Dragoš Kalajić

[Теша Тешановић]

dragoš Kalajić (1943—2005) je bio srpski slikar, novinar i pisac.

 

Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Rimu i stekao međunarodnu slavu sa novom formom hiperealizma. Još kao student izlagao je u Rimu, Milanu, Briselu, i Beogradu. U Rimu je i dobio nagradu za mlade slikare još 1964. godine. Glumio je Boba u filmu Čudna devojka iz 1962. godine.

 

Organizovanjem izložbe „Obnova slike“ zatalasao je jugoslovensku likovnu scenu. Bilo je to u galeriji Kulturnog centra. U Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu je napravio izložbu „Nova figuracija“.

 

Pored slikarstva intenzivno se bavio i pisanjem, objavio nekoliko romana i studija kao što su „Mapa (anti)utopije“ 1978, „Smak sveta“ 1980, „Američko zlo“ 1993, „Izdana Evropa“ i „Rusija ustaje“ 1994. „Poslednji Evropljanin“ 2004. Pisao je predgovore i uređivao niz knjiga iz filozofije autora kao što su Nikolaj Berđajev i Lav Šestov.

 

Kao novinar objavljivao je priloge u mnogim časopisima i listovima, godinama je bio urednik u „Dugi“ i dopisnik Tanjuga iz Italije.

 

Bio je direktor „Progresove“ galerije u Beogradu.

 

Smrt ga je zadesila u Beogradu, nekoliko minuta posle ponoći, 22. jula 2005. u 62 godini. Njegovi posmrtni ostaci su kremirani 25. jula.

 

Bio je poznat po svojoj ekskluzivnosti, šarmu, eleganciji, svestranosti.

 

jel neko citao nesto od njega?

[Bata Trokrilni]

Imao sam prilike ne samo da čitam, već i uživo da ga slušam, u vreme kada sam razmišljao slično kao on. 2002. godine se govorilo o mogućnosti da se on pojavi na predsedničkim izborima kao nestranačka ličnost koju bi podržala cela opozicija, što sam tada takođe podržavao. Do danas sam, srećom, prevazišao te zarazne, ali naopake lokal-patriotske ideje.

[Теша Тешановић]

cekaj princ ti si bio nacionalista?

[Bata Trokrilni]

Ne, kao što ni Dragoš Kalajić nije bio nacionalista. Nacionalista i anti-mondijalista nisu jedno te isto.

[Feniks .]

Genijalan covek, pisac, slikar...jednom recju - pravi gospodin!

Citao sam neke njegove radove, odlicni su!

Neka mu je laka crna zemlja!

[Novaliis]

Ima neka knjizica od njega, o solarnoj tradiciji cini mi se, jako je dobra. Pravi intelektualac, moracu da nabavim njegove knjige. Dobar je i predgovor koji je napisao u knjizi arkticka pradomovina veda, ako se dobro secam.

[Novaliis]

Konacno pronasao Kodeks Solarnog Reda, evo par citata:

 

I.1. Пред питањем "ко су ти родитељи?" - правилан одговор гласи: "моји родитељи су соларна традиција". Речено је у нашим, светим књигама: "светлост која блиста над нама, која сјаји са оне стране свега, изнад универзума, у највишим световима иза којих нема виших - то је иста светлост која зрачи у човеку". Речено је, такође, да је "сунце које видимо нашим очима - слика једног интелигибалног сунца које не видимо очима". (odnosno Crno sunce, temu sam pokrenuo na religiji)

 

I.2. Пред питањем "ко су ти пра-родитељи?" - правилан одговор гласи: "моји пра-родитељи су лед и ватра Великог Праска". Притисни палчевима ушне отворе и увери се: ослушни одјек свог пра-рађања: бујице и пожаре примордијалне космотворачке енергије Великог Праска.

 

I.3. Пред питањем "одакле долазиш, куда идеш?" - правилан одговор гласи: "долазим са звезданих путева и идем ка звезданим путевима". Свуда и у сваком тренутку буди при знању да долазиш из далека и да далеко идеш: ти долазиш из пра-историје и идеш ка над-историји.

 

 

I.4. Речено је у нашим, светим књигама, за својства човека соларне традиције: "и кад би се читав свет срушио - он би остао усправан, међу рушевинама". Ти нема тла - поглед ка звезданим магнитудама је твоје упориште. Непоколебљивост твог бића чини део упоришта стабилности звезданог поретка.

 

IV.20. Речено је у нашим, светим, књигама да ће после слома моћи (ragnarok) "земља други пут изронити из мора, опет зелена", да ће "орао ловити рибу по планинама" и да ћемо се поново окупити на нашим пољима, где ћемо "у трави наћи чудесне златне таблице за игру, које поседовасмо у прадавним временима". Становаћемо у грађевини "лепшој од Сунца". У питању је визија целовите меморије, која обухвата сва времена, а не некакво обећање које циља храбрити надом. Нада је лоше, недостојно и нечасно упориште мишљења и делања. Зато одбиј од свести сваку наду и буди оно што јеси, упркос безнађу.

Edited November 7, 2010 by Novaliis

[iron will]

Ових дана читам ''Упориште''. Немам речи колико се слажем са ставовима... Дефинитивно највећи интелектуалац у Србији после '45.