolex, zato sto mu se moze - on s pravom stavlja na ruku statusni simbol. beskorisna sumnja je cesto preterana i sluzi da se covek iskaze i da svima pokaze kako ima "otvoren um" i razmislja "out of the box". beskorisnu sumnju prepoznajem po njenoj preteranosti, i podseca me na to kad covek koji nema leba da jede kupi rolex. ;-)
bezlichni Posted October 21, 2009 Author Report Posted October 21, 2009 salu na stranu, postoji granica: sa jedne strane je konsktruktiva sumnja (koja nastaje kad primetis nesto konkretno sto se ne slaze sa onim sto si do sad ucio, i krenes da ispitujes to), a postoji i beskorisna sumnja tipa "otkud ti znas da je sve stvarnost, sta ako mi zivimo u matriksu i nama se realnost projektuje u mozak od strane masina - otkud znas da imas oci i usi, mozda je to sve samo iluzija". ta vrsta sumnje se vrlo brzo pretvara u praznu retoriku zato sto iza nje ne stoje neki konkretni podaci, ponovljivi eksperimenti i naucni metod. Vidis, to vise uopste nije beskorisna sumnja. Da se ne drzimo matriksa, za danasnju nauku je to realnost. Zivimo zivot u nasim glavama bukvalno i to je to. ispoljavanje konkstruktivne sumnje je "statusni simbol" pametnih, ali zahteva da iza te sumnje stoje neki konkretni stavovi, a ne samo negiranje postojecih. lako je biti u poziciji kriticara (to moze svako uz mrvicu retorike), a autoriteti zaista svetu predstavljaju i izlazu kritici svoje konkretne stavove i ideje. U principu, treba imati sumnju koju treba drzati za sebe. Ti si taj koji preispituje. To je kanda neki moj stav. jedno je kad bogatas kupi rolex, zato sto mu se moze - on s pravom stavlja na ruku statusni simbol. beskorisna sumnja je cesto preterana i sluzi da se covek iskaze i da svima pokaze kako ima "otvoren um" i razmislja "out of the box". beskorisnu sumnju prepoznajem po njenoj preteranosti, i podseca me na to kad covek koji nema leba da jede kupi rolex. ;-) Mislim da ti je lose poredjenje. Ipak novac.. znanje.. nije bash nesto sto moze da se poredi. Intelektualac i bogatas. IZ prostog razloga sto bogatas ima vise novca to je on veci. Sto intelektualac ima vise znanja kolichinski to je on veci? Sto nije iz prostog razloga, znanje se ne meri na kantaru kao sto moze kolicina novca da se izmeri, nije bitan kvantitet znanja nego kvalitet, i na kraju a najvaznije to koliko tebi vredi to znanje je ono na koji ces nacin da ga upotrebis kreativno. Sa druge strane.. bogatas ima pare pa ih ima.. svaka lova je istog kvaliteta, podjednako vredi u skladu sa kursom, mozes da je upotrebis kako oces isto vredi, i moze da se meri. Dakle, sto se mene tiche ne postoji zdrava i nezdrava sumnja. Postoji zdravo i nezdravo postupanje sa sumnjom.
Recommended Posts