Azra

[Buba :)]

eno i mene na forumu, za dva dana sam nabila 80 postova.

 

dzoni je majka.

[Peti.Maj]

Kako nalozih druga prije neki dan. S'obzirom da na exit dolazi skoro cijela stara garda: Rundek, Vlatko Stefanovski, Vladan Divljan... ja mu u prolazu kazem 'e jesi cuo, dolazi i dzoni stulic!'.

 

Kako sam ga ja danima prije toga obavjestavao ' e dolazi darko', pa 'e dolazi Vlatko' itd. on kad je cuo 'e dolazi dzoni' mahinalno mi odgovara 'ooo pa to je super' ali kad shavata cije sam ime rekao pocinje da vice 'Sta!? Stvarno? Nemoguce! Zajebavas?' - 'Da zajebavam!' - 'E jebi se! Kakav skot...'.

[Мајор Гашпар]

 

TAKO JE GOVORIO JOHNNY

 

Nijedan moj album nije doživio dobre recenzije,ali to nije važno za prodaju.Naše tiraže su nevjerojatne za bend koji nije medijski,bend kojeg uopće nema na televizij,radiju,kog svi znaju samo preko jedne fotografije i koji će se i dalje viđati samo na toj jednoj fotografiji.Mi smo prvi takav bend u Jugi:muzika i tekstovi.Starno je tako i ja sam sad zadovoljan što je tako.Ja nikad od Azre nisam htio napraviti Bijelo dugme ili ono što sada radi Riblja čorba.Nisam radio i ne radim za salvu nego da taj rad sam za sebe govori.Kad bih radio za slavu,ja bih radio protiv sebe.Hoću da mi ljudi vjeruju.Ne zbog mene,jer ja od toga nemam ništa i boli me kurac,nego što će,ako meni vjeruju i uzmu što im nudaim,a to što im nudim je dobro,jebote bog,dobiti neki standard koji s drugima neće imati svoju dušu,svoje srce,svoj pogled na svijet.Dajem im ono što me boli ili im dajem ono što volim,kako god hoćeš.Ne znam,trudim se da ostavim neke slike.Nastojim da tim ljudima dam nekog vraga u životu,da im bude bolje na bilo koji način.Pa neka uzimaju kad i koliko hoće,koliko im to odogovara,ako uopće hoće.

Ako ne postoji drugo rješenje svirat ću i u kino dvoranama.Nitko me neće spriječiti.Ako treba,ljeti ću svirati na livadi.

Zagreb je moj grad,u kojem živim i radim,ali je isto tako i svaki drugi grad gdje ima dobrih ljudi moj grad.Prema tome,ja sam danas slučajno u Zagrebu,a sutra ću možda biti u New Yorku,i isto tako i tamo biti gubica.Meni se jebe gdje sam,meni je važno da ima dobrih ljudi,a dobrih ljudi ima svuda,samo ih treba naći.

Važno je što tebi znači to što radiš.Mi smo sudionici u svemu tome,o tome treba razmišljati,ostalo je nevažno.Ja imam svoju ideju pred sobom i važno mi je da li to što vrijedi u ovom trenutku,a kako se to sad zove mene uopće ne interesira.Ne bavim se biznisom,ja radim to što imam u sebi i onda sam miran,gledam što ću dalje.

Bio bi neskroman kad bih rekao da nisam zadovoljan postignutim.Ja sam radio protiv boga i ljudi...Da nije bilo Azre ništa ne bi bilo od tog rock'n'rolla,od ove alternative:ne bi bilo ni zagrebačke scene,ne bi bilo ni beogradskog novog vala,bili bi samo Parafi,Pankrti,Prljavo kazalište...A nijedna od tih grupa nije obojila Jugu.Ništa specijalno nisu napravili.

Bila bi Riblja čorba i Bijelo dugme,a takvih je uvijek bilo i bit će.Ne bi b ilo nekoga,tko radi iza kulisa.To je sve moje,ja sam to napravio.Ja ću svoje do kraja napraviti i onda će me zaista svečano zaboliti kurac.Na kraju krajeva,jebe mi se.Meni ne trebaju lovorike,ja ne radim zbog lovorika.

Po čemu dakle,želiš da te ljudi pamte?

-Po anarhiji.

[The Plague]

Volim ja Dzonija, ali je malo kontradiktoran sam sebi u ovome teksty...

[Peti.Maj]

Ma covjek je uvijek bio kontradiktoran. Morao je biti. Pazi, oko njega su se otimali i i dalje se otimaju Bosanci, Srbi i Hrvati, a on ih je sve iskulirao i rekao: 'Jebite se! Ja sam Balkanac!'

[gavrosaurus]

Јеби га ...

И он је оматорио ...

Али сви ови могу да га повуку ...

Испоставило се да једини он ту има неки карактер и да се не продаје и скида гаће за мало лове.

[Wise Owl]

Jedna anegdota iz Branimirovih mladih dana.

Moj drugar Sheki i Dzoni su bili padobranci u studentskom domu u Zagrebu. Jednom prilikom ih na'vata obezbedjenje u istom krevetu (bez bezobraznih aluzija, molim) i padne komentar tipa - vi lezbace ste stvarno odvretne.

 

Da, da, obojica su imali duuuuge kose...

[Мајор Гашпар]

Do jaja

[Wise Owl]

 

Ajde kad volite Dzonijeve anegdote, evo njegove vrhunske izjave.

 

Pre par godina ga pita neki hrvatski novinar - Da li planirate da se vratite da zivite u Hrvatskoj.

Dzoni odgovori - Na Madagaskaru postoji odredjena vrsta majmuna (rekao je i koja, ali se, na zalost ne secam), koji pre no sto pojedu neki tropski orah, stave ga u zadnjicu da vide moze li da prodje.

Sto se tice mog povratka u Hrvatsku, mislim da to ne bi proslo...

[Álvaro Recoba]

Морам да кажем да је најјача Азрина песма Вољела ме није ниједна. Сад сам се тек сетио...

[Mr. Horrible Gelatinous Blob]

Samo sto to nije Azrina pesma, posto je izdata na Dzonijevom solo albumu koji je usledio nakon prvog Dzonijevog solo albuma.

[Wise Owl]

http://fly.cc.fer.hr/~kbrlek/glavni_menu.html

 

ili

 

http://quetzal.blogger.ba/arhiva/2005/08/11

[extreme]

Текстови овог човека имају највећу вредност у историји оне старе Југе. Толико. И довољхо, рекао бих.

[rock_rock]

Slazem se, u jednom smeru da.

Drugi smer je Milan Mladenovic...

Ali - tesko je mnogima da to shvate, nije heavy metal!!!

[Vlaja Buraz]

Samo sto to nije Azrina pesma, posto je izdata na Dzonijevom solo albumu koji je usledio nakon prvog Dzonijevog solo albuma.

I to je moj omiljeni Džonijev album.

 

uh

 

Sad ću da ga pustim.

 

Inače, nikad nisam obratio pažnju na Balkansku rapsodiju. Drugar jedan je tragično pokušavao da me navuče, ali nije uspio. Ali Balegari... 5/5

[шмизла]

a ne znam... ja nemam neki striktno omiljeni album/pesmu... sad mi se vrti gospodar samoce i sestra lovel 24/7

[Vlaja Buraz]

Omiljene pjesme što se tiče Azre - "Pametni i knjiški ljudi" i "Plavi golub".

 

Azra mi stvarno nije među omiljenim izvođačima ali je činjenica da je njihovo naslijeđe dio naše opšte kulture.

 

[rock_rock]

Bravo Boro, divna ti je ova misao, tj. recenica.

[Мајор Гашпар]

http://www.youtube.com/watch?v=2eRN5hJxo6U

[Baba Dzonga]

Ekskluzivno

INTERVJU: Džoni Štulić

 

BOLI ME K . . . C ZA AZRU!

 

Progovorivši posle nekoliko godina ćutanja, baš za Kurir, legendarni roker otkrio da ga ne zanimaju ni bivša grupa ni pare, a da bi u Beograd rado došao, ali ne da zgrće pare od sirotinje svirajući, već da bi promovisao novu knjigu

Mnoge su godine prošle otkada je Branimir Džoni Štulić rekao zbogom i posvađanim balkanskim državicama koje su do početka devedesetih činile Jugoslaviju i grupi Azra, koja je zahvaljujući njegovom originalnom muzičko-tekstuelnom opusu odavno stekla status kultne. Izbegavajući bilo kakav kontakt s medijima sa Balkana, Džoni se nastanio u holandskom gradu Utrehtu, sa suprugom Žozefinom, zamenivši note fudbalskom loptom, a pisanje poezije - prevođenjem "Ilijade".

 

U želji da vidimo kako je i da li će jednom ipak doći u Srbiju i zasvirati nam ponovo, pozvali smo Štulića svesni toga da će nam se razgovor s njim možda završiti čim se predstavimo. Međutim, on nas je preko telefona dočekao izuzetno ljubazno, raspoložen za ekskluzivni razgovor za Kurir, uz reči "samo izvolite, šta vas zanima?"! Podrazumeva se, odmah smo iskoristili svojih pet minuta i najpre upitali da li će nas uskoro posetiti?

 

- Ne znam šta bih ti sada, prijatelju, rekao (uzdah). Zar je već prošlo deset godina kako nisam dolazio? Došao bih, ali se bojim da bi me toliko ljudi spopalo i skočilo mi za vrat da bih se prvim letom iste večeri vratio za Holandiju. Još se lomim. Nisam ni tamo ni ovamo, baš kao i moj život.

 

Koliko ste svesni činjenice da bi u Beogradu bez problema napunili Arenu ili stadion?

- Fudbaleri pune stadion, ne ja. Drugo, i kada bih ga napunio, što bi se verovatno i dogodilo, ne bih bio ni prvi ni poslednji koji bi to uradio. Samo, i za stadione, odnosno fudbal me više zabole kurac!

 

Zbog čega?

- Vaša reprezentacija, iliti tadašnja Srbija i Crna Gora, toliko me je iznervirala svojim debaklom na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj da posle toga običnu utakmicu na TV nisam mogao da pogledam dobrih mesec-dva. Jedanaest vaših igrača trčalo je za loptom kao da su na poljani. Došlo mi je da televizor bacim kroz prozor. Crveneo sam a da nisam znao zbog čega. Ko vas je učio da tako igrate?

 

Znači, navijali ste za nas u Nemačkoj?

- To nisam rekao, već samo da ste me užasno iznervirali.

 

Igrate li još rekreativno fudbal?

- Povremeno, noću s prijateljima. Ali, sve manje osećam fudbal. Stao sam ti, stari, sa tim. Srce mi ne da mira.

 

Hoćete da kažete da imate problema sa srcem?

- Nikako! Poskakuje mi u kreativnom smislu, pa zato ne mogu da pikam fucu kako valja. Trebaće mi odmor posle ove "odiseje" sa knjigom.

 

Kada ste poslednji put slušali Azru?

- Ma, ne sećam se. U prošlom veku valjda. Te pesme su mi se smučile kada sam primetio da ih svi obrađuju, sviraju, da se puštaju na svakom ćošku. Izlizale su se.

 

Zbog čega izbegavate da ponovo čujete svoj glas?

- Nije ti to nikakvo izbegavanje. Preko kurca mi je sve u vezi sa Azrom, zasićen sam. Prvi sam sve rekao, jedini svima u lice, bio na vrhu, a sada na to gledam kao na nešto što je moralo da se dogodi. Dogodilo se, bilo je pravo, iskreno, ljudi su to znali da prepoznaju, a sada je deo prošlosti.

 

Pretpostavljamo da onda niste pomišljali ni na bilo kakvo okupljanje Azre u dogledno vreme?

- Koga da okupljam kada sam Azra - ja? Kako stvari stoje, zaboravite na to, ali Bog može odlučiti i drugačije. Ne trebaju mi balkanski novci. Ako i budem dolazio u Srbiju, to će biti zbog knjige, već sam rekao, a ne da zgrćem pare od sirotinje sa gitarom u ruci. Znam da bi došlo hiljade ljudi da me čuju i ja ih razumem. Ne bi hteli da me vide da nisam bio najbolji. Šta da radim kad me boli kurac za koncerte.

 

Kako onda gledate na ponovna okupljanja Bijelog dugmeta, grupe Leb i sol...?

- E, to ti, prijatelju, baš neću komentarisati. Nek rade šta rade, to sa mnom nema nikakve veze.

 

Čujete li se sa nekim članovima Azre?

- Ne! Zašto bih? Dovoljan sam sam sebi, ostali me ne interesuju.

 

Vaše obožavaoce u Srbiji interesuje koji vam je omiljeni album Azre, odnosno koji najbolje predstavlja Džonija Štulića?

- Teško je reći. Svuda sam ja. Ako su "Balkanska rapsodija", "Zadovoljština" i "Sunčana strana ulice" moje drugo ja, onda su "Filigranski pločnici" moje prvo, pravo ja.

 

Ako bez Azre očito možete da živite, bez čega ne biste mogli?

- Bez žene, bez olovke u ruci, bez istorije, Homera. Kad neko poput Homera napiše delo koje će opstati narednih 2.500 godina, pored svih ratova, revolucija, kuga i nesreća, onda tom čoveku treba skinuti kapu.

 

Čini se kao da priželjkujete da i vaše pesme dožive sudbinu Homerove "Ilijade" i "Odiseje".

- Ovo je 21. vek (smeh). Ljudi više nemaju razloga da zakopavaju, hermetički zatvaraju, skrivaju dela da ih budućnost ne bi okrznula i da bi ih kasnije pronašli pravi ljudi. Dovoljno je uzeti jedan disk, ubaciti ga u kompjuter i tvoja životna priča je sačuvana, koliko god ti bio mali ili veliki čovek.

 

ILIJA ĐUKIĆ

 

NASTAVIĆE SE....

 

http://www.kurir-info.co.yu/dnevne-vesti/S...-18112006.shtml

 

 

[Гласник смрти]

Људи, 25. новембар, велика сала СКЦ-а - вече посвећено АЗРИ!!! Live tribute.

[RNA]

Ako se pogleda iz intervjua gore, Dzoni je upravo zbog takvih tribute svirki omrzao Azru. Ali ne mogu da krivim nikog, treba da pesme da se sviraju, pa ako vec on nece, ima ko hoce.

[Мајор Гашпар]

Nastavak intervjua:

==================================================

NE ŽELIM HRVATSKI PASOŠ!

 

Posle decenije ćutanja legendarni roker otkriva da se u Holandiji ne oseća kao gastarbajter i poručuje da će jednom možda ipak stati na scenu kako bi pržio gitaru

 

Početkom devedesetih se odselio u Holandiju, te je sa srpske muzičke scene nestala pojava koja je tokom čitave decenije obeležila ovdašnju popularnu kulturu. Džoni Štulić od tada izbegava medije i eksponiranje u njima, ali je nakon deset godina tišine odlučio da ekskluzivno za Kurir ispriča zbog čega ga nema u zemlji koju je donedavno smatrao svojom... Tvrdi da se sve promenilo, pa samim tim i on.

 

Poslednjih godina posvetio se pisanju knjige "Smijurija u mjerama", čiji je prvi deo ove godine objavio jedan naš nedeljnik. Pripremate nastavak "Smijurije"...

- Ne bih rekao nastavak, već kompletiranje prve knjige. To što je objavljeno samo je deo golemog projekta na kojem radim poslednjih godina. Tokom 2007. upotpuniću prvo izdanje, a krajem godine ću mu prilepiti i treći deo, pa ću tako konačno završiti ovo čudo.

 

Priča se da pišete samo tokom noći.

- Kako drugačije? Ne mogu ti ja raditi danju kad je buka, saobraćaj, kad te zovu razni ludaci i traže ti nešto, pitaju te sve i svašta. Koncentracija mi odmah ode u kurac i šta sam uradio? Ništa. Samo se iznervirao. Zato sam tokom noći aktivan, jer se tada ja i mozak najbolje razumemo.

 

Pišete li nastavke knjige takođe na književnom srpskom?

- Opet ću te pitati, kako drugačije? Književni srpski je najbolji jezik za izražavanje, ne volim nijedan drugi, i ne bih dalje da mudrujem.

 

 

Jeste li razmišljali šta dalje posle "Smijurije"? Znamo da vaš stvaralački duh ne miruje.

- To je dobro pitanje! Šta dalje? Moraću to da zapišem negde. Ne zajebavam se, ozbiljno počinjem da zaboravljam misli od juče kad se probudim, a tada sam najkreativniji. Zato brže-bolje tražim olovku, kojih opet nemam, jer sam ih od muke i nedostatka inspiracije sve pojeo. Ne znam šta ću posle "Smijurije", ali nešto mora biti. Zbog mene. Ne smem da stojim u mestu. Takva je ljudska, samim tim i moja priroda.

 

Kako ste se adaptirali na život u Holandiji?

- Živim, uživam, ponekad životarim, guram svoj kamen. Dobri su ovi Holandezi.

 

Znaju li Holandezi ko im živi u Utrehtu?

- U početku, naravno, nisu imali pojma. Mislili su da sam još jedan od gastarbajtera koji bi da se ogrebe o njihove pare. Ipak, družeći se sa nekolicinom njihovih mnogo dobrih ljudi, vremenom su počeli da shvataju šta sam radio pre dolaska u Utreht.

 

Kako su vas prihvatili? Da li su vas tretirali kao zvezdu?

- Ma, jok. Bio sam im normalan, kao i svi drugi. Tražili su da im pevam neke moje pesme, pa sam ih zabavljao nekoliko puta. Iako nisu razumeli jezik, sviđao im se moj način interpretacije, posebno kod bržih stvari - "Užas je moja furka" i sličnih. Želeli su i da im prepričavam neke svoje davne dogodovštine, koncerte, turneje. Moram reći da ti se oni ne razlikuju mnogo od Balkanaca. Ima tu čistih, ali i i te kako prljavih duša.

 

Izlazite li uveče na koncerte? Da li se krećete po muzičkim krugovima?

- Ne interesuju me koncerti, sve ih preskačem, kao i te krugove. Ne volim krugove, šta god oni predstavljali. Svirke zaobilazim jer mi je muka od tolike dece koja pijana dođu i guraju se, šutiraju po klubu. Samo mi to treba - da izubijan, izgažen dođem kući, pa da posle ne mogu da pišem.

 

Da li vam nedostaje Jugoslavija?

- Živim u zemlji koju sam sticajem okolnosti prihvatio kao svoju, jer Jugoslavije u kojoj sam odrastao više nema. Ne postoji. Ubijena je. Nije mi krivo, da me ne shvatiš pogrešno. Čak sam srećan zbog toga. Ako je tako trebalo da bude, OK.

 

Kada ćete izvaditi srpski, hrvatski, ili neki drugi balkanski pasoš?

- Hrvatski pasoš ću u ovom životu zaobići, a za druge će mi vreme kazati da li da ih jednom uzmem ili ne. U meni ima osećanja, želje za tim krajolicima Balkana, ali realnost ih nadjačava, a ona mi je najbitnija. Sanjarenje ostavljam drugim ljudima.

 

Zbog čega ste u jednom trenutku doneli odluku da više ne svirate?

- Nikad ja nisam doneo tu odluku! Nisam u sebi presekao, lupio šakom o sto i rekao: "E, dosta mi je gitare". Gitara je i danas deo mene, uvek će biti. Ne znam šta će biti sutra. Možda me vidite na nekoj bini kako pržim, ko to zna. Osećaj zasićenja prema mojoj, ne i drugoj muzici, devedesetih je egzistirao samo u podsvesti.

 

- Kada sam spoznao da više ne postoji želja za komponovanjem i da me je drugi vid pisanja, uz izučavanje istorije, počeo zanimati, nisam ostao zatečen. U neku ruku mi je i laknulo. Pomislio sam: "Eto šanse da napokon radim sve drugo za šta u vreme Azre nisam imao vremena". Drago mi je što mi je Bog dao priliku, koju ne dobija svako - da umesto jednog imam, eto, dva života.

 

 

[scum]

Posle decenije ćutanja legendarni roker otkriva da se u Holandiji ne oseća kao gastarbajter i poručuje da će jednom možda ipak stati na scenu kako bi pržio gitaru

 

da nije onoga "odlučio da ekskluzivno za Kurir" pa mozda i da na trenutak poverujem, ali ovako... he....

[шмизла]

bilo je divno veceras...

ja se raspadam totalno, sto od sutke sto od skakanja, i ne mogu da pricam... :)

malo mi je falilo da zaplacem kad je krenula ljepe zene prolaze kroz grad...